Kriza na severu Kosova i Metohije (2022—2024)

Počevši od 31. jula 2022. godine dešava se zaoštravanje situacije na severu Kosova i Metohije usled odluke Vlade Republike Kosovo da ukine lična dokumenta i registarske oznake Srbije.

Kriza na severu Kosova i Metohije 2022.
Deo krize na severu Kosova i Metohije
Jarinje Brnjak Severna Kosovska Mitrovica Priština Merdare Kriza na severu Kosova i Metohije (2022—2024) na karti Kosova i Metohije
Datum	31. jul 2022 — danas (2 godine, 3 meseca, 2 sedmice i 2 dana)
Lokacija	Sever Kosova i Metohije
Povod	Istek važenja ličnih dokumenata i registarskih tablica za automobile
Status	U toku; Postignut dogovor oko registarskih tablica Srbi se povlače iz kosovskih institucija Lokalni izbori na severu Kosova i Metohije Zvaničnici Srbije navode da će tražiti od KFOR-a da rasporede 1.000 srpskih vojnika na sever Kosova i Metohije Srbi postavljaju barikade 10. decembra Republika Kosovo potpisuje dokument kojim traži status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji Srbija i formalno zatražila od KFOR-a povratak 1000 pripadnika vojske i policije po Rezoluciji 1244, ali je zahtev odbijen Republika Kosovo silom preuzima kontrolu nad opštinskim kancelarijama koje kontrolišu Srbi, što je izazvalo nemire među građanima
Strane u civilnom sukobu
Srbi Srpska lista Srpski pripadnici Policije Kosova Podržava: Srbija Republika Srpska Rusija Kina Mađarska NATO KFOR Evropska unija EULEKS Republika Kosovo Policija Kosova Podržava: Albanija
Vodeće figure
Bez zvaničnog vođstva Podržava: Aleksandar Vučić Petar Petković Anđelo Mikele Ristuča Žozep Borelj Miroslav Lajčak Aljbin Kurti
Žrtve
3 ubijena, 8 ranjenih (2023) na desetine povređenih (od 26. maja 2023) 55 povređenih (od 29. maja 2023) 1 ubijen, 1 ranjen (2023) oko deset povređenih (od 26. maja 2023)

Pozadina

Vidi još: Istorija Kosova i Metohije, Rat na Kosovu i Metohiji i Kriza na severu Kosova i Metohije

Dana 22. septembra 1991. godine Albanci su proglasili kvazidržavu Republiku Kosovo, koja je nastojala da uspostavi paralelne političke institucije nasuprot onima Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija kojima je upravljala Republika Srbija. Narodna Socijalistička Republika Albanija je 22. oktobra 1991. priznala Republiku Kosovo i tima postala jedina država koja je priznala njenu nezavisnost. Republika Kosovo je ukinuta 1999. godine po potpisivanju Rezolucije Saveta bezbednosti OUN 1244 i okončanju rata na Kosovu i Metohiji, nakon čega je uspostavljen UNMIK, kao i KFOR vod vođstvom NATO-a.

Godine 2008. Albanci su jednostrano proglasili nezavisnost Kosova od Srbije. Sever Kosova i Metohije, deo koji većinski naseljavaju Srbi, u velikoj meri se protivi nezavisti Kosova, a pre Briselskog sporazuma iz 2013. odbilo je da prihvati i prizna njegovu nezavisnost. Prema Briselskom sporazumu, Zajednica srpskih opština trebalo je da bude formirana do 2016. godine, ali je Vlada Republike Kosovo zamrznula taj dogovor 2015. godine, a Ustavni sud ga proglasio neustavnim.

Godine 2011. zaključen je sporazum između Srbije i privremenih institucija samouprave o korišćenju neutralnih dokumenata i registarskih tablica oznake KS za građane Kosova i Metohije. Vlada Republike Kosovo je potom jednostrano ovo ukinula i zahtevala od svih građana da pređu na njene sopstvene registarske tablice oznake RKS, te usvoje lične dokumente koje izdaje Republika Kosovo. Kao rok je dala 1. avgust 2022. godine, a nakon toga bi srpski državljani koji ulaze na teritoriju Kosova i Metohije dobijali dokumenta o ulazu-izlazu, dok bi sva srpska dokumenta bila nevažeća.

Hronologija

2022.

Jul

Vojska Srbije je 31. jula stavljena u stanje pripravnosti, a srpski civili na severu Kosova i Metohije počeli su da postavljaju barikade. KFOR, predvođen NATO-om, poslao je trupe da patroliraju ulicama. Istovremeno, Kosovske bezbednosne snage su zatvorile administrativne prelaze sa Srbijom. Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković rekao je da Republika Kosovo „priprema pakao [Srbima] u narednim danima”. Član Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović izjavio je da će Srbija biti prinuđena da krene u „denacifikaciju Balkana” nakon jednostranih akcija Republike Kosovo. Prema pisanju lista Danas, u severnoj Kosovskoj Mitrovici i Zubinom Potoku uključene su sirene za vazdušni napad.

Ministarstvo odbrane Srbije saopštilo je: „Povodom velikog broja dezinformacija koje u etar namerno plasira prištinska administracija i koje se šire putem lažnih naloga na društvenim mrežama i pojedinih internet sajtova, a u kojima se navodi kako je tobože došlo do nekakvih sukoba Vojske Srbije i takozvane kosovske policije, Ministarstvo odbrane saopštava da Vojska Srbije za sada nije prelazila administrativnu liniju i nije ni na koji način ulazila na teritoriju Kosova i Metohije.” Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Srbija „nikada nije bila u kompleksnijoj i težoj situaciji (na Kosovu i Metohiji) nego što je danas”.

Prema nezvaničnim podacima, pucano je iz automatskog oružja u blizini Novog Pazara. Srbija je objavila ranjavanje čoveka na prelazu Jarinje, ali je Republika Kosovo demantovala ovu informaciju.

Avgust

Vlada Republike Kosovo je 1. avgusta, posle pregovora sa predstavnicima SAD i EU, privremeno odložila zabranu srpskih dokumenata do 1. septembra. Policija Kosova je 6. avgusta saopštila da je napadnuta jedna od njihovih patrola u blizini administrativne linije.

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljne poslove Žozep Borelj je 18. avgusta saopštio da su pregovori između Srbije i Republike Kosovo uz posredovanje EU propali. Usred rastućih tenzija, NATO je rasporedio dodatne snage KFOR-a na severu Kosova i Metohije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 21. avgusta obećao da će Srbija braniti Srbe na Kosovo i Metohiji ukoliko KFOR to ne učini. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je izjavio da je NATO „spreman da interveniše” ukoliko se situacija na Kosovu i Metohiji pogorša.

Na internetu su se pojavili različiti video-snimci koji prikazuju prebacivanje vojne opreme i vozila Srbije na administrativnu liniju nakon pojačanih tenzija.

Dijalog između Srbije i Republike Kosovo, uz posredovanje EU, 27. avgusta rešio je spor u vezi sa ličnim dokumentima. Srbija je pristala da ukine dokumente za ulazak i izlazak za nosioce ličnih dokumenata Republike Kosovo, dok se Republika Kosovo obavezala da će se uzdržati od sprovođenja prethodno najavljenih mera za nosioce srpske lične karte. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je pitanje ličnih dokumenata „mali problem”, te da je pitanje registarskih tablica „mnogo komplikovanije”.

Oktobar

Vlada Republike Kosovo, pod pritiskom SAD i EU, ponovo je pristala da odloži zamenu registarskih tablica sa 1. septembra na 31. oktobar. Zvaničnici Republike Kosovo ignorisali su dalje pozive zapadnih zemalja na desetomesečno odlaganje primene ovih mera.

Lider Srba na Kosovu i Metohiji Goran Rakić je 27. oktobra, u odgovoru na tu najavu, izjavio: „ukoliko Kosovske bezbednosne snage, specijalne jedinice policije i bilo ko drugi krene da oduzima našu imovinu, a naša imovinu su upravo i te tablice i ta vozila, iskoristićemo sva sredstva i demokratskim, mirnim putem pružiti otpor i biće to otpor naroda”.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da su „teška vremena pred našim narodom” na pitanje šta će biti po isteku roka 1. novembra.

Novembar

Jedna od baza Vojske Srbije koja se nalazi u blizini administrativne linije sa KiM

Ministarstvo odbrane Srbije je početkom novembra saopštilo da je nekoliko dronova ušlo u vazdušni prostor Srbije sa prostora Kosova i Metohije. Ministar odbrane Miloš Vučević rekao je da je predsednik Aleksandar Vučić, koji je i vrhovni komandant Vojske Srbije, izdao naređenje da se „eliminišu” sve bespilotne letelice koje uđu u vazdušni prostor Srbije, te da se Vojska stavi u stanje pripravnosti.

Dana 2. novembra po podne oboren je dron iznad kasarne Vojske Srbije u gradu Raški. Ministarstvo odbrane Srbije tada je objavilo: „Jedinice Vojske Srbije su danas u popodnevnim časovima, nakon pravovremenog otkrivanja i praćenja, neutralisale komercijalni dron koji se kretao iz pravca Kopaonika ka Raški. Dron je oboren primenom mera elektronskog ometanja, u neposrednoj blizini vojnih objekata u garnizonu Raška.”

Srpski politički predstavnici najavili su 5. novembra povlačenje svih Srba iz vladinih institucija, uključujući opštinske uprave, sudove, organe za sprovođenje zakona i kosovski parlament u znak protesta zbog nedavnih mera. Pripadnici Policije Kosova srpskog porekla su naknadno prenošeni na televiziji kako podnose ostavke, dok je nekoliko hiljada srpskih demonstranata u severnoj Kosovskoj Mitrovici zahtevalo formiranje Zajednice srpskih opština i hitno poništenje nove politike dozvola.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je 6. novembra da je odbijen predlog Francuske i Nemačke kojim se Srbiji nudi brži put ka članstvu u EU u zamenu za članstvo Republike Kosovo u Ujedinjenim nacijama, uz obrazloženje da „polazi od presedana da je nezavisnost Kosova već gotov zaključak” i da „Srbija to ne može da prihvati”.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je bosanskohercegovački entitet Republika Srpska „spreman da pomogne srpskom narodu na Kosovu, čak i preko svojih mogućnosti”.

Predsednik Vlade Republike Kosovo Aljbin Kurti optužio je Srbiju za „sabotažu” i pozvao Srbe da „ne bojkotuju ili napuštaju kosovske institucije”.

Decembar

Dana 7. decembra, dva džipa KFOR-a ušla su u dvorište obdaništa „Naša radost” u Leposaviću. Zaposleni koji su ih primetili izašli su na glavni ulaz vrtića, ali pripadnici Kfora, koji su nakon ulaska u dvorište izašli iz džipova, nisu želeli da komuniciraju sa njima. Kako su zaposleni vrtića rekli, to se dogodilo u trenutku kada su deca spavala. Regionalne komande Istok iz SAD izvršili su operativnu bezbednosnu dužnost i svojim vozilima slučajno ušli na parking obdaništa u Leposaviću. Sutradan, 8. decembra u dvorištu istog obdaništa su se pojavila oklopna vozila specijalnih jedinica prištinske ROSU policije.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je 9. decembra da je Srbija blizu raspoređivanja svojih trupa na severu Kosova i Metohije nakon što je tvrdila da su životi srpske manjine tamo „ugroženi” i da KFOR, predvođen NATO-om, „ne uspeva da ih zaštiti”. Istog dana, Srbi su blokirali puteve, a prijavljena je i pucnjava.

Dana 10. decembra, Srbi su nastavili da blokiraju puteve na severu Kosova i Metohije, uključujući dva granična prelaza koristeći građevinsku opremu, poljoprivredna vozila i vozila hitne pomoći i kamione koje je donirala Evropska unija. Te noći, patrolno vozilo EULEKS-a napadnuto je šok granatom u blizini mesta Rudare. Žozep Borelj je osudio napad navodeći da „EU neće tolerisati napade na EULEKS ili upotrebu nasilnih, krivičnih dela na severu” i zahtevao da se uklone barikade. NATO je takođe osudio napad. Napad je usledio nakon ranijeg napada na patrolno vozilo Policije Kosova 8. decembra u kome je povređen jedan policajac. Istog dana pripadnici Policije Kosova uhapsili su na administrativnom prelazu Jarinje Dejana Pantića, bivšeg pripadnika ove policije koji je 5. novembra zajedno sa kolegama napustio ovu instituciju, a koji je do tada bio angažovan u stanici u Kosovskoj Mitrovici.

Predsednik Srpske liste Goran Rakić saopštio je 11. decembra da na „osnovu informacija koje imaju, Aljbin Kurti će večeras na sever Kosova poslati do zuba naoružane ROSU i ostale jedinice da progoni srpski narod i sprovodi Oluju”. Rakić je pozvao KFOR da spreči upad ROSU na sever Kosova i Metohije, podsećajući da je njihovo prisustvo na ovim prostorima protivno svim sporazumima na snazi. Ambasade SAD i Ujedinjenog Kraljevstva su isti dan pozvali da se odmah uklone blokade puteva na severu. Srbi su u noći između 11. i 12. decembra i dalje ostali na barikadama u Rudaru na severu Kosova, a situacija je bila mirna. Predsednik Srpske liste Goran Rakić saopštio je da je, zbog kompleksnosti situacije na KiM, formiran Krizni štab koji će redovno izveštavati o situaciji na terenu.

Barikada na severu Kosova 12. decembra 2022.

Protest podrške kosovskim Srbima u Beogradu 12. decembra 2022.

Grafit protiv KFOR-a na Fontani na Novom Beogradu

Kosovski Srbi održali antivladin protest kod Zvečana 22. decembra 2022.

Dana 12. decembra, ministar odbrane Miloš Vučević izjavio je da je Srbija spremna da pošalje vojnike na KiM, ali da je pre svega posvećena miru i dijalogu i da će pokušati sve da uradi da se traži politički dogovor. On je naglasio da Srbija ima pravo da traži aktiviranje te klauzule i da traži povratak svojih snaga. Uhapšenom Dejanu Pantiću iz Severne Mitrovice Specijalno tužilaštvo Osnovnog suda u Prištini odredilo je meru pritvora od 30 dana, u periodu od 10. decembra do 9. januara 2023. godine. Nekoliko stotina ljudi okupilo se 12. decembra u Beogradu, ispred hrama Svetog Save, na protestu „podrške Srbima“ na Kosovu. Protest je najavljen na društvenoj mreži Telegram, grupama desničarskih organizacija u Srbiji.

Zauzimanje srpskih institucija

Dana 14. decembra, uz prisustvo brojnih pripadnika tzv. Kosovske policije u zgradi opštine u Severnoj Mitrovici održana je sednica skupštine na kojoj su novoimenovani odbornici položili zakletve, a za predsednika je izabran Nedžat Ugljanin. Time je faktički opština Severna Mitrovica pripala Albancima, odnosno, oni su preuzeli upravljanje opštinom nakon što su predstavnici Srpske liste napustili institucije, a potom CIK doneo odluku da Albance imenuje za odbornike. Kancelarija za Kosovo i Metohiju saopštila je da su Albanci pravnim nasiljem i jednostranim potezima zauzeli odbornička mesta koja pripadaju Srbima u srpskoj opštini Kosovska Mitrovica iako za njih niko nije glasao i nemaju nikakvu većinu, ni podršku srpskog naroda. Potpredsednik Srpske liste Igor Simić posle sednice Kriznog štaba na kojoj je razmatrana trenutna situacija u pokrajini je poručio da bi se sačuvao mir, potrebno je da se specijalci tzv. kosovske policije neodložno povuku sa severa Kosova i Metohije. U opštini Zubin Potok u mestu Zupče je oko 18.30 sati sa dva kamiona blokiran je put, čime je broj barikada putu Južna Mitrovica-Ribariće porastao na tri pošto su barikade ranije postavljene u selu Varage i kod Gazivoda. Na severu Kosova i Metohije noć između 14. i 15. decembra je protekla mirno, ali je i dalje napeto. Srbi koji protestuju zbog hapšenja bivšeg policajca Dejana Pantića i dalje su ostali na barikadama. Uveče 15. decembra, uhapšen je još jedan Srbin iz severnog dela Kosovske Mitrovice Slađan Trajković. Slađan Trajković, bivši pripadnik tzv. kosovske policije, uhapšen je u četvrtak poslepodne, potvrdila je supruga uhapšenog. Dana 16. decembra na barikadi u mestu Zupče su Srbi iz opštine Zubin Potok. I ovog dana su se okupili da bi iskazali protest zbog jednostranih odluka prištinskih vlasti. Još jedan Srbin, nekadašnji policajac Zoran Mihajlović, uhapšen je danas u Severnoj Mitrovici, saznaje Kosovo onlajn. Oko 150 stanovnika, među kojima ima dece, starih i bolesnih, ostali su bez struje u selima Jabuka, Prevlak, Crepulja, Dren, Zagulj. Bez napona je i repetitor MTS-a na Kurilovu čime su građanima onemogućene telekomunikacione usluge, saopštio je Boban Novaković, član srpskog Kriznog štaba na KiM. Na sastanku načelnika školske uprave Ivana Zaporošca, sa direktorima osnovnih i srednjih škola sa prostora severa Kosova, a na preporuku Kriznog štaba, doneta je odluka da se uputi zahtev lokalnim samoupravama da se od ponedeljka nastavi nastava za učenike osnovnih škola, a za učenike srednjih škola onlajn nastava, saopštio je Krizni štab.

Odluka o slanju srpskih snaga na KiM

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je 15. decembra uveče da je Vlada Srbije donela odluku da se Kforu uputi zahtev Beograda, u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, za povratak srpske vojske i policije na Kosovu i Metohiju i to od nekoliko stotina do 1.000 pripadnika. Sledećeg dana, na administrativnom prelazu Merdare Kforu je predat zahtev Vlade Srbije za vraćanje stotinu do hiljadu pripadnika srpskih snaga bezbednosti po Rezoluciji 1244 na teritoriju KiM. Kfor je saopštio da je primio zahtev Vlade Srbije za povratak srpskih snaga na Kosovo i Metohiju, navodeći da ga trenutno razmatra. Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić je 17. decembra izjavio da "do ovog trenutka nije upoznat da smo dobili odgovor od KFOR-a".

Protesti na Jarinju 18. decembra

Stotinak okupljenih Srba na graničnom prelazu Jarinje između Srbije i Kosova probio je 18. decembra oko 14:10 sati prvi kordon policije Kosova koji se nalazio na nekoliko stotina metara od prelaza. Njima se ispred samog graničnog prelaza isprečio novi kordon policije u opremi za razbijanje demonstracija sa štitovima i šljemovima. Tu je opet došlo do koškanja s policijom, koja je koristila i pendreke u nekoliko navrata, ali se situacija ubrzo smirila, a najmanje jedna osoba je privedena. Kfor je pojačao prisustvo.

Nastavak protesta i uklanjanje barikada

Kosovski Srbi su 22. decembra organizovali masovni protest kod Zvečana. Rakić je na protestu zahtevao od vlade da „oslobodi sve uhapšene Srbe i da povuče Kosovsku policiju sa severa Kosova“. Pucnjava se dogodila 25. decembra u Zubinom Potoku nakon što je kosovska policija navodno pokušala da ukloni barikade sa obližnjeg puta; Kosovska policija je to demantovala, međutim KFOR je potvrdio da je došlo do pucnjave u blizini njihovih patrola. Ubrzo potom formirano je više barikada kod Severne Mitrovice i graničnog prelaza Merdare, a Miloš Vučević, ministar odbrane Srbije, saopštio je da su snage Vojske Srbije stavljene „u najviši stepen pripravnosti“, a naređenje je stiglo od Vučića. Zbog barikada, Vlada Kosova je 28. decembra zatvorila granični prelaz Merdare. Dan kasnije, kosovski Srbi su pristali da počnu sa demontažom barikada nakon dogovora koji je postignut dan ranije; one su uklonjene do 30. decembra. Karolin Ziade, šef UNMIK-a, pozdravila je ovu odluku, a ukinuta je i „povećana borbena gotovost“ snaga Vojske Srbije. Ponovo su otvoreni i administrativni prelazi.

2023.

Januar

Dana 8. januara, objavljeno je da je KFOR odbio zahtev Srbije da rasporedi do 1.000 srpskih vojnih i policijskih snaga na Kosovu. Kurti i Osmani su se 11. januara sastali sa Derekom Šoleom, savetnikom Stejt departmenta Sjedinjenih Država, a dva dana kasnije Šole se sastao sa Vučićem. Šole je naveo da "Srbija i Kosovo treba da normalizuju odnose" i da će "na kraju Srbija morati da prizna deo suvereniteta Kosova", dok bi "Kosovo trebalo da etničkim Srbima dâ više autonomije". Posle konsultacija 20. januara, Lajčak, Eskobar, Plotner, Bon i Frančesko Talo, diplomatski savetnik premijera Italije Đorđa Meloni, izrazili su podršku „francusko-nemačkom predlogu“, dok je Lajčak prokomentarisao da je „formiranje Zajednica srpskih opština ključno“. Kosovska policija je 23. januara pucala na automobil na autoputu Mitrovica-Leposavić, ranivši jednog Srbina; Kosovska policija je tvrdila da je automobil prethodno „udario u policijski automobil, dovodeći život policajca u direktnu opasnost“.

Februar

Posle pregovora sa Lajčakom 6. februara, Kurti je najavio da će prihvatiti francusko-nemački predlog, navodeći da bi „to bila dobra osnova za dalje pregovore“. Uz to, Kurti je naveo da će „formiranje Zajednice srpskih opština biti moguće tek nakon međusobnog priznanja od strane Srbije“.

April

Dana 10. aprila, jedan srpski civil je upucan i ranjen dok se vozio u blizini kontrolnog punkta Kosovske policije. Policija je prvobitno negirala da se pucnjava dogodila, ali nekoliko sati kasnije, četiri policajca su uhapšena i određen im je pritvor od 48 sati — jedan zbog otvaranja vatre i trojica zbog neprijavljivanja incidenta. U znak protesta zbog nedavnih događaja, srpsko stanovništvo na severu Kosova bojkotovalo je lokalne izbore 23. aprila 2023, koji su prvobitno trebalo da se održe prošlog decembra, ali su odloženi. Kosovski izborni zvaničnici postavili su kontejnere za transport pored puteva i koristili ih kao improvizovana biračka mesta koja su čuvali teško naoružani pripadnici Kosovske policije. Od 45.000 birača sa pravom glasa dato je samo 1.567 glasačkih listića, što predstavlja izlaznost od 3,47 odsto – najnižu u istoriji Kosova. Uprkos malom odzivu, američki zvaničnici su najavili da će priznati rezultate. Kao rezultat bojkota, u sve četiri opštine izabrani su gradonačelnici etnički Albanci. Partija Samoopredeljenje premijera Kosova Aljbina Kurtija pobedila je u trkama za gradonačelnike Severne Mitrovice i Leposavića, dok su kandidati opozicione Demokratske partije Kosova proglašeni za pobednike u Zvečanu i Zubinom Potoku.

Maj

Dana 19. maja, Ljuljzim Hetemi iz pokreta Samoopredeljenje premijera Aljbina Kurtija, kao i Erden Atić, novoizabrani predsednik Opštine Severne Mitrovice, položili su zakletvu. Izmir Zećiri i Ilir Peci iz Demokratske partije Kosova su 25. maja položili zakletvu i preuzeli dužnosti predsednika u opštinama Zubin Potok i Zvečan, kao prvi predsednici albanske nacionalnosti od formiranja lokalnih struktura vlasti u ovim sredinama pod okriljem vlade u Prištini. Izmir Zećiri je zakletvu položio u selu Čabra, naseljenom isključivo Albancima, desetak kilometara od Zubinog Potoka, gde je inače sedište lokalne administracije. Sledećeg dana 26. maja došlo je do velikih sukoba između Kosovske policije i Srba sa Severa Kosova kada su u Zubinom Potoku specijalci pripadnika ROSU izvršili oko podne prepad na zgradu Opštine u kojoj je i Privremeni opštinski organ Vlade Srbije na kom su "istakli zastavu plavo-žute boje koja simbolizuje državnost na Kosovu". U Leposaviću se nakon sirena na glavnom trgu ispred Opštine okupio veći broj građana koji su na najavu dolaska specijalnih snaga kamionima blokirali saobraćaj u glavnoj ulici sa obe strane prilaza zgradi Opštine. Kosovska policija saopštila je da "pomaže novoizabranim gradonačelnicima da ostvare pravo na rad u zvaničnim opštinskim zgradama". U saopštenju policije navodi se da "u skladu sa zakonskim i ustavnim ovlašćenjima, policija preduzima mere obezbeđenja, održavanja reda i javne bezbednosti". Na fakultetima i u školama u Kosovskoj Mitrovici je prekinuta nastava. Dopisnik RTS-a je javio da je došlo do sukoba između okupljenih i policije u Zvečanu, a da su se čuli i rafali. Navodi se da je zapaljeno policijsko vozilo, kao i da su bačene šok-bombe. Predsednik i vrhovni komandant Aleksandar Vučić potpisao je naredbu o podizanju borbene gotovosti jedinica Vojske Srbije na najviši nivo, i naredio im hitan pokret u pravcu administrativne linije sa Kosovom i Metohijom. U bolnici u Kosovskoj Mitrovici potvrđeno je da je oko deset ljudi povređeno u sukobu specijalnih snaga policije i okupljenih građana. U ovom trenutku situacija se malo smirila, ali je jako napeto i preti da eskalira. U zgradu lokalne samouprave u Zubinom Potoku policija je obezbedila ulazak novog predsednika opštine Izmira Zećirija. Pre toga policija je suzavcem rasterala okupljene građane. Deo policajaca u oklopnim vozilima je napustio područje oko opštine oko 15 sati, a oni koji su ostali i dalje kontrolišu taj prostor. Policija je stavila zgradu opštine pod kontrolu, ali ne dozvoljava prilaz. U zgradu lokalne samouprave u Zvečanu ušao je i nakon zadržavanja od desetak minuta izašao prištinski ministar za lokalnu samoupravu Eljber Krasnići u pratnji policije. Posle upada u zgrade opština u Zvečanu i Zubinom Potoku, pripadnici kosovske policije nasilno su upali i u zgradu opštine u Leposaviću, a suzavcem i šok bombama rasterivali su okupljene građane i udaljavali ih od zgrade opštine dok je čitav centar Leposavića u dimu od suzavca. U Leposaviću je na zgradi opštine postavljena kosovska zastava. Policija je blindiranim automobilima blokirala prilaze zgradi opštine, a građani su rasterani po okolnim ulicama. U sukobima kosovske policije i građana na severu Kosova i Metohije povređeno je nekoliko desetina ljudi. Oni su ambulantno zbrinuti i niko nije zadržan na bolničkom lečenju.

Predsednik i vrhovni komandant Aleksandar Vučić potpisao je naredbu o podizanju borbene gotovosti jedinica Vojske Srbije na najviši nivo, i naredio im hitan pokret u pravcu administrativne linije sa Kosovom i Metohijom. Ministar odbrane Miloš Vučević rekao je, povodom podizanja borbene gotovosti Vojske Srbije, da se VS razmešta na pozicijama ka administrativnoj liniji.

Dana 29. maja, Kosovska policija je specijalne snage rasporedila od ranog jutra na svim većim raskrsnicama na severu KiM. Škole nisu radile, a službenici lokalnih samouprava su se spremali na posao, iako nije bilo jasno da li će moći da uđu u zgrade. Kosovska policija i KFOR blokirali su ulaze u zgrade opština Zvečan, Leposavić i Zubin Potok. Zaposleni u lokalnoj samoupravi u Zvečanu probili su prvi kordon Kforovih vojnika, niko ih nije zaustavljao. Došli su do zgrade opštine, pokušali da uđu, ali policija ih je zaustavila na samom ulazu i u više pokušaja da se probiju unutar zgrade policija je iskoristila suzavac. Okupljeni su oko zgrade opštine, u neposrednoj blizini, a policija je na samom ulazu uspostavila kordon od specijalnih pripadnika opremljenih opremom za razbijanje demonstracija. Predstavnik Srpske liste Dragiša Milović za medije je rekao da traže da se duge cevi i oklopni transporteri uklone, da se radnicima omogući pravo na rad u zgradi koju su Srbi gradili pre 50 godina, kao i da se poruči predstavnicima međunarodne zajednice – Euleksu, Kforu, Unmiku da zaštiti srpski narod. Međunarodnu zajednicu je upitao i kako reaguju na to što su Albanci skinuli ne samo srpsku, već i zastavu Unmika, iako Priština traži članstvo u UN. Okupljeni Srbi ispred opštinske zgrade u Zvečanu ispisali su na jednom oklopnom vozilu četiri S, a na drugom postavili srpsku trobojku. Dva zahteva Srba sa severa KiM preneta su Kforu i predstavnicima vlasti u Prištini – da novi albanski gradonačelnici ne ulaze u zgrade opština i da se specijalne jedinice kosovske policije odmah povuku. Očekuje se od KFOR-a da zahteve Srba preda predstavnicima policije i vlasti u Prištini. Lider Srpske liste Goran Rakić rekao je predstavniku KFOR-a da je zgrada opštine servis građana, a ne policijska stanica. Misija Kfora saopštila je da je povećala svoje prisustvo u četiri opštine na severu Kosova, nakon najnovijih dešavanja i pozvala "sve strane da se uzdrže od radnji koje bi mogle da podstaknu tenzije ili izazovu eskalaciju". Jedan predstavnik Kfora razgovarao je sa predstavnicima Srpske liste u Zvečanu i zatražio da se građani koji su okupljeni ispred opštine raziđu. On je upozorio da će, u suprotnom, KFOR preduzeti akciju kako bi uklonio građane. Predsednik Srpske liste Goran Rakić odgovorio je da se ispred opštine u Zvečanu nalazi nenaoružan narod i da će im se uskoro pridružiti žene i deca. Kfor je potom pozvao medije koji izveštavaju na albanskom jeziku da uđu u zgradu opštine, gde im je policija rekla da je to zbog njihove bezbednosti. Novinari koji izveštavaju na srpskom jeziku i ostali su napolju, ispred zgrade opštine, kao i jedan deo novinara koji izveštavaju na albanskom, koji nisu ušli u zgradu opštine. Bivši gradonačelnik opštine Zvečan Dragiša Milović preneo je okupljenim građanima da će komandant Kfora zadužen za sever KiM uskoro doći da pregovara sa Srbima i zamolio ih da pokažu jedinstvo i mir. Milović je rekao da je predstavnik američkog Kfora, sa kojim je prethodno razgovarao, rekao da građani "sačekaju oko sat vremena" i da će doći komandant Kfora zadužen za sever da pregovara sa Srbima. Ispred zgrade opštine, okupljeni su pevali "Izađi mala", "Srbija, Srbija" i "Tamo daleko". Okupljeni Srbi su tražili da se svi pripadnici specijalne policije povuku sa severa KiM i da albanski gradonačelnici ne ulaze u opštine. Zahtev Kfora je da se propuste dva vozila specijalne policije koja se nalaze u okruženju građana. Potpredsednik Srpske liste Igor Simić rekao je da su razgovarali sa pukovnikom Kfora Nebisom, koji je preuzeo komandu u Zvečanu. Zamolio je novinare da u svet pošalju sliku protesta koja pokazuje da je reč o mirnom protestu. Jake snage Kfora krenule su oko 16:30 sati u razbijanje skupa građana okupljenih ispred opštine Zvečan. Koristili su suzavac, šok-bombe i ostalu opremu za razbijanje demonstracija. Usledila je reakcija okupljenih koji su uzvratili kamenicama, flašama i drugim predmetima koji su im se našli pri ruci. Kfor je izveo akciju kako bi pomerili dva blindirana policijska vozila sa specijalcima koji su bili opkoljeni građanima. Sukob se prelio u ostale delove grada. Izveštač Tanjuga je povređen kada mu je šok-bomba pala pod noge i nije mu pružena pomoć. mnogo povređenih sa obe strane, a čuli su se pucnji i sporadične detonacije. Povređenima je pomoć pružena u Domu zdravlja u Zvečanu, a oni sa težim povredama prevezeni su u bolnicu u Kosovskoj Mitrovici. Helikopter Kfora nadletao to područje. U Leposaviću i Zubinom Potoku nije bilo tenzija, a građani su se razišli i najavili novo okupljanje za sutra. Ulaz u zgradu opštine Zvečan su obezbeđivali poljski vojnici Kfora. Dvojica Srba ranjena su iz vatrenog oružja tokom sukoba u Zvečanu. U Zvečanu je povređeno najmanje 50 ljudi, a jedan od povređenih je u kritičnom stanju, dok su dve osobe teže povređene. Među povređenima je i bivši predsednik Opštine Zvečan Dragiša Milović, koji ima povrede grudnog koša. U kliničko-bolnički centar u Kosovskoj Mitrovici primljene su 53 osobe povređene tokom današnje akcije rasterivanja Srba u Zvečanu. Ministar spoljnih poslova Italije Antonio Tajani saopštio je da je danas na Kosovu povređeno 11 italijanskih vojnika iz sastava Kfora, od kojih troje teže, ali da nisu životno ugroženi. Oko 25 ranjenih iz multinacionalnog kontingenta Kfora tokom obuzdavanja demonstranata koji su protestovali u Opštini Zvečan, saopšteno je iz Kfora. Bivši predsednik Opštine Zvečan Dragiša Milović rekao je da su sedeli mirno i da je bio okrenut leđima kada su krenuli da ih tuku cokulama i štitovima, bačeni su suzavac i šok-bombe. Istakao je da su celog dana pričali da žele da nađu kompromis, ali nažalost, kao da je neko želeo da izazove ovo što se desilo. Na severu Kosova i Metohije noć je protekla mirno.

Sutradan 30. maja, snage Kfora sa opremom sa razbijanje demonstracija postavili su novi kordon nedaleko od zaštitne ograde ispred zgrade lokalne samouprave u Zvečanu. Od četvorice uhapšenih Srba, dvojica su i dalje zadržana u policiji i prebačeni su u južni deo Mitrovice. U zgradi su i dalje pripadnici tzv. kosovske policije. Vojnici KFOR-a sa opremom sa razbijanje demonstracija postavili su novi kordon nekoliko stotina metara udaljen od zgrade lokalne samouprave u Zvečanu, mnogo dublje u ulici koja vodi prema objektu opštine u odnosu na juče kada su mu bili mnogo bliže. U kordonu je bilo 20 policajaca sa štitovima. Zatvoreni su i ostali prilazi zgradi lokalne samouprave. U međuvremenu, krenulo je i okupljanje službenika lokalne samouprave koji su pošli na posao u svoje kancelarije. Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković rekao je za RTS da Aljbin Kurti pokušava da izazove rat jer je to jedini način da izbegne svoje obaveze preuzete potpisivanjem Briselskog sporazuma, odnosno formiranje Zajednice srpskih opština. Pripadnici KFOR-a doneli su bodljikavu žicu ispred zgrade opštine u Zvečanu, ali još nisu počeli da je postavljaju. Srđan Milosavljević, bivši predsednik Skupštine Opštine Zvečan izjavio je da je bio miran protest. Kao odgovor na nemire i ranjavanje pripadnika Kfora, NATO je odredio raspoređivanje Operativnih rezervnih snaga (ORF) za Zapadni Balkan, saopšteno je iz Združene komande NATO-a u Napulju. Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović obišao je sa najbližim saradnicima deo snaga Vojske Srbije koje su preventivno razmeštene, posle odluke predsednika Republike da se stepen borbene gotovosti podigne na najviši nivo. General Mojsilović je tokom obilaska sagledao razmeštaj jedinica i organizaciju života i rada na matičnim i izdvojenim lokacijama i uverio se da su pripadnici Vojske Srbije spremni, motivisani i potpuno obučeni da brzo i odlučno izvrše sve zadatke koji se pred njih postave.

Jun

Kosovska policija je 13. juna ušla u Zvečan i uhapsila lokalnog srpskog lidera Miluna Milenkovića – optužujući ga za organizovanje srpskih protesta – što je dovelo do nereda u kojima su povređena tri policajca. Sledećeg dana, srpska policija je uhapsila trojicu kosovskih policajaca, tvrdeći da su prešli u centralnu Srbiju, Kosovo je negiralo optužbe, umesto toga optužujući srpsku policiju da je ušla na Kosovo i kidnapovala policajce. Zbog toga je Kosovo objavilo zabranu ulaska vozila sa srpskim tablicama i robom. Uprkos zabrani, saopšteno je da je srpskim vozilima i dalje dozvoljen ulazak nakon što su prošli kroz pooštrene granične kontrole, što je i sam Kurti priznao na konferenciji za novinare 15. juna. Srbija je 26. juna oslobodila trojicu policajaca i pustila ih nazad na Kosovo.

Kosovo je 29. juna proglasilo dve srpske grupe – Severnu brigadu i Civilnu odbranu – terorističkim organizacijama, iako je Srpska lista negirala postojanje i jedne i druge. Sjedinjene Države i EU osudile su jednostranu prirodu kosovske odluke.

Jul

Kosovo je 11. jula najavilo smanjenje za jednu četvrtinu specijalne policije ispred zgrada opština na severu, kao i nove izbore za gradonačelnika na severu Kosova.

Bolnica u Severnoj Mitrovici je 31. jula saopštila da se suočavaju sa nestašicom hrane i sanitetskog materijala zbog zatvaranja graničnih prelaza sa Srbijom, koja je bila njihov glavni snabdevač, uz dalje upozorenje da bi uskoro mogli da se suoče sa humanitarnom katastrofom.

Septembar

Vidi još: Oružani sukob u Banjskoj

U ranim jutarnjim satima 24. septembra 2023. godine u selu Banjska kod Zvečana dogodio se oružani sukob između lokalnih Srba i Policije Kosova. Grupu organizovanih Srba je predvodio potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić. Grupu je činilo oko 30 osoba, a Policiju Kosova 460 specijalaca. U sukobu su smrtno stradala trojica pripadnika pobunjene grupe, Bojan Mijailović iz Leposavića, Igor Milenković iz Leposavića i Stefan Nedeljković iz Zvečana. Sa druge strane smrtno je stradao Afrim Bunjaku iz sela Samodreža kod Vučitrna, pripadnik kosovske policije koji je imao čin narednika. Obe strane su imale ranjene, dok je uhapšeno nekoliko ljudi od kojih su neki pripadnici pobunjene grupe. Nakon višesatnog sukoba, većina pripadnika pobunjene grupe se povukla iz sela Banjske preko administrativne linije na teritoriju centralne Srbije.

Selo Banjska je 27. septembra nakon tri dana blokade od strane kosovske policije odblokirano.

Savet NATO-a je 28. septembra odobrio dodatno povećanje snage KFOR-a. Po zahtevu vrhovnog komandanta savezničkih snaga za Evropu, američkog generala Krisa Kavolija, i na osnovu odobrenja Severnoatlantskog saveta, Ujedinjeno Kraljevstvo je rasporedilo oko 200 vojnika iz 1. bataljona Kraljevskog puka „Princeza od Velsa“ na Kosovu i Metohiji. Oni su se pridružili britanskom kontingentu od 400 vojnika koji je već bio stacioniran na Kosovu i Metohiji u sklopu godišnje vežbe.

U jutarnjim satima, specijalne jedinice kosovske policije su 29. septembra izvršile upad i pretres na više lokacija u severnom delu Kosovske Mitrovice, Zubinom Potoku i Zvečanu. Akcija je izvršena na imovini koja se dovodi u vezu sa Milanom Radoičićem i Vladimirom Radivojevićem kao i u Kliničko bolničkom centru Kosovska Mitrovica. Deo imovine Milana Radoičića je zaplenjen.

Na održanoj konferenciji za novinare u Medija centru u Beogradu 29. septembra, opunomoćeni advokat Goran Petronijević obratio se u ime Milana Radoičića i pročitao njegovo pismo u kome se navodi da je oružana pobuna posledica višegodišnjeg pritiska na Srbe na Kosovu i Metohiji i da je namera dizanja pobune ohrabrivanje srpskog naroda u pružanju otpora. Navedeno je da vlasti Republike Srbije nisu bile obaveštene o oružanoj pobuni kao i rukovodstvo Srpske Liste. Milan Radoičić je podneo ostavku na mesto potpredsednika Srpske liste.

Kosovska policija je uhapsila Srbina sa optužbom da je počinio ratni zločin 1998. godine u Prizrenu.

Nakon višednevnih poziva od strane SAD-a, Ujedinjenog Kraljevstva i EU da se Vojska Srbije povuče sa administrativne linije i prestane gomilanje vojnih snaga, 30. septembra predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da Vojska Srbije neće ući na teritoriju Kosova i Metohije i da će se povući deo bezbednosnih snaga iz Kopnene zone bezbednosti.

Oktobar

Dana 2. oktobar 2023. Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Republike Srbije, Petar Petković, izjavio je danas da tzv. kosovska policija sprečava istražitelje Euleksa da učestvuju u istrazi slučaja u Banjskoj. On je izrazio stav da ova policija nije želela da omogući otkrivanje okolnosti u kojima su dva Srbina, Bojan Mijailović i Igor Milenković, bili hladnokrvno ubijeni.

Na konferenciji za novinare, Petković je saopštio da su patolozi iz Srbije, na osnovu fotografije ubijenog Bojana Mijailovića, utvrdili da je ulazna rana nastala u predelu levog kapka, a izlazna na desnoj strani glave, što nagoveštava da je bio ubijen dok je ležao na leđima.

Istakavši da je pitanje obdukcije od ključnog značaja, Petković je uputio komentar na nelogičnosti u izjavama Aljbina Kurtija. Podsetio je na različite verzije broja ljudi u Banjskoj i protivrečne tvrdnje o tome kako je policajac nastradao – od unakrsne vatre do eksploziva.

Petković je zaključio da brojne nelogičnosti u ukazivanjima Prištine ukazuju na mogućnost fabrikovanja informacija i zbog toga je jasno zašto Euleksu nije dozvoljeno da prisustvuje istrazi.

Kancelarija za KiM Republike Srbije 10. oktobar 2023. obavestila je da je Tomica B. (52) iz Prilužja, bez obrazloženja, uhapšen na Merdaru od strane pripadnika tzv. kosovske policije. Tomica, koji je sa suprugom putovao iz Kruševca, gde ionako često boravi, takođe on je otac troje dece, a do sada je bez problema prelazio administrativnu liniju. Kancelarija je angažovala advokata za pružanje pravne pomoći i zaštite u pregledanju svih detalja njegovog privođenja.

Na Kosovo i Metohiju je 19. oktobra doputovalo dvesta vojnika Prvog bataljona Kraljevskog puka princeze od Velsa, koji su se pridružili 400 britanskih vojnika već stacioniranih na tom području. Misija Kfora je saopštila da je ovo uvećanje kontingenta na KiM nastavak napora da se ujednači prisustvo Kfora na severu i da se podigne nivo patroliranja duž administrativne linije, posebno u svetlu "sukoba u Banjskoj i povećanja tenzija u regionu". Odluka o razmeštanju vojnih snaga je doneta na zahtev vrhovnog komandanta NATO-a za Evropu i odobrena od strane saveznika u Severnoatlantskom savetu, s ciljem obezbeđenja da Kfor bude osnažen da ispuni svoj mandat Ujedinjenih nacija u održavanju bezbednog okruženja i slobode kretanja za sve ljude na KiM.

Novembar

Vlada Republike Srbije obavestila je javnost da je sinoć oko 21 čas kamenovana srpska škola u Kosovskoj Kamenici. Unutar te zgrade funkcionišu tri obrazovne institucije – Osnovna škola „Desanka Maksimović“, srednja Tehnička škola i Gimnazija. Na sreću, u momentu incidenta nije bilo učenika u školi, međutim, ovaj napad, kao i mnogi prethodni, izazvao je uznemirenje roditelja i njihove dece. Prema izjavama očevidaca, škole su bile meta kamenjanja od strane albanskih mladića koji su prethodne noći zakačili na ogradu škole zastave sa neodgovarajućim sadržajem. Događaj se odigrao 1. novembra 2023. godine.

U četvrtak, 9. novembra, javljeno je da su u prethodna dva dana dve srpske kuće u selu Miloševo, opština Obilić, bile meta pljačke.

Prve procene ukazuju na krađu poljoprivredne mehanizacije, a stvari u kućama su bile pretresane, tako da će konkretni obim štete biti utvrđen u narednom periodu.

Selo je većinom etnički očišćeno od Srba, iako se nekoliko srpskih porodica i dalje nalazi tamo. Ovi događaji dodatno ugrožavaju bezbednost i imovinu ostavljenih Srba, obzirom da su njihovi domovi već bili meta albanskih ekstremista.S obzirom da je poljoprivreda osnovni izvor preživljavanja za ove porodice, jasno je da je namera izgrednika bila da liši preostale Srbe uslova za život i da ih trajno protera iz njihovih domova.

Privremeni premijer Prištinskih institucija, Aljbin Kurti, izrazio je očekivanje da će u narednoj godini na Kosovu i Metohiji biti razmešteno 600 vojnika i 500 policajaca. Saopšteno je iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije da ova najava predstavlja najotvoreniju pretnju srpskom narodu na tom području.

Kurti je izjavio da su prošle šest nedelja od ubilačkog napada na narednika Afrima Bunjaku i najavio dolazak dodatnih snaga u 2024. godini radi "sprovođenja zakona i ustavnosti, odbrane i bezbednosti". Kancelarija za Kosovo i Metohiju objavila je da je tokom vikenda došlo do paljenja srpske trobojke na spomeniku posvećenom ubijenim i kidnapovanim Srbima sa teritorije opštine Orahovac, koji su bili žrtve mučkih napada od strane albanskih ekstremista. Ovaj spomenik, postavljen na ulazu u Veliku Hoču, seća na 84 nevino stradala Srba tokom 1998. i 1999. godine.

Paljenje srpske trobojke i oskrnavljivanje spomenika je bezumni akt albanskih ekstremista koji godinama uništavaju sve srpsko, s ciljem da obeshrabre Srbe i slome duh srpskog naroda koji istrajava u odbrani svojih identiteta. Datum ovog incidenta je 13. novembar. Kancelarija za Kosovo i Metohiju, zajedno sa svojim terenskim predstavnicima, će ponovo postaviti trobojku, kao što je to učinila i do sada, vraćajući i obnavljajući ono što su ekstremisti palili i razarali.

Decembar

U subotu 9. decembra na ambulanti u multietničkom naselju Suvi Do kod Kosovske Mitrovice razbijena su stakla, a metalna vrata sa šipkama, koja su služila kao obezbeđenje te zdravstvene ustanove, iščupana, izvestila je Kancelarija za Kosovo i Metohiju.

Kancelarija za KiM ističe da je ovaj najnoviji napad samo produžetak talasa etničkih incidenata na Kosovu i Metohiji gde je sve srpsko na meti. Medicinska sestra je primetila posledice ovog napada kada je stigla na dužnost u ambulantu.U saopštenju se takođe naglašava da je ambulanta u Suvom Dolu već više puta bila meta ekstremističkih napada i da, iako obezbeđuje medicinsku pomoć svim građanima, i Srbima i Albancima, napadi na nju ukiduju na osećanje bezbednosti.

Znak "UČK", koji je simbol bivše albanske Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), sada je postavljen na uzvišenju Crnuša iznad Kosovske Mitrovice.

Veliki crveni znak je istaknut na brdu koje su lokalne vlasti u južnom delu Kosovske Mitrovice, naseljenom Albancima, odredile za izgradnju baze tzv. kosovskih bezbednosnih snaga. Ista markiranja su prethodno postavljena na drugim visokim lokacijama na Kosovu i Metohiji, u okolini Mališeva, na tvrđavi iznad Prizrena i na drugim mestima.

Istog dana, 19. decembra, pripadnici tzv. kosovske policije upali su u hotel i banjski kompleks "Rajska banja" u Banjskoj, mestu u opštini Zvečan, i izveli isterivanje radnika. Incident je osudila Kancelarija za Kosovo i Metohiju.

Po prenosu vesti o policijskom upadu u hotel "Rajska banja", izgnavanju radnika i zameni brava na objektu, zamenik komandira za region Sever, Veton Eljšani, istakao je da policija u tom trenutku samo pruža asistenciju Kosovskoj agenciji za privatizaciju, koja smatra da navedeni objekat nema adekvatnu dozvolu za rad. Inače, hotel "Rajska banja" otvoren je 2019. godine.

24. decembra, Ministarstvo kulture u Prištini, bez konsultacija sa SPC, vrši radove na pravoslavnoj crkvi u selu Gornje Vinarce kod Mitrovice i proglašava je "katoličkom crkvom", saopštila je Eparhija raško-prizrenska, ukazujući na "očiglednu nameru vlasti da prisvoje baštinu Srpske pravoslavne crkve".

Vlada Srbije je donela odluku da se od 1. januara omogući sloboda kretanja svim vozilima sa Kosova i Metohije, izjavio je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković.

Portparol EU Peter Stano je izrazio očekivanje da će sada Priština odgovoriti na sličan način.

2024.

Januar

Vlada u Prištini je 4. januara 2024. godine usvojila odluku kojom je odobrila prestanak režima postavljanja stikera na automobile sa srpskim registarskim tablicama. Ova odluka stupa na snagu danom objavljivanja u Službenom listu.

Crkva Svetih otaca u mestu Zupče u opštini Zubin Potok na Kosovu i Metohiji ponovo je obijena.Provalnici su ukrali novac koji je ostavljen u svesci, dok novac sa ikona nije diran, kao ni u samoj suvenirnici, iako je i ona obijena.Obijanje crkve desilo se jutros, a meštanin sela Zoran R. istakao je da je ova crkva do sada bila meta najmanje 15 puta, bez odgovornosti za ovakva dešavanja. Nadzorne kamere, koje su ranije postojale, nisu bile u funkciji jer su bile oštećene tokom prethodne pljačke krajem avgusta prošle godine. Centralna banka u Prištini saopštila je da će, od 1. februara ove godine, evro biti jedina valuta dozvoljena za obavljanje gotovinskih platnih transakcija u gotovinskom i u platnom sistemu. Uredbom donetom pred kraj prošle godine, a koja je objavljena danas 17. januara 2024. godine.

Centralna banka u Prištini reguliše između ostalog uslove za promet valute dozvoljene gotovinskim transakcijama. "Ostale valute koje nisu u evrima mogu se koristiti samo kao dragocenosti za skladištenje u fizičkom obliku ili na bankovnim računima", navodi se u uredbi. Nebojša Čović rekao je da je najava Prištine o ukidanju platnog prometa sa centralnom Srbijom, kao i zabrana upotrebe dinara, još jedna od provokativnih mera i mera pritiska koje se vrše na srpsku nacionalnu zajednicu.

Danas 18.1. oko podne, na zgradi Centra za socijalni rad u Leposaviću, postavljena je tabla sa natpisom "Republika Kosovo", kao i na ulaznim vratima u zgradu Opštine. Osim zastava Srbije i Ujedinjenih nacija, sa jarbola je skinuta i zastava opštine Leposavić.

U severnom delu Kosovske Mitrovice desilo se isto, uklonjena su obeležja Republike Srbije, a postavljene su table sa natpisom "Republika Kosovo". Na zgradi centra za socijalni rad takođe je postavljen natpis "Republika Kosovo".

Pripadnici tzv. kosovske policije izvršili su pretres improvizovane ambulante u Prištini i izveli grupu lekara i medicinskog osoblja zdravstvenog sistema Vlade Srbije koji pružaju zdravstvenu negu preostalim Srbima u tom gradu. Ovo se desilo 31. januara.

Februar

Vlasti u Prištini danas nisu dozvolile da dinari namenjeni isplati plata, penzija, socijalnih davanja i drugih plaćanja Srbima, uđu na prostor Kosova i Metohije.

Kako je rečeno u Narodnoj banci Srbije, iako je vozilo sa srpskim dinarima bilo upućeno na prelaz Jarinje prema svim višegodišnjim ustaljenim i vrlo preciznim procedurama, ono je danas vraćeno sa prelaza Jarinje i to bez ikakvog obrazloženja ili odbijenice.

Eparhija raško-prizrenska osudila je incident u Prizrenu kada je, kako su naveli iz Eparhije, Albanac sa KiM fizički nasrnuo na sveštenika, verbalno provocirao hodočasnike iz centralne Srbije i okačio zastavu bivše takozvane OVK na autobus u kome su bili hodočasnici.

Kako se navodi u saopštenju eparhije, incident se dogodio u nedelju oko 08.45 sati u centru Prizrena, ispred hotela "Teranda", a hodočasnici su došli autobusom vranjskih registracija da bi prisustvovali svetoj liturgiji i da bi posetili prizrenske svetinje. Ističe se da je Albanac fizički napao prizrenskog sveštenika J.R. i zavrnuo mu ruku kada je on prišao autobusu da dočeka poklonike i savetovao ih da ne nasedaju na provokacije.

Mart

Službenici tzv. kosovske policije i carine oduzeli su u dvema apotekama u Zvečanu i Kosovskoj Mitrovici veću količinu lekova i drugih medikamenata u vrednosti od nekoliko hiljada evra. Iz jedne privatne apoteke u Mitrovici izneli su najmanje deset džakova lekova.

14. marta Kosovsko ministarstvo infrastrukture danas je započelo sa postavljanjem saobraćajnih tabli sa nazivima mesta na Severu Kosova i Metohije. Na njima su imena mesta ispisana na dva jezika - prvo na albanskom, pa na srpskom.

Nikoli Stojanoviću iz Dobrotina, kod Lipljana, u noći između petka i subote ukradeno je oko 25 ovaca čija se vrednost procenjuje na blizu 5.000 evra.

Stojanović je krađu grla primetio u subotu ujutru kada je došao da nahrani ovce.

Kancelarija za Kosovo i Metohiju Vlade Republike Srbije saopštila je da je Banka Poštanska štedionica tokom vikenda postavila četiri montažne ekspoziture u neposrednoj blizini administrativnih prelaza Jarinje, Brnjak, Končulj i Merdare, na prostoru centralne Srbije.

U saopštenju se navodi da je Poštanska štedionica na taj način svojim klijentima sa Kosova i Metohije omogućila kontinuitet u isplatama novčane gotovine, ali i obezbedila što bliži pristup blagajnama, bankomatima, kao i ostalim bankarskim uslugama.

Usled jednostranih i protivpravnih poteza Aljbina Kurtija, koji je od 1. februara zabranio upotrebu dinara i platni promet Republike Srbije na Kosovu i Metohiji, Srbi su onemogućeni da u svojim matičnim ekspoziturama na prostoru pokrajine podižu svoje plate, penzije, socijalna i sva druga davanja koja im uplaćuje država Srbija, a koja su im neophodna za život i rad.

April

Carina i tržišna inspekcija uz pomoć tzv. kosovske policije je pretresla apoteku u Leposaviću. Tri apoteke na KiM su se pretresale zbog sumnji na krijumčarenu robu, rekao je zamenik komandira tzv. kosovske policije Veton Eljšani.

Priština ne dozvoljava ulaz robe iz centralne Srbije na Kosovo i Metohiju, zbog čega je snabdevanje lekovima i osnovnim životnim namirnicama otežano.

Dvojica srpskih mladića povređena su preko noći u severnom delu Kosovske Mitrovice kada ih je u naselju Bošnjačka mahala napala veća grupa Albanaca Prethodno je verbalno napadnuta sestra jednog od dvojice povređenih srpskih mladića.

Njima je pomoć ukazana u Kliničko bolničkom centru u severnom delu Mitrovice gde su hospitalizovani.

Na parkingu iza zgrade Sunce 3 u severnom delu Kosovske Mitrovice grupa Albanaca je 23. aprila napala, pretukla i opljačkala dvadesetogodišnjeg Petra Kostića iz Severne Mitrovice.

Na snimku sa sigurnosnih kamera se vidi kako Albanci (njih petorica) napadaju Kostića i zadaju mu udarce rukama i nogama, a zatim, nakon što su ga opljačkali, beže u nepoznatom pravcu.

Srpska lista saopštila je da paljenje automobila radniku Privremenog organa Opštine Leposavić Ivanu Petroviću predstavlja nastavak piromanskih napada na časne Srbe na severu Kosova i Metohije "u režiji poslušnika i miljenika" premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija" na teritoriji opštine Leposavić, koju, kako navode, "hoće da pretvore u leglo kriminala svojim nedelima".

Ukazuju da je ovo treći automobil koji je zapaljen u opštini Leposavić, za kratko vreme.

Maj

Vlast u Prištini na čelu sa Aljbinom Kurtijem zabranila je direktoru Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petru Petkoviću da za najveći pravoslavni praznik Vaskrs bude sa svojim narodom na Kosovu i Metohiji, saopšteno je iz Kancelarije za KiM. Petković je planirao da za Vaskrs prisustvuje ponoćnoj liturgiji u manastiru Visoki Dečani, a da na Vaskršnje jutro prisustvuje vaskršnjoj službi u manastiru Gračanica.

Gradonačelnik Leposavića Ljuljzim Hetemi odbio je zahtev da se za praznik Svetog Vasilija Ostroškog, 12. maja, na javnim površinama postave srpske zastave povodom hramovne i opštinske slave. Hetemi je jedan od četvorice gradonačelnika na severu Kosova i Metohije, koji su postavljeni nakon lokalnih izbora u aprilu prošle godine, na koje je izašlo svega 13 birača srpske nacionalnosti.

Patrijarh srpski Porfirije 13. maja u 13.30 časova trebalo da pređe administrativni prelaz Merdare kako bi se uputio u vekovno sedište srpskih arhiepiskopa i patrijarha, ali u trenutku kada se on nalazio nadomak prelaza, iz Prištine je stigla zabrana u kojoj se navodi da poglavar SPC ne može da uđe na prostor Kosova i Metohije. Da podlost Kurtija bude još veća, zabrana je stigla 13 minuta pre najavljene posete, što posebno ukazuje na nameru Aljbina Kurtija da dodatnom maltretiranju i iznurivanju izloži patrijarha srpskog da više od sedam sati provede u putu.

Gađanje kamenicama Osnovne Škole „21. novembar“ u Gojbulji, u opštini Vučitrn, kojom prilikom je slomljeno staklo na ulaznim vratima i jedna kamera, ne može se shvatiti drugačije, nego kao otvorena pretnja Srbima na Kosovu i Metohiji, a ovakvi i slični napadi koji su gotovo svakodnevni, posledica su antisrpske politike Aljbina Kurtija.

Ista grupa albanskih mladića, koja je sinoć kamenovala školu, činila je to u proteklom periodu 2 do 3 puta godišnje, pri čemu su obijali vrata, lomili stakla i ispisivali pogrdne grafite na školi. Iako su policija, KFOR i Euleks uvek bili uredno obaveštavani o napadima na školu, a snimci na kamerama zabeležili vinovnike incidenta, izgrednici do danas nisu sakcionisani.

Porodici Ivice Đuzića iz sela Mogila kod Vitine postavljena je ručna bomba u dvorište kuće i samo pukom srećom nije došlo do težih posledica.

Porodica Đuzić već duže vreme se nalazi na meti lokalnih Albanaca, a Ivičinog sina Bobana Đuzića, početkom prošle godine, je napala i ubola nožem grupa albanskih mladića, a sada su se našli na novom udaru. Reč je o novom zastrašivanju i pritisku na Srbe da napuste svoj kućni prag, kako bi se ostvario san tvorca svog progona srpskog naroda, Aljbina Kurtija da etnički očisti prostor KiM. Međutim, Đuzići i dalje odolevaju svim napadima i istrajni su da ostanu svoj na svome.

Jun

Uoči praznika Vaznesenja Eparhija raško-prizrenska sa najboljim namerama obavestila je Kosovsku policiju o planiranom verskom obredu u hramu Hrista Spasa u Prištini na Vaznesenje Hristovo, zbog obezbeđenja verskog skupa i organizovanja parkiranja vozila.

Srpska pravoslavna parohija u Prištini je neformalno, samo usmenim putem, obaveštena od strane kosovske policije da je Srpskoj Pravoslavnoj crkvi zabranjeno služenje Spasovdanske Liturgije u našem hramu Hrista Spasa u Prištini.

Našem svešteniku je usmeno saopšteno da kosovske vlasti zabranjuju služenje verskih obreda u našem hramu u Prištini „sve dok traje sudski spor koji je Univerzitet u Prištini pokrenuo protiv Eparhije raško-prizrenske“, kao i zbog navodnih bezbednosnih razloga. Svešteniku nije uručena nikakva pismena odluka tim povodom.

Sat vremena nakon ponoći, u centru Leposavića, privedena su dva maloletnika, zbog, kako su potvrdili, pevanja pesama na jednom rođendanu. Tzv. kosovska policija ih je, kažu, prskala suzavcem i primenjivala silu sve do policijske stanice.

Mladići iz Leposavića kažu da su sada uplašeni jer ne znaju šta smeju a šta ne da rade u svom rodnom mestu. Aleksa Babić kaže da su ih policajci maltretirali sve do policijske stanice. On dodaje da nisu remetili javni red i mir, samo su pevali i nisu imali nameru da nekoga provociraju.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković saopštio je da je tzv. kosovska policija bez ikakvog naloga i objašnjenja juče upala u dve srpske škole u Leposaviću i nedozvoljeno fotografisala školske prostorije.

Već godinu i po dana Petković je zbog protivpravnih zabrana Prištine onemogućen da poseti Kosovo i Metohiju i sa Srbima u pokrajini proslavi najveće praznike i uruči im pomoć. Iako je Petkovićeva poseta najavljena u skladu sa svim važećim dogovorima i sporazumom o slobodi kretanja, a svrha je bila isključivo verskog karaktera, uz posetu socijalno ugroženim porodicama, Kurti je posetu zabranio i time pogazio sve tekovine briselskih pregovora.

Avgust

Dana 5. avgusta, pripadnici takozvane kosovske policije i inspektori za komunikacije zatvorili su devet objekata Pošte Srbije u Kosovskoj Mitrovici, Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću. Kako je saopšteno, akcija je usledila "zbog provere da li ekspoziture pošte rade sa ili bez licence nadležne agencije u Prištini". Privedeni direktor radne jedinice na KiM Ivan Milojević i njegovi saradnici, sa nalogom da se svi ponovo sutra jave na dodatno saslušanje, rekao v. d. direktora Pošte Zoran Anđelković.

Srbi sa severa Kosova i Metohije okupili su se 7. avgusta na mirnom protestu povodom najava Prištine o otvaranju glavnog mosta na Ibru, između severne i južne Kosovske Mitrovice. Skup je održan na Trgu "Braće Milić" koji se nalazi u blizini mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici. Podizanjem ruku, svi prisutni na protestu u Kosovskoj Mitrvici, istakli su da su protiv otvaranja mosta na Ibru, zatvorenom za saobraćaj dve i po decenije, i poprištu posleratnog sukoba Albanaca i Srba u ovom gradu. Protest je počeo u 11 časova na Trgu Braće Milić intoniranjem himne Srbije "Bože pravde”. Na početku protesta je rečeno da "Priština ponovo želi da otvori pandorinu kutiju stradanja srpskog naroda”. Govornici, iz svih struktura društva, poručili su da su protiv otvaranja mosta kako to vlasti u Prištini to najavljuju. Nikola Kabašić, nekadašnji sudija Višeg suda u Kosovskoj Mitrovici istakao je da se Srbi ne osećaju bezbedno. Okupljeni u blizini glavnog mosta na Ibru, nosili su zastave Srbije i transparente na kojima piše: "Na mostu smo opstanak branili, sada branimo nestanak", "Kurti nisi nas sve proterao ima nas još", "Dok EU i SAD pišu saopštenja nas proteruju", "Ako Kurti otvori most, Kfor i Kvinta će biti odgovorni za sve". Oko mosta su prisutnije jače snage policije i italijanskih karabinjera.

Sledećeg dana, lider Srpske demokratije Aleksandar Arsenijević i funkcioner te stranke Stefan Veljković privedeni su u Severnoj Mitrovici pošto su pokušali da spreče radnike da, po nalogu Opštine, prekreče oslikane srpske zastave na trgu u blizini glavnog mosta na Ibru. Posle privođenja, građani su se okupili ispred policijske stanice, gde je postavljen i kordon policajaca. Dok je počinjala debata u sali skupštine Opštine Severna Mitrovica gde su predstavnici civilnog društva, medija, NVO organizacija i drugi pozvani na debatu "Međuetnička saradnja, Opštinski odbor za bezbednost u zajednici, saradnja između institucija i civilnog društva“, radnici su prekrečili oslikane srpske zastave u blizini glavnog mosta na Ibru. Zamenik komandira tzv. kosovske policije za Sever Veton Eljšani rekao je da je tom prilikom privedeno i nekoliko osoba koje su "smetale prilikom krečenja", a pored oslikanih srpskih zastava na Trgu braće Milić radnici su prekrečili i grafite u blizini mosta. Radnici su prekrečili oslikane srpske zastave po nalogu Opštine Severna Mitrovica. Eljšani je potvrdio da su privedeni lider Srpske demokratije Aleksandar Arsenijević i funkcioner te stranke Stefan Veljković. Arsenijević i Veljković privedeni su neposredno pred početak javne diskusije o multietničkoj saradnji pri opštinskom odboru za bezbednost u zajednici i saradnji institucija i civilnog društva Severne Mitrovice. Arsenijević je bio na čelu Građanske inicijatve "Srpski opstanak" koja je u novembru prošle godine prerasla u stranku. Posle privođenja lidera Srpske demokratije, građani su se okupili ispred policijske stanice. Među njima nalaze se i čelnici Srpske liste, kao i bivši predsednik suda Nikola Kabašić. Ispred ulaza u stanicu nalazi se kordon policajaca. Na događaje u severnom delu Kosovske Mitrovice reagovala je i Kancelarija za KiM, istakavši da je „'policija Aljbina Kurtija' brutalno uhapsila dvojicu Srba koji su se suprotstavili skrnavljenju srpskih simbola“. Nakon što su privedeni jer su navodno sprečavali radnike da prekreče srpske zastave i grafite kod mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, lider Srpske demokratije Aleksandar Arsenijević i funkcioner te stranke Stefan Veljković pušteni su isti dan na slobodu. Zamenik komandira tzv. kosovske policije za Sever Veton Eljšani rekao je da su Aleksandar Arsenijević i Stefan Veljković "smetali radnicima prilikom krečenja" oslikanih srpskih zastava na Trgu braće Milić i grafita u blizini mosta na Ibru.

Dana 12. avgusta na prilazima mostu sa severne strane glavnog mosta u Kosovskoj Mitrovici su bili pripadnici italijanskih karabinjera u dva vozila, a sa južne pripadnici lokalne policije. Nastavljeni su i radovi. Moleri su farbali niže betonske konstrukcije mosta, sa kojih su otpali malter i fasada usled zuba vremena.

Sporazum o putu normalizacije između Kosova i Srbije

Vidi još: Nacrt sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije

Evropska unija je 5. decembra 2022. godine poslala nacrt predloga vladama u Prištini i u Beogradu. Članovi Evropskog parlamenta su članovima Skupštine Srbije tokom sastanka 27. januara 2023. preneli da ako se sporazum ne prihvati, Srbija će postati Iran Evrope. Dana 17. februara 2023. godine, visoki predstavnik EU Žozep Borelj sazvao je za 27. februar sastanak na visokom nivou u okviru dijaloga Beograda i Prištine u Briselu, saopštila je Evropska služba za spoljne poslove (EEAS). Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Premijer Kosova Aljbin Kurti sastali su se 27. februara 2023. godine u Briselu da razgovaraju o sporazumu, gde su se „efikasno usaglasili” sa nacrtom EU. Žozep Borel, ministar spoljnih poslova EU, izjavio je da nema potrebe za daljim razgovorima o samom planu i da će budući pregovori biti posvećeni njegovoj implementaciji. Dana 18. marta 2023, predsednik Srbije izjavio je da je postignut dogovor posle dvanaestočasovnog sastanka u Ohridu. Na samitu Evropskog saveta 23. marta, Borelj je upozorio lidere Srbije i Kosova da je „svaki pokušaj da se dovede u pitanje sporazum uzaludan. Ovaj sporazum je dogovoren. Mora da se primeni. I nema mesta biranju i izboru. Pažljivo ćemo pratiti ko to sprovodi, a ko ne.“ Predstavnici Kosova i Srbije sastali su se u Briselu 4. aprila 2023. kako bi dalje razgovarali o primeni sporazuma. Pitanja o kojima se razgovaralo uključivala su samoupravu za etničku srpsku zajednicu na Kosovu i međusobno priznavanje diploma. Dve strane su takođe postigle dogovor o nestalim licima. Potom je saopšteno da bi sledeći sastanak Kurtija i Vučića mogao da bude 22. aprila ako Vučić bude spreman za takav sastanak. Zajednički nadzorni odbor za nadgledanje implementacije sporazuma formiran je 19. aprila 2023. Članovi komiteta su Miroslav Lajčak koji predstavlja EU, Agron Bajrami predstavlja Kosovo i Petar Petković predstavlja Srbiju. Očekivalo se da će zadatak odbora biti dogovoren 2. maja 2023. i da se očekuje da će se redovno sastajati u Briselu. Činilo se da je 24. aprila Srbija prekršila uslove sporazuma, posebno član četiri, glasajući protiv članstva Kosova u Savetu Evrope. Uprkos protivljenju Srbije, prijava Kosova je prešla prag od 2/3 koji se zahteva u Komitetu ministara i upućena je Parlamentarnoj skupštini na razmatranje. Predsednik Srbije Vučić se posle glasanja obrušio na zapadne sile, poručivši im da „ne lažu i varaju“ i „tumače stvari kako im odgovara, a ne kako su napisane ili dogovorene“, a ministar spoljnih poslova Ivica Dačić te događaje je opisao kao „ dan srama za Savet Evrope“. Srbija je takođe pretila da više ne poštuje teritorijalni integritet zemalja koje su glasale za članstvo Kosova ili se suzdržalo, pomenuvši Crnu Goru, koja je glasala u korist, i Ukrajinu i Bosnu i Hercegovinu, koja se posebno suzdržala, konkretno. Portparol Evropske unije je naveo da je „primio k znanju“ glas Srbije protiv članstva Kosova u Savetu Evrope, ali je dodao da je „sporazum živ jer se napreduje“ i da će se Vučić i Kurti ponovo sastati sledeće nedelje. Vučić i Kurti sastali su se 2. maja 2023. u Briselu i postigli dogovor da „blisko sarađuju na identifikaciji grobnih mesta i da će obezbediti pun pristup pouzdanim i tačnim informacijama koje pomažu u lociranju i identifikaciji nestalih lica od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine“. Njih dvoje nisu mogli da se dogovore oko strukture predloženog samoupravnog udruženja za kosovsku zajednicu etničkih Srba.

Reakcije

2022

Početkom avgusta predsednik Vlade Albanije Edi Rama komentarisao je tenzije koje su se dogodile 31. jula i izjavio da Republika Kosovo treba da se pridruži ekonomskoj i političkoj zoni Otvorenog Balkana kako bi se izbegao potencijalni rat; ovo je kasnije ponovio Hil. Portparolka Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova optužila je Albance za eskalaciju sukoba, dok je pres-sekretar Kremlja Dmitrij Peskov izjavio da Rusija zahteva da se „poštuju sva prava Srba”. Ričard Grenel, specijalni predsednički izaslanik za Srbiju i mirovne pregovore na Kosovu pod administracijom Donalda Trampa, izjavio je da je razočaran napretkom pregovora.

Nakon curenja predloženog sporazuma krajem septembra 2022. godine, Dušan Janjić iz beogradskog Foruma za etničke odnose izjavio je da se radi o „podizanju dijaloga isključivo na politički nivo”, dok je Bodo Veber, novinar i politički analitičar, izjavio da bi sporazum „mogao da promeni tok dijaloga”, ali je ocenio i da su „Kosovo i Srbija još daleko od konačnog dogovora”. Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je bosanskohercegovački entitet Republika Srpska „spreman da pomogne srpskom narodu na Kosovu, čak i preko svojih mogućnosti”. Milan St. Protić, istoričar i diplomata, izjavio je da Srbija treba da prihvati sporazum. Veber je opisao masovnu ostavku Srba iz kosovskih institucija kao „posledicu defakto odsustva pregovora”. Konrad Kleving, ekspert Lajbnicovog instituta za istraživanje istočne i jugoistočne Evrope, izjavio je da bi masovna ostavka mogla da stvori „ogromne posledice”.

Nakon najave da će Srbija razmotriti raspoređivanje 1.000 srpskih vojnih snaga na Kosovu i Metohiji, bilo je sporova da li ima pravo da raspoređuje snage. Radio Slobodna Evropa je naveo da bi prema Rezoluciji 1244 osoblje Srbije moglo da se vrati i obavlja određene funkcije na Kosovu i Metohiji, iako te funkcije uključuju samo vezu sa međunarodnom civilnom misijom i prisustvom međunarodne bezbednosti, čišćenje minskih polja, održavanje prisustva na mestima srpske kulturne baštine i na glavnim administrativnim prelazima. Boris Tadić, bivši predsednik Srbije, kritikovao je Vladu Srbije i naveo da su Petković i Brnabić „obmanuli javnost”, dok je Momir Stojanović, bivši načelnik Vojnobezbednosne agencije, rekao da je povratak srpskih snaga na Kosovo i Metohiju „nemoguć”. Janjić je naveo da „nije protivzakonito razmišljati o tome” ali da „u ovom slučaju to nije poželjno”, dok je Ivo Visković, bivši profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, naveo da je „trenutak kada bi trebalo da deluje diplomatija”. Pored toga, SAD i Peter Stano, portparol Evropske unije, zatražili su deeskalaciju.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio 15. decembra da će uveče, nakon sednice Vlade Srbije, biti saopšteno koje su to zemlje povukle priznanje Kosova.

Dana 16. decembra, komandant Kfora general Anđelo Mikele Ristuća izjavio je da KFOR budno prati situaciju na severu Kosova i Metohije i da su ove nedelje u taj deo pokrajine raspoređene dodatne trupe i patrole.

2024.

Dana 8. avgusta, misija Kfora ponovila je da svaka odluka o otvaranju mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici mora biti doneta u okviru dijaloga, a da njeni pripadnici neće dozvoliti ugrožavanje bezbednog okruženja.

Dana 11. avgusta, govoreći o Kosovu i Metohiji, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da očekuje dalje provokacije u južnoj srpskoj pokrajini, a 14. i 15. avgusta i pokušaj nasilnog otvaranja mosta na Ibru.