Википедија

Kopenhagen

главни и највећи град Данске

Kopenhagen (dan. København, u maternjem izgovoru Kobenhavn) je glavni i najmnogoljudniji grad Danske, sa stanovništvom od oko 660.000 u samom gradu i 1,4 miliona u širem području.[2][3] Grad se nalazi na ostrvima Seland i Amager, odvojen od Malmea, Švedske, moreuzom Eresund. Most Eresund povezuje dva grada železnicom i drumom.

Kopenhagen
dan. København
Znamenitosti Kopenhagena
Zastava
Zastava
Grb
Grb
Administrativni podaci
Država Danska
RegijaVeliki Kopenhagen
Osnovan1167.
Stanovništvo
Stanovništvo‍
 — 2022.656.787 [1]
 — gustina7.296,82 st./km2
Aglomeracija (2022.)1.336.301[1]
Geografske karakteristike
Koordinate55° 40′ 00″ S; 12° 34′ 00″ I / 55.666667° S; 12.566667° I / 55.666667; 12.566667
Vremenska zonaUTC+1 (CET), leti UTC+2 (CEST)
Aps. visina0-91 m
Površina90,01 km2
Kopenhagen na karti Danske
Kopenhagen
Kopenhagen
Kopenhagen na karti Danske
Ostali podaci
GradonačelnikFrank Jensen
Poštanski broj1050-1778, 2100, 2150, 2200, 2300, 2400, 2450, 2500
Pozivni broj3
Veb-sajt
kk.dk

Prvobitno vikinško ribarsko selo osnovano u 10. veku u blizini današnjeg Gamel Stranda, Kopenhagen je postao glavni grad Danske početkom 15. veka. Od 17. veka, postao je regionalni centar moći sa svojim institucijama, odbranom i oružanim snagama. Tokom renesanse, grad je bio de fakto prestonica Kalmarske unije i sedište monarhije, upravljajući većinom današnje nordijske regije u uniji sa Švedskom i Norveškom kojom je vladao danski monarh kao šef države. Grad je cvetao kao kulturni i ekonomski centar Skandinavije u sastavu ove unije više od 120 godina, od 15. veka do početka 16. veka kada je Švedska napustila uniju nakon ustanka. Posle izbijanja kuge i požara u 18. veku, grad je prošao kroz obnovu. To je uključivalo izgradnju prestižne četvrti Frederiksštaden i osnivanje kulturnih institucija, uključujući Kraljevsko pozorište i Kraljevsku akademiju lepih umetnosti. Posle katastrofa početkom 19. veka, kada je britanska Kraljevska mornarica napala dansko-norvešku flotu i bombardovala grad, obnova tokom danskog Zlatnog doba donela je neoklasični izgled arhitekturi Kopenhagena. Posle Drugog svetskog rata, Plan prsta podstakao je razvoj stanovanja i preduzeća duž pet urbanih železničkih pravaca koji potiču iz centra grada.

Od početka 21. veka, Kopenhagen je doživeo snažan urbani i kulturni razvoj, olakšan ulaganjem u njegove institucije i infrastrukturu. Grad je kulturni, ekonomski i vladin centar Danske; to je jedan od glavnih finansijskih centara Severne Evrope sa Kopenhagenskom berzom. Ekonomija Kopenhagena se brzo razvijala u uslužnom sektoru, posebno kroz inicijative u informacionim tehnologijama, farmaceutskim proizvodima i čistoj tehnologiji. Od završetka mosta Eresund, Kopenhagen se sve više integrisao sa švedskom pokrajinom Skanija i njenim najvećim gradom Malmeom, formirajući region Eresund. Sa nekoliko mostova koji povezuju različite okruge, gradski pejzaž karakterišu parkovi, šetališta i obale. Kopenhagenske znamenitosti kao što su Tivoli, statua Male sirene, Okrugli toranj, Crkva našeg Spasitelja palate Amalienborg i Kristijansborg, zamak Rozenborg, Frederikova crkva, Berza i mnogi muzeji poput Nove Karlsberg gliptoteke, restorani i noćni klubovi su značajne turističke atrakcije.

U Kopenhagenu se nalaze Univerzitet u Kopenhagenu, Tehnički univerzitet Danske, Poslovna škola u Kopenhagenu i IT univerzitet u Kopenhagenu. Univerzitet u Kopenhagenu, osnovan 1479. godine, najstariji je univerzitet u Danskoj. Kopenhagen je dom fudbalskih klubova FK Kopenhagen i FK Brendbi. Godišnji Kopenhagenski maraton osnovan je 1980. godine. Kopenhagen je jedan od gradova na svetu najprijateljskijih prema biciklistima.

Movia je javna kompanija za masovni prevoz koja opslužuje celu istočnu Dansku, osim Bornholma. Kopenhagenski metro, pokrenut 2002. godine, služi centralnom Kopenhagenu. Pored toga, Kopenhagenski S-voz, Lokaltog (privatna železnica) i mreža Obalske linije služe i povezuju centralni Kopenhagen sa udaljenim opštinama. Sa oko 2,5 miliona putnika mesečno, aerodrom Kopenhagen Kastrup je najprometniji aerodrom u nordijskim zemljama.

Geografija

uredi

Kopenhagen je deo regiona Eresund, koji se sastoji od Selanda, Loland-Falstera i Bornholma u Danskoj i Skanije u Švedskoj.[4] Nalazi se na istočnoj obali ostrva Seland, delimično na ostrvu Amager i na nekoliko prirodnih i veštačkih ostrvaca između njih. Kopenhagen gleda na Eresund na istoku, moreuz koji razdvaja Dansku od Švedske i povezuje Severno more sa Baltičkim morem. Švedski grad Malme i grad Landskruna leže na švedskoj strani moreuza direktno preko puta Kopenhagena.[5] Putem, Kopenhagen je udaljen 42 kilometra severozapadno od Malmea u Švedskoj, 85 kilometara severoistočno od Nestveda, 164 kilometra severoistočno od Odensea, 295 kilometara istočno od Esbjerga i 188 kilometara jugoistočno od Orhusa morem i putem preko poluostrva Selands Ode.[6]

Centar grada se nalazi u oblasti koja je prvobitno definisana starim bedemima, koji se i dalje nazivaju Fortifikacijski prsten (Fæstningsringen) i čuvaju se kao delimični zeleni pojas oko njega.[7] Zatim dolaze stambena naselja Esterbro, Nerebro, Vesterbro i Amagerbro sa kraja 19. i početka 20. veka. Periferna područja Kongens Enghave, Valbi, Vigerslev, Vanlese, Brenshoj, Uterslev i Sundbi sledila su od 1920. do 1960. godine. Ona se uglavnom sastoje od stambenih kuća i stanova, često obogaćenih parkovima i zelenilom.[8]

 
Stari deo Kopenhagena sa Amagertskim trgom

Centralno područje grada sastoji se od relativno niskog ravnog tla formiranog morenama iz poslednjeg ledenog doba, dok brdovita područja na severu i zapadu često dostižu 50 m (160 stopa) iznad nivoa mora. Padine Valbija i Brenshoja dostižu visine preko 30 m (98 stopa), podeljene dolinama koje se prostiru od severoistoka ka jugozapadu. U blizini centra nalaze se kopenhagenska jezera Sortedams Se, Peblinge Se i Sankt Jergens Se.[8]

Kopenhagen leži na podzemlju krečnjaka prekrivenog kremenom, nataloženog u danskom periodu pre oko 60 do 66 miliona godina. Prisutan je i nešto zelenog peska iz selandijskog perioda. U ovom području postoji nekoliko raseda, od kojih je najvažniji rased Karlsberg koji se prostire od severozapada ka jugoistoku kroz centar grada.[9] Tokom poslednjeg ledenog doba, glečeri su erodirali površinu ostavljajući sloj morena debljine do 15 m (49 stopa).[10]

Geološki, Kopenhagen se nalazi u severnom delu Danske gde se tlo izdiže zbog post-glacijalnog odskoka.

Amager Strandpark, koji je otvoren 2005. godine, je veštačko ostrvo dužine 2 km, sa ukupno 4,6 km plaža. Nalazi se samo 15 minuta vožnje biciklom ili nekoliko minuta metroom od centra grada.[11] U Klampenborgu, oko 10 kilometara od centra Kopenhagena, nalazi se plaža Belvju. Dugačka je 700 metara i na plaži ima spasioce i tuševe sa slatkom vodom.[12]

Plaže su dopunjene sistemom Harbour Baths duž kopenhagenske obale. Prvo i najpopularnije kupalište od njih nalazi se na Islands Brygge, što u bukvalnom prevodu znači "Islandski kej", i osvojilo je međunarodno priznanje za svoj dizajn.[13]

Klima

uredi

Kopenhagen se nalazi u zoni okeanske klime (Kepen: Cfb).[14] Područje je podložno sistemima niskog pritiska iz Atlantika koji rezultiraju nestabilnim uslovima tokom cele godine. Osim nešto više padavina od jula do septembra, padavine su umerene. Iako se snežne padavine javljaju uglavnom od kraja decembra do početka marta, takođe može biti kiše, sa prosečnim temperaturama oko tačke zamrzavanja.[15]

Jun je najsunčaniji mesec u godini sa prosekom od oko osam sati sunčeve svetlosti dnevno. Jul je najtopliji mesec sa prosečnom dnevnom visokom temperaturom od 21 °C. Nasuprot tome, prosečan broj sunčanih sati je manji od dva dnevno u novembru i samo jedan i po dnevno od decembra do februara. U proleće, ponovo se zagreva sa četiri do šest sati sunčeve svetlosti dnevno od marta do maja. Februar je najsuvlji mesec u godini.[16] Izuzetni vremenski uslovi mogu doneti i do 50 cm snega u Kopenhagenu u periodu od 24 sata tokom zimskih meseci,[17] dok je poznato da letnje temperature rastu do visine od 33 °C (91 °F).[18]

Zbog severne geografske širine Kopenhagena, broj dnevnih sati značajno varira između leta i zime. Na letnju dugodnevicu, sunce izlazi u 04:26 i zalazi u 21:58, pružajući 17 sati i 32 minuta dnevne svetlosti. Na zimsku kratkodnevicu, izlazi u 08:37 i zalazi u 15:39 sa 7 sati i 1 minutom dnevne svetlosti. Stoga postoji razlika od 10 sati i 31 minuta u dužini dana i noći između letnje i zimske dugodnevice.[19]

Klima u Kopenhagenu, Danska (1981–2010 normale, ekstremi 1768–sadašnjost)
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Apsolutni maksimum, °C (°F) 11,8
(53,2) 		15,8
(60,4) 		20,8
(69,4) 		26,2
(79,2) 		28,5
(83,3) 		32,7
(90,9) 		33,0
(91,4) 		33,8
(92,8) 		29,8
(85,6) 		23,2
(73,8) 		16,6
(61,9) 		12,8
(55) 		33,8
(92,8)
Maksimum, °C (°F) 3,4
(38,1) 		3,6
(38,5) 		6,5
(43,7) 		11,8
(53,2) 		16,7
(62,1) 		19,6
(67,3) 		22,2
(72) 		21,8
(71,2) 		17,5
(63,5) 		12,6
(54,7) 		7,6
(45,7) 		4,4
(39,9) 		12,3
(54,1)
Prosek, °C (°F) 1,4
(34,5) 		1,4
(34,5) 		3,5
(38,3) 		7,7
(45,9) 		12,5
(54,5) 		15,6
(60,1) 		18,1
(64,6) 		17,7
(63,9) 		13,9
(57) 		9,8
(49,6) 		5,5
(41,9) 		2,5
(36,5) 		9,1
(48,4)
Minimum, °C (°F) −0,7
(30,7) 		−0,8
(30,6) 		0,7
(33,3) 		4,2
(39,6) 		8,6
(47,5) 		11,9
(53,4) 		14,3
(57,7) 		14,1
(57,4) 		10,8
(51,4) 		7,1
(44,8) 		3,3
(37,9) 		0,5
(32,9) 		6,2
(43,2)
Apsolutni minimum, °C (°F) −26,3
(−15,3) 		−20,0
(−4) 		−18,5
(−1,3) 		−8,8
(16,2) 		−3,4
(25,9) 		1,0
(33,8) 		0,7
(33,3) 		0,6
(33,1) 		−3,2
(26,2) 		−7,0
(19,4) 		−15,2
(4,6) 		−16,0
(3,2) 		−26,3
(−15,3)
Količina padavina, mm (in) 53,0
(2,087) 		36,9
(1,453) 		42,3
(1,665) 		35,8
(1,409) 		47,2
(1,858) 		63,9
(2,516) 		60,9
(2,398) 		67,5
(2,657) 		61,0
(2,402) 		63,3
(2,492) 		56,4
(2,22) 		57,4
(2,26) 		645,7
(25,421)
Dani sa padavinama (≥ 0.1 mm) 14,9 11,4 13,5 11,5 10,8 12,0 12,4 12,0 13,6 14,5 15,4 15,4 157,4
Dani sa snegom 5,9 4,4 4,1 1,3 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,2 1,7 3,9 21,4
Relativna vlažnost, % 86 84 82 76 72 72 73 75 78 83 84 85 79
Sunčani sati — mesečni prosek 51,5 68,1 119,7 180,9 230,2 213,3 228,1 198,9 141,9 100,9 55,3 40,6 1.629,7
UV indeks 0 1 2 3 5 6 5 5 3 1 1 0 2,7
Izvor: DMI (precipitation days and snowy days 1971–2000, humidity 1961–1990),[20][21][22] Meteo Climat (record highs and lows)[23] and Weather Atlas[24]

Istorija

uredi

Etimologija

uredi

Ime Kopenhagena (København na danskom) odražava njegovo poreklo kao luke i mesta trgovine. Izvorni naziv na staronordijskom, iz kojeg potiče danski jezik, bila je Kaupmannahǫfn [ˈkɔupˌmɑnːɑˌhɔvn] (upor. savremeni islandski: Kaupmannahöfn [ˈkʰœipˌmanːaˌhœpn̥], farski: Keypmannahavn), što znači 'trgovačka luka'. U vreme kada se govorio starodanski, glavni grad se zvao Køpmannæhafn, a sadašnje ime potiče od vekova naknadnih redovnih glasovnih promena.

Engleski kognati originalnog imena bi bili "chapman's haven" (trgovčevo utočište).[25] Engleska reč chapman, nemačka Kaufmann, holandska koopman, švedska köpman, danska købmand i islandska kaupmaður dele poreklo od latinske reči caupo, što znači 'trgovac'. Istog porekla je srpska reč 'kupac'. Međutim, engleski naziv za grad je prilagođen od njegovog niskonemačkog imena, Kopenhagen. Švedsko ime Kopenhagena je Köpenhamn, direktan prevod međusobno razumljivog danskog imena.

Latinsko ime grada, Hafnia, je eponim elementa hafnijuma.[26]

Rana istorija

uredi
 
Rekonstrukcija Kopenhagena oko 1500. godine

Iako najraniji istorijski zapisi o Kopenhagenu datiraju od kraja 12. veka, nedavni arheološki nalazi u vezi sa radom na gradskom metro sistemu otkrili su ostatke velike trgovačke vile u blizini današnjeg Kongens Nitorva iz oko 1020. godine. Iskopavanja u Pilestredeu su takođe dovela do otkrića bunara iz kasnog 12. veka. Ostaci drevne crkve, sa grobovima koji datiraju iz 11. veka, otkriveni su u blizini mesta gde se Streget sreće sa Radhuspladsenom.

Ovi nalazi ukazuju na to da poreklo Kopenhagena kao grada seže barem do 11. veka. Značajni nalazi alata od kremena u oblasti pružaju dokaze o ljudskim naseljima koja datiraju iz kamenog doba.[27] Mnogi istoričari veruju da grad datira iz kasnog vikinškog doba i da ga je možda osnovao Sven Rašljobradi.[28] Prirodna luka i dobre zalihe haringe izgleda da su privlačile ribare i trgovce u ovo područje na sezonskoj osnovi od 11. veka, a trajnije u 13. veku.[29] Prva naselja su verovatno bila usredsređena na Gamel Strand (doslovno „stara obala") u 11. veku ili čak ranije.[30]

Najraniji pisani pomen grada bio je u 12. veku kada je Sakso Gramatikus u Gesta Danorum nazvao ga Portus Mercatorum, što znači „Trgovačka luka" ili, na danskom tog vremena, Kebmanahavn (Købmannahavn).[31] Tradicionalno, osnivanje Kopenhagena se datira u vreme kada je biskup Absalon izgradio skromnu tvrđavu na malom ostrvu Slotsholmen 1167. godine, gde danas stoji palata Kristijansborg.[32] Stoga se 1167. godine smatra godinom osnivanja Kopenhagena. Izgradnja tvrđave bila je odgovor na napade vendskih gusara koji su harali obalom tokom 12. veka.[33] Odbrambeni bedemi i rovovi su završeni, a do 1177. godine izgrađena je crkva Svetog Klemensa. Napadi Venda su se nastavili, a nakon što su pljačkaši na kraju uništili prvobitnu tvrđavu, ostrvljani su je zamenili dvorcem u Kopenhagenu.[34]

Poveljom episkopa Jakoba Erlandsena iz 1254. Kopenhagen i zvanično postaje grad. Istovremeno grad je važno trgovište, pa je i česta meta Hanze. Međutim, Kopenhagen postaje prestonica Danske tek u 15. veku, umesto dotadašnje prestonice Roskildea.

Srednji vek

uredi

U 1186. godini, pismo pape Urbana III navodi da su zamak Hafn (Kopenhagen) i okolna zemlja, uključujući grad Hafn, dati Absalonu, biskupu Roskilda (1158–1191) i nadbiskupu Lunda (1177–1201), od strane kralja Valdemara I. Nakon Absalonove smrti, imovina je trebalo da pređe u vlasništvo Biskupije Roskilde.[29] Oko 1200. godine, Crkva Naše Gospe je izgrađena na višem terenu severoistočno od grada, koji je počeo da se razvija oko nje.[29]

Kako je grad postajao istaknutiji, više puta je bio napadnut od strane Hanzeatske lige. U 1368. godini, uspešno je osvojen tokom Drugog dansko-hanzeatskog rata. Kako je ribolovna industrija napredovala u Kopenhagenu, posebno u trgovini haringom, grad je počeo da se širi na sever od Slotsholmena.[33] U 1254. godini, dobio je povelju kao grad pod biskupom Jakobom Erlandsenom[35] koji je dobio podršku od lokalnih trgovaca ribom protiv kralja tako što im je dodelio posebne privilegije.[36] Sredinom 1330-ih, objavljena je prva procena zemljišta grada.[36]

Sa uspostavljanjem Kalmarske unije (1397–1523) između Danske, Norveške i Švedske, do oko 1416. godine Kopenhagen je postao glavni grad Danske kada je Erik Pomeranski premestio svoje sedište u dvorac Kopenhagen.[37][34] Univerzitet u Kopenhagenu je otvoren 1. juna 1479. godine od strane kralja Kristijana I, nakon odobrenja pape Siksta IV.[38] Ovo ga čini najstarijim univerzitetom u Danskoj i jednim od najstarijih u Evropi. Prvobitno pod kontrolom Katoličke crkve, uloga univerziteta u društvu je morala da se promeni tokom Reformacije u Danskoj kasnih 1530-ih godina.[38]

Novi vek

uredi
 
Danski ratni muzej, bivši arsenal
 
Bivša berza (završena 1640. godine)

U sporovima pre Reformacije 1536. godine, grad koji je bio veran Kristijanu II, koji je bio katolik, uspešno je stavljen pod opsadu 1523. godine od strane snaga Frederika I, koji je podržavao luteranstvo. Kopenhagenske odbrane su ojačane nizom kula duž gradskog zida. Posle duže opsade od jula 1535. do jula 1536. godine, tokom koje je grad podržavao savez Kristijana II sa Malmeom i Libekom, konačno je bio primoran da kapitulira pred Kristijanom III. Tokom druge polovine veka, grad je napredovao od povećane trgovine širom Baltika uz podršku holandskog brodarstva. Kristofer Valkendorf, visoki državnik, branio je interese grada i doprineo njegovom razvoju.[29] Holandija je takođe postala prvenstveno protestantska, kao i severne nemačke države.

Tokom vladavine Kristijana IV između 1588. i 1648. godine, Kopenhagen je doživeo dramatičan rast kao grad. Na njegovu inicijativu početkom 17. veka, završene su dve važne zgrade na Slotsholmenu: Tojhus Arsenal i Berzen, berza. Da bi se podstakla međunarodna trgovina, osnovana je Istočnoindijska kompanija 1616. godine. Istočno od grada, inspirisan holandskim planiranjem, kralj je razvio okrug Kristijanshavn sa kanalima i bedemima. Prvobitno je zamišljen kao utvrđeni trgovački centar, ali je na kraju postao deo Kopenhagena.[39] Kristijan IV je takođe sponzorisao niz ambicioznih građevinskih projekata, uključujući dvorac Rozenborg i Okrugli toranj.[33] U periodu 1658–1659, grad je izdržao opsadu Šveđana pod Karlom X i uspešno odbio veliki napad.[39]

Do 1661. godine, Kopenhagen je potvrdio svoj položaj glavnog grada Danske i Norveške. Sve glavne institucije su se tamo nalazile, kao i flota i većina vojske. Odbrana je dodatno poboljšana završetkom Citadele 1664. godine i proširenjem Kristijanshavns Volda sa njegovim bastionima 1692. godine, što je dovelo do stvaranja nove baze za flotu u Niholmu.[39][40]

 
Dvorac u Amalienborgu u Frederiksštadenu, deo dvorskog kompleksa Amalienborg

Kopenhagen je izgubio oko 22.000 od svoje populacije od 65.000 zbog kuge 1711. godine.[41] Grad su takođe pogodila dva velika požara koja su uništila veliki deo njegove infrastrukture.[34] Kopenhagenski požar 1728. bio je najveći u istoriji Kopenhagena. Počeo je uveče 20. oktobra i nastavio da gori do jutra 23. oktobra, uništivši približno 28% grada, ostavivši oko 20% stanovništva bez krova nad glavom. Ne manje od 47% srednjovekovnog dela grada je potpuno izgubljeno. Zajedno sa požarom iz 1795. godine, to je glavni razlog zašto se u modernom gradu može pronaći malo tragova starog grada.[42][43]

Usledila je značajna obnova. Godine 1733. započeli su radovi na kraljevskoj rezidenciji dvorca Kristijansborg, koji je završen 1745. godine. Godine 1749. započet je razvoj prestižnog okruga Frederiksstaden. Projektovan od strane Nikolaja Ajgtveda u rokoko stilu, njegov centar je sadržao vile koje sada čine dvorac Amalienborg.[44] Preduzeta su velika proširenja pomorske baze Holmen, dok je kulturni značaj grada poboljšan Kraljevskim pozorištem i Kraljevskom akademijom lepih umetnosti.[45]

U drugoj polovini 18. veka, Kopenhagen je imao koristi od danske neutralnosti tokom ratova između glavnih evropskih sila, što mu je omogućilo da igra važnu ulogu u trgovini između država oko Baltičkog mora. Nakon što je Kristijansborg uništen u požaru 1794. godine, a drugi požar prouzrokovao ozbiljnu štetu gradu 1795. godine, započeli su radovi na klasičnom kopenhagenskom obeležju Hojbro Plads, dok su Nitorv i Gamel Torv spojeni.[45]

Dana 2. aprila 1801. godine, britanska flota pod komandom admirala Ser Hajd Parkera napala je i porazila neutralnu dansko-norvešku flotu usidrenu u blizini Kopenhagena. Vice-admiral Horacio Nelson predvodio je glavni napad.[46] On je čuveno odbio Parkerovo naređenje za povlačenje, uništivši mnoge dansko-norveške brodove pre nego što je dogovoreno primirje.[47] Kopenhagen se često smatra Nelsonovom najtežom bitkom, nadmašujući čak i teške borbe kod Trafalgara.[48] Upravo tokom ove bitke je rečeno da je Lord Nelson "stavio teleskop na slepo oko" kako ne bi video signal admirala Parkera za prekid vatre.[49]

 
Torvaldsen muzej Gotliba Bindesbela
 
Danski vojnici se vraćaju u Kopenhagen 1849. godine, posle Prvog šlezvičkog rata - slika Ota Bahea (1894)

Druga bitka kod Kopenhagena (ili bombardovanje Kopenhagena) (16. avgust - 5. septembar 1807) bila je iz britanske perspektive preventivni napad na Kopenhagen, ciljanjem civilnog stanovništva sa idejom da ponovo zapleni dansko-norvešku flotu.[50] Ali iz danske perspektive, bitka je bila terorističko bombardovanje njihove prestonice. Posebno je bila primetna upotreba zapaljivih raketa Kongriv (koje sadrže fosfor, koji se ne može ugasiti vodom) koje su nasumično pogađale grad. Malo kuća sa slamnatim krovovima ostalo je posle bombardovanja. Najveća crkva, Vor Frue Kirke, uništena je morskom artiljerijom. Nekoliko istoričara smatra ovu bitku prvim terorističkim napadom na veliki evropski grad u moderno doba.[51]

 
Kanal Slotsholmen, viđen iz zgrade Berze (oko 1900). U pozadini sleva nadesno: Crkva Svetog Duha, kompleks Trinitatis, Crkva Svetog Nikole i Crkva Holmen.

Britanci su iskrcali 30.000 ljudi, opkolili Kopenhagen i napad se nastavio naredna tri dana, ubivši oko 2.000 civila i uništivši veći deo grada.[52] Razaranje je bilo tako veliko jer se Kopenhagen oslanjao na staru odbrambenu liniju čiji ograničeni domet nije mogao dosegnuti britanske brodove i njihovu artiljeriju većeg dometa.[53]

Uprkos katastrofama početkom 19. veka, Kopenhagen je doživeo period intenzivne kulturne kreativnosti poznat kao dansko zlatno doba. Slikarstvo je procvetalo pod C.V. Ekersbergom i njegovim učenicima, dok su C.F. Hansen i Gotlib Bindesbol doneli neoklasični izgled arhitekturi grada.[54] Početkom 1850-ih, bedemi grada su otvoreni da bi se omogućila izgradnja novih stambenih objekata oko Jezera (danski: Søerne) koja su se graničila sa starim odbrambenim položajima na zapadu. Do 1880-ih, razvili su se okruzi Nerrebro i Vesterbro kako bi prihvatili one koji su došli iz provincija da učestvuju u industrijalizaciji grada. Ovo dramatično povećanje prostora je dugo kasnilo, jer ne samo da su stari bedemi bili zastareli kao odbrambeni sistem, već je i lošu sanitaciju u starom gradu trebalo prevazići. Od 1886. godine zapadni bedem (Vestvolden) je poravnat, omogućavajući velika proširenja luke koja su dovela do osnivanja Slobodne luke Kopenhagen 1892-94.[55] Električna energija je došla 1892. godine sa električnim tramvajima 1897. godine. Širenje stanovanja na područja izvan starih bedema dovelo je do ogromnog povećanja stanovništva. Godine 1840. u Kopenhagenu je živelo približno 120.000 ljudi. Do 1901. godine imao je oko 400.000 stanovnika.[45]

Savremeno doba

uredi
 
Centralni Kopenhagen 1939. godine

Do početka 20. veka, Kopenhagen je postao uspešan industrijski i administrativni grad. Sa novom gradskom većnicom i železničkom stanicom, njegov centar je povučen prema zapadu.[45] Nova stambena naselja rasla su u Brensheju i Valbiju, dok je Frederiksberg postao enklava unutar grada Kopenhagena.[56] Severni deo Amagera i Valbi takođe su inkorporirani u grad Kopenhagen 1901-02.[57]

Kao rezultat neutralnosti Danske u Prvom svetskom ratu, Kopenhagen je prosperirao od trgovine sa Britanijom i Nemačkom, dok su gradske odbrane u potpunosti popunjene sa oko 40.000 vojnika tokom celog rata.[58]

Tokom 1920-ih bilo je ozbiljnih nestašica robe i stambenog prostora. Napravljeni su planovi za rušenje starog dela Kristijanshavna i uklanjanje najgorih gradskih sirotinjskih četvrti.[59] Međutim, tek 1930-ih su usledili znatni stambeni razvoji,[60] sa rušenjem jedne strane Torvegadea u Kristijanshavnu radi izgradnje pet velikih stambenih blokova.[59]

 
Bombardovanje sedišta Gestapoa od strane RAF-a u martu 1945. koordinirano je sa danskim pokretom otpora.
 
Ljudi slave oslobođenje Danske na Stregetu u Kopenhagenu, 5. maja 1945. Nemačka se predala tri dana kasnije.

U Danskoj tokom Drugog svetskog rata, Kopenhagen su okupirale nemačke trupe zajedno sa ostatkom zemlje od 9. aprila 1940. do 4. maja 1945. Nemački vođa Adolf Hitler se nadao da će Danska biti "uzorni protektorat"[61] i u početku su nacističke vlasti nastojale da postignu sporazum sa danskom vladom. Parlamentarni izbori u Danskoj 1943. su takođe održani, sa isključenom samo Komunističkom partijom. Ali u avgustu 1943, nakon sloma saradnje vlade sa okupacionim snagama, nekoliko brodova je potopljeno u luci Kopenhagen od strane Kraljevske danske mornarice kako bi se sprečilo da ih koriste Nemci. Otprilike u to vreme nacisti su počeli da hapse Jevreje, iako je većina uspela da pobegne u Švedsku.[62]

Godine 1945. Ole Lipman, vođa danskog odeljenja Uprave za specijalne operacije, pozvao je Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo Velike Britanije da pomogne njihove operacije napadom na nacističko sedište u Kopenhagenu. Shodno tome, vazduhoplovni vice-maršal Ser Bazil Embri sačinio je planove za spektakularni precizni napad na zgradu Ziherhajtsdinsta i Gestapoa, bivše kancelarije kompanije Šel Oil. Politički zatvorenici su čuvani na tavanu da bi sprečili vazdušni napad, tako da je RAF morao da bombarduje donje nivoe zgrade.[63]

Napad, poznat kao "Operacija Kartagina", došao je 22. marta 1945. u tri mala talasa. U prvom talasu, svih šest aviona (koji su nosili po jednu bombu) pogodili su svoj cilj, ali se jedan od aviona srušio u blizini Ženske škole Frederiksberg. Zbog ovog pada, četiri aviona u sledeća dva talasa pretpostavila su da je škola vojni cilj i usmerila svoje bombe ka školi, što je dovelo do smrti 123 civila (od kojih je 87 bilo školske dece).[63] Međutim, 18 od 26 političkih zatvorenika u Šel zgradi uspelo je da pobegne, dok je arhiva Gestapoa potpuno uništena.[63]

Dana 8. maja 1945. Kopenhagen su zvanično oslobodile britanske trupe pod komandom feldmaršala Bernarda Montgomerija, koji je nadzirao predaju 30.000 Nemaca razmeštenih oko glavnog grada.[64]

Ubrzo nakon završetka rata, 1947. godine predstavljen je inovativni projekat urbanog razvoja poznat kao Plan prsta, koji podstiče stvaranje novih stanova i preduzeća isprepletenih sa velikim zelenim površinama duž pet „prstiju" koji se protežu od centra grada duž rute S-voza.[65][66] Sa širenjem države blagostanja i ulaskom žena u radnu snagu, širom grada su osnovane škole, obdaništa, sportski objekti i bolnice. Kao rezultat studentskih nemira krajem 1960-ih, bivše kasarne Badsmandstrede u Kristijanshavnu su okupirane, što je dovelo do osnivanja Slobodnog grada Kristijanije u septembru 1971.[67]

Motorni saobraćaj u gradu značajno je porastao, a 1972. tramvaji su zamenjeni autobusima. Od 1960-ih, na inicijativu mladog arhitekte Jana Gela, u centru grada su stvorene pešačke ulice i biciklističke staze.[68] Aktivnost u luci Kopenhagena opala je zatvaranjem pomorske baze Holmen. Aerodrom u Kopenhagenu dobio je značajno proširenje, postavši čvorište za nordijske zemlje. 1990-ih su realizovani veliki stambeni razvoji u lučkom području i na zapadu Amagera.[60] Zgrada nacionalne biblioteke Crni dijamant na obali završena je 1999. godine.[69]

 
Opera u Kopenhagenu

Od leta 2000. godine, Kopenhagen i švedski grad Malme povezani su mostom Eresund, za železnički i drumski saobraćaj. Kao rezultat toga, Kopenhagen je postao centar većeg metropolitanskog područja koje se prostire u obe držabe. Most je doveo do značajnih promena u sistemu javnog prevoza i doveo do opsežne obnove Amagera.[67] Razvili su se gradski uslužni i trgovinski sektori, dok je osnovan niz bankarskih i finansijskih institucija. Obrazovne institucije su takođe dobile na značaju, posebno Univerzitet u Kopenhagenu sa svojih 35.000 studenata.[70] Još jedan važan razvoj za grad bio je metro u Kopenhagenu, železnički sistem koji je otvoren 2002. godine sa dodacima do 2007. godine, prevozeći oko 54 miliona putnika do 2011.[71]

Na kulturnom planu, Opera u Kopenhagenu, poklon gradu od brodskog magnata Merska Mek-Kinija Melera u ime fondacije A.P. Meler, završena je 2004. godine.[72]

Stanovništvo

uredi
 
Crkva našeg Spasitelja u Kopenhagenu

Kopenhagen je najnaseljeniji grad u Danskoj i jedan od najnaseljenijih u nordijskim zemljama. U statističke svrhe, Statistika Danske smatra da se Grad Kopenhagen (Byen København) sastoji od opštine Kopenhagen plus tri susedne opštine: Drager, Frederiksberg i Tarnbi.[73]

Opština Kopenhagen je ubedljivo najnaseljenija u zemlji i jedna od najnaseljenijih nordijskih opština sa 644.431 stanovnika (od 2022. godine).[74] Demografski bum je bio u 1990-im i prvim decenijama 21. veka, uglavnom zbog imigracije u Dansku. Prema podacima iz prvog kvartala 2022. godine, 73,7% stanovništva opštine bilo je danskog porekla,[75] definisano kao da ima bar jednog roditelja koji je rođen u Danskoj i ima dansko državljanstvo. Veliki deo preostalih 26,3% bili su stranog porekla, definisani kao imigranti (20,3%) ili potomci nedavnih imigranata (6%).[75] Ne postoje zvanične statistike o etničkim grupama. Najveće strane grupe su Pakistanci (1,3%), Turci (1,2%), Iračani (1,1%), Nemci (1,0%) i Poljaci (1,0%).

Prema Statistici Danske, urbano područje Kopenhagena ima 1.280.371 stanovnika (od 1. januara 2016).[74] Urbano područje se sastoji od opština Kopenhagen i Frederiksberg plus 16 od 20 opština bivših okruga Kopenhagen i Roskilde, iako samo pet od njih delimično.[76] Metropolitanski Kopenhagen ima ukupno 2.016.285 stanovnika (od 2016. godine).[74] Područje Metropolitanskog Kopenhagena definisano je planom prsta.[77] Od otvaranja mosta Eresund 2000. godine, broj putnika između Selanda i Skanije u Švedskoj se značajno povećao, što je dovelo do šireg, integrisanog područja. Poznat kao region Eresund, ima 4,1 miliona stanovnika—od kojih 2,7 miliona (avgust 2021.) živi u danskom delu regiona.[78]

 
Frederikova (Mramorna) crkva

Većina (56,9%) onih koji žive u Kopenhagenu su članovi Luteranske crkve Danske, što je za 0,6% niže nego godinu dana ranije prema podacima iz 2019. godine.[79] Nacionalna katedrala, Crkva Gospe, jedna je od desetina crkava u Kopenhagenu. U gradu postoje i nekoliko drugih hrišćanskih zajednica, od kojih je najveća rimokatolička.[80]

Strane migracije u Kopenhagen, koje su u porastu tokom poslednje tri decenije, doprinele su povećanju verske raznolikosti; Velika džamija u Kopenhagenu, prva u Danskoj, otvorena je 2014. godine.[81] Islam je druga po veličini religija u Kopenhagenu, i čini približno 10% stanovništva.[82][83][84] Iako ne postoje zvanične statistike, značajan deo procenjenih 175.000–200.000 muslimana u zemlji živi u urbanom području Kopenhagena, sa najvećom koncentracijom u Nerrebrou i Vestegnenu.[85] U Danskoj takođe ima oko 7.000 Jevreja, većina njih u području Kopenhagena gde postoji nekoliko sinagoga.[86] Ima članstvo od 1.800 vernika.[87] Postoji duga istorija Jevreja u gradu, a prva sinagoga u Kopenhagenu je izgrađena 1684. godine.[88] Danas se istorija Jevreja u Danskoj može istražiti u Danskom jevrejskom muzeju u Kopenhagenu.

Već nekoliko godina Kopenhagen je visoko rangiran u međunarodnim anketama za kvalitet života. Njegova stabilna ekonomija zajedno sa obrazovnim uslugama i nivoom socijalne sigurnosti čine ga atraktivnim kako za lokalno stanovništvo, tako i za posetioce. Iako je jedan od najskupljih gradova na svetu, takođe je i jedan od najpogodnijih za život sa svojim javnim prevozom, sadržajima za bicikliste i ekološkim politikama.[89] U uzdizanju Kopenhagena na "najpogodniji grad za život" u 2013. godini, Monocle je ukazao na njegove otvorene prostore, povećanu aktivnost na ulicama, urbanističko planiranje u korist biciklista i pešaka, i karakteristike koje podstiču stanovnike da uživaju u gradskom životu sa naglaskom na zajednicu, kulturu i kuhinju.[90] Drugi izvori su visoko rangirali Kopenhagen za njegovo poslovno okruženje, pristupačnost, restorane i ekološko planiranje.[91] Međutim, Kopenhagen je 2012. godine zauzeo tek 39. mesto po pitanju prijateljstva prema studentima. Uprkos visokom rezultatu za kvalitet života, njegovi rezultati su bili niski za aktivnost poslodavaca i pristupačnost.ref>Chebotareva, Polina (15. 2. 2012). „Copenhagen is high quality of life, but at a price”. University Post. Arhivirano iz originala 3. 12. 2013. g. Pristupljeno 30. 11. 2013. </ref>

Privreda

uredi
 
Statua Male sirene iz 1913. godine postala je simbol grada

Kopenhagen je „privredno srce" Danske. Grad je i danas velika luka, a poslednjih decenijama posebno su se razvile delatnosti iz oblasti poslovanja, trgovine i usluga. Sve važnije svetske kompanije imaju svoje ispostave ili poslovnice u Kopenhagenu.

Ranije je Kopenhagen bio obeležen nizom velikih industrijskih kompanija kao što su Burmajster i Vajn (Burmeister & Wain) i Dansk Sojakagefabrik (Dansk Sojakagefabrik). Kopenhagen je takođe bio polazna tačka za opsežnu mrežu kompanija Karla Frederika Titgena (Privatbanken, Det Store Nordiske Telegrafselskab, De Danske Spritfabriker itd.).[92] Od završetka Drugog svetskog rata, teška industrija je, slično odgovarajućim tendencijama u ostatku Evrope, premeštena izvan grada ili potpuno izvan zemlje, a Kopenhagen je u većoj meri postao grad znanja.

Politički gledano, većina centralne administracije se nalazi u Kopenhagenu, gde većina ministarstava ima kancelarije na ili u području oko Slotsholmena. Takođe, većina agencija je smeštena u području Kopenhagena, što zajedno sa mnogim privatnim radnim mestima zasnovanim na znanju pruža visoko specijalizovano tržište rada sa mnogim poslovima koji zahtevaju visoko obrazovanje.

Područje Kopenhagena je dom nekoliko snažnih poslovnih klastera u oblastima biotehnologije, čiste tehnologije, IT-a i brodarstva. Klasteri u biotehnologiji i čistoj tehnologiji imaju mnogo preklapanja, na primer u proizvodnji biomase. Oba klastera podržavaju klaster organizacije za rast i promociju industrija. U biotehnologiji je klaster organizacija Medikon Vali (Medicon Valley), a u čistoj tehnologiji/ekološkoj tehnologiji je novoosnovani Kopenhagen Klintek Klaster (Cleantech Cluster). Klasteri su dobili veći fokus sa regionalno-političke strane, jer klasteri poput klastera čiste tehnologije pokrivaju više od 350 kompanija i oko 30.000 radnih mesta.

Nekoliko najvećih danskih kompanija ima sedišta u gradskom području; posebno kompanije u farmaceutskoj industriji (Novo Nordisk, Lundbek, Fering itd.) i brodarstvu (A.P. Meler-Mersk, Torm, D/S Norden, J. Lauricen[93]) su važne za ekonomiju ovog područja. Takođe, nekoliko velikih finansijskih koncerna zajedno sa Nacionalnom bankom obeležava centralni Kopenhagen, uključujući Danske Bank, Nordea Bank Danmark i Nikredit. Karlsberg, ISS i Skandinavisk Tobakskompani su druge velike kompanije koje imaju sedište u području Kopenhagena.

Prema turističkoj organizaciji HORESTA, broj hotelskih noćenja u glavnom regionu u 2018. godini dostigao je oko devet miliona, što je oko milion više nego 2012. godine.[94] Većina stranih turista u Kopenhagenu i dalje dolazi iz Švedske, Norveške i Nemačke.[95]

 
Hotel Bella Sky

U Kopenhagenu postoji pet hotela sa 5 zvezdica, uključujući Hotel Nimb u Tivoliju i Hotel Skt. Petri u Indre Biju. Opsežna renovacija 2012-2013. godine čuvenog Hotela D'Angleter na Kongens Nitorvu učinila je ovaj hotel jedinim hotelom sa 6 zvezdica u Kopenhagenu.

Kopenhagen ima ukupno 12 hotela sa više od 300 soba i najveći hostel u Evropi, Danhostel Kopenhagen Siti na Kalvebod Brigeu, sa ukupno 1020 ležajeva. Najveći hotel u gradu - i Skandinaviji - je 75 metara visok Bela Skaj Komvel u Erestadu sa ukupno 812 soba raspoređenih u dve kule. Radison Blu Skandinavija Hotel na Ajlands Brigeu je sa svojih 86 metara i 26 spratova najviši hotel u Danskoj. 8 od 11 najvećih hotela u Kopenhagenu je izgrađeno u 21. veku, dok se Admiral Hotel u Frederiksstadenu, koji je otvoren 1978. godine, nalazi u zgradi sagrađenoj 1787. godine. Vredi pomenuti i Radison Blu Rojal Hotel Arnea Jakobsena iz 1960. godine. Nalazi se u centru kod Vesterporta.

Od 1990-ih, krstareći turizam je - kao i u mnogim drugim velikim lukama u Evropi i ostatku sveta - značajno porastao u Kopenhagenu. U periodu 2005-2012. broj pristajanja se povećao za preko 100, a broj putnika se gotovo udvostručio kako se tonaža povećavala. U luci Kopenhagen, brodovi za krstarenje pristaju u tri različita - a od 2014. godine četiri - područja[96]: Langelinijekaj, Nordre Toldbod, Frihavnen i Nordhavnen. U 2012. godini, brod za krstarenje je pristajao u luci Kopenhagen 372 puta sa ukupno 840.000 putnika, što je bila najbolja sezona do sada u Kopenhagenu i ostatku Danske. Time je Kopenhagen postao najveća luka za krstarenje u Skandinaviji i druga po veličini u severnoj Evropi, odmah iza Sautemptona.[95]

U oblasti brodarstva, aktivnosti su grupisane u Danskom Pomorskom Klasteru, koji ima centar u Kopenhagenu. To je jedan od vodećih svetskih pomorskih klastera i čini 24% danskog izvoza i 10% ukupne danske proizvodnje.[97] Klaster kao celina zapošljava 80.000 ljudi direktno u kompanijama i 35.000 u povezanim zanimanjima, od kojih se većina nalazi u velikim brodarskim kompanijama u Kopenhagenu. Klaster ima veliki broj partnera u obrazovanju i istraživanju, uključujući između ostalih CBS, Univerzitet u Kopenhagenu i DTU.[98]

U oblasti finansijskog IT-a takođe postoji poslovni klaster. Dok finansije i IT čine 5% opšte zaposlenosti u Danskoj, taj broj je 14% za region glavnog grada. Od 2009. godine, organizacija Kopenhagen Finance IT Region pokušava da razvije i zadrži ovu industriju u regionu. Jedan od izazova je da je 50% radnih mesta u sektoru izloženo riziku od autsorsinga, u poređenju sa 25% za uslužni sektor u celini.[99] Klaster organizacija ima niz partnera, uključujući CBS, Finansijski savet, Dansk Metal i DI ITEK.

 
Gradska kuća Kopenhagena

Stroget i Kobmagergade su dve najveće trgovačke ulice sa najvećim prodavnicama. Na Gameltorvu kod Strogeta nalazi se fontana Karitas, koja se smatra jednim od najlepših spomenika iz renesanse.[100] U kvartovima, glavne ulice poput Norebrogade, Amagerbrogade i Osterbrogade od centra funkcionišu kao tradicionalne trgovačke ulice.

U centralnom Kopenhagenu se nalaze robne kuće Magasin du Nord, Ilum i Ilums Bolighus, dok se šoping centri nalaze na različitim mestima u gradu, sa Fildsom u Erestadu, Siti 2 u Tastrupu i Fisketorvetom kod Dibolsbroa kao najvećim. U centralnim kvartovima, drugi centri uključuju Amager Centar, Frederiksberg Centar, Norebro Bajcenter i Spinderiet u Valbiju, kao i glavnu železničku stanicu u Kopenhagenu i aerodrom u Kopenhagenu koji takođe imaju dosta prodavnica. U predgrađima se nalaze Lingbi Storcenter, Glostrup Storcenter i Rodovre Centrum.

Saobraćaj

uredi
 
Bicikli parkirani u blizini jedne od metro stanica.

Šire područje Kopenhagena ima veoma dobro uspostavljenu saobraćajnu infrastrukturu koja ga čini čvorištem u severnoj Evropi. Aerodrom Kopenhagen, otvoren 1925. godine, najveći je aerodrom u Skandinaviji, smešten u Kastrupu na ostrvu Amager. Povezan je sa centrom grada metroom i uslugama glavne linije železnice.[101] Rekordni mesec sa 2,2 miliona putnika bio je oktobar 2013., a podaci iz novembra 2013. otkrivaju da se broj putnika povećava za oko 3% godišnje, što je oko 50% više od evropskog proseka.[102]

Kopenhagen ima opsežnu putnu mrežu, uključujući auto-puteve koji povezuju grad sa drugim delovima Danske i sa Švedskom preko mosta Eresund.[103] Automobil je i dalje najpopularniji oblik prevoza unutar samog grada, predstavljajući dve trećine svih pređenih razdaljina. Međutim, ovo može dovesti do ozbiljnih zagušenja u saobraćaju u vreme najvećih gužvi.[104] Voz Eresund povezuje Kopenhagen sa Malmeom 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji. Kopenhagen takođe opslužuje dnevna trajektna veza do Osla u Norveškoj.[105] U 2012. godini, luka Kopenhagen je primila 372 kruzera i 840.000 putnika.[105]

Približno polovina putnika u gradu koristi Kopenhagenski S-voz, Kopenhagenski metro i regionalne železničke mreže, dok ostatak koristi autobuske usluge. Stanica Nereport u blizini centra grada opslužuje putnike koji putuju glavnom železnicom, S-vozom, regionalnim vozom, metroom i autobusom. Oko 750.000 putnika svakodnevno koristi sredstva javnog prevoza.[271] Centralna stanica u Kopenhagenu je čvorište DSB železničke mreže koja opslužuje Dansku i međunarodne destinacije.[106]

 
Metro stanica u Kopenhagenu

Kopenhagenski metro se značajno proširio otvaranjem linije M3 29. septembra 2019.[107] Nova linija povezuje sve unutrašnje opštine grada metroom, uključujući Centralnu stanicu, i otvara 17 novih stanica[108] za stanovnike Kopenhagena. Dana 28. marta 2020. otvoreno je 2,2 km (1,4 mi) produžetka linije M4 u luci.[109] Krećući se od Centralne stanice u Kopenhagenu, novo proširenje je ogranak linije M3 Sitiring do Esterporta.[110] Očekuje se da će se M4 Sidhavn ogranak otvoriti 2024. godine.[111] Nove linije metroa su deo gradske strategije da transformiše mobilnost ka održivim vidovima prevoza kao što su javni prevoz i biciklizam, nasuprot automobilizmu.[112]

Kopenhagen urbani planeri citiraju kao primer za ugled integracije javnog prevoza i urbanog razvoja. U sprovođenju svog plana Finger, Kopenhagen se smatra prvim primerom tranzitne metropole na svetu,[traži se izvor] a područja oko stanica S-voza poput Balerupa i Brendbi Stranda su među najranijim primerima razvoja orijentisanog na tranzit.[113]

Kopenhagen je od 2015. godine ocenjen kao jedan od gradova sa najvećim brojem biciklista na svetu, sa više bicikala nego stanovnika.[114][115][116] U 2012. godini oko 36% svih zaposlenih ili studenata koji žive u gradu išlo je biciklom na posao, u školu ili na fakultet. Sa 1,27 miliona km koje svakog radnog dana pređu biciklisti Kopenhagena (uključujući i stanovnike i dnevne migrante) i 75% stanovnika Kopenhagena koji voze bicikl tokom cele godine.[117] Gradske biciklističke staze su opsežne i dobro se koriste, sa 400 kilometara (250 milja) biciklističkih traka koje se ne dele sa automobilima ili pešacima, a ponekad imaju sopstvene sisteme signalizacije - dajući biciklistima prednost od par sekundi za ubrzanje.[116][118]

Znamenitosti grada

uredi
 
Nova luka (dan. Nyhavn)

Današnji izgled grada oblikovan je ključnom ulogom koju je imao kao regionalni centar vekovima. Kopenhagen ima mnoštvo kvartova, svaki sa svojim osobenim karakterom i predstavlja svoj period. Druge karakteristične odlike Kopenhagena uključuju obilje vode, njegove mnoge parkove i biciklističke staze koje se protežu duž većine ulica.[119]

Najstariji deo starog gradskog jezgra Kopenhagena se često naziva Midelalderbjen (Middelalderbyen - srednjovekovni grad).[120] Međutim, najkarakterističniji okrug grada je Frederiksštaden, razvijen tokom vladavine Frederika V. U centru se nalazi dvorac Amalienborg kojim dominira kupola Frederikove crkve (ili Mermerne crkve), a tu se nalazi i nekoliko elegantnih rokoko vila iz 18. veka.[121] Unutrašnji grad uključuje Slotsholmen, malo ostrvo na kojem se nalazi dvorac Kristiansborg i Kristianshavn sa svojim kanalima.[122] Berza na Slotsholmenu i dvorac Frederiksborg u Hileredu su istaknuti primeri holandskog renesansnog stila u Kopenhagenu. Oko istorijskog centra grada nalazi se pojas prijatnih stambenih kvartova (Vesterbro, Iner Nerebro, Iner Esterbro) koji uglavnom datiraju s kraja 19. veka. Izgrađeni su izvan starih bedema kada je gradu konačno dozvoljeno da se proširi izvan svojih utvrđenja.[123]

Ponekad se naziva "Gradom tornjeva", Kopenhagen je poznat po svojoj horizontalnoj panorami, prekinutoj samo tornjevima i kulama svojih crkava i zamkova. Najkarakterističniji od svih je barokni toranj Crkve našeg Spasitelja sa svojim sužavajućim spoljnim spiralnim stepeništem kojim posetioci mogu da se popnu do vrha.[124] Drugi važni tornjevi su oni dvorca Kristiansborg, Gradske većnice i bivše crkve Sv. Nikolaja koja sada služi kao moderni umetnički prostor. Ne toliko visoki su renesansni tornjevi dvorca Rozenborg i "zmajev toranj" bivše berze Kristijana IV, tako nazvan jer podseća na isprepletene repove četiri zmaja.[125]

Kopenhagen je globalno priznat kao primer najbolje prakse urbanističkog planiranja.[126] Njegov prosperitetni mešoviti gradski centar definisan je upečatljivom savremenom arhitekturom, atraktivnim javnim prostorima i obiljem ljudskih aktivnosti. Ovi dizajnerski ishodi su namerno postignuti pažljivim prostornim planiranjem u drugoj polovini 20. veka.

 
Pogled na grad

Poslednjih godina u Kopenhagenu je došlo do procvata moderne arhitekture[127] kako za dansku arhitekturu tako i za dela međunarodnih arhitekata. Nekoliko stotina godina, praktično nijedan strani arhitekta nije radio u Kopenhagenu, ali od prelaska u novi milenijum, grad i njegova neposredna okolina su videli zgrade i projekte koje su dizajnirali vrhunski međunarodni arhitekti. Britanski dizajnerski časopis Monokl proglasio je Kopenhagen za najbolji dizajnerski grad na svetu 2008. godine.[128]

Urbani razvoj Kopenhagena u prvoj polovini 20. veka bio je pod snažnim uticajem industrijalizacije. Posle Drugog svetskog rata, opština Kopenhagen je usvojila fordizam i prenamenila svoj srednjovekovni centar kako bi olakšala privatnu automobilsku infrastrukturu kao odgovor na inovacije u transportu, trgovini i komunikaciji.[129] Prostorno planiranje Kopenhagena u ovom vremenskom okviru karakterisalo je razdvajanje načina korišćenja zemljišta: pristup koji zahteva da stanovnici putuju automobilom da bi pristupili objektima različitih namena.[130]

Procvat urbanog razvoja i moderne arhitekture doneo je neke promene u panorami grada. Politička većina je odlučila da istorijski centar zadrži bez visokih zgrada, ali nekoliko oblasti će videti ili su već doživele masivan urbani razvoj. Erestad je deo grada u kome se vidi nejviše novog razvoja. Nalazi se u blizini aerodroma u Kopenhagenu, trenutno se može pohvaliti jednim od najvećih tržnih centara u Skandinaviji i raznim poslovnim i stambenim zgradama, kao i IT univerzitetom i srednjom školom.[131]

Zbirka slika

uredi
  •  
    Gradska kuća
  •  
    Kraljevska palata — Amalienborg
  •  
    Parlament Danske u palati Kristijansborg
  •  
    Dvorac Rozenborg
  •  
    Ulazak u glavnu pešačku ulicu Stroget
  •  
    Muzej lepih umetnosti
  •  
    Kopenhagen noću
  •  
    Ulica Magstrede
  •  
    Palata Frederiksberg
  •  
    Spalionica otpada Amager

Partnerski gradovi

uredi

Reference

uredi
  1. ^ a b „Broj stanovnika (podaci od 1. januara 2015) — Danska Statistika”. Pristupljeno 29. 7. 2015. 
  2. ^ „Nyt fra Danmarks Statistik – Byopgørelsen 1. januar 2020” (PDF). Arhivirano (PDF) iz originala 30. 9. 2022. g. Pristupljeno 29. 10. 2022. 
  3. ^ „The average Dane”. dst.dk. Arhivirano iz originala 8. 2. 2017. g. Pristupljeno 16. 10. 2018. 
  4. ^ „What is the Øresund Region?” (na jeziku: danski). Øresund. Arhivirano iz originala 17. 11. 2013. g. Pristupljeno 17. 11. 2013. 
  5. ^ „Copenhagen (København), Denmark”. Danishnet.com. Arhivirano iz originala 2. 12. 2013. g. Pristupljeno 16. 11. 2013. 
  6. ^ Google (24. 11. 2013). „Kopenhagen” (Mapa). Google Maps. Google. Pristupljeno 24. 11. 2013. 
  7. ^ „Parker I Indre By” (na jeziku: danski). Copenhagen Municipality. Arhivirano iz originala 23. 10. 2013. g. Pristupljeno 25. 11. 2013. 
  8. ^ a b „København – geografi”. Den Store Danske (na jeziku: danski). Arhivirano iz originala 22. 10. 2013. g. Pristupljeno 16. 11. 2013. 
  9. ^ Lars Nielsen; Alexander Lassen; Hans Thybo (2005). „Carlsbergforkastningen” (PDF) (na jeziku: danski). Geoviden. str. 8—11. Arhivirano (PDF) iz originala 25. 10. 2006. g. Pristupljeno 17. 11. 2013. 
  10. ^ „København – geologi”. Den Store Danske (na jeziku: danski). Arhivirano iz originala 22. 10. 2013. g. Pristupljeno 17. 11. 2013. 
  11. ^ „Stranden” (na jeziku: danski). Amagerstrand. Arhivirano iz originala 15. 9. 2013. g. Pristupljeno 21. 11. 2013. 
  12. ^ „Bellevue Beach”. visitcopenhagen.com. Wonderful Copenhagen. Arhivirano iz originala 14. 4. 2016. g. Pristupljeno 16. 4. 2016. 
  13. ^ „2007 IOC Honorable Mention”. ap architecture-page. Arhivirano iz originala 29. 12. 2008. g. Pristupljeno 5. 1. 2009. 
  14. ^ „Denmark”. Weather Online. Arhivirano iz originala 12. 9. 2015. g. Pristupljeno 17. 11. 2013. 
  15. ^ „Average weather in Copenhagen, Denmark” (na jeziku: danski). World Weather and Climate Information. Arhivirano iz originala 16. 9. 2013. g. Pristupljeno 17. 11. 2013. 
  16. ^ „Klimanormaler” (na jeziku: danski). Danmarks Meteorologiske Institut. Arhivirano iz originala 4. 8. 2013. g. Pristupljeno 1. 2. 2014. 
  17. ^ „Københavns Lufthavn er klædt på til vinteren” (na jeziku: danski). CPH. Arhivirano iz originala 11. 11. 2013. g. Pristupljeno 17. 11. 2013. 
  18. ^ „Exceptionel varm sommerdag i København” (na jeziku: danski). BT. 21. 9. 2012. Arhivirano iz originala 23. 9. 2015. g. Pristupljeno 17. 11. 2013. 
  19. ^ „Sol op/ned” (na jeziku: danski). Almanak. Arhivirano iz originala 5. 10. 2015. g. Pristupljeno 17. 11. 2013. 
  20. ^ „DMI Report 18–19: Climatological Standard Normals 1981–2010 Denmark, The Faroe Islands and Greenland Based on Data Published in DMI Reports 18–08, 18–04 and 18–05” (PDF). Danish Meteorological Institute. Arhivirano iz originala (PDF) 10. 2. 2019. g. Pristupljeno 9. 2. 2019. 
  21. ^ „Danish Climatological Normals 1971–2000 for selected stations” (PDF). Danish Meteorological Institute. Pristupljeno 17. 11. 2015. 
  22. ^ „Observed Air Temperature, Humidity, Pressure, Cloud Cover and Weather in Denmark with Climatological Standard Normals, 1961–90” (PDF). Danish Meteorological Institute. Pristupljeno 17. 11. 2015. 
  23. ^ „Station Copenhague” (na jeziku: French). Météo Climat. Pristupljeno 9. 2. 2019. 
  24. ^ d.o.o, Yu Media Group. „Copenhagen, Denmark – Detailed climate information and monthly weather forecast”. Weather Atlas. Pristupljeno 2. 7. 2019. 
  25. ^ Nielsen, Oluf (1877). „Kjøbenhavn i Middelalderen” (na jeziku: danski). G.E.C. Gad. Arhivirano iz originala 19. 7. 2011. g. Pristupljeno 23. 11. 2013. 
  26. ^ Authier, André (2013). Early Days of X-ray Crystallography. Oxford: Oxford University Press. str. 153. ISBN 978-0-19-163501-4. 
  27. ^ „Arkæologer graver ny teori om København op af mulden” (na jeziku: danski). Videnskab.dk. 5. 11. 2008. Arhivirano iz originala 25. 2. 2021. g. Pristupljeno 12. 11. 2013. 
  28. ^ Cunningham 2013, str. 35.
  29. ^ a b v g „København – historie”. Den Store Danske (na jeziku: danski). Arhivirano iz originala 22. 10. 2013. g. Pristupljeno 12. 11. 2013. 
  30. ^ „Gammel Strand” (na jeziku: danski). Københavns Museum. Arhivirano iz originala 24. 11. 2013. g. Pristupljeno 24. 11. 2013. 
  31. ^ Skaarup; Jensen (2002), pp. 14–15
  32. ^ Davies 1944, str. 365.
  33. ^ a b v Harding 2009, str. 38.
  34. ^ a b v Christopher 2006, str. 78.
  35. ^ Copenhagen, Dansk turistforening (1898). Copenhagen, the Capital of Denmark. str. 49. Arhivirano iz originala 29. 5. 2016. g. Pristupljeno 29. 10. 2015. 
  36. ^ a b Booth 2003, str. 9.
  37. ^ Ingebritsen, Christine (1. 1. 2006). Scandinavia in World Politics. Rowman & Littlefield. str. 7—. ISBN 978-0-7425-0966-5. Arhivirano iz originala 29. 5. 2016. g. Pristupljeno 29. 10. 2015. 
  38. ^ a b „History of the University”. University of Copenhagen. Arhivirano iz originala 23. 10. 2012. g. Pristupljeno 12. 11. 2013. 
  39. ^ a b v „Københavns historie efter Reformationen”. Den Store Danske (na jeziku: danski). Arhivirano iz originala 9. 1. 2014. g. Pristupljeno 14. 11. 2013. 
  40. ^ „Holmen”. Den Store Danske (na jeziku: danski). Arhivirano iz originala 30. 12. 2013. g. Pristupljeno 23. 11. 2013. 
  41. ^ Woodward 1998, str. 10.
  42. ^ Raabyemagle, str. 16.
  43. ^ Lauring, Kåre. Byen brænder. str. 86—88. 
  44. ^ „Frederiksstaden, København” (na jeziku: danski). arkark.dk. Arhivirano iz originala 10. 4. 2014. g. Pristupljeno 14. 11. 2013. 
  45. ^ a b v g „Københavns historie 1728–1914”. Den Store Danske (na jeziku: danski). Arhivirano iz originala 29. 12. 2013. g. Pristupljeno 14. 11. 2013. 
  46. ^ Nelson 2005, str. 247.
  47. ^ Cowie 1990, str. 130.
  48. ^ Pocock 1994, str. 229.
  49. ^ Davies, Peter (3. 9. 2007). „Copenhagen's second battle remembered – 200 years on”. The Times. Arhivirano iz originala 29. 5. 2010. g. Pristupljeno 13. 1. 2010. 
  50. ^ Smith 1998, str. 204.
  51. ^ „Københavns bombardement”. Den Store Danske (na jeziku: danski). Arhivirano iz originala 10. 12. 2013. g. Pristupljeno 15. 11. 2013. 
  52. ^ Glenthj̜, Rasmus (2014). Experiences of war and nationality in Denmark-Norway, 1807–1815. New York City: Springer. ISBN 978-1-137-31389-8. OCLC 912332684. 
  53. ^ Hinde 1973, str. 168.
  54. ^ „Guide til Dansk Guldalder” (na jeziku: danski). Golden Days. Arhivirano iz originala 27. 1. 2002. g. Pristupljeno 15. 11. 2013. 
  55. ^ „Københavns Havn”. Den Store Danske (na jeziku: danski). Arhivirano iz originala 3. 4. 2015. g. Pristupljeno 24. 11. 2013. 
  56. ^ „Frederiksberg Kommune – historie”. Den Store Danske (na jeziku: danski). 23. 1. 2013. Arhivirano iz originala 22. 12. 2013. g. Pristupljeno 15. 11. 2013. 
  57. ^ Linvald, Steffen. „Københavns hvornår skete det” (na jeziku: danski). København. Arhivirano iz originala 2. 12. 2013. g. Pristupljeno 24. 11. 2013. 
  58. ^ Baltzersen, Jan. „Denmark and Southern Jutland during the First World War”. Dansk Center for Byhistorie. Arhivirano iz originala 3. 12. 2013. g. Pristupljeno 1. 11. 2013. 
  59. ^ a b Schaldemose 2005, str. 161.
  60. ^ a b „Københavns historie siden 1914”. Den Store Danske (na jeziku: danski). Arhivirano iz originala 30. 12. 2013. g. Pristupljeno 15. 11. 2013. 
  61. ^ Henning Poulsen, "Dansk Modstand og Tysk Politik" ("Danish opposition and German Politics") in Jyske Historiker 71(1995), pp. 10.
  62. ^ „The Occupation of Denmark” (na jeziku: danski). Denmark.dk. Arhivirano iz originala 19. 11. 2013. g. Pristupljeno 15. 11. 2013. 
  63. ^ a b v Velschow, Klaus (21. 3. 1945). „The Bombing of the Shellhus on March 21, 1945”. Dansk Militærhistorie. Arhivirano iz originala 10. 4. 2014. g. Pristupljeno 9. 3. 2013. 
  64. ^ „The Occupation of Denmark”. Denmark.dk. Arhivirano iz originala 26. 4. 2014. g. Pristupljeno 10. 5. 2014. 
  65. ^ Regional Development Policies in OECD Countries. OECD Publishing. 4. 11. 2010. str. 357. ISBN 978-92-64-08722-4. Arhivirano iz originala 30. 5. 2016. g. Pristupljeno 29. 10. 2015. 
  66. ^ Cervero 1998, str. 132.
  67. ^ a b „Københavns historie” (na jeziku: danski). Københavns Kommune. Arhivirano iz originala 2. 12. 2013. g. Pristupljeno 15. 11. 2013. 
  68. ^ Beacom, Elise (10. 11. 2012). „'Copenhagenizing' the world, one city at a time”. the Copenhagen post. Arhivirano iz originala 27. 7. 2013. g. Pristupljeno 24. 11. 2013. 
  69. ^ „The Black Diamond” (na jeziku: danski). Danish architecture guide. Arhivirano iz originala 2. 12. 2013. g. Pristupljeno 15. 11. 2013. 
  70. ^ „København” (na jeziku: danski). Danmarkshistorien.dk. Arhivirano iz originala 13. 4. 2012. g. Pristupljeno 15. 11. 2013. 
  71. ^ „Copenhagen Metro, Denmark”. railwaytechnology.com. Arhivirano iz originala 2. 12. 2013. g. Pristupljeno 23. 11. 2013. 
  72. ^ „The Opera in Copenhagen”. Henning Larsen Architects. Arhivirano iz originala 31. 12. 2013. g. Pristupljeno 16. 11. 2013. 
  73. ^ „Regioner, landsdele og kommuner. v 1.0: 2007–”. dst.dk. Arhivirano iz originala 25. 6. 2017. g. Pristupljeno 25. 7. 2021. 
  74. ^ a b v „Population at the first day of the quarter by urban areas, age and sex”. statbank.dk. Statistics Denmark. 1. 1. 2016. Arhivirano iz originala 25. 2. 2021. g. Pristupljeno 18. 4. 2016. 
  75. ^ a b „Population and Elections (See: POPULATION AT THE FIRST DAY OF THE QUARTER BY REGION, SEX, AGE (5 YEARS AGE GROUPS), ANCESTRY AND COUNTRY OF ORIGIN)”. Statistics Denmark. 22. 4. 2022. Arhivirano iz originala 9. 7. 2023. g. Pristupljeno 22. 4. 2022. 
  76. ^ „Byopgørelse 1. januar 2007 (Largest cities of Denmark 2007)” (PDF) (na jeziku: danski). Danmarks Statistik. Arhivirano (PDF) iz originala 22. 3. 2011. g. Pristupljeno 31. 12. 2012. 
  77. ^ „The Finger Plan: A Strategy for the Development of the Greater Copenhagen Area” (PDF). Danish Ministry of the Environment. Arhivirano (PDF) iz originala 4. 8. 2016. g. Pristupljeno 22. 4. 2016. 
  78. ^ „Befolkning: Befolkningsvækst” (na jeziku: danski). ÖresundsStatistik och analyser. Arhivirano iz originala 4. 1. 2014. g. Pristupljeno 6. 12. 2013. 
  79. ^ „Folkekirkens medlemstal” (na jeziku: danski). Kirkeministeriet. Arhivirano iz originala 13. 4. 2016. g. Pristupljeno 3. 6. 2019. 
  80. ^ „Nøgletal for sognene” (PDF). Katolsk.dk. Arhivirano (PDF) iz originala 26. 9. 2013. g. Pristupljeno 26. 11. 2013. 
  81. ^ Hooper, Simon (22. 6. 2014). „Denmark's first mosque opens amid controversy”. Al Jazeera. Arhivirano iz originala 28. 4. 2016. g. Pristupljeno 15. 4. 2016. 
  82. ^ Nydell, Margaret K. (23. 3. 2012). Understanding Arabs: a contemporary guide to Arab society. Boston, MA: Intercultural Press. str. 132. ISBN 978-0-9839558-0-1. „In 2011 they constituted 25 percent of Rotterdam, Marseilles, and Amsterdam; 20% of Malmö; 15 percent of Brussels and Birmingham; and 10 percent of London, Paris, Copenhagen, and Vienna.
    Muslims in Western Europe originate from both Arab and non-Arab countries. Those in the United Kingdom are primarily from South Asia, in France from North and West Africa, in Germany from Turkey, in Belgium from Morocco, and in the Netherlands from Morocco and Turkey.    ”     
  83. ^ Farmer, Brian R. (2010). Radical Islam in the West: ideology and challenge. Jefferson, N.C.: McFarland & Co. str. 8. ISBN 978-0-7864-5953-7. „Muslims living in the West are also concentrated in urban area. Muslims are currently estimated to compose almost one-fourth of the population of Amsterdam. one-fifth of Marseilles, and 15 percent of Paris, Brussels, and Birmingham. Muslims are currently make up approximately 10 percent of the populations in London and Copenhagen.” 
  84. ^ Micklethwait, John; Wooldridge, Adrian (2009). God is back how the global revival of faith is changing the world. New York: Penguin Press. ISBN 978-1-101-03241-1. „Muslims are highly concentrated—they make up 24 percent of the population in Amsterdam; 20 percent in Malmö and Marseille; 15 percent in Paris, Brussels, Bradford, and Birmingham; and 10 percent or more in London and Copenhagen.” 
  85. ^ Muslimer i København (PDF) (na jeziku: danski). Open Society Foundations. 2011. str. 24, 33—38. ISBN 978-1-936133-10-9. Arhivirano (PDF) iz originala 2. 12. 2013. g. Pristupljeno 26. 11. 2013. 
  86. ^ „Jødedom i Danmark” (na jeziku: danski). Religion-dk. Arhivirano iz originala 15. 10. 2013. g. Pristupljeno 26. 11. 2013. 
  87. ^ „About the Jewish Community in Denmark”. Mosaiske. Arhivirano iz originala 10. 8. 2023. g. Pristupljeno 16. 10. 2022. 
  88. ^ „The Jewish Community of Copenhagen”. The Museum of the Jewish People at Beit Hatfutsot. Arhivirano iz originala 17. 6. 2018. g. Pristupljeno 17. 6. 2018. 
  89. ^ Flint, Sunshine (septembar 2011). „Living in Copenhagen”. BBC. Arhivirano iz originala 29. 11. 2013. g. Pristupljeno 30. 11. 2013. 
  90. ^ „Most liveable city: Copenhagen”. Monocle. Arhivirano iz originala 3. 12. 2013. g. Pristupljeno 30. 11. 2013. 
  91. ^ „Prestigious titles and rankings to Copenhagen”. Visit Copenhagen. 6. 9. 2013. Arhivirano iz originala 3. 12. 2013. g. Pristupljeno 30. 11. 2013. 
  92. ^ runeberg.org Om C.F. Tietgen
  93. ^ „Danmarks Rederiforening – Medlemmer”. Arhivirano iz originala 3. 5. 2008. g. Pristupljeno 2. 4. 2008. 
  94. ^ Antal hotelovernatninger i Region Hovedstaden
  95. ^ a b Flere internationale turister i København i 2012 | Wisitcopenhagen.com Arhivirano 2013-10-14 na sajtu Wayback Machine Den 19. december 2012. Hentet den 4. august 2013
  96. ^ Cruise Ships Calls Season 2013 | Copenhagen Malmö Port Arhivirano 2013-10-14 na sajtu Wayback Machine Hentet den 4. august 2013
  97. ^ „Cluster Tours - TCI 2013”. Arhivirano iz originala 10. 12. 2015. g. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  98. ^ „The Danish Maritime Cluster - Partner group/Consortium”. Arhivirano iz originala 14. 10. 2013. g. Pristupljeno 15. 3. 2013. 
  99. ^ www.cfir.dk/OmCFIR
  100. ^ „Københavns historie: Caritas-springvandet”. Arhivirano iz originala 1. 11. 2013. g. Pristupljeno 30. 10. 2013. 
  101. ^ „CPH Copenhagen Airport”. FlightStats.com. Arhivirano iz originala 3. 12. 2013. g. Pristupljeno 25. 11. 2013. 
  102. ^ Davitt, Dermot. „Copenhagen Airport posts solid increase in passenger traffic”. The Moodie Report. Arhivirano iz originala 3. 12. 2013. g. Pristupljeno 25. 11. 2013. 
  103. ^ Tørsløv, Niels (maj 2010). „Traffic in Copenhagen 2009”. Copenhagen Traffic Department. Arhivirano iz originala 2. 12. 2013. g. Pristupljeno 25. 11. 2013. 
  104. ^ Stanners, Peter. „Committee presents ideas for reducing Copenhagen's congestion”. The Copenhagen Post. Arhivirano iz originala 27. 5. 2013. g. Pristupljeno 25. 11. 2013. 
  105. ^ a b „DFDS Seaways”. AOK. Arhivirano iz originala 19. 12. 2009. g. Pristupljeno 25. 11. 2013. 
  106. ^ „Travelling in Denmark”. DSB. Arhivirano iz originala 29. 5. 2016. g. Pristupljeno 25. 11. 2013. 
  107. ^ *„M3 Cityringen - The Copenhagen Metro”. intl.m.dk (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 17. 4. 2020. g. Pristupljeno 18. 4. 2020. 
  108. ^ „M3 Cityringen – Metroen”. m.dk. Arhivirano iz originala 21. 6. 2019. g. Pristupljeno 27. 6. 2019. 
  109. ^ „Copenhagen opens Nordhavn metro extension”. International Railway Journal (na jeziku: engleski). 31. 3. 2020. Arhivirano iz originala 6. 4. 2020. g. Pristupljeno 18. 4. 2020. 
  110. ^ „Den nye metrolinje M4 Nordhavn åbner 28. marts”. m.dk (na jeziku: danski). Arhivirano iz originala 12. 5. 2020. g. Pristupljeno 18. 4. 2020. 
  111. ^ „M4 to Sydhavn - The Copenhagen Metro”. intl.m.dk (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 29. 5. 2020. g. Pristupljeno 18. 4. 2020. 
  112. ^ „Mobilitet i København”. byudvikling.kk.dk (na jeziku: danski). Arhivirano iz originala 27. 6. 2019. g. Pristupljeno 27. 6. 2019. 
  113. ^ „Transit-oriented development in the Greater Copenhagen Region”. pub.nordregio.org (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 18. 5. 2022. g. Pristupljeno 19. 12. 2021. 
  114. ^ „2019 Copenhagenize Index - Copenhagenize”. copenhagenizeindex.eu. Arhivirano iz originala 28. 5. 2020. g. Pristupljeno 29. 5. 2020. 
  115. ^ „11 most bicycle-friendly cities in the world”. Virgin Vacations. Arhivirano iz originala 1. 1. 2010. g. Pristupljeno 5. 1. 2009. 
  116. ^ a b „Copenhagen's piles of bicycles”. BBC News. 13. 10. 2014. Arhivirano iz originala 17. 10. 2014. g. Pristupljeno 18. 10. 2014. 
  117. ^ „Bicycle statistics”. subsite.kk.dk. City of Copenhagen. Arhivirano iz originala 12. 12. 2013. g. Pristupljeno 18. 10. 2014. 
  118. ^ Lindholm, Lasse. „Cycling in Copenhagen – the easy way”. Denmark. Arhivirano iz originala 30. 11. 2013. g. Pristupljeno 24. 11. 2013. 
  119. ^ „Københavns forskellige bydele” (na jeziku: danski). Visit Denmark. Arhivirano iz originala 13. 12. 2013. g. Pristupljeno 18. 11. 2013. 
  120. ^ „København – byen ved vandet ...” (na jeziku: danski). Guides.dk. Arhivirano iz originala 12. 12. 2013. g. Pristupljeno 20. 11. 2013. 
  121. ^ „Frederiksstad with Amalienborg”. Kultur Styrelsen. Arhivirano iz originala 14. 12. 2013. g. Pristupljeno 20. 11. 2013. 
  122. ^ „Copenhagen city centre”. Visit Copenhagen. Arhivirano iz originala 9. 11. 2013. g. Pristupljeno 20. 11. 2013. 
  123. ^ „Lidt Nørrebro-historie” (na jeziku: danski). Nørrebro Lokalhistoriske Forening og Arkiv. Arhivirano iz originala 5. 10. 2018. g. Pristupljeno 21. 11. 2013. 
  124. ^ „Vor Frelsers Kirke (København)”. Den Store Danske (na jeziku: danski). Arhivirano iz originala 9. 1. 2014. g. Pristupljeno 21. 11. 2013. 
  125. ^ Knud Kapper Hansen (1995). Tårne, spir og kupler: om Københavns og Frederiksbergs karakteristiske tårnlandskab. Tårngruppen. Arhivirano iz originala 30. 5. 2016. g. Pristupljeno 29. 10. 2015. 
  126. ^ „A Brief History of Urban Planning in Copenhagen”. Scandinavia Standard. 19. 4. 2015. Arhivirano iz originala 14. 5. 2017. g. Pristupljeno 9. 5. 2017. 
  127. ^ „B1 Kopenhagen entdecken” (na jeziku: nemački). Baumeister – Zeitschrift für Architektur. 2009. Arhivirano iz originala 6. 1. 2021. g. Pristupljeno 12. 2. 2016. 
  128. ^ Dugan, Emily (9. 6. 2008). „World's best design city 2008”. The Independent. UK. Arhivirano iz originala 21. 6. 2017. g. Pristupljeno 26. 8. 2017. 
  129. ^ Gehl, Jan (2000). New City Spaces. Copenhagen: Danish Architectural Press. str. 13. 
  130. ^ Gehl, Jan (2000). New City Spaces. Copenhagen: Danish Architectural Press. str. 17. 
  131. ^ „Copenhagen growing”. By&Havn. Arhivirano iz originala 26. 3. 2014. g. Pristupljeno 21. 11. 2013. 
  132. ^ „København vedtager venskabsaftale med Kyiv”. Arhivirano iz originala 29. 3. 2023. g. Pristupljeno 23. 3. 2023. 
  133. ^ „Marseille open on the world”. marseille.fr (na jeziku: francuski). Marseille. Arhivirano iz originala 15. 4. 2021. g. Pristupljeno 14. 4. 2021. 
  134. ^ „Sister Cities”. beijing.gov.cn. Beijing. Arhivirano iz originala 4. 3. 2021. g. Pristupljeno 14. 4. 2021. 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Копенхаген&oldid=28405744”