Кристијан IV Дански
Кристијан IV Дански (Хилеред, 12. април 1577- Копенхаген, 28. фебруар 1648) је био краљ Данске и Норвешке из династије Олденбург. Био је син Фредерика II Данског и Софије Мекленбуршке. Остао је упамћен као један од најпопуларнијих, најамбициознијих и најпроактивнијих данских краљева, који је покренуо многе реформе и пројекте. Кристијан IV је постигао за своје краљевство ниво стабилности и богатства који је био готово неупоредив другде у Европи.[1] Он је ангажовао Данску у бројним ратовима, од којих је најзначајнији Тридесетогодишњи рат (1618–1648), који је опустошио већи део Немачке, поткопао данску економију и коштао Данску дела њених освојених територија.[2] Он је обновио и преименовао норвешку престоницу Осло у Кристијанију по себи, назив који се користио до 1925. године.[3]
| Кристијан IV Дански | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 12. април 1577. |
| Место рођења | Хилеред, |
| Датум смрти | 28. фебруар 1648. (70 год.) |
| Место смрти | Копенхаген, |
| Породица | |
| Супружник | Ана Катарина од Бранденбурга, Kirsten Munk |
| Потомство | Кристијан, Фредерик III Дански |
| Родитељи | Фредерик II Дански Софија Мекленбуршка |
| Династија | Олденбург |
| Претходник | Фредерик II од Данске |
| Наследник | Фредерик III Дански |
Кристијан IV је владао Гренландом, Исландом и јужним делом Шведске, а извршио је инвазију и на остатак Шведске с циљем да је покори, али без успеха. Истовремено је подупирао је данску колонизацију и у његово време дански колонисти дошли су у Индију.[4]
Биографија
уредиДанско и норвешко престо наследио је 1588. године, након смрти оца, краља Фредерика II. Међутим, будући да је у то време био малољетан, власт је преузело регентско веће које је управљало земљом до његовог пунолетства 1596. године, када је коначно крунисан за краља. Његова мајка Софија није имала удела у раду регентског већа, али је постала регенткиња Кнежевине Шлезвиг-Холштајн у име свог малодобног сина.
Кристијан је био врло образован. Научио је латински, француски, италијански и немачки језик, а студирао је и математику, навигацију, цртање, војну тактику и плес.
После крунсања 1597. године оженио се Аном Катарином од Бранденбурга с којом је имао сина и наследника Фредерика III. Умрла је 1612. године, а Кристијан се три године касније оженио с младом данском племкињом Кирстен Мунк која му је родила дванаестеро дјеце. Године 1630. починила је прељубу са немачким грофом и била је протерана с двора.[5]
По преузимању власти ослабио је утицај парламента и спровео низ реформи у законодавству и управи. Подигао је војну моћ Данске на копну и мору, а радио је и на унапређењу трговине, због чега је оснивао нове градове као војно-поморска упоришта. У склопу развитка, обновио је пожаром уништени град Осло и преименовао га у Кристијанија.
За његове владавине, 1616. године, основана је прва данска колонија у Индији, Транкебар. Упркос успешном рату против Шведске (1611—1613), није ју успио до краја сломити нити спријечити њено јачање на простору северне Европе.
Када су 1624. године постали угрожени протестантски циљеви у Светом римском царству у време Тридесетогодишњег рата (1618—1648), Кристијан IV ушао је у рат на страни Протестантске уније, што је напосљетку довело до политичког и привредног слома Данске. Године 1629. потписао је сепаратни мир са царем Фердинандом II и поражен изашао из сукоба, али ипак није претрпео територијалне губитке.
Шведска је, уз помоћ Низоземске републике, напала Данску у децембру 1643. године те је до краја јануара 1644. године заузела Јиланд. Кристијан IV је лично водио одбрану и задобио теже повреде. Иако се битка завршила нерешено, касније је данска флота била у потпуности уништена здруженом акцијом шведске и низоземске морнарице, након чега је Криситијан IV. био присиљен склопити понижавајући мировни споразум у августу 1645. године, којим се одрекао територија на Балтику, у Норвешкој и Сканији.[6]
Владавина
уредиВојне и економске реформе
уреди
Кристијан се интересовао за многа и разнолика питања, укључујући низ домаћих реформи и побољшање данског националног наоружања. Нове тврђаве су изграђене под руководством холандских инжењера. Краљевска данско-норвешка морнарица, која се 1596. састојала од само двадесет и два брода, 1610. порасла је на шездесет, од којих су неки изграђени по Кристијановом сопственом нацрту. Формирање националне војске показало се тежим. Кристијан је морао да зависи углавном од унајмљених плаћеничких трупа, што је била уобичајена пракса у то време — дуго пре успостављања сталних војски — увећаним домаћим сељачким трупама регрутованим највећим делом од сељаштва на крунским доменима.[7]
Посете Енглеској
уредиЊегова сестра Ана се удала за шкотског краља Џејмса VI, који је наследио енглески престо 1603. Да би подстакао пријатељске односе између два краљевства, Кристијан је посетио Енглеску 1606. Посета је генерално оцењена као успешна, иако је жестоко опијање Енглеза и Данаца изазвало је неке неповољне коментаре: Кристијан и Џејмс су имали способност да конзумирају велике количине алкохола, док су остали луцидни, што већина њихових дворјана није делила. Сер Џон Харингтон је описао забаву у Теобалдсу, маскарадом Соломона и краљице од Сабе, као пијани фијаско, где је већина играча једноставно пала од дејства превише вина.[8] Краљевска забава се одвила у замку Апнор и вечерала на броду Елизабет Џонас. У Грејвсенду, када је краљевска забава била на његовом броду Адмирал, Кристијан IV је обезбедио ватромет направљен на малом броду или упаљачу, што је краљу Џејмсу измамило сузе, иако је ефекат био донекле покварен јер се представа одржавала на дневном светлу.[9] Након размене поклона, Кристијан је отпловио кући, у пратњи Роберта Менсела са Вангардом и Месецом.[10]
Кристијан IV је поново посетио Енглеску у августу 1614, долазећи инкогнито да изненади своју сестру у Денмарк хаусу,[11] у пратњи само Ендруа Синклера и једног пажа.[12] Он је пловио са само три брода и заробио неколико пирата током путовања. Још бродова са његовим данским дворјанима стигло је 5. августа.[13] Дипломатска сврха посете држана је у тајности. Венецијански амбасадор Антонио Фоскарини чуо је да му је Ана од Данске писала о спору са краљем Џејмсом. Фоскарини је описао Кристијана као „високог изнад просека, обученог на француски начин. Његова природа је ратоборна“.[14]
Истраживање и колоније
уредиУпркос Кристијановим многобројним напорима, нови економски пројекти нису донели профит. Нови приход је тражио у иностранству. Експедиције Кристијана IV на Гренланд укључивале су серију путовања у годинама 1605–1607 на Гренланд и на арктичке водене путеве како би се лоцирао изгубљено источнонордијско насеље и потврдио дански суверенитет над Гренландом. Експедиције су биле неуспешне, делом због тога што вође нису имале искуства са тешким арктичким ледом и временским условима. Пилот на сва три путовања био је енглески истраживач Џејмс Хол. Експедиција у Северну Америку наручена је 1619. године. Капетан експедиције је био данско-норвешки морепловац и истраживач Јенс Мунк. Бродови, тражећи Северозападни пролаз, стигли су у Хадсонов залив и пристали на ушће реке Черчил, настанивши се у данашњем Черчилу у Манитоби. Међутим, то је било катастрофално путовање, са хладноћом, глађу и скорбутом који су усмртили већину посаде.[15][16]
Године 1618, Кристијан је именовао адмирала Овеа Гједа да предводи експедицију и успостави данску колонију на Цејлону. Експедиција је испловила 1618. године, и требало је две године да стигне до Цејлона и на путу је изгубила више од половине посаде. По доласку у мају 1620. оснивање колоније на Цејлону није успело,[17] али се уместо тога показало да је Најак из Танџора (данас Танџавур у Тамил Наду) био заинтересован за могућности трговине и преговарали су о споразуму којим се Данцима даје село Транкуебар (или Тарангамабади) на јужној обали Индије[18] и право на изградњу „камене куће“ (Форт Дансборг) и наметање пореза.[19] Уговор је потписан 20. новембра 1620. године, успостављајући прву данску колонију у Индији. Кристијан је такође доделио привилегију оснивања Данске источноиндијске компаније.[20]
Породично стабло
уреди| 16. Кристијан I Дански (=#28) | ||||||||||||||||
| 8. Фредерик I Дански (=#14) | ||||||||||||||||
| 17. Доротеја од Бранденбурга (=#29) | ||||||||||||||||
| 4. Кристијан III Дански | ||||||||||||||||
| 18. John Cicero, Elector of Brandenburg | ||||||||||||||||
| 9. Ана од Бранденбурга | ||||||||||||||||
| 19. Margaret of Thuringia | ||||||||||||||||
| 2. Фредерик II Дански | ||||||||||||||||
| 20. John V, Duke of Saxe-Lauenburg | ||||||||||||||||
| 10. Magnus I, Duke of Saxe-Lauenburg | ||||||||||||||||
| 21. Доротеја од Бранденбурга | ||||||||||||||||
| 5. Доротеја од Сакс-Лауенбурга | ||||||||||||||||
| 22. Хајнрих IV, војвода Брауншвајг-Линебурга | ||||||||||||||||
| 11. Катарина од Брауншвајга | ||||||||||||||||
| 23. Catherine of Pomerania-Wolgast | ||||||||||||||||
| 1. Кристијан IV Дански | ||||||||||||||||
| 24. Magnus II, Duke of Mecklenburg | ||||||||||||||||
| 12. Албрехт VII Мекленбуршки | ||||||||||||||||
| 25. Софија од Помераније-Wolgast | ||||||||||||||||
| 6. Улрих III Мекленбуршки | ||||||||||||||||
| 26. Joachim I Nestor, Elector of Brandenburg | ||||||||||||||||
| 13. Ана од Бранденбурга | ||||||||||||||||
| 27. Елизабета од Данске | ||||||||||||||||
| 3. Софија Мекленбуршка | ||||||||||||||||
| 28. Кристијан I Дански (=#16) | ||||||||||||||||
| 14. Фредерик I Дански (=#8) | ||||||||||||||||
| 29. Доротеја од Бранденбурга (=#17) | ||||||||||||||||
| 7. Елизабета од Данске | ||||||||||||||||
| 30. Богуслав X, војвода Помераније | ||||||||||||||||
| 15. Софија од Помераније | ||||||||||||||||
| 31. Ана од Пољске | ||||||||||||||||
Референце
уреди- ^ Paul D. Lockhart, Denmark, 1513–1660: the Rise and Decline of a Renaissance Monarchy (2007).
- ^ Paul D. Lockhart, Denmark in the Thirty Years’ War, 1618–1648: King Christian IV and the Decline of the Oldenburg State (1996)
- ^ „Oslo History”.
- ^ Bellamy 2006, стр. 32.
- ^ Sandemo 2014, стр. 8
- ^ Bain, R. Nisbet (20. 11. 2014). Scandinavia: A Political History of Denmark, Norway and Sweden from 1513 to 1900. Cambridge University Press. стр. 174. ISBN 978-1-107-68885-8.
- ^ Једна или више претходних реченица укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Bain, Robert Nisbet (1911). „Christian IV.”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 6 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 276—277.
- ^ Martin Butler, The Stuart Court Masque and Political Culture (Cambridge, 2008), pp. 125-7.
- ^ John Nichols, The Progresses, Processions, and Magnificent Festivities of King James the First, vol. 2 (London, 1828), pp. 84, 89-90, 92-3.
- ^ John S. Brewer, Court of James the First, vol. 2 (London, 1839), pp. 138-143: Thomas Birch, Court and Times of James the First, vol. 1 (London, 1848), pp. 65-7.
- ^ John S. Brewer, Court of James the First, vol. 2 (London, 1839), pp. 137-8.
- ^ Original Letters Relating to the Ecclesiastical Affairs of Scotland vol. 2 (Edinburgh, 1851), p. 355.
- ^ Allen Hinds, Calendar State Papers, Venice: 1613-1615, vol. 13 (London, 1907), pp. 167 no. 348, 170 no. 355.
- ^ Allen Hinds, Calendar State Papers, Venice: 1613-1615, vol. 13 (London, 1907), p. 171 no. 356.
- ^ "Gads Historieleksikon", 3rd edition, 2006. Paul Ulff-Møller, "Christian 4.", pp.99–100. ISBN 87-12-04259-5
- ^ „Jens Munk – Scandinavia's First Great Polar Explorer (The Council of Europe Cultural Routes)”. Ub.uit.no. Приступљено 2014-06-28.
- ^ Esther Fihl (2009). "Shipwrecked on the Coromandel: The First Indo–Danish Contact, 1620". Review of Development and Change 14 (1&2): 19–40
- ^ Larsen, Kay (1907). Volume 1 of Dansk-Ostindiske Koloniers historie: Trankebar. Jørgensen. стр. 167—169.
- ^ Bredsdorff, Asta (2009). The Trials and Travels of Willem Leyel: An Account of the Danish East India Company in Tranquebar, 1639–48. Museum Tusculanum Press. стр. 13. ISBN 9788763530231.
- ^ Gronseth, Kristian (2007). „A Little Piece of Denmark in India” (PDF). Department of Social Anthropology, University of Oslo. Приступљено 2013-07-07.
Литература
уреди- Bain, R. Nisbet (20. 11. 2014). Scandinavia: A Political History of Denmark, Norway and Sweden from 1513 to 1900. Cambridge University Press. стр. 174. ISBN 978-1-107-68885-8.
- Sandemo, Margit (2014). The Ice People 6 - Evil Legacy: Evil Legacy. Jentas. стр. 8. ISBN 978-87-7107-335-5.
- Bellamy, Martin (2006). Christian IV and His Navy: A Political and Administrative History of the Danish Navy 1596-1648. Brill. ISBN 978-90-04-15450-6.
- Lockhart, Paul D. Denmark in the Thirty Years’ War, 1618–1648: King Christian IV and the Decline of the Oldenburg State (Susquehanna University Press, 1996)
- Lockhart, Paul D. Denmark, 1513–1660: the Rise and Decline of a Renaissance Monarchy (Oxford University Press, 2007).
- Scocozza, Benito (1997). „Christian 4.”. Politikens bog om danske monarker [Politiken's book about Danish monarchs] (на језику: дански). Copenhagen: Politikens Forlag. стр. 125—136. ISBN 87-567-5772-7.
- Scocozza, Benito, Christian IV, 2006 ISBN 978-87-567-7633-2
Спољашње везе
уреди
- The Royal Lineage Архивирано на сајту Wayback Machine (14. март 2015) at the website of the Danish Monarchy
- Christian IV at the website of the Royal Danish Collection
„Christian, the name of nine kings of Denmark. II. Christian IV.”. The American Cyclopædia. 1879.- Harington's account of the drunken masque.