Ересунд
Ересунд је мореуз између Шведске и Данске.[1][2][3][4] Мореуз, који је познати и под скраћеним називом Саунд, има дужину од 118 km (73 mi) и варијабилну ширину од 4 km (2,5 mi) до 28 km (17 mi).[5] Он је 4 km (2,5 mi) широк у својој најужој тачки између Хелсингера у Данској и Хелсингборга у Шведској. Он је важан пловни пут за бродове.
Ересунд | |
---|---|
Координате | 55° 45′ С; 12° 45′ И / 55.75° С; 12.75° И 55° 45′ С; 12° 45′ И / 55.75° С; 12.75° И |
Земље басена | Шведска Данска |
Макс. дужина | 118 km (73 mi) km |
Макс. ширина | 28 km (17 mi) km |
Макс. дубина | −40 m (−130 ft) m |
Водена површина на Викимедијиној остави |
Ересунд је уз Велики појас, Мали појас и Килски канал један од четири пловна пута који преко Категата, Скагерака и Северног мора спајају Балтичко море са Атлантским океаном, и један је од најпрометнијих пловних путева на свету.[6]
Ересундски мост, између данске престонице Копенхагена и шведског града Малмеа, отворен 1. јула 2000. године, повезује двонационално метрополитанско подручје са близу 4 милиона становника.[7][8] Трајектна линија ХХ, између Хелсингера у Данској и Хелсингборга у Шведској, у северном делу Ересунда, једна је од најпрометнијих међународних трајектних рута на свету са више од 70 полазака из сваке луке дневно.[9]
Ересунд је геолошки млад теснац који се формирао пре 8500–8000 година као резултат пораста нивоа мора. Претходно је слатководна водена маса језера Анцилус заузимала Балтички базен, која је са морем била повезана искључиво путем Великог појаса. Улазак слане воде кроз Ересунд означио је почетак модерног Балтичког мора са сланом водом.[10]
Име
уредиТеснац се зове Øresund на данском и Öresund на шведском, неформално Sundet[11] (дословно „мореуз“) на оба језика. Први део имена је øre „шљунковита/пешчана плажа“, а други део је sund, односно „мореуз“.
Име је први пут посведочено на рунском камену који датира око око 1000. године, где је написано као ura suti, чита се као староисточнонорвешки /øːrasundi/ (датив).[12] Старозападнонордијски (и модерни исландски) облик имена је Eyrarsund. Ør је модерна форма старе нордијске речи (аур) која значи шљунковита плажа или плићак (види и земљоуз), често формирајући пешчаник. Такви рељефни облици су уобичајени у овој области и „ör“ се налази у многим називима места дуж теснаца, нпр. Хелсингер, Сканер, Драгер и Халер, важан центар трговине током викиншког доба.[11][13][14]
Географија
уредиУкупна дужина Ересунда од полуострва Кулена на северу до града Фалстербо на југу (оба леже у Шведској) износи 110 км. У свом ужем делу, који се односи на део Хелсингер – Хелсингборг (север) и Копенхаген – Малме (југ), дуг је 53 km. Теснац је најужи на северу између Хелсингера и Хелсингборга, ту има само 5 km, док на југу између Копенхагена и Малмеа има 14 km.[15]
Минимална дубина теснаца износи 40 метара, а струја тече до 5–6 km на сат према Категату.[15] Лед током оштрих зима може онемогућити пловидбу теснацем, јер он готово да нема плиме и осеке.[15] Унутар теснаца леже три већа острва: Амагер (поред Копенхагена), Вен и Салтхолм, који раздвајају воде теснаца на канале Дрегден (запад) и Флинтеренден (исток).[15]
Највеће луке теснаца су Копенхаген и Хелсингер на данској страни односно Малме и Хелсингборг на шведској страни. Од кад је 2000. изграђен Ересундски мост и тунел којим су спојени Малме и Копенхаген, регија је битно боље повезана, па се очекује да ће то подстакнути економски раст.[15]
Струје, животиње и сланост
уредиЕресунд, као и други дански и данско-немачки мореузи, налази се на граници између океанске слане воде (која има салинитет већи од 30 PSU или промила по тежини) и далеко мање сланог Балтичког мора.
Како Категат[16][17][18] на северу има скоро океанске услове, а Балтичко море (око 7 PSU, у његовом главном басену) има бочасту воду, услови воде у Ересунду су прилично необични и променљиви. Струје су веома сложене, али површински ток је често усмерен на север (од Балтичког мора) што даје нижи површински салинитет, иако се токови могу мењати из дана у дан. Просечни површински салинитет је око 10–12 PSU у јужном делу, али изнад 20 PSU северно од Хелсингера.
У близини морског дна (где је море довољно дубоко), услови су стабилнији и салинитет је увек океански (изнад 30 PSU) испод одређене дубине која варира између 10 и 15 метара. У јужном делу, међутим, дубина је 5-6 метара (изван прилично уских пловних путева Дрогден[19] и Флинтранан), и ово је дефинитивна граница океанске слане воде, те самим тим и граница за многе морске врсте животиња. Само 52 познатих врсте слане воде живе у централном Балтичком мору, у поређењу са око 1500 у Северном мору. Познато је да близу 600 врста постоји у барем неком делу Ересунда. Добро познати примери, за које сланост дна чини јасну границу размножавања, укључују јастоге, мале ракове (Carcinus maenas), неколико врста плоснатих риба и медуза са лављом гривом; потоњи понекад могу да отплове у југозападно Балтичко море, али се тамо не могу размножавати.
Постоје дневне плиме, али лунарна привлачност не може натерати много воде да се креће са запада на исток, или обрнуто, у уским водама где је струја било северна или јужна. Стоа се не јавља велика разлика у нивоима воде у Ересунду због дневне плиме, а друге околности „скривају“ мало плиме која је још преостала. Струја има много јачи утицај од плиме на ниво воде, мада јаки ветрови такође могу утицати на ниво воде. Током изузетних услова, као што су олује и урагани, океанска вода може изненада да уђе у Балтичко море на свим дубинама. Овакви догађаји дају дубоким водама у јужном Балтичком мору већи салинитет, што омогућава да се бакалар тамо размножава. Ако се такав доток океанске воде у Балтичко море не догоди око деценију, узгој бакалара постаје угрожен.
Историја
уредиТеснац је већ јако дуго важан поморски коридор, због тога је током историје контрола над теснацем, иначе најкраћим путем према Балтику, доносила велику добит.[15] Између 1429. и 1657. Данска је контролисала обе обале теснаца и наплаћивала пролаз свим бродовима. Чак и након што је 1658. покрајина Сканија припојена Шведској, велика данска обалска фортификација Кронборг код Хелсингера наставила је да наплаћује пролаз кроз теснац све до 1857.[15]
Већа места на обали Ересунда
уредиРеференце
уреди- ^ "Øresund"[мртва веза] (US) and „Øresund”. Oxford Dictionaries. Oxford University Press. Приступљено 6. 2. 2019.
- ^ „Øresund”. Merriam-Webster Dictionary. Приступљено 6. 2. 2019.
- ^ „Øresund”. The American Heritage Dictionary of the English Language (5th изд.). Boston: Houghton Mifflin Harcourt. 2014. Приступљено 6. 2. 2019.
- ^ „Bælthavet og Sundet” (на језику: Danish). Danish Meteorological Institute. Архивирано из оригинала 26. 05. 2013. г. Приступљено 30. 3. 2013.
- ^ "The Sound." Encyclopædia Britannica. 12 March 2004. Retrieved 20 April 2017.
- ^ Gluver, Henrik; Dan Olsen (1998). „2.7 Øresund Bridge, Denmark-Sweden”. Ship Collision Analysis. Rotterdam: A. A. Balkema. ISBN 90-5410-962-9. „Øresund (the Strait) is, like the Great Belt, an important water way for the international ship traffic between the North Sea and the Baltic Sea.”
- ^ The region has a population of 3,894,365 (2015) and a population density of 187/km². „Geography”. Tendens Øresund. Архивирано из оригинала 11. 02. 2010. г. Приступљено 29. 10. 2010.. On 1 January 2016 the name of the region was changed to "Greater Copenhagen and Skåne" by the Øresund Committee.
- ^ Data for 2014: 34,087 motorbikes, 6,217,111 passenger cars, 194,495 vans, 50,362 busses, 422,222 trucks, 6,918,277 total (18,954 per day). Trafikstatistik (oresundsbron.com) Архивирано 2017-08-12 на сајту Wayback Machine
- ^ „At Scandlines”. Архивирано из оригинала 24. 12. 2016. г. Приступљено 19. 11. 2019. press "Tidtabell 2 jan-31 maj 2015", PDF file.
- ^ Björck, Svante; Andrén, Thomas; Jensen, Jørn Bo (2008). „An attempt to resolve the partly conflicting data and ideas on the ancylus-Littorina transition”. Proceedings of the Workshop "Relative sea level changes". Polish Geological Institute Special Papers. 23. стр. 21—26. Архивирано из оригинала 15. 01. 2018. г.
- ^ а б „Öresund”. Nordisk familjebok [Nordic Family Book] (на језику: шведски). 34 (Owl изд.). 1922.
- ^ Mejlbystenen, DR 117. ᛬ᛁ᛬ᚢᚱᛅ᛬ᛋᚢᛏᛁ᛬ "in the ear-sound".
- ^ Øre Ordbog over det danske Sprog "et smalt stykke land imellem to store vande, fra et land til andet. […] Øresund kaldes saaledes fordi det begynder ved Siellands Øre og ved Øster-Søen ved et Øre, som er Skan-Øre. […] sandet ell. gruset strand(bred), ofte spec.: dannende en odde, en halvø ell. en smal landtange." Katlev, Jan (2000). Politikens Etymologisk Ordbog. Copenhagen: Politikens Forlag. стр. 694. ISBN 87-567-6200-3. „af ør, øre 'gruset strandbred' + sund.” Ør, Ordbog over det danske Sprog. C.f. also Ole Lauridsen in the Danish radio program Sproghjørnet (audio clip in Danish).
- ^ Svensk Ordbok published by the Swedish Academy "Ör: (bank av) grus eller sand […] sedan 1000-talet runsten, Funbo, Uppland (Sveriges runinskrifter) runform aur, fornsv. ör, sv. dial. ör ’grus, sten’"
- ^ а б в г д ђ е „The Sound” (на језику: engleski). Encyclopædia Britannica. Приступљено 14. 4. 2015.
- ^ Rolf Ask Clausen (2. 10. 2007). „Ingeniøren 1955: Byg bro over Samsø [Build a bridge across Samsø]”. Ingeniøren (на језику: дански). Приступљено 16. 2. 2016.
- ^ „En fast Kattegatforbindelse”. kattegatforbindelse.dk (на језику: дански). Kattegatkomitéen. Приступљено 15. 5. 2017.
- ^ „Limits of Oceans and Seas” (PDF) (3rd изд.). International Hydrographic Organization. 1953. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 10. 2011. г. Приступљено 28. 12. 2020.
- ^ „Mariners reference card for SOUNDREP”. Приступљено 16. 9. 2018.[мртва веза]
Литература
уреди- Menefee, Samuel Pyeatt, "The Strait Dues and Access to the Baltic Sea" in Renate Platzoder and Philomene Verlaan (eds.), The Baltic Sea: New Developments in National Policies and International Co-Operation (1996), pp. 101–32.
- OECD (2003). OECD Territorial Reviews OECD Territorial Reviews: Oresund, Denmark/Sweden 2003. OECD Publishing. стр. 77. ISBN 978-9264100800. Архивирано из оригинала 19. 11. 2015. г. Приступљено 18. 11. 2015.
- Krokeborg, J, ур. (1. 1. 2001). Strait crossings 2001: proceedings of the Fourth Symposium on Strait Crossings, Bergen, Norway, 2 - 5 September 2001. Lisse: CRC Press. ISBN 978-9026518454. Архивирано из оригинала 19. 11. 2015. г. Приступљено 18. 11. 2015.
- Centre for Mega Projects in Transport and Development (2014). „Project Profile: Sweden, The Oresund Link” (PDF). OMEGA Case Studies. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 01. 2016. г. Приступљено 16. 1. 2016.
- Degn, Ole. Tolden i Sundet: Toldopkrævning, politik og skibsfart i Øresund 1429-1857. København: Told- og Skattehistorisk Selskab, 2010. ISBN 978-87-87796-37-8.
- Degn, Ole (Editor). The Sound Toll at Elsinore: Politics, Shipping and the Collection of Duties 1429-1857. Copenhagen: Museum Tusculanum Press and The Danish Society for Customs and Tax History, 2017. ISBN 978 87-635 4470 2.
Спољашње везе
уреди- Øresunddirekt – Official public information site for the inhabitants of the Øresund region
- Øresund Trends – An official public information site with up-to-date information on the region, available in English
- Øresundstid – The History of the Øresund Region (језик: енглески) (језик: шведски) (језик: дански)