Википедија

Kvalifikacija za Milstrit

Kvalifikacija za Milstrit (engl. Preselection for Millstreet; fr. Présélection pour Millstreet) je bilo televizijsko takmičenje održano kao kvalifikacioni krug za Pesmu Evrovizije 1993. U organizaciji Evropske radiodifuzne unije (ERU) i domaćina Radiotelevizija Slovenije (RTVSLO), konkurs je održan 3. aprila 1993. godine u Studiju 1 Televizije Slovenija u Ljubljani, u Sloveniji, a predstavila ga je slovenačka televizijska voditeljka Tajda Lekše.

Pad komunističkih režima u Evropi i formiranje novih država nakon raspada Čehoslovačke, Sovjetskog Saveza i Jugoslavije doveli su do povećanog interesovanja za učešće na Pesmi Evrovizije. Kvalifikacija za Milstrit je organizovana kao jednokratni događaj kako bi se smanjio broj zemalja kojima je dozvoljeno da učestvuju na takmičenju 1993. godine, sa sistemom ispadanja koji je uveden za buduća izdanja, a koji omogućava novim i povratničkim zemljama direktan pristup takmičenju kako bi se zamenile zemlje sa najslabijim rezultatima iz događaja prethodnog godine.

Na događaju je učestvovalo sedam zemalja, od kojih se nijedna ranije nije takmičila na Pesmi Evrovizije, a tri zemlje su izabrane da idu dalje do Pesme Evrovizije 1993. održane 15. maja u Milstritu u Irskoj. Po jedan član žirija iz svake od konkurentskih zemalja glasao je za konkurentske pesme, a Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Slovenija su izabrane da idu dalje do takmičenja u Milstritu. Estonija, Mađarska, Rumunija i Slovačka, zemlje koje nisu uspele da napreduju kroz takmičenje Kvalifikacija za Milstrit, nakon toga su debitovale na takmičenju 1994.

Pozadina

uredi

Takmičenje za pesmu Evrovizije je međunarodno televizijsko takmičenje pesama, koje svake godine organizuje Evropska radiodifuzna unija (ERU) sa učesnicima koji predstavljaju prvenstveno evropske zemlje. Svaka zemlja učesnica prijavljuje originalnu pesmu koju će izvesti izabrani izvođač, a konkurentske zemlje zatim daju glasove za pesme drugih zemalja kako bi odredile pobednika.[1] Prvobitno održano 1956. godine sa sedam zemalja u konkurenciji, takmičenje je brzo počelo da raste kako je sve više zemalja postalo zainteresovano za učešće, a do ranih 1990-ih prijava iz preko 20 zemalja bila je redovno predstavljena svake godine.[2][3][4]

Od 1992. godine, sve veći broj zemalja je počeo da iskazuje interesovanje za učešće na takmičenju po prvi put. To je bio rezultat revolucije 1989. i sukoba ranih 1990-ih i formiranja novih zemalja usled raspada Sovjetskog Saveza i Jugoslavije.[5][6] Da bi se prilagodio ovom novom interesu, ERU je povećao maksimalan broj zemalja učesnica za takmičenje 1993. na dvadeset pet, sa prijavama iz tri nove zemlje koje su se pridružile dvadeset dvema od dvadeset tri zemlje koje su učestvovale na takmičenju 1992. Jugoslavija nije mogla da učestvuje nakon što je Jugoslovenska radiotelevizija kao članica ERU (JRT) raspuštena 1992. godine i njenim naslednicama Radio-televiziji Srbije(RTS) i Radio-televiziji Crne Gore (RTCG) zabranjeno je da se pridruže uniji zbog sankcija protiv zemlje u sklopu ratova u Jugoslaviji.[7][8][9]

Da bi se utvrdilo koje će zemlje napredovati do pravog takmičenja, prvi put u istoriji takmičenja održana je predselekcijska runda, pri čemu su tri najbolje zemlje u ovom krugu odabrane da se takmiče na takmičenju za Pesmu Evrovizije 1993. održanom u Milstritu u Irskoj. Ovo takmičenje je održano u Ljubljani, u Sloveniji, a producirala ga je slovenačka javna Radiotelevizija Slovenije (RTVSLO).[10][11][12] Prvobitno je planirano da se održi u Portorožu,[13][14] ali događaj je na kraju održan u Studiju 1 Televizije Slovenije, gde je Edo Brzin bio izvršni producent, Peter Juratovec - reditelj i Jože Spacal - dizajner.[15][16] Petar Ugrin i Mojmir Sepe bili su zajednički muzički direktori i bili su odgovorni za vođenje Orkestra RTVSLO tokom događaja; svaka zemlja je mogla da imenuje posebnog muzičkog direktora da diriguje orkestrom tokom njihovog nastupa.[15][17][18]

Zemlje učesnice

uredi

Prvobitno su emiteri u čak četrnaest zemalja registrovali svoje interesovanje za takmičenje na prvom predizbornom događaju na Pesmi Evrovizije, uključujući emitere u Belarusiji, Češkoj, Letoniji, Litvaniji, Rusiji i Ukrajini.[19][20][21] Međutim, do februara 1993. broj konkurentskih zemalja pao je na šest. Planirani ulazak Bugarske se kasnije nije ostvario, ali su se Estonija i Slovačka pridružile takmičenju, što je rezultiralo time da se sedam zemalja ukupno takmičilo za tri dostupna mesta u Milstritu.[11][22]

Učesnici Kvalifikacija za Milstrit [23][24] [25]
Država Emiter Umetnik Pesma Jezik Dirigent
  Bosna i Hercegovina RTVBiH Fazla "Sva bol svijeta" bosanski Esad Arnautalić
  Hrvatska HRT Put "Nikad ne plači" hrvatski, engleski Andrej Baša
  Estonija ETV Janika Silama „Muretut meelt ja südametuld" estonski Peeter Lilje
  Mađarska MTV Andrea Szulak „Árva reggel" mađarski Petar Ugrin
  Rumunija TVR Dida Dragan „Nu pleca" rumunski George Natsis
  Slovačka STV Elan „Amnestia na neveru" slovački Vladimir Valovič
  Slovenija RTVSLO 1XBend „Tih deževen dan" slovenački Petar Ugrin

Rezultati

uredi
Rezultati Kvalifikacija za Milstrit[26] [27]
R.br. Država Bodova Mesto
1   Bosna i Hercegovina 52 2
2   Hrvatska 51 3
3   Estonija 47 5
4   Mađarska 44 6
5   Rumunija 38 7
6   Slovenija 54 1
7   Slovačka 50 4

Detaljni rezultati glasanja

uredi
 
Ismeta Dervoz-Krvavac, bosansko-hercegovački član žirija, prethodno je predstavljala Jugoslaviju na Pesmi Evrovizije 1976. kao član grupe Ambasadori.[26][28]

Glasanje žirija je korišćeno za određivanje bodova koje su dodeljivale sve zemlje. Kako se nije moglo osloniti na telefonske komunikacije da bi se došlo do žirija sa sedištem u konkurentskim zemljama, po jedan porotnik iz svake zemlje poslat je u Sloveniju kako bi obezbedio glasove svoje zemlje. Ovi porotnici su bili smešteni na istom mestu kao i izvođači i objavili su svoje glasove uživo i pred kamerom tokom glasanja. Svaki član žirija je dodelio dvanaest poena svojoj omiljenoj pesmi, zatim deset poena svom drugom favoritu, a zatim je dodelio osam do pet bodova za preostale pesme, isključujući svoju zemlju.[29][26]

Emitovanje

uredi

Takmičenje je emitovano putem Evrovizijske mreže ERU-a, a emiteri članovi EBU-a su mogli da prenose takmičenje putem svojih kanala za emitovanje. Emiteri su mogli da pošalju komentatore da obezbede pokrivanje takmičenja na svom maternjem jeziku i da prenesu informacije o umetnicima i pesmama svojim televizijskim gledaocima.[30] Emiteri u svim konkurentskim zemljama, kao i emiteri u Kipru, Danskoj, Grčkoj, Portugaliji i Španiji, prenosili su događaj ili uživo ili odloženo.[11][31]

Reference

uredi
  1. ^ „How the Eurovision Song Contest works”. European Broadcasting Union. 18. 5. 2019. Arhivirano iz originala 24. 10. 2022. g. Pristupljeno 26. 10. 2022. 
  2. ^ „The Origins of Eurovision”. European Broadcasting Union. 27. 5. 2019. Arhivirano iz originala 24. 10. 2022. g. Pristupljeno 26. 10. 2022. 
  3. ^ „Zagreb 1990 – Eurovision Song Contest”. European Broadcasting Union. Arhivirano iz originala 19. 8. 2017. g. Pristupljeno 26. 10. 2022. 
  4. ^ „Malmö 1992 – Eurovision Song Contest”. European Broadcasting Union. Arhivirano iz originala 13. 8. 2017. g. Pristupljeno 26. 10. 2022. 
  5. ^ „Millstreet 1993 – Eurovision Song Contest”. European Broadcasting Union. Arhivirano iz originala 11. 8. 2017. g. Pristupljeno 26. 10. 2022. 
  6. ^ Roxburgh, Gordon (2020). Songs for Europe: The United Kingdom at the Eurovision Song Contest. Four: The 1990s. Prestatyn, United Kingdom: Telos Publishing. str. 131. ISBN 978-1-84583-163-9. 
  7. ^ „Malmö 1992 – Eurovision Song Contest”. European Broadcasting Union. Arhivirano iz originala 13. 8. 2017. g. Pristupljeno 26. 10. 2022. 
  8. ^ O'Connor, John Kennedy (2010). The Eurovision Song Contest: The Official History (2nd izd.). London, United Kingdom: Carlton Books. str. 132—135. ISBN 978-1-84732-521-1. 
  9. ^ „RTS: "Evrosong" treba da bude mesto zajedništva naroda” [RTS: "Eurosong" should be a place of unity of the people] (na jeziku: srpski). Radio Television of Serbia. 14. 4. 2017. Arhivirano iz originala 15. 4. 2017. g. Pristupljeno 15. 12. 2022. 
  10. ^ „Millstreet 1993 – Eurovision Song Contest”. European Broadcasting Union. Arhivirano iz originala 11. 8. 2017. g. Pristupljeno 26. 10. 2022. 
  11. ^ a b v Roxburgh, Gordon (2020). Songs for Europe: The United Kingdom at the Eurovision Song Contest. Four: The 1990s. Prestatyn, United Kingdom: Telos Publishing. str. 131. ISBN 978-1-84583-163-9. 
  12. ^ O'Connor, John Kennedy (2010). The Eurovision Song Contest: The Official History (2nd izd.). London, United Kingdom: Carlton Books. str. 132—135. ISBN 978-1-84732-521-1. 
  13. ^ Šćepanović, Ivo (14. 11. 1992). „Za tri pjesme dvanaest natjecatelja” [Twelve contestants for three songs] (na jeziku: hrvatski). Split, Croatia: Slobodna Dalmacija. str. 31. Pristupljeno 21. 11. 2022. 
  14. ^ Vuković, Rozita (20. 2. 1993). „Kome povjerenje za Portorož?” [Whom to trust for Portorož?] (na jeziku: hrvatski). Split, Croatia: Slobodna Dalmacija. str. 55. Pristupljeno 21. 11. 2022. 
  15. ^ a b Roxburgh, Gordon (2020). Songs for Europe: The United Kingdom at the Eurovision Song Contest. Four: The 1990s. Prestatyn, United Kingdom: Telos Publishing. str. 135. ISBN 978-1-84583-163-9. 
  16. ^ Kvalifikacija za Millstreet (Television programme) (na jeziku: engleski i slovenački). Ljubljana, Slovenia: Radiotelevizija Slovenija. 3. 4. 1993. 
  17. ^ Ergeg, Ksenija (3. 4. 1993). „Traži se tercet za Irsku” [Looking for a trio for Ireland] (na jeziku: hrvatski). Split, Croatia: Slobodna Dalmacija. str. 54. Pristupljeno 21. 11. 2022. 
  18. ^ „Detailed overview: conductors in 1993”. And the conductor is... Pristupljeno 26. 10. 2022. 
  19. ^ Šćepanović, Ivo (14. 11. 1992). „Za tri pjesme dvanaest natjecatelja” [Twelve contestants for three songs] (na jeziku: hrvatski). Split, Croatia: Slobodna Dalmacija. str. 31. Pristupljeno 21. 11. 2022. 
  20. ^ K, Igor (19. 2. 1993). „Eurosong '93” (PDF). Gorenjski glas (na jeziku: slovenački). str. 13. Arhivirano iz originala (PDF) 21. 11. 2022. g. Pristupljeno 21. 11. 2022. 
  21. ^ Koppel, Annika (22. 2. 1993). „Eesti eurolaul olemas”. Päevaleht (na jeziku: estonski). str. 6. Pristupljeno 26. 12. 2022 — preko DIGAR Eesti artiklid. 
  22. ^ Vuković, Rozita (20. 2. 1993). „Kome povjerenje za Portorož?” [Whom to trust for Portorož?] (na jeziku: hrvatski). Split, Croatia: Slobodna Dalmacija. str. 55. Pristupljeno 21. 11. 2022. 
  23. ^ „Detailed overview: conductors in 1993”. And the conductor is... Pristupljeno 26. 10. 2022. 
  24. ^ Roxburgh, Gordon (2020). Songs for Europe: The United Kingdom at the Eurovision Song Contest. Four: The 1990s. Prestatyn, United Kingdom: Telos Publishing. str. 132—134. ISBN 978-1-84583-163-9. 
  25. ^ „1993 – 38th edition”. diggiloo.net. Arhivirano iz originala 22. 9. 2022. g. Pristupljeno 9. 10. 2022. 
  26. ^ a b v Roxburgh, Gordon (2020). Songs for Europe: The United Kingdom at the Eurovision Song Contest. Four: The 1990s. Prestatyn, United Kingdom: Telos Publishing. str. 132—134. ISBN 978-1-84583-163-9. 
  27. ^ O'Connor, John Kennedy (2010). The Eurovision Song Contest: The Official History (2nd izd.). London: Carlton Books. str. 219. ISBN 978-1-84732-521-1. 
  28. ^ „Montenegro: How do you follow an act like Slavko?”. European Broadcasting Union. 17. 1. 2018. Arhivirano iz originala 17. 1. 2018. g. Pristupljeno 27. 12. 2022. 
  29. ^ Kvalifikacija za Millstreet (Television programme) (na jeziku: engleski i slovenački). Ljubljana, Slovenia: Radiotelevizija Slovenija. 3. 4. 1993. 
  30. ^ „The Rules of the Contest”. European Broadcasting Union. 31. 10. 2018. Arhivirano iz originala 4. 10. 2022. g. Pristupljeno 8. 10. 2022. 
  31. ^ Ergeg, Ksenija (3. 4. 1993). „Traži se tercet za Irsku” [Looking for a trio for Ireland] (na jeziku: hrvatski). Split, Croatia: Slobodna Dalmacija. str. 54. Pristupljeno 21. 11. 2022. 
Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Квалификација_за_Милстрит&oldid=27695314”