Телефон

Телефон (из грч. τῆλε, теле, „удаљен” и φωνή, фоне, „звук”) је уређај за комуникацију на даљину, који се користи тако што прима и преноси звук (углавном људски глас) са једног мјеста на друго и обратно. Већина телефона ради тако што преноси електрични сигнал преко сложеног система телефонских мрежа који дозвољава комуникацију скоро било којег корисника телефона са скоро било којим другим.

Обичан фиксни телефонски апарат

Телефон „Искра ЕТА” био је понос југословенског и словеначког дизајна с краја седамдесетих и почетка осамдесетих година 20. века. Дизајнирао га је словеначки дизајнер Даворин Савник 80-их година 20. века. Због слабе патентне заштите модел је у свету копиран у 300 милиона примерака (ПТТ музеј у Београду)

Постоје три основна начина којим се неки корисник телефона повезује на телефонску мрежу:

• традиционални (фиксни телефон), који је повезан кабловима са једном одређеном физичком локацијом;
• бежични и радио-телефони, који користе или аналогне или дигиталне сигнале;
• сателитски телефони, који користе телекомуникационе сателите; и

Постоје и VoIP везе (из енглеског Voice over IP што значи Глас преко Интернет протокола) које се користе Интернет везом. За сада се ове везе остварују преко традиционалних бакарних парица.

Између крајњих корисника, повезивање се може вршити преко бакарног или/и оптичког влакна, микроталаса, сателитске везе или комбинацијом ових.

Доскора, кад би се рекло телефон, углавном би се мислило на фиксни телефон. Бежични и мобилни телефони су сада устаљени широм свијета, при чему се од мобилних телефона чак очекује да ће на крају потпуно замијенити „традиционалне”, фиксне телефоне. За разлику од мобилних телефона, бежични се углавном сматрају „фиксним” телефонима, јер имају домет углавном од неколико метара или неколико десетина метара и углавном се повезују на базну станицу која је потом повезана кабловима на фиксну телефонију.

Делови телефона

Телефонски апарат из 1910

Делови телефона су :

• МТК (Микротелефонска комбинација) то јест слушалица,
• Тастатура или бројчаник, зависно од модела мада данас се све више користе телефони са тастатуром
• и други делови

Историја

Остаје неразјашњено ко је изумио први телефон, пошто су Антонио Меучи, Јохан Филип Рајс, Александар Бел и остали — сви кандидати за ову титулу. Важно је запамтити да не постоји нешто попут „јединственог изумитеља телефона”. Стање телефоније какво имамо данас је резултат рада многих руку, од којих је свака помоћ била веома вриједна.

Механички уређаји

Акустична лименка из 19. века или телефон „љубавника”

Пре изума електромагнетских телефона, кориштени су механички акустични уређаји за пренос гласа и музике на раздаљине веће од оних које се могу досећи нормалним директним говором. Најранији механички телефони су били базирани на преносу звука кроз цеви или друге физичке медије. Акустични телефони у виду лименке, су били познати вековима. Код њих су две дијафрагме повезане напетим струном или жицом, чиме се преноси звук механичким вибрацијама од једне до друге дуж жице (а не путем модулисане електричне струје). Класични пример је дечија играчка направљена повезивањем дна две папирне чаше, металних конзерви, или пластични боца са чврсто разапетим канапом.

Међу најранијим познатим експериментима су они које је спровео британски физичар и полимат Роберт Хук од 1664. до 1685. За један акустични жичани телефон направљен 1667. године се сматра да је његово дело.

Више година током касних 1800-их, акустични телефони су били комерцијално пласирани као конкуренција електричним телефонима. Када су истекли Белови телефонски патенти, мноштво нових произвођача телефона се појавило на тржишту, те су акустични телефонски произвођачи брзо били потиснути у заборав. Њихов максималан опсег је био врло ограничен. Пример једне такве фирме била је компанија Пулсион компанија телефонске опреме, коју је формирао Лемуел Мелет у Масачусетсу, која је своју верзију дизајнирала 1888. године, и чији производи су били инсталирани на жељезничкој мрежи.

Осим тога, говорне цеви су дуго биле у широкој употреби, посебно у зградама и на бродовима, и још увек се могу понегде срести у данашње време.

Збирка телефона у ПТТ музеју у Београду

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

Електрични уређаји

Главни чланак: Електрични телеграф

Телефон је произашао из прављења и константног побољшавања електричних телеграфа. Године 1804, шпански полихистор и научник Франциско Салва Кампило конструисао је електромагнетни телеграф. Први функционални телеграф је израдио енглески проналазач Франсис Роналдс 1816. године и тај уређај је био напајан статичким електрицитетом. Електромагнетни телеграф је креирао Барон Шилинг 1832. године. Карл Фридрих Гаус и Вилхелм Едуард Вебер су исто тако израдили један облик електромагнетног телеграфа 1833. године у Гетингену.

Марка са Беловим прототипом телефонаИздање за стогодишњицу 1976.

Електрични телеграф је први увео у комерцијалну употребу Сер Вилијам Фотерџил Кук, његовом применом на Великој западној железници у Енглеској. Ова инсталација је премошћавала растојање од 13 mi (21 km) од Падингтон станице до Западног Дрејтона и ушла је у употребу 9. априла 1839. године.

Још једна верзија електричног телеграфа је независно развио и патентирао у Сједињеним Државама 1837. Семјуел Морзе. Његов помоћник, Алфред Вејл, развио је сигнализациону азбуку Морзеовог кода са Морзеом. Први телеграм је у Америци послао Морзе дана 6. јануара 1838. године, преко 2 mi (3 km) дуге линије.

Збирка телеграфа у ПТТ музеју у Београду

• 
  Морзеов телеграф
• 
  Телеграфски тастер Морзеовог телеграфа
• 
• 
  Морзеов телеграф из 1931.
• 
  Хјузов телеграф

ЛБ телефони

Главни чланак: ЛБ телефон

Бежични телефони

Бежичне телефоне је изумио Тери Пол, 1965. године. Они се састоје од базне станице (део комплета на који се ставља слушалица) која је кабловима спојена са фиксном телефонијом, и слушалице која је радио-таласима спојена са овом базном станицом, тј. не постоји гајтан како код класичног телефона. То корисницима дозвољава да носе слушалицу без базне станице, у оквиру домета ове базне станице. Базне станице у себи садрже и пуњач акумулаторске батерије у слушалици која омогућава рад преносне слушалице, тако да бежични телефони у принципу не функционишу при нестанку струје.

Бежични телефони су у почетку користили фреквенцију од 1,7 MHz за комуникацију базе са слушалицом. Да би се побољшао квалитет и превазишли проблеми ограничености домета, ово је касније промијењено тако да се користи FM на вишим фреквенцијама 49 MHz, 900 MHz, 2,4 GHz, и 5,8 GHz. Телефони који раде на фреквенцији од 2,4GHz се често мијешају са одређеним бежичним мрежним протоколима (802.11b/g) јер користе исту фреквенцију. Данас је домет слушалице до базне станице пар стотина метара.

Мобилни телефони

Главни чланак: Мобилни телефон

Дигитални и глас преко ИП телефони

ИП стони телефон прикључен на рачунарску мрежу, са тонским бирањем

Број фиксних телефонских линија по 100 становника 1997—2007

Изум транзистора 1947. године је драматично изменио технологију која се користи у телефонским системима и у мрежама за пренос на даљину. Са развојем електронских комуникационих система током 1960-их, телефонија је постепено еволуирала у дигиталну телефонију чиме је знатно повећан капацитет и квалитет, уз снижење трошка одржавања мреже.

Са развојем метода за дигиталну комуникацију података, као што су протоколи који се користе за Интернет, постало је могуће да се дигитализује глас и да се преноси у виду података у реалном времену преко рачунарских мрежа. То је омогућило настанак поља телефоније путем Интернет протокола (ИП), која је позната и као Интернет телефонија (VoIP), што је термин који одражава методологију на меморабилан начин. Показало се да је VoIP „реметилачка” технологија која брзо замењује традиционалне инфраструктуре телефонских мрежа.

До јануара 2005, око 10 % телефонских претплатника у Јапану и Јужној Кореји је прешло на овај дигитални телефонски сервис. Јануара 2005. један чланак у Њузвику је наговестио да је интернетска телефонија вероватно „следећа велика ствар”. У данашње време мноштво VoIP предузећа нуди услуге потрошачима и привредним организацијама.

Са становишта купца, ИП телефонија користи широкопојасне интернет везе и специјализовану опрему за купце за пренос телефонских позива преко Интернета, или било које модерне приватне мреже података. Корисничка опрема може бити аналогни телефонски адаптер (АТА) који повезује конвенционални аналогни телефон са ИП мрежном опремом или може бити ИП телефон који има мрежну и интерфејсну технологију уграђену у стони апарат и пружа традиционалне, познате делове телефона, слушалицу, бројчаник или тастатуру, и звоно у пакету који обично подсећа на стандардни телефонски сет. Поред тога, многи произвођачи рачунарског софтвера и телефонски оператери пружају апликацијски софтвер који емулира телефон помоћу прикљученог микрофона и аудио слушалица, или рачунарских звучника.

Упркос нових карактеристика и погодности ИП телефона, неки могу имати значајне мане у односу на традиционалне телефоне. Осим ако су компоненте ИП телефона подржане извором непрекидног напајања или неким другим резервним извором напајања, телефон престаје да функционише током прекида напајања до чега може доћи услед невремена или других катастрофалних околности када је телефон најпотребнији. Традиционални телефони који су повезани са старијом ПСТН мрежом немају овај проблем, јер се они напајају из батерија телефонске компаније, које ће наставити да функционишу чак и ако дође до дужег нестанка струје. Још један проблем са услугама заснованим на интернету је недостатак фиксне физичке локације, што утиче на способност пружања помоћи ургентних служби као што су полиција, ватрогасци или хитна помоћ, кад их неко позове. Осим ако регистровани корисник не ажурира локацију физичке адресе ИП телефона након преласка на нову адресу, ургентне службе могу бити и бивале су отпремане на погрешну локацију.

Симболи

Графички симболи који се користе за означавање телефонских услуга или информација везаних за телефон у штампи, рекламама, и другим медијима су ℡ (U+2121), ☎ (U+260E), ☏ (U+260F), ✆ (U+2706) и ⌕ (U+2315).

Употреба

Године 2002, само 10 % светске популације је користило мобилне телефоне, а до 2005 тај удео је порастао до 46 %. До краја 2009, било је укупно скоро 6 милијарди претплатника мобилних и фиксних телефона широм света. Тиме је обухваћено 1,26 милијарди претплатника фиксних линија и 4,6 милијарди мобилних претплатника.

Види још

• Телефониста
• Фиксни телефон

Литература

• Bruce, Robert V. (1990). Bell: Alexander Bell and the Conquest of Solitude. Ithaca, New York: Cornell University Press. стр. 419. ISBN 978-0-8014-9691-2. 
• Brooks, John (1976). Telephone: The first hundred years. HarperCollins. 
• Bruce, Robert V. (1990). Bell: Alexander Graham Bell and the Conquest of Solitude. Cornell University Press. ISBN 0-8014-9691-8. 
• Casson, Herbert Newton (1910). The history of the telephone.  .
• Coe, Lewis (1995). The Telephone and Its Several Inventors: A History. Jefferson, NC: McFarland & Co. .
• Evenson, A. Edward (2000). The Telephone Patent Conspiracy of 1876: The Elisha Gray — Alexander Bell Controversy.  Jefferson, NC: McFarland & Co.
• Fischer, Claude S (1994). America calling: A social history of the telephone to 1940. University of California Press.  ( 1994)
• Huurdeman, Anton A. (2003). The Worldwide History of Telecommunications. Hoboken, NJ: Wiley-IEEE Press. 
• John, Richard R. (2010). Network Nation: Inventing American Telecommunications. Cambridge, MA: Harvard University Press. 
• MacDougall, Robert (2014). The People's Network: The Political Economy of the Telephone in the Gilded Age. Philadelphia: University of Pennsylvania Press. 
• Mueller, Milton (1993). „Universal service in telephone history”. Telecommunications Policy. 17 (5): 352—369. doi:10.1016/0308-5961(93)90050-D. .
• Todd, Kenneth P. (1998), „A Capsule History of the Bell System”. . American Telephone & Telegraph Company (AT&T).
• Baker, Burton H. (2000), The Gray Matter: The Forgotten Story of the Telephone. Telepress. 2000. ISBN 978-0-615-11329-6. , St. Joseph, MI.
• Casson, Herbert N. (март 1910). „The Birth Of The Telephone: Its Invention Not An Accident But The Working Out Of A Scientific Theory”. The World's Work: A History of Our Time. XIX: 12669—12683. Приступљено 10. 7. 2009. 
• Casson, Herbert N. (1910). „The Future Of The Telephone: The Dawn Of A New Era Of Expansion”. The World's Work: A History of Our Time. XX: 12903—12918. Приступљено 10. 7. 2009. 
• Josephson, Matthew (1992). Edison: A Biography. Wiley. ISBN 978-0-471-54806-5. 
• Wheen, Andrew (2011). DOT-DASH TO DOT.COM: How Modern Telecommunications Evolved from the Telegraph to the Internet. Springer. ISBN 978-1-4419-6759-6. 
• Bourseul, Charles (1854), Transmission électrique de la parole, Paris: L'Illustration, August 26, 1854.
• Thompson, Sylvanus P. (1883), Philipp Reis, Inventor of the Telephone, London: E. & F. N. Spon, 1883.
• Farley, Tom (2007), „The Cell-Phone Revolution”, Invention & Technology, Winter 2007, vol. 22:3, pages 8—19.
• Beauchamp, Ken (2001), History Of Telegraphy, London: The Institution Of Electrical Engineers, ISBN 978-0-85296-792-8 
• Bowers, Brian (2001). Sir Charles Wheatstone: 1802—1875. IET. ISBN 978-0-85296-103-2. 
• Calvert, J. B. (2008), The Electromagnetic Telegraph 
• Mercer, David (2006). The Telephone: The Life Story of a Technology. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-33207-4. 
• Cooke, W.F., The Electric Telegraph, Was it invented by Prof. Wheatstone?, London 1856.
• Gray, Thomas (1892). „The Inventors Of The Telegraph And Telephone”. Annual Report of the Board of Regents of the Smithsonian Institution. 71: 639—659. Приступљено 7. 8. 2009. 
• Gauß, C. F., Works, Göttingen 1863—1933.
• Howe, Daniel Walker (2007). What Hath God Wrought: The Transformation of America, 1815—1848. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-974379-7. .
• Peterson, M.J. Roots of Interconnection: Communications, Transportation and Phases of the Industrial Revolution, International Dimensions of Ethics Education in Science and Engineering Background Reading, Version 1; February 2008.
• Steinheil, C.A., Ueber Telegraphie, München 1838.
• Wiley, Samuel T. (ed.), Biographical and Historical Cyclopedia of Indiana and Armstrong Counties, John M. Gresham and Co., Philadelphia PA, 1891, pages 475—476.
• Yates, JoAnne. „The Telegraph's Effect on Nineteenth Century Markets and Firms” (PDF). , Massachusetts Institute of Technology, pp. 149—163.

Патенти

• „US 174,465”. pdfpiw.uspto.gov. Архивирано из оригинала 15. 12. 2020. г. Приступљено 28. 10. 2018. —Telegraphy (Bell's first telephone patent)—Alexander Graham Bell
• „US 186,787”. —Electric Telegraphy (permanent magnet receiver)—Alexander Graham Bell
• „US 474,230”. —Speaking Telegraph (graphite transmitter)—Thomas Edison
• „US 203,016”. —Speaking Telephone (carbon button transmitter)—Thomas Edison
• „US 222,390”. —Carbon Telephone (carbon granules transmitter)—Thomas Edison
• „US 485,311”. —Telephone (solid back carbon transmitter)—Anthony C. White (Bell engineer) This design was used until 1925 and installed phones were used until the 1940s.
• „US 3,449,750”. —Duplex Radio Communication and Signalling Appartus—G. H. Sweigert
• „US 3,663,762”. —Cellular Mobile Communication System—Amos Edward Joel (Bell Labs)
• „US 3,906,166”. —Radio Telephone System (DynaTAC cell phone)—Martin Cooper et al. (Motorola)

Спољашње везе

• Историјска библиотека: Долазак телефона у Србију
• Early U.S. Telephone Industry Data
• -author= -
•  „Telephone”. New International Encyclopedia. 1905. 
• Virtual museum of early telephones
• -author= -
• Telephone Citizendium
• The short film "Now You're Talking (1927)" is available for free download at the Internet Archive
• The short film "Communication (1928)" is available for free download at the Internet Archive
• The short film "Telephone Memories (Reel 1 of 2) (1931)" is available for free download at the Internet Archive
• The short film "Telephone Memories (Reel 2 of 2) (1931)" is available for free download at the Internet Archive
• The short film "Far Speaking (ca. 1935)" is available for free download at the Internet Archive