Žozef Furije
Žan Batist Žozef Furije (fr. Jean-Baptiste Joseph Fourier;[1] Okser, 21. mart 1768 — Pariz, 16. maj 1830) bio je francuski matematičar i fizičar rođen u Oseru, a poznat je po istraživanju Furijeovih redova i njihove primene na probleme prenosa toplote i vibracija. U njegovu čast su nazvani Furijeova transformacija i Furijeov zakon. Furijeu se, takođe, pripisuje otkriće efekta staklene bašte.[2]
| Žozef Furije | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Žan Batist Žozef Furije |
| Datum rođenja | 21. mart 1768. |
| Mesto rođenja | Okser, Francuska |
| Datum smrti | 16. maj 1830. (62 god.) |
| Mesto smrti | Pariz, Francuska |
| Obrazovanje | Viša normalna škola |
| Naučni rad | |
| Polje | matematika fizika istorija |
| Učenici | Ležen Dirihle Đovani Plana Klod Luj Navje |
| Mentori | Žozef Luj Lagranž |
| Poznat po | Furijeov red Furijeova transformacija |
Sin krojača, ostao je siroče u osmoj godini. Školovanje je započeo u jednom benediktinskom manastiru a zatim prešao u vojnu školu. Kasnije pristupa Visokoj školi (École normale supérieure). Imao je za profesore Laplasa i Lagranža. Godine 1797. dobija katedru u Politehničkoj školi. Učestvovao je u Francuskoj revoluciji. Prati Napoleona u Egipat 1798. i dobija visoko mesto diplomate. Postaje sekretar Egipatskog instituta. Vraća se u Francusku 1801. godine, da bi se 1816. preselio u Pariz. Postaje član Akademije nauka (Académie des sciences) 1817. godine, a 1826. član Francuske akademije (Académie française) na poziciji 5.[3] Umire u Parizu 1830. godine. Univerzitet Žozef Furnije u Grenoblu je nazvan po njemu.
Biografija
urediFurije je rođen u Oseru (sada u departmanu Jon u Francuskoj), kao sin krojača. On je ostao siroče sa devet godina. Furije je preporučen biskupu Osera i zahvaljujući tome je obrazovan od strane benediktinskog reda samostana Svetog Marka. Komisije u naučnom korpusu vojske bile su rezervisane za one uglednog roda, što ga je činilo nepodobnim, te je prihvatio vojno predavanje iz matematike. On je imao prominentnu ulogu u svom okrugu u promovisanju Francuske revolucije, služeći u lokalnom Revolucionarnom komitetu. Nakratko je bio u zatvoru tokom terora, ali je 1795. postavljen u Normalnu školu i potom je nasledio Žozefa Luja Lagranža na Politehničkom univerzitetu.
Furije je pratio Napoleona Bonapartu u njegovoj Egipatskoj ekspediciji 1798. godine, kao naučni savetnik, i bio je imenovan za sekretara Egipatskog instituta. Odsečen od Francuske britanskom flotom, organizovao je radionice na koje je francuska vojska morala da se oslanja za svoju ratnu municiju. Takođe je doprineo sa nekoliko matematičkih radova Egipatskom institutu (koji se naziva i Kairski institut) koji je Napoleon osnovao u Kairu, sa ciljem da oslabi britanski uticaj na Istoku. Posle britanskih pobeda i kapitulacije Francuza pod generalom Menuom 1801. godine, Furije se vratio u Francusku.
.jpg)
Godine 1801,[5] Napoleon je imenovao Furijea prefektom (guvernerom) departmana Izer u Grenoblu, gde je nadgledao izgradnju puteva i druge projekte. Međutim, Furije se ranije vratio kući sa Napoleonove ekspedicije u Egipat da bi ponovo preuzeo svoju akademsku poziciju kao profesor na Politehničkoj školi, kada je Napoleon odlučio drugačije u svojom napomenom
... kako je nedavno umro prefekt departmana Izer, želeo bih da izrazim svoje poverenje u građanina Furijea tako što ću ga postaviti na ovo mesto.[5]
Pošto je bio veran Napoleonu, preuzeo je dužnost prefekta.[5] U Grenoblu je počeo da eksperimentiše sa širenjem toplote. Svoj rad O širenju toplote u čvrstim telima predstavio je Pariskom institutu 21. decembra 1807. Takođe je doprineo monumentalnom Opisu Egipta.[6]
Furije se nikada nije ženio.[7]
Godine 1830, njegovo narušeno zdravlje počelo je da uzima danak:
Furije je već doživeo, u Egiptu i Grenoblu, neke napade aneurizma srca. U Parizu je bilo nemoguće pogrešiti u pogledu primarnog uzroka čestih gušenja koja je doživljavao. Međutim, pad, koji je pretrpeo 4. maja 1830. dok se spuštao niz stepenice, pogoršao je bolest u većoj meri od onoga čega se ikad mogao bojati.[8]
Ubrzo nakon ovog događaja, umro je u svom krevetu 16. maja 1830. godine.[9]
Radovi
urediGodine 1822. objavljuje Analitičku teoriju toplote (Théorie analytique de la chaleur),[10] u kojoj je svoje rasuđivanje zasnovao na Njutnovom zakonu hlađenja, naime, da je protok toplote između dva susedna molekula proporcionalan izuzetno maloj razlici njihovih temperatura. Ova knjiga je prevedena,[11] sa uredničkim 'ispravkama',[12] na engleski 56 godina kasnije od strane Frimana (1878)..[13] Knjigu je takođe uredio Darbu, sa mnogim uredničkim ispravkama, i ponovo je objavljena na francuskom 1888. godine.[12]
Pripisuje mu se otkriće koje je objavio u eseju iz 1824. da atmosferski gasovi mogu da povećaju površinsku temperaturu na Zemlji. Ovaj efekat će kasnije biti nazvan efekat staklene bašte. Uspostavio je koncept energetskog balansa planeta. Između 1822. i 1829. objavljuje Izveštaj o napretku matematike.[3]
Bibliografija
uredi- Cowie, Jonathan (2007). Climate change : biological and human aspects. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780521873994. OCLC 123113793.
- „Sur l'usage du théorème de Descartes dans la recherche des limites des racines”. Bulletin des Sciences, Par la Société Philomatique de Paris: 156—165. 1820.
- Théorie analytique de la chaleur (na jeziku: francuski). Paris: Firmin Didot Père et Fils. 1822. OCLC 2688081.
- „Remarques Générales Sur Les Températures Du Globe Terrestre Et Des Espaces Planétaires”. Annales de Chimie et de Physique. 27: 136—167. 1824a.
- Gay-Lussac, Joseph Louis; Arago, François, ur. (1824b). „Resume theorique des Proprietes de la chaleur rayonette”. Annales de Chimie et de Physique. Paris. 27: 236—281.
- Mémoire sur la température du globe terrestre et des espaces planétaires. 7. Mémoires de l'Académie Royale des Sciences. 1827a. str. 569—604. Translation by W M Connolley
- Mémoire sur la distinction des racines imaginaires, et sur l'application des théorèmes d'analyse algébrique aux équations transcendantes qui dépendant de la théorie de la chaleur. 7. Memoirs of the Royal Academy of Sciences of the Institut de France. 1827b. str. 605—624.
- Analyse des équations déterminées. 10. Firmin Didot frères. 1827c. str. 119—146. Arhivirano iz originala 2011-09-30. g. Pristupljeno 2011-04-20.
- Remarques générales sur l'application du principe de l'analyse algébrique aux équations transcendantes. 10. Paris: Memoirs of the Royal Academy of Sciences of the Institut de France. 1827d. str. 119—146.
- Mémoire d'analyse sur le mouvement de la chaleur dans les fluides. 12. Paris: Memoirs of the Royal Academy of Sciences of the Institut de France. 1833. str. 507—530.
- Rapport sur les tontines. 5. Paris: Memoirs of the Royal Academy of Sciences of the Institut de France. 1821. str. 26—43.
Vidi još
urediReference
uredi- ^ „Fourier”. Dictionary.com Unabridged. Random House.
- ^ Cowie 2007
- ^ a b „Žozef Furije”. Hrvatska enciklopedija. Pristupljeno 27. 1. 2018.
- ^ Boilly, Julien-Léopold. Album de 73 Portraits-Charge Aquarelle’s des Membres de I’Institute. 1820. (watercolor portrait #29). Biliotheque de l’Institut de France.
- ^ a b v O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Žozef Furije”. MacTutor History of Mathematics archive. University of St Andrews.
- ^ Nowlan, Robert. A Chronicle of Mathematical People (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 2016-03-04. g. Pristupljeno 2015-02-02.
- ^ „No. 1878: Jean Baptiste Joseph Fourier”. www.uh.edu. Pristupljeno 2022-11-06.
- ^ Arago, François (1857). Biographies of Distinguished Scientific Men.
- ^ „Joseph Fourier | Biography & Facts | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-01-27.
- ^ Fourier 1822.
- ^ Freeman, A (1878). The Analytical Theory of Heat. Cambridge UK: Cambridge University Press. str. 52. ISBN 0-387-90403-4., cited by Truesdell, C.A. (1980), The Tragicomical History of Thermodynamics, 1822–1854, Springer, New York.
- ^ a b Truesdell, C.A. (1980). The Tragicomical History of Thermodynamics, 1822–1854. New York: Springer. str. 52. ISBN 0-387-90403-4..
- ^ Gonzalez, Rafael; Woods, Richard E. (2010). Digital Image Processing (Third izd.). Upper Saddle River: Pearson Prentice Hall. str. 200. ISBN 978-0-13-234563-7.
Literatura
uredi- Nowlan, Robert. A Chronicle of Mathematical People (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 2016-03-04. g. Pristupljeno 2015-02-02.
- Initial text from the public domain Rouse History of Mathematics
- Fourier, Joseph (1822). Theorie Analytique de la Chaleur. ISBN 978-1-108-00180-9.. Firmin Didot (reissued by Cambridge University Press, (2009) )
- Fourier, Joseph (1878). The Analytical Theory of Heat. ISBN 978-1-108-00178-6.. Cambridge University Press (reissued by Cambridge University Press, (2009) )
- Fourier, J.-B.-J. (1824). Mémoires de l'Académie Royale des Sciences de l'Institut de France VII. 570–604 (Mémoire sur Les Temperatures du Globe Terrestre et Des Espaces Planetaires – greenhouse effect essay published in 1827)
- Fourier, J. Éloge historique de Sir William Herschel, prononcé dans la séance publique de l'Académie royale des sciences le 7 Juin, 1824. Historie de l'Académie Royale des Sciences de l'Institut de France, tome vi., année 1823, p. lxi.[Pg 227]
Spoljašnje veze
uredi- O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Žozef Furije”. MacTutor History of Mathematics archive. University of St Andrews.
- Fourier, J. B. J., 1824, Remarques Générales Sur Les Températures Du Globe Terrestre Et Des Espaces Planétaires., in Annales de Chimie et de Physique, Vol. 27, pp. 136–167 – translation by Burgess (1837).
- Fourier 1827: MEMOIRE sur les températures du globe terrestre et des espaces planétaires
- Université Joseph Fourier, Grenoble, France Архивирано на сајту Wayback Machine (22. јун 2006)
- Joseph Fourier and the Vuvuzela on MathsBank.co.uk Архивирано на сајту Wayback Machine (28. април 2012)
- Žozef Furije na sajtu MGP (jezik: engleski)
- Joseph Fourier – Œuvres complètes, tome 2 Gallica-Math
- Joseph Fourier, Théorie analytique de la chaleur Google books
