Гренобл

Гренобл
фр. *Grenoble*
Гренобл; фр. Grenoble
	Поглед на Гренобл
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Француска
Регион	Рона-Алпи
Департман	Изер
Становништво
Становништво	‍
— 2019.	158.198
— густина	8.725,76 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	45° 10′ 18″ С; 5° 43′ 21″ И / 45.171546° С; 5.722387° И
Временска зона	UTC+1, лети UTC+2
Апс. висина	204–500 m
Површина	18,13 km2
	Гренобл Гренобл на карти Француске
Остали подаци
Поштански број	38000, 38100
Позивни број	476
INSEE код	38185
Веб-сајт
	www.grenoble.fr

Гренобл (фр. Grenoble) град је у југоисточној Француској, у подножју Алпа, у регији Рона-Алпи и департману Изер. По подацима из 2006. године број становника у месту је био 156.107. Шире градско подручје има 514.559 становника по попису из 1999.

Географија

Поглед на Гренобл са снежним врховима Дофинских Алпи у позадини

Поглед на Бастиљу из града Гренобла

Гренобл је окружен планинама. Град се налази у алувијалној долини реке Изер на надморској висини од 214 m. Због планинских, а посебно скијашких спортова град је туристички веома значајан. Двадесет жичара се налази око града. Историјски у подручју Гренобла била је тешка индустрија и рударство. Напуштене фабрике се могу наћи чак и у малим насељима.

Клима

Клима (Гренобл)
Показатељ \ Месец	.Јан.	.Феб.	.Мар.	.Апр.	.Мај.	.Јун.	.Јул.	.Авг.	.Сеп.	.Окт.	.Нов.	.Дец.	.Год.
Апсолутни максимум, °C (°F)	16,5 (61,7)	20,7 (69,3)	25,3 (77,5)	28,0 (82,4)	31,3 (88,3)	37,0 (98,6)	38,3 (100,9)	39,5 (103,1)	33,6 (92,5)	28,1 (82,6)	24,8 (76,6)	19,5 (67,1)	39,5 (103,1)
Средњи максимум, °C (°F)	5,9 (42,6)	7,8 (46)	12,0 (53,6)	15,3 (59,5)	19,9 (67,8)	23,8 (74,8)	26,9 (80,4)	26,4 (79,5)	21,8 (71,2)	16,9 (62,4)	10,2 (50,4)	6,4 (43,5)	16,2 (61,2)
Просек, °C (°F)	2,3 (36,1)	3,7 (38,7)	5,0 (41)	9,8 (49,6)	14,4 (57,9)	17,9 (64,2)	20,5 (68,9)	20,2 (68,4)	16,3 (61,3)	12,3 (54,1)	6,4 (43,5)	3,1 (37,6)	12,0 (53,6)
Средњи минимум, °C (°F)	−1,2 (29,8)	−0,4 (31,3)	2,0 (35,6)	4,4 (39,9)	8,9 (48)	12,0 (53,6)	14,2 (57,6)	14,0 (57,2)	10,9 (51,6)	7,8 (46)	2,7 (36,9)	−0,1 (31,8)	6,3 (43,3)
Апсолутни минимум, °C (°F)	−27,1 (−16,8)	−19,4 (−2,9)	−18,2 (−0,8)	−7,9 (17,8)	−2,3 (27,9)	2,1 (35,8)	4,8 (40,6)	3,8 (38,8)	−1,2 (29,8)	−5,3 (22,5)	−10,9 (12,4)	−20,2 (−4,4)	−27,1 (−16,8)
Количина падавина, mm (in)	61 (24)	52 (20,5)	66 (26)	83 (32,7)	104 (40,9)	75 (29,5)	59 (23,2)	67 (26,4)	106 (41,7)	106 (41,7)	87 (34,3)	67 (26,4)	934 (367,7)
^{[тражи се извор]}

Историја

Град је био познат по разним именима током историје:

Kularo, када су Гали Алоброги саградили јаке зидине око малога града у 3. веку
Gratianopolis, после 380. када је цар Грацијан посетио град и дао да се поправе здине

Након пада Западнога римскога царства град је био део Бургундијске краљевине, док га није заузео Клотар I, краљ Франака и син Хлодовеха. Касније су га држали Каролинзи. После тога постао је део друге бургундијске краљевине Арл. Коначно је дошао у посед грофова Вијен, чија титула Дофен је дала традиционално име регији Дофине. Гренобл је био главни град регије Дофине од 1349. Тада је задњи дофен од Вијена продао регију Француској под условом да француски престолонаследници користе титулу "Дофен".

Град је био поприште сукоба католика и протестаната. Тако су 1562. велики број хугенота побацали у реку Изер.

Грађани су 1788. напали војску Луја XVI. Опљачкане су и рушене цркве 1789. за време Француске револуције. Тих година су постојале и путујуће гиљотине, које су ишле од села до села и одрубљивале главе врло често на основу неоснованих оптужби. У Греноблу су одржане Зимске олимпијске игре 1968.

Панорама Гренобла

Демографија

Демографија
1962.	1968.	1975.	1982.	1990.	1999.	2006.	2011.	2014.
156.707	161.616	166.037	156.637	150.758	153.317	156.107	157.424	160.725

Бастиља

Бастиља представља серију утврђења на обронцима планина крај Гренобла. Бастиља је најпосећенија туристичка атракција у граду. Градња Бастиље је започета у средњем веку, а касније су вршена проширења на обимним подземним одбрамбеним мрежама. Бастиља се сматра најбољим примером утврђивања у Француској у 19. веку, а држала је важну стратешку тачку на алпској граници.

Образовање и истраживање у Греноблу

Универзитет у Греноблу је 1339. основао папа Бенедикт XII. Али универзитет није имао довољно средстава, тако да је поново основан 1542. Поново су се након некога времена појавили проблеми, па је Наполеон 1805. основао фалуктет права. Гренобл је данас велики научни центар, посебно у области физике, информатичких наука и примењене математике.