Engelbert Dolfus
Engelbert Dolfus (nem. Engelbert Dollfuß, 4. oktobar 1892 — 25. jul 1934) je bio političar austrijske Hrišćanske i Otadžbinske partije.[1] Bio je i kancelar Austrije i diktator Austrije od 1932. do njegovog atentata od strane nacista 1934. godine.
| Engelbert Dolfus | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||||||
| Lični podaci | |||||||||||||||
| Datum rođenja | 4. oktobar 1892. | ||||||||||||||
| Mesto rođenja | Teksingtal, Austrougarska | ||||||||||||||
| Datum smrti | 25. jul 1934. (41 god.) | ||||||||||||||
| Mesto smrti | Beč, Austrija | ||||||||||||||
| Nacionalnost | Austrijanac | ||||||||||||||
| Religija | Katolička | ||||||||||||||
| Politička karijera | |||||||||||||||
| Politička stranka | Hrišćanska socijalna partija Otadžbinski front | ||||||||||||||
| |||||||||||||||
Biografija
urediRođen je u Teksingtalu u Donjoj Austriji kao dete samohrane i religiozne majke i nepoznatog oca. Dolfus je bio učen na Rimokatoličkom seminaru pre nego što se odlučio da studira pravo na Bečkom univerzitetu, a potom i ekonomiju na Berlinskom univerzitetu.
Dolfus je imao problema da pristupi Austrougarskoj vojsci u Prvom svetskom ratu zbog njegovog niskog rasta. Sudeći po Njujork tajmsu bio je visok svega 150cm,[2] ali je uskoro bio primljen i poslat na Italijanski front. Bio je odlikovan više puta i na kratko su ga Italijani držali kao ratnog zarobljenika. Posle rata je radio u ministarstvu poljoprivrede kao sekretar udruženja farmera i postao je direktor komore za poljoprivredu u Donjoj Austriji 1927. godine. 1930. godine se učlanjuje u Hrišćansku socijalnu partiju i postavljen je za predsednika austrijske nacionalne železnice. Sledeće godine je postavljen za ministra poljoprivrede i šuma.
Kancelar Austrije
urediDolfus je postao kancelar 20. maja 1932. godine kao šef koalicione vlade. Glavni cilj je bio rešavanje problema prourokovano velikom krizom u situaciji kada je Austrija bila u ekonomsko nepovoljnom položaju gubitkom velikog dela Austrougarskog carstva i prerađivačke industrije sa centrima u Bohemiji i Moravskoj. Veliki deo Austrougarske industrije se nalazio u području koje je posle Prvog svetskog rata pripalo Čehoslovačkoj i Jugoslaviji.
Austrijski diktator
urediU martu 1933. nastao je argument zbog nepravilnosti u postupku glasanja. Predsednik Nacionanog veća (donjeg doma) Karl Rener je podneo ostavku da bi mogao da glasa kao član parlamenta. Kao posledica toga, dva potpredsednika, koji su pripadali drugim partijama, takođe su podneli ostavku da bi mogli da glasaju. Iz tog razloga parlament nije mogao da zaključi sednicu. Dolfus je ostavke sva tri člana uzeo za primer kao izgovor da je Nacionalni savet postao nepraktičan i savetovao je predsednika Vilhelma Miklasa da izda rešenje u kojem se Nacionalni savet na neodređeno vreme proglašava nevažećim.
Kada je Nacionalni savet hteo da se sastane nekoliko dana posle ostavke tri člana, Dolfus je zabranio ulazak u parlament koristeći policijsku silu, uspešno eleminišući demokratiju u Austriji. Od tog trenutka pa nadalje vladao je kao diktator hitnim dekretom sa apsolutnom vlašću.
Jedan od motiva za Dolfusove postupke bilo je i to što je Adolf Hitler proglašen za kancelara Nemačke 1933. godine. Zahvaljujući tome izgledalo je verovatno da će Nacionalno-socijalistička partija Austrije (NSPA) dobiti veliku većinu glasova na budućim izborima. Uz to je i sovjetski uticaj u Evropi porastao tokom 20-ih i 30-ih godina 20. veka. Dolfus je zbog toga zabranio rad NSPA u junu 1933, a kasnije i rad komunista. Pod imenom Hrišćanske socijalne partije uspostavio je jednopartijsku diktaturu u velikoj meri po uzoru na fašizam u Italiji, zabranjujući sve druge austrijske partije.
Austrofašizam
urediPošto se austrofašizam u velikoj meri ugledao na fašizam u Italiji, Dolfus je od Italije tražio podršku protiv nacističke Nemačke. Dobili su uverenje od Italije da će Austrija imati svoju nezavisnost u avgustu 1933. godine. Dolfus i Benito Musolini su razmenjivali tajna pisma u kojima Musolini garantuje austrijsku nezavisnost. Musolini je hteo da od Austrije napravi tampon zonu protiv nacističke Nemačke. Dolfus je uvek ukazivao na sličnosti između Hitlerovog i Staljinovog režima. Bio je ubeđen da je austrofašizam pod njegovim režimom i fažizam u Italiji pod Musolinijevim mogao parirati i nacional-socijalizmu i komunizmu u Evropi.
Dolfus je u Aprilu 1934. iscenirao zasedanje skupštine na kojem su prisustvovali samo članovi njegove partije da bi usvojili novi ustav. Tzv. korporativni ustav usvojen je 1. maja 1934 sa uredbama koje su zakonite od marta 1933.
Austrijski građanski rat
urediU februaru 1934. nacistički agenti u bezbednosnim državnim snagama su izazvali hapšenja socijal-demokrata i neopravdanu pretragu za oružjem. Zbog stepena Dolfusove diktature protiv socijal-demokrata, socijal-demokrate su pozvale na nacionalni ustanak protiv vlade koja je umalo završila velikim građanskim ratom. Građanski rat se ipak dogodio, a počeo je 12. februara i trajao je do 27. februara 1934. godine. Žestoke borbe vodile su se uglavnom u istočnoj Austriji, posebno na ulicama okruga u okolini Beča i u severnim, industrijskim područjima Štajerske.
Kao posledica otpora, koja je zaustavljena policijskom i vojnom intervencijom, socijal-demokrati su zabranjeni, a njihove vođe su pozatvarane ili su pobegli u inostranstvo.
Atentati i smrt
urediDolfus je 3. oktobra 1933. izbegao atentat od strane Rudolfa Dertila,[3] 22-godišnjaka koji je bio izbačen iz vojske zbog podrške nacional-socijalističkoj stranci.
Ubijen je 25. jula 1934. godine od strane austrijskih nacista koji su ušli u zgradu parlamenta i pucali u njega u pokušaju da naprave državni udar. Drugi razlog zbog kojeg je puč bio isplaniran je zato što je Musolini mobilizovao deo italijanske vojske na austrijskoj granici i pretio Hitleru ratu u slučaju invazije Austrije.[4]
U Koruški veliki broj nemačkih nacista je pokušalo da dođe na vlast, ali su sprečeni od strane italijanskih snaga koje su bile u blizini. Učesnici atentata su uhapšeni i ubijeni. Kurt fon Šušnig je postao novi kancelar Austrije.
Dolfus je sahranjen na Hicing groblju u Beču pored njegove žene Alvine Dolfus i dvoje svoje dece. Njegovo telo je 1934. eshumirano od strane tadašnjeg kancelara Kurta fon Šušniga zajedno sa telom Ignaca Zajpela i postavljeno je u bronzani kovčeg u jednoj crkvi u Beču, međutim posle Anšlusa nacisti su naredili da se tela vrate u grobnice.[5]
Izvori
uredi- ^ „Engelbert Dollfuss | chancellor of Austria | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-28.
- ^ „Wireless to THE NEW YORK TIMES.”. The New York Times (na jeziku: engleski). 1933-06-13. ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2023-01-28.
- ^ „Engelbert Dollfuss”. www.nndb.com. Pristupljeno 2023-01-28.
- ^ (jezik: engleski)"Smrt za slobodu“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. novembar 2012), Time, 6. avgust 1934.
- ^ (jezik: engleski)"Javnost protestuje“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. septembar 2010), Time, 6. 2. 1939, Pristupljeno 20. 4. 2010.
Spoljašnje veze
uredi- Dollfuss: An Austrian Patriot (jezik: engleski)
- U pokušaju puča ubijen austrijski kancelar Engelbert Dolfus
