Аустријске савезне железнице

Аустријске савезне железнице
Аустријске савезне железнице
Врста	Акционарско друштво
Делатност	Железнички саобраћај
Основано	19. јули 1923.
Седиште	Беч, Аустрија
Руководиоци	Андреас Мата
Приход	€6,945 милиона(2019)
Профит	€169 милиона(2019)
Укупна актива	€2,645 милиона (2019)
Укупан капитал	€31,254 милиона (2019)
Број запослених	41.904 (2019)
Веб-сајт	konzern.oebb.at/,%20www.oebb.at/

Аустријске савезне железнице (нем. Österreichische Bundesbahnen, формално Österreichische Bundesbahnen-Holding Aktiengesellschaft (лит. „Аустријска савезна железничка холдинг акционарска компанија“) и раније Bundesbahn Österreich или BBÖ, сада познатији као ОББ (ÖBB), је национални железнички систем Аустрије и администратор железница Лихтенштајна. ОББ група је у потпуности у власништву Републике Аустрије и подељена је на неколико засебних предузећа која управљају инфраструктуром и обављају путничке и теретне услуге.

Регионална железничка станица у Кремсу, Доња Аустрија

Аустријске савезне железнице су имале два одвојена периода постојања. Први период од 1923. године, под називом Бундесбан Естерајх (нем. Bundesbahn Österreich), као наследник Царских аустријских државних железница (kkStB), која је асимилирана у Немачки рајхсбан (нем. Deutsche Reichsbahn), током Аншлуса 1938–1945. Аустријске железнице су реформисане 1947. године, под мало другачијим именом Естерајхише Бундесбанен (нем. Österreichische Bundesbahnen).

Историја

1882. године – Постепена национализација железничке мреже Аустро-Угарске у Царске аустријске државне железнице. До избијања Првог светског рата, једина већа железничка пруга у Аустрији која је остала у приватним рукама била је Аустријска јужна железница (Зидбан - нем. Südbahn).
1918. године – Након распада Аустроугарске империје и пораза у Првом светском рату, аустријски део ккСтБ остао је под државном контролом под именом Немачко-аустријске државне железнице (нем. Deutschösterreichische Staatsbahnen - DÖStB), који је 1919. преименован у Аустријске државне железнице (нем. Österreichische Staatsbahnen - ÖStB).
1923. године – Оснивање независног, комерцијалног предузећа, Бундесбан Естерајх - Савезне железнице Аустрије (нем. Bundesbahn Österreich), које је користило скраћеницу ББО (BBÖ), зато што је ОББ (ÖBB) већ преузео швајцарски Енсинген-Балстал-Бан.
1938. године – Аншлус Аустрије у састав Немачке империје. ББО је преузео Дојче Рајхсбан (нем. Deutsche Reichsbahn). Током Другог светског рата уништено је око 41% аустријске железничке мреже.
1947. године – Компанија је реформисана користећи мало другачији назив Естерајхише Бундесбанен - Аустријске савезне железнице (нем. Österreichische Bundesbahnen). Њихова инфраструктура је обновљена и електрификација је убрзана.
1969. године – Донет је нови савезни закон о железници. ОББ је постала несамосталан, привредни субјект, који је вођен као грана индустријског програма владе и остала је у потпуности у оквиру савезног буџета Аустрије.
1992. године – ОББ је избачена из савезног буџета и претворена у компанију са сопственим правним статусом. Предузеће је у 100% власништву Републике Аустрије. Ова промена је имала два основна циља:
1. Морало се ускладити са правилима ЕУ о пријему Аустрије у Европску унију.
2. Финансијска потраживања за јавном касом требала су да буду смањена као резултат побољшања ефикасности и притиска конкуренције.
2004. године – ОББ је реорганизована у ОББ Холдинг АГ и неколико оперативних подружница. Холдинг компанија је требала да надгледа пословање компанија које су јој додељене, да координира кохерентан стратешки приступ и додели задатке за цело предузеће.^[1]
1. јануара 2005. године – Подружнице ОББ-Холдинг АГ постале су аутономне и оперативно независне.
2012. године ОББ је прославила 175. годишњицу Северне пруге - Нордбана, најстарије компаније-претходнице која је обележила почетак железничког саобраћаја у Аустрији. Извршни директор ОББ-а Кристијан Керн отворио је изложбу о сарадњи компаније са нацистичком Немачком, под називом „Потиснуте године – железница и националсоцијализам у Аустрији 1938–1945“. Он је тај период назвао "најмрачнијим поглављем историје наше компаније", додајући да компанија мора прихватити овај период као део свог наслеђа.^[2] Изложба је касније отишла на турнеју и представљена је у згради Европског парламента у Бриселу.^[3]

Инфраструктура

Аустријски железнички систем је у великој мери електрификован. Електрификација система је почела 1912. године, али није достигла напредно стање све до 1950-их. Последња парна локомотива у редовном саобраћају на мрежи стандардног колосека престала је да вози 1978. године. Инфраструктура државне аустријске мреже укључује са 9.740 км шина, 788 сигналних кутија, 251 тунел, 6.580 мостова и осам хидроелектрана (ХЕ) са 16.7. Hz системом електрификације, и две енергетске хеп станице са производном снагом од 50 Hz.^[4]

Извод из података о инфраструкутри ОББ:

Оперативна дужина мреже рута (у км): 4.875, 72% електрифицирано
Тунели: 251
Мостови: 6.580
Железнички прелази (нивелисани): 3.087
Заштита од лавина и камења (км): 171
Нагиби стена и насипа (ха): 2.712
Баријере против буке (км): 854
Платформе (км): 389
Железничке станице и стајалишта: 1.046
Лифтови: 645
Покретне степенице: 188
Разгласи: 1.906
1.093 локомотиве
2.799 путничких вагона
26.518 теретних вагона
2.200 аутобуса
ОББ-ове аутобуске линије прелазе 52,500,000 км годишње.

Промет путника

По подацима ОББ-а из 2018. године, те године је превежено 474 милиона путника, од тога аутобусима 213 милиона. Путници су укупно прешли 11,5 милијарди километара. Укупно је регистровано 2.319.826 полазака возова годишње или 6.596 полазака дневно.

Железничке везе са суседним земљама

Све суседне пруге имају исти колосек.

Чешка — промена напона и фреквенције на 25 kV 50 Hz AC
Немачка — исти напон и фреквенција 15 kV 16.7 Hz AC
Мађарска — промена напона и фреквенције на 25 kV 50 Hz AC
Италија — промена напона и фреквенције на 3 kV DC
Лихтенштајн — исти напон и фреквенција 15 kV 16.7 Hz AC
Словачка — промена напона и фреквенције на 25 kV 50 Hz AC
Словенија — промена напона и фреквенције на 3 kV DC
Швајцарска — исти напон и фреквенција 15 kV 16.7 Hz AC

Активни возни парк

Електричне локомотиве

ОББ Класа 1293 Вектрон (ÖBB Vectron 1293)
ОББ Класа 1016/1116/1216
ОББ Класа 1144
ОББ Класа 1142
ОББ Класа 1163
ОББ Класа 1063

Дизел локомотиве

ОББ Класа 2016 Херкулес
ОББ Класа 2143
ОББ Класа 2043
ОББ Класа 2070 Хектор
ОББ Класа 2068
Снежни плуг ОББ Класа 2080/2081

Електричне композиције

ОББ Класа 4011 ИЦЕ Т
ОББ Класа 4023/4024/4124 Талент
ОББ Класа 4020
ОББ Класа 4746

Дизел композиције

ОББ Класа 5022 Десиро
ОББ Класа 5047

Одржавање опреме пута

ОББ Класа Кс630
ОББ Класа Кс629.9
ОББ Класа Кс626
ОББ Класа Кс556.1
ОББ Класа Кс554.3
ОББ Класса Кс552
ОББ Класа Кс534

Додатна литература

Lorenz Gallmetzer/Christoph Posch: 175 Jahre Eisenbahn für Österreich, Brandstätter, Wien 2012.
Ulrich Schefold: 150 Jahre Eisenbahn in Österreich. Südwest-Verlag, München 1986.
Matthias Wiener: ÖBB im Wandel. Eisenbahn Journal, Sonderausgabe 1/2006, ISBN 3-89610-154-4.

Извори

^ ÖBB-Holding AG. „Aufgaben”.
^ „"Verdrängte Jahre – Bahn und Nationalsozialismus in Österreich 1938–1945"” (на језику: немачки). erinnern.at. Приступљено 21. 5. 2016.
^ „The Suppressed Years Railway and National Socialism in Austria 1938 – 1945”. ÖBB. 2014. Архивирано из оригинала 21. 6. 2019. г. Приступљено 21. 5. 2019.
^ Richter, Karl Arne, ур. (2010). Europäische Bahnen '11. Hamburg: Eurailpress. ISBN 978-3-7771-0413-3.

Спољашње везе

Званични сајт
Званични статистички извештај ОББ за 2021. годину (на немачком)
Међународни односи ЦЕР
Листа железничких пруга у Аустрији (на немачком)
План вожње Аустријских железница, стање 2020/2021 (на немачком)
Регистрација и уплата карата за вожњу на сајту ОББ

[1] ÖBB-Holding AG. „Aufgaben”.

[2] „"Verdrängte Jahre – Bahn und Nationalsozialismus in Österreich 1938–1945"” (на језику: немачки). erinnern.at. Приступљено 21. 5. 2016.

[3] „The Suppressed Years Railway and National Socialism in Austria 1938 – 1945”. ÖBB. 2014. Архивирано из оригинала 21. 6. 2019. г. Приступљено 21. 5. 2019.

[richter-4] Richter, Karl Arne, ур. (2010). Europäische Bahnen '11. Hamburg: Eurailpress. ISBN 978-3-7771-0413-3.

[1]

[2]

[3]

[4]