Ратни заробљеници

Ратни заробљеник је лице кога су непријатељске снаге заробиле током или након оружаног конфликта. Једна од основних карактеристика борачког статуса је да уколико борци падну под власт непријатеља они добијају статус ратних заробљеника.[а]

Аустроугарски ратни заробљеници у Русији 1915.
Кинески заробљеници заробљени од стране војске Јужне Кореје 1951.
Ратни затвореници из Србије у логору у Нирнбергу током Другог светског рата

Поред бораца, Трећом Женевском конвенцијом статус ратних заробљеника у случају заробљавања признат је цивилима који прате оружане снаге иако непосредно не улазе у њихов састав, као и члановима посада трговачке морнарице и цивилног ваздухопловства страна у сукобу уколико у конкретном случају по међународном праву не уживају повољнији третман. Реч је о истом кругу лица којима је признат статус рањеника, болесника и бродоломника.

Поред ових лица статус ратних заробљеника имају и припадници оружаних снага окупираних земаља уколико окупатор одлучи да приступи њиховом имтернирању као и сва лица којима је признат овај статус која су на своју територију примиле неутралне и незараћене силе под условом да им не буде признат повољнији положај.

Постоје и лица којима, иако улазе у састав оружаних снага једне од зараћених страна, ни у случају заробљавања, неће бити признат статус ратних заробљеника. Реч је о плаћеницима и шпијунима.

Под плаћеницима се подразумевају пре свега лица која у непријатељствима учествују превасходно мотивисана личном коришћу, која нису држављани стране у сукобу и која су углавном регрутована у иностранству. Шпијунима се сматрају припадници оружаних снага стране у сукобу уколико су ухваћени у шпијунажи и налазе се у власти противничке стране. При томе, на основу традиционалног концепта прави се разлика између лица која су се бавила шпијунажом у униформи својих оружаних снага или без ње, тако да се униформисани обавештајци за разлику од ових других, неће сматрати шпијунима.

Сврха интернирања ратних заробљеника није њихово кажњавање, имајући у виду да они не могу да одговарају за учествовање у непријатељствима већ спречавање њиховог даљег учествовања у борби. Сагласно тома одредбе које се тичу њиховог положаја представљају компромис између интереса силе у чијој се власти налазе, интереса силе којој заробљеници припадају и интереса самих ратних заробљеника.[1]

Поред општег нивоа заштите који је признат и осталим категоријама заштићених лица а која подразумева обавезу поштовања физичког и психичког интегритета, ратни заробљеници сагласно свом специфичном статусу уживају и додатна права. Тако на пример они не смеју бити принудно испитивани, нити се према њима сме применити било која метода ради добијања информација. Сила која их држи у заробљеништву мора обезбедити адекватне услове за њихов смештај, исхрану и одевање, и ови услови не смеју бити неповољнији од услова обезбеђеним сопственим јединицама на тим местима. У случају покушаја бекства, ратни заробљеници могу бити само дисциплински кажњени док им за кривична дела извршена док су под овим статусом мора бити обезбеђен правичан и непристрасан судски поступак.

Древена времена

уреди
 
Гравура нубијских затвореника, Абу Симбел, Египат, 13. век пне.

Током већег дела људске историје, зависно од културе победника, непријатељски борци поражене стране у бици који су се предали и постали ратни заробљеници могли су очекивати да ће бити погубљени или поробљени.[2] Рани римски гладијатори делом су бити ратни заробљеници, категорисани према етничким коренима као Самнити, Трачани и Гали (Galli).[3] Хомерова Илијада описује грчке и тројанске војнике који нуде изобилне надокнаде противничким снагама које су их победиле на бојном пољу у замену за милост, мада њихове понуде нису увек прихваћене; погледајте на пример Ликаона.[4][5][6]

Живи језик

уреди

„Живи језик” је термин који се најчешће односи на заробљеног противничког војника. Сврха је доћи до најновијих информација о супарничкој војсци (распоред, бројност, наоружање, морал...). „Живи језик“ се ређе користи због великог ризика хватања непријатељског војника на непријатељској територији и довођења истог на своју територију. Акцију спроводе обично припадници елитних јединица.

Напомене

уреди
  1. ^ Compare Harper, Douglas. „camouflage”. Online Etymology Dictionary. Приступљено 2017-10-28.  – "Captives taken in war have been called prisoners since mid-14c.; phrase prisoner of war dates from 1630s".

Референце

уреди
  1. ^ John Hickman (2002). „What is a Prisoner of War For”. Scientia Militaria. 36 (2). Приступљено 14. 9. 2015. 
  2. ^ Wickham, Jason (2014) The Enslavement of War Captives by the Romans up to 146 BC, University of Liverpool PhD Dissertation. „Archived copy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 24. 5. 2015. г. Приступљено 2015-05-24.  Wickham 2014 notes that for Roman warfare the outcome of capture could lead to release, ransom, execution or enslavement.
  3. ^ "The Roman Gladiator", The University of Chicago – "Originally, captured soldiers had been made to fight with their own weapons and in their particular style of combat. It was from these conscripted prisoners of war that the gladiators acquired their exotic appearance, a distinction being made between the weapons imagined to be used by defeated enemies and those of their Roman conquerors. The Samnites (a tribe from Campania which the Romans had fought in the fourth and third centuries BC) were the prototype for Rome's professional gladiators, and it was their equipment that first was used and later adopted for the arena. [...] Two other gladiatorial categories also took their name from defeated tribes, the Galli (Gauls) and Thraeces (Thracians)."
  4. ^ Homer, The Iliad with an English Translation by A.T. Murray, Ph.D. in two volumes. Cambridge, MA., Harvard University Press; London, William Heinemann, Ltd. 1924. Online version at the Perseus Digital Library.
  5. ^ Homer, Homeri Opera in five volumes. Oxford, Oxford University Press. 1920. Greek text available at the Perseus Digital Library.
  6. ^ Pseudo-Apollodorus, The Library with an English Translation by Sir James George Frazer, F.B.A., F.R.S. in 2 Volumes, Cambridge, MA, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1921. Online version at the Perseus Digital Library. Greek text available from the same website.

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди