Drugi anglo-holandski pomorski rat

Drugi anglo-holandski pomorski rat
Vreme	1665-1667
Mesto	Lamanš, Severno more, Engleska, Holandija, Danska, Francuska
Ishod	Pobeda Nizozemske republike (Holandije)
Sukobljene strane
Engleska	Nizozemska republika; Francuska ; Danska-Norveška
Komandanti i vođe
Vojvoda od Jorka	Kornelije de Vit

Drugi anglo-holandski pomorski rat vođen je od 1665. do 1667. godine između Engleskog kraljevstva i Nizozemske republike. Rat je završen pobedom Holanđana i mirom u Bredi.

Uvod

Nakon smrti Olivera Kromvela u Engleskoj je bila ukinuta republika a ponovo je bila uspostavljena monarhija. Holandska pomorska trgovina je u Prvom anglo-holandskom pomorskom ratu pretrpela veoma velike štete ~ trgovačka mornarica je izgubila oko 1600 brodova a ribarska flota od oko 3000 brodova je bila skoro kompletno uništena. Deset godina posle Prvog anglo-holandskog pomorskog rata Holandija je sredila finansije, povećala kolonijalni posed, razvila i proširila pomorsku trgovinu u tolikoj meri da je čak pet puta nadmašila Englesku. Uspesi Holandije u Drugom švedsko-danskom ratu (1658—1660) ponovo su podigli ugled holandske flote i politički prestiž zemlje te je dolazilo do sve jačeg suprotstavljanja interesa prekomorske trgovine između Holandije i Engleske. Videći da mirnodopskom konkurencijom neće moći obuzdati Holandiju, Engleska se ponovo odlučila za rat. Holanđani su pokušali da izbegnu rat posredstvom Francuske, a kad to nije uspelo jer su suprotnosti bile prevelike, u proleće 1664. g. godine opremili su novu flotu, tobože za borbu protiv arabljansko-berberskih i španskih gusara.

Kada je početkom 1664. godine u Malagi admiral de Rojter saznao da Englezi vrše ogromne pripreme za novi rat i da će lično Džejms, vojvoda od Jorka preuzeti komandu nad flotom, rekao je: „Ne brinem se zbog vojvode od Jorka, jer je i on čovek kao i mi ostali. Ko se plaši pretnji, ne treba da misli na rat. Mi ćemo ćutati i čekati šta nam bude poslao Bog.“

Ubrzo su bez objave rata Englezi zaposeli holandske kolonije na zapadnoj obali Afrike i Novi Amsterdam (Njujork) u Severnoj Americi, a admiral de Rojter primio tajno naređene od parlamenta, da ponovo zauzme holandske posede Afrikanskog društva koje su Englezi bili zauzeli, a zatim da krene na engleske tritorije u Zapadnoj Indiji. Iako je engleska flota u Kadizu bila usidrena pored njegove, de Rojter je uspeo da izvrši pripreme za ovaj dug i težak pohod veoma neprimetno, tako da Englezi nisu uopšte ništa nisu slutili o njegovim namerama. Do sredine iste godine, admiral de Rojter povratio je većinu poseda na zapadnoj obali Afrike i zaplenio je mnogo engleskih trgovačkih brodova. Još tokom ovog holandskog poduhvata de Rojter je bio promovisan u viceadmirala Holandije i zapadnog Frizija.

Saznavši za de Rojterov pohod, Englezi su zaplenili sve holandske trgovačke brodove u engleskim lukama i započeli krstarički rat, na što su Holanđani opet odgovorili zaplenom engleskih brodova u svojim lukama. Zbog napada na holandski konvoj u Gibraltaru 29. decembra 1664. godine Holandija je 24. januara 1665. godine stupila u rat sa dobro obučenom flotom Engleske.

Vest o početku rata sa Engleskaengleskom stigla je do viceadmirala de Rojtera tek kada je on sa flotom već bio u Zapadnoj Indiji. Iako je on posle toga uspeo da Englezim ananese dosta štete, morao je da usle doskuce u životnim namirnicama i barutu, odustane od namere da oslobodi Novi Amsterdam.

Snage

Holandska flota svesna opasnosti od novog rata sa Engleskom dobro se pripremala za prestojeći sukob. Brojala je 97 linija brodova, 13 manjih ratnih brodova, 11 brandera i 12 galija. Sagrađen je veći broj fregata. Holandski linijski brodovi bili su manji, sa topovima manjeg kalibra. Ukupno je holandska flota imala 1900 topova i oko 21000 članova posade. Organizacijki je bila podeljana na sedam eskadra prema broju provincija koje su činile Nizozemsku zajednicu.

Holandija je bila prva zemlja koja je uvela solidno školovanje pomorskih oficira i prva je u istoriji ratnih mornarica uvela činove viceadmirala i kontraadmirala. Njena brodogradnja dostigla je veoma visok kvalitet i stekla je veliki ugled u svetu tako da su druge države naručivale brodove u njenim brodogradilištima. Uprkos činjenici da je brodarstvo bilo temelj holandske privrede, holandska vlada je odmah po izbijanju rata donela dramatičnu odluku da se obustavi svaka plovidba, a trgovačkim brodovima je bilo zabranjeno napuštanje domaćih luka. Time se ratna mornarica oslobodila velikog tereta čuvanja konvoja i mogla se potpuno upotrebiti za borbu protiv Engleska.

Engleska flota je bila tokom deset godina mira bitno ojačana i brojala je oko 80 linija brodova i fregata, 21 manji ratni brod i 21 brander. Među linijskim brodovima bilo je i tropalubnih sa 90 topova. Ukupno je imala 4200 topova i oko 22000 ljudi posada. Od početka ovog rata na čelu engleske flote nalazio se brat engleskog kralja Čarlsa II Stjuarta, vojvoda od Jorka Džejms, kasnije kralj Džejms II Stjuart. Flota je bila podeljena u tri eskadre, od kojih je glavna bila pod ličnom komandom vojvode od Jorka. I engleska flota Flota je stupila u rat dobro obučena zahvaljujući uvođenju profesionalnog oficirskog kadra i instrukcijama iz 1665. godine o jedrenju i borbi u flotnim sastavima.

Obe flote uvrstile su u svoj sastav i naoružane trgovačke brodove. Svoje pripreme završile su tek u maju.

Početak rata

Do prve velike bitke došlo je 13. juna 1665. godine kod Loustofta gde su Englezi potukli Holanđane. Te, Posle 1665. godine nije bilo više velikih akcija sukobljenih flota sem što je de Rojter prodro do Škotske i Norveške, i čak da doprati od Bergena jedan bogati transport, koji su Englezi vrebali. Kasnije je holandska flota blokirala ušće Temze, mada Englezi nisu ni odgovorili na ovo izazivanje, jer se u Londonu pojavila kuga, koja je strahovito opustošila grad pa engleska flota nije isplovljavala iz luka. Holandija je time dobila vreme pripremi nove brodove, i da obuči posadu, kao i da admiral de Rojter druge admirale upozna sa svojim taktičkim namerama.

Početkom 1666. godine njoj su se pridružile i Francuska i Danska. Zbog svojih posebnih interesa, francuska flota nije se uopšte angažovala u ratu, a Danska se ograničila samo na zatvaranje Baltičkom mora. Admiral de Rojter je 10. juna - skoro mesec dana ranije nego što su Englezi mislili da je moguće - isplovio sa flotom da potraži Engleze. Tako je 11. juna došlo do četvorodnevne bitke, jedne od najčuvenijih u istoriji pomorskog ratovanja koja se završila potpunim porazom engleske flote.

Holandija je smatrala da je velika pobeda koju je izvojevala u Četvorodnevnoj bici uklonila opasnost po njenu pomorsku trgovinu, te je dozvolila svojim trgovačkim brodovima da opet plove u konvojima. Jedan od takvih konvoja od oko 150 trgovačkih brodova sa malo zaštite je 8. avgusta 1666. kod ostrva Teksel presrela mala engleska na patrolnom zadatku pod komandom admirala Roberta Holmesa. Teško natovareni i spori trgovački brodovi bili su lak plen brzih i dobro naoružanih engleskih ratnih brodova i praktično ceo holandski konvoj je bio uništen.

Da bi onemogućio opremanje i prikupljanje nove engleske flote, Rojter je vršio prepade na engleske luke i sigrišta. Sa 7000 vojnika on je 13. jula osvanuo pred ušćem Temze. U međuvremenu su Englezi opravili svoje brodove i prikupili ih u Temzi i Heridžu gde su bili zaštićeni. Doznavši da su Englezi poseli jakim snagama sva mesta podesna za desant, de Rojter je odustao od desanta, a Temzu je blokirao. Kada su Englezi isplovili iz Temze, došlo je do bitke kod Nort Forlenda 4. avgusta. Bitka se završila porazom Holanđana.

Kraj rata

Veliki požar Londona 2-5. septembra 1666. godine, oskudica u novcu i ponovno inicijalnog razbuktavanje kuge naterali su engleskog kralja na mirovne pregovore koji su započeli sredinom oktobra u Bradi. U vezi s tim ~ kao posledica potpuno pogrešne pomorske strategije Čarlsa II - a i da bi lakše finansirao svoj prilično rasipnički dvor, raspremljen je najveći deo engleske flote. Pre svega to se odnosilo na skupe linijske brodove, dok su krstarički i kolonijalni rat nastavljeni iako je holandska flota imala prevlast na okeanima.

U proleće 1667. godine Holanđani su u najvećoj tajnosti opremili flotu od 24 linijska broda, 20 fregata i 15 brandera pod komandom admirala de Rojtera, de Vita, bratom Jana de Vita i opunomoćenikom parlamenta. Uglavnom su za tu akciju bili izabrani brodovi malog gaza i veće brzine.

19. juna 1667. godine de Rojter je na čelu te flote preduzeo jednu izvanrednu akciju koja je trajala nekoliko dana i koja je izvavala veliku paniku u Engleskoj. Iznenandnim prepadom na ušće Temze holandska flota je izvršla desant i 20. juna zauzela Širnes (engl. Sheerness) na ušću reke Medvej u Temzu. Tu su Holanđani uništili dosta brodova u luci i spalili velika skladišta reznovrsne robe. de Rojter se time nije zadovoljio. Sa flotom je uplovio u reku Midvej, gde su uzvodono, u širokom rukavcima, bili usidreni brojni engleski ratni brodovi.

Bila je to zaista veoma smela pustolovina da se uplovi sa relativno malim snagama u same protivničke baze, tim više što to sada nije bio iznenandni prepad, jer su sve engleske jedinice već bile obaveštene. Pored toga, trebalo je proći u neposrednoj blizini engleskih obalnih baterija koje su štitile donji tok reke. Tu su se odigravali snažni dvoboji brodskih i obalnih topova. Preciznim gađanjem i jakom vatrom holandska eskadra je uspela da ućutka obalne baterije. Bilo je izgubljeno dosta vremena, ali je put bio otvoren.

Holandski brodovi su nastavali plovidbu pod puni jedrima dalje uzvodno. Ali ubrzo su naišli na veliku zaštitnu prepreku koju su Englezi postavili kod Apnora (engl. Upnor) preko cele širine toka reke Midvej. Holanđani su odmah počeli branderima i manjim brodovima da uništavaju prepreku. Iskrcani su i vojni odredi koji su sa kopna pomagali uklanjanju prepreke. Bio je dugotrakan i mukotrpan posao. Nakon dva dana Holanđani su uspeli da uklone prepreku i nastave put uzvodno. Nekoliko časova kasnije naišla je holandska eskadra na sidrište engleskih ratnih brodova.

Holanđanima je pošlo za rukom da unište devet veliki linijskih brodova, a mnoge druge su oštetili. Zadovoljan tako velikim uspehom admiral de Rojter je krenuo sa svojom eskadrom nizvodono, tegleći u Holandiju zaplenjeni linisjki brod „Rojal Čarls“ (engl. HMS Royal Charles), zastavni brod admirala Džordža Monka. Pre nego što su Englezi da bilo šta ozbiljnije preduzmu, de Rojter je napustio engleske reke 23. juna 1667. bez gubitaka, nakon pet dana haranja.

U Londonu je tih dana vladala velika panika. Obavešteni o uspešnim akcijama holandske flota, stanovnici su očekivali se da će se svakog časa pojaviti neprijateljski brodovi. To bi značilo verovatno potpuno uništenje Londona čije su četiri petine već bile uništene u požaru prethodne godine. No, srećom po Engleze, holandska flota nije doplovila do Londona zadovoljivši se time što je opet uspela da prekine plovidbu engleskih brodova u Lamanšu i njegovim lukama čime je Engleskoj nanela ogromnu štetu. Najverovatnije nje da nikada u svojoj istoriji Engleska nije bila toliko ponižena.

Kada se 6. jula de Rojter ponovo pojavio pred Temzom mirovni pregovori su ubrzani. Desantni prepad Holanđana na Heridž 12. jula Englezi su uspešno odbili. Do kraja rata Holanđani su operisali u Temzi i na obalama Engleske. Ni kod njih rat nije bio popularan. Stoga je došlo do mira u Bredi 21. jula 1667. godine. Uprkos velikih uspeha u poslednjoj godini rata, Holandija nije postigla veće olakšice Navigacijskog akta; dobila je englesku koloniju Surinam, ali je izgubila Novu Nizozemsku i ponovo morala priznati pozdrav engleskoj zastavi.

Vidi još

Literatura

Vojna enciklopedija, tom 1 (152-153)
Prikril, Boris (1985). Tri tisuće godina pomorskog ratovanja. Opatija: Otokar Keršovani.
Kriston I. Arčer, Džon R. Feris, Holger H. Hervig i Timoti H. E. Travers, Svetska istorija ratovanja, Alexandria Press, Beograd, 2006.
Fridrih fon Kohenhauzen, Veliki vojskovođi, Geca Kon A.D. Beograd, 1937.