Ратни брод
Ратни брод је брод који је саграђен и намењен првенствено за рат, односно за дјеловање у оружаним сукобима.
Ратни бродови су обично саграђени сасвим другачије од цивилних, тзв. трговачких бродова.[1] Осим што су наоружани (најчешће с топовима и митраљезима), ратни бродови су у стању нанети већу штету, те су бржи и имају боље маневарске способности од трговачких бродова. За разлику од њих обично носе оружје, муницију и друге залихе за своју посаду (умјесто обичног терета). Ратни бродови обично припадају ратним морнарицама, иако у прошлости није био редак случај да припадају приватним особама или тврткама.
У доба рата често зна нестати разлике између ратног и трговачког брода. У рату се трговачки бродови знају често користити као помоћни ратни бродови, као што су у Првом светском рату били Кју-бродови, односно помоћне крстарице у Другом светском рату. Све до 17. века била је уобичајена пракса да се трговачки бродови реквирирају за потребе рата, тако да су знали чинити више од половине састава нечије ратне морнарице. До 19. века, када су пирати углавном нестали с важнијих мора, било је уобичајено за веће трговачке бродове да буду наоружани.
Ратни бродови су, с друге стране, некада служили за снабдијевање, односно за превоз трупа.
Кратка историја ратних бродова
уредиПрви ратни бродови - саграђени у сврху поморског ратовања - настали су на Медитерану. Најчешће су то биле галије, дугачки бродови с погоном на весла, који су као главно оружје имали кљун којим би се покушавали зарити у непријатељски брод. Ипак је најпопуларније средство поморског ратовања био абордаж.
Ратне галије су ратни једрењаци почели истискивати с мора тек са развојем бродске артиљерије, која је постала главно оружје на мору. Дуги редови весала су постали непрактични у тим условима, те се промијенила тактика и дизајн бродова. У том периоду, познатом као Доба једрењака, морима је завладао линијски брод као највећи и најбоље наоружан од свих пловила. Фрегате и корвете су биле мање и брже, али су углавном служиле за извиђање и препаде.
Изум парног строја је полако промијенио поморску тактику, јер су бродови постали бржи и покретљивији. Експлозивна зрна су, пак, довела до стављања оклопа на бродове, односно првих оклопњача средином XIX века. Изум поморских мина је довео до стварања минополагача и миноловаца. Изум торпеда је довео до стварања нових класа бродова - торпиљарки, које ће послије еволуирати у мање, али брже торпедне чамце - те разарача, лаког брода чија је сврха испочетка била борба против торпиљарки.
Почетком XX века морима су владали бојни бродови и оклопни крсташи, те нешто слабије оклопљене крстарице чија је сврха била борба против непријатељске трговачке морнарице односно тзв. крстарички рат. Бојни бродови су врхунац своје еволуције добили као дредноти, названи по британском броду ХМС Дреднот. Оклопне крсташе су замијенили нешто бржи, али слабије оклопљени бојни крсташи.
Појава подморнице је у Првом свјетском рату довела до повратка фрегата и корвета, чији је задатак сада био противподморничка борба и заштита трговачких конвоја.
Између два рата се појављује и носач авиона, који ће се у Другом свјетском рату показати као најефикаснији и најмоћнији од свих ратних бродова.
Иза рата је увођење пројектила као оружја довело до стварања нових класа као ракетних крстарица, ракетних разарача, ракетних топовњача и ракетних чамаца. Појавили су се и носачи хеликоптера, а већ прије су постојали специјализовани десантни бродови.
Већина данашњих морнарица, поготово у мањим земљама од ратних бродова посједује углавном патролне чамце.
Галерија
уреди-
Брзи нападни брод чилеанске морнарице
-
Ракетни чамац Оса I класе 1983.
-
Магдебург, немачка корвета класе Брауншвејг (2008)
-
Немачки фрегата Сачсен (2006)
-
Британски разарач ХМС Даринг у посети Гибралтару 2016
-
УСС Порт Ројал крстарица у септембру 2003
-
Руски бојни крсташ Киров 1983
Референце
уреди- ^ „United Nations Convention on the Law of the Sea. Part II, Subsection C”. United Nations. Приступљено 28. 6. 2015.
Литература
уреди- Anon. (1904b), „The British Admiralty ...”, Scientific American, 91 (2), ISSN 0036-8733
- Bacon, R.H.S. (1901), „Some notes on naval strategy”, Ур.: Leyland, J., The Naval Annual 1901, стр. 233—52, OCLC 496786828
- Dahl, E.J. (2001), „Naval innovation: From coal to oil” (PDF), Joint Force Quarterly (Winter 2000–01): 50—6, Архивирано (PDF) из оригинала 22. 10. 2016. г., Приступљено 28. 11. 2016
- Lyon, D. (2005) [1996], The First Destroyers, Mercury, ISBN 1-84560-010-X
- Siegel, J. (2002), Endgame: Britain, Russia, and the Final Struggle for Central Asia, I.B. Tauris, ISBN 1-85043-371-2
- Breyer, Siegfried (1973). Battleships and Battlecruisers of the World, 1905–1970. London: Macdonald and Jane's. ISBN 978-0-356-04191-9.
- Brown, D. K. (2003). Warrior to Dreadnought: Warship Development 1860–1905. Book Sales. ISBN 978-1-84067-529-0.
- Cuniberti, Vittorio (1903). „An Ideal Battleship for the British Fleet”. All The World's Fighting Ships. London: F.T. Jane.
- Evans, David C.; Peattie, Mark R (1997). Kaigun: Strategy, Tactics and Technology in the Imperial Japanese Navy, 1887–1941. Annapolis: Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-192-8.
- Fairbanks, Charles (1991). „The Origins of the Dreadnought Revolution”. International History Review. 13 (2): 246—272. doi:10.1080/07075332.1991.9640580.
- Forczyk, Robert (2009). Russian Battleship vs Japanese Battleship, Yellow Sea 1904–05. London: Osprey. ISBN 978-1-84603-330-8.
- Friedman, Norman (1978). Battleship Design and Development 1905–1945. Conway Maritime Press. ISBN 978-0-85177-135-9.
- Friedman, Norman (1985). US Battleships: An Illustrated Design History. Annapolis: Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-715-9.
- Gardiner, Robert, ур. (1992). The Eclipse of the Big Gun. London: Conways. ISBN 978-0-85177-607-1.
- Gardiner, Robert; Lambert, Andrew, ур. (2001). Steam, Steel and Shellfire: The Steam Warship 1815–1905. Conway's History of the Ship. Book Sales. ISBN 978-0-7858-1413-9.
- Gray, Randal (1985). Gardiner, Robert, ур. Conway's All the World's Fighting Ships, 1906–1921. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-907-8.
- Gibbons, Tony (1983). The Complete Encyclopedia of Battleships and Battlecruisers: A Technical Directory of all the World's Capital Ships from 1860 to the Present Day. London: Salamander Books. ISBN 978-0-517-37810-6.
- Greger, René (1993). Schlachtschiffe der Welt (на језику: немачки). Stuttgart: Motorbuch Verlag. ISBN 978-3-613-01459-6.
- Gröner, Erich (1990). German Warships 1815–1945. Volume One: Major Surface Vessels. Annapolis: Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-790-6.
- Herwig, Holger (1980). "Luxury" Fleet: The Imperial German Navy 1888–1918. Amherst: Humanity Books. ISBN 978-1-57392-286-9.
- Ireland, Bernard; Grove, Eric (1997). Jane's War At Sea 1897–1997 . London: Harper Collins. ISBN 978-0-00-472065-4.
- Jentschura, Hansgeorg; Jung, Dieter; Mickel, Peter (1977). Warships of the Imperial Japanese Navy, 1869–1945. London: Arms & Armor Press. ISBN 978-0-85368-151-9.
- Keegan, John (1999). The First World War. London: Pimlico. ISBN 978-0-7126-6645-9.
- Kennedy, Paul M. (1983). The Rise and Fall of British Naval Mastery. London: Macmillan. ISBN 978-0-333-35094-2.
- Kennedy, Ludovic (1991). Pursuit: The Sinking of the Bismarck. London: Fontana. ISBN 978-0-00-634014-0.
- Lambert, Nicholas A. (1999). Sir John Fisher's Naval Revolution. University of South Carolina. ISBN 978-1-57003-277-6.
- Mackay, Ruddock F. (1973). Fisher of Kilverstone. Oxford: Clarendon Press. ISBN 978-0-19-822409-9.
- Marder, Arthur J. (1964). The Anatomy of British Sea Power: A History of British Naval Policy in the Pre-Dreadnought Era, 1880–1905. Frank Cass & Co.
- Massie, Robert (2004). Dreadnought: Britain, Germany, and the Coming of the Great War. London: Pimlico. ISBN 978-1-84413-528-8.
- Massie, Robert (2005). Castles of Steel: Britain, Germany, and the Winning of the Great War at Sea. London: Pimlico. ISBN 978-1-84413-411-3.
- Parkes, Oscar (1990) [1957]. British Battleships. Annapolis: Naval Institute Press (reprint of Seeley Service & Co. edition). ISBN 978-1-55750-075-5.
- Phillips, Russell (2013). A Fleet in Being: Austro-Hungarian Warships of WW1 (Paperback). Shilka Publishing. ISBN 978-0-9927648-0-7.
- „Sea Fighter Nevada Ready For Her Test”. The New York Times. 26. 10. 1915. стр. 12. Приступљено 9. 10. 2018.
- Sondhaus, Lawrence (2001). Naval Warfare 1815–1914. London: Routledge. ISBN 978-0-415-21478-0.
- Sumida, Jon Tetsuro (октобар 1995). „Sir John Fisher and the Dreadnought: The Sources of Naval Mythology”. The Journal of Military History. Society for Military History. 59 (4): 619—637. JSTOR 2944495. doi:10.2307/2944495.
- Archibald, E. H. H. (1984). The Fighting Ship in the Royal Navy 1897–1984. Blandford. ISBN 978-0-7137-1348-0.
- Brooks, John (2005). Dreadnought Gunnery at the Battle of Jutland: The Question of Fire Control. Routledge. ISBN 978-0-7146-5702-8.
- Brown, D. K. (2003) [1999]. The Grand Fleet: Warship Design and Development 1906–1922. Caxton Editions. ISBN 978-1-84067-531-3.
- Corbett, Sir Julian (1994). Maritime Operations In The Russo-Japanese War 1904–1905. Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-129-5. Originally Classified and in two volumes.
- Gardiner, Robert, ур. (1980). Conway's All the World's Fighting Ships, 1922–1946. London: Conway Maritime Press. ISBN 978-0-85177-146-5.
- Johnston, Ian; Buxton, Ian (2013). The Battleship Builders – Constructing and Arming British Capital Ships. Annapolis: Naval Institute Press. ISBN 978-1-59114-027-6.
- Sumida, Jon Tetsuro (јануар 1990). „British Naval Administration and Policy in the Age of Fisher”. The Journal of Military History. Society for Military History. 54 (1): 1—26. JSTOR 1985838. doi:10.2307/1985838.
Спољашње везе
уреди- Бродски мотори (Телевизија Звезда - Званични рутјуб канал) (језик: руски)
- Нови десантни брод - Пројекат 11711 (Телевизија Звезда - Званични рутјуб канал) (језик: руски)
- Брод против пиратерије - Пројекат 22160 (Телевизија Звезда - Званични рутјуб канал) (језик: руски)
- Ремонт данског ратног брода (Слободан документарац - Званични јутјуб канал) (језик: енглески)
- Највећа ратна крстарица на свету - Руски ратни брод ракетоносац класе Киров "Петар Велики" на атомски погон (Техно 24- Званични канал)