Википедија

Danila Kozlovski

Danila Valerjevič Kozlovski (rus. Данила Валерьевич Козловский; Moskva, 3. maj 1985) ruski je glumac i reditelj.[1] Dvostruki dobitnik filmskih nagrada „Zlatni orao“ (2013) i „Nika“ (2016), kao i pozorišna nagrada „Zlatna maska“ (2017).[2] Zasluženi umetnik Ruske Federacije (2018).

Danila Kozlovski
Kozlovski, 2017.
Ime po rođenjuDanila Valerjevič Kozlovski
Datum rođenja(1985-05-03)3. maj 1985. (39 god.)
Mesto rođenjaMoskva, Ruska SFSR, Sovjetski Savez
Zanimanjeglumac
Aktivni period2004—danas
Deca1

Biografija

uredi
 
Danila Kozlovski je odlikovan nagradom „Zlatna maska“

Danila Kozlovski je rođen 1985. godine u Moskvi, Ruska SFSR, Sovjetski Savez.[3] Njegov otac Valerij Ivanovič Kozlovski (rođen 1946), bio je profesor na Moskovskom državnom univerzitetu specijalizovan za marketing i masovne komunikacije, a takođe nosi i titulu počasnog radnika kulture Ruske Federacije. Majka Nadežda Nikolajevna Zvenigorodskaja (rođena 26. jula 1951), glumica, završila je Višu pozorišnu školu Ščukin u Moskvi, radila u Moskoncert-u, devedesetih je napustila karijeru i preuzela vaspitanje tri sina, trenutno glumi u reklamama i filmovima.[4] Roditelji su se razveli kada je Kozlovski bio mali, ima starijeg brata Jegora i mlađeg brata Ivana.

Danila je od malih nogu imo je sveobuhvatno obrazovanje, pohađao je muzičku školu, bavio se plesom, pevanjem i svirao saksofon i violu. Tokom ranih godina često je menjao škole, potencijalno zbog problema sa disciplinom. Kozlovski je šest godina studirao u mornaričkom kadetskom korpusu Kronstad, diplomiravši u sedamnaestoj godini. Zatim je studirao na Državnoj akademiji za pozorišnu umetnost u Sankt Peterburgu.

Na velikom ekranu debitovao je 1999. godine, igrajući problematičnog učenika šestog razreda Denisa u ruskoj televizijskoj seriji Jednostavne istine.

U avgustu 2016. godine počeo je da radi kao reditelj na sportskoj umetničkoj drami „Trener“, u kojoj je igrao glavnu ulogu bivšeg napadača nacionalne fudbalske reprezentacije Jurija Stolešnikova, koji je postao trener pokrajinskog tima. Takođe je postao jedan od producenata i autora scenarija.

Privatni život

uredi

Kozlovski ne voli mnogo da priča o privatnom životu. Tokom studija u Sankt Peterburgu upoznao je svoju buduću suprugu poljsku glumicu Ursulu Magdalenu Malku. Vjenčali su se 2008. godine, a rastali su se tri godine kasnije. Žena Danila Kozlovskog bila je nekoliko godina starija od njega. Živjeli su zajedno do 2011. godine. Prema priči Ursule, nakon rastanka, Danila i ona ostali su prijatelji.[5]

Dok je radio na setu filma „Rasputin“ (2011), Danila je upoznao Juliju Snegir. Njihova veza trajala je oko godinu dana. Glumcu je 2014. godine pripisana afera sa Zoi Dojč, kolegicom u filmu „Vampirska akademija“.

Danila je 2015. godine upoznao Olgu Zuevu. Glumac je zajedno sa devojkom već dugi niz godina. U proleće 2016. počeli su da žive zajedno, par je dobio ćerku. Danila Kozlovski, čiji su lični život i delo već dugi niz godina zanimali obožavaoce, nikada nije rekao javnosti da li je formalizovao vezu sa majkom svog deteta.[6]

Zgodni mladi atletski glumac neprestano privlači pažnju žena. Prema zapažanjima sekularnih novinara, umetnik često menja partnerke. To ne sprečava žutu štampu da širi glasine o homoseksualnoj orijentaciji Kozlovskog. Osnova za to bila je činjenica da glumac brani slobodu seksualne orijentacije. U jednom intervjuu, Kozlovski je rekao novinarima da će nastaviti aktivizam, čak iako je to podstaklo glasine o njegovoj homoseksualnosti. Tabloidna štampa ne sprečava glumca da gradi svoj lični život.[7]

Pozorišne predstave

uredi

Ostvario je značajne uloge u pozorištu, a to su;

  • 2007. - „Kralj Lir“ prema istoimenoj drami Vilijama Šekspira - Edgar, sin grofa od Gloukestera.
  • 2007. - „Blaž“ Aleksandar Ostrovski i Petra Nevežina - Barkalova, upravnika imanja.
  • 2007. - „Varšavska melodija“ prema istoimenoj drami Leonida Zorina - Viktor
  • 2007. - „Život i sudbina“ prema istoimenom epskom romanu Vasilija Grosmana - Novikova, tanker, oficir Crvene armije.
  • 2009. - „Gospodar muva“ prema istoimenom romanu Vilijama Goldinga.
  • 2010. - „Lorenzacio “ Alfred de Mize - Lorenzo.
  • 2012. - „Lukavost i ljubav“ prema istoimenoj drami Fridriha Šilera (scenska kompozicija i produkcija - Lev Dodin; premijera - 28. septembra 2012) - Ferdinand, major, sin predsednika fon Valtera na dvoru nemačkog Vojvoda.
  • 2014. - „Višnjik“ prema istoimenoj predstavi A.P.Čehova (scenska kompozicija i produkcija - Lev Dodin; premijera - 24. marta 2014) - Ermolai Aleksevič Lopakin, trgovac.
  • 2016. - „Hamlet“, kompozicija za scenu Lev Dodin po S. Gramaru , Rafail Holinšed, Vilijam Šekspir Boris Pasternak (produkcija - Lev Dodin; premijera - 10. april 2016) - Kraljević Hamlet.[8]

Filmografija

uredi
Uloge
Godina
Srpski naziv
Izvorni naziv
Uloga
Napomena
2000-e
1999. Jednostavne istine Prostыe istinы Denis TV serija
2003. Ples na talasima Я vsё rešu sama: Tancuющaя na volnah Valera TV serija
2003. Ulice slomljenih svetlosti Ulicы razbitыh fonareй vojnik-dezerter Popov TV serija
2004. Sissi: Pobunjena carica Sissi - mяtežnaя imperatrica mladi Franc Jozef TV film
2004. Na vrhu Maslovke Na Verhneй Maslovke Modigliani TV film
2005. Garpastum Garpastum Nikolai Nagrada za najboljeg glumca.
2006. Alka Alьka Lenia Astakov TV miniserija
2006. Zločin i vreme Prestuplenie i pogoda Viktor
2007. Lenjinov testament Zaveщanie Lenina Sergej TV miniserija
2008. Mi smo iz budućnosti Mы iz buduщego Sergej Filatov Nominovana - filmska nagrada MTV Rusija za najbolji poljubac (deli sa Jekaterina Klimova)
2009. Veseli momci Veselьčaki Luki
2010-e
2010. Hamlet. XXI vek Gamlet. XXI vek Laertes
2010. Moskva, volim te! Moskva, я lюblю tebя! Taksist
2011. Cilj Mišenь Mitja
2011. Pet nevesta Pяtь nevest Aleksej Kaverin
2012. Špijun Špion Jegor Dorin
2012. Bezdušni Duhless Mak Andreev Nagrada Zlatni orao za najboljeg glavnog glumca
2013. Legenda № 17 Legenda № 17 Valeri Kharlamov
2014. Dubrovski Dubrovskiй Vladimir Dubrovski Igrani film i TV mini-serija
2014. Vampirska akademija Vampire Academy Dimitrij Belikov
2015. Bezdušni 2 Duhless 2 Mak Andrev U filmu igra i Miloš Biković
2016. Hardkor Henri Hardkor Akan
2016. Posada leta Эkipaž Aleksej Gučšin Remake of Air Posada
2016. Viking Viking Vladimir Veliki
2017. Matilda Matilьda Vorontsov
2018. Mi Mafia MakMafiя Grigorij Mišin TV Serija
2018. Trener Trener Jurij Stolešnjikov
2018. U kraju Na raйone
2019. Vikinzi Vikingi (6 sezon) Oleg prorok TV serija, glavna uloga
2020-e
2020. Černobil Černobыlь vatrogasac-spasilac, Aleksejspasilac
2020. Karamora Karamora mladi anarhista, Karamora

Nagrade i nominacije

uredi
Nagrada Godina Kategorija Nominovani rad Rezultat
Zlatna maska 2017 Najbolja muška uloga Hamlet Osvojeno[9]
Nika Nagrada 2016 Najbolji glumac Bezdušni 2 Osvojeno[10]
Glamour 2013 Čovek godine N/D Osvojeno[11]
Zlatni orao 2012 Za najboljeg glavnog glumca Bezdušni Osvojeno
Zlatna reflektorka 2006 Najbolji debi Kralj Lir Osvojeno[12]
Glamour 2013 Čovek godine N/D Osvojeno[13]
MTV Rusija 2008 Poljubac (deli sa Jekaterina Klimova) Mi smo iz budućnosti Nominacija
Nika Nagrada 2012 Najbolji glumac Bezdušni Nominacija[14]
Ruskog ceha filmskih kritičara [15] 2005 Najbolji glumac Garpastum Osvojeno
2012 Za najboljeg glavnog glumca Bezdušni Nominacija
Festival filmskih glumaca sazvežđa 2008 Najbolji vodeći glumac Mi smo iz budućnosti Osvojeno

Nagrade

uredi
  • 2005. - dobitnik filmske nagrade „ Beli slon “, Ceh filmske kritike i Rusija u kategoriji „Najbolji glumac“ 2005. - za ulogu u igranom filmu Nikolasov Garpastum, reditelj Aleksej German mlađi.[16]
  • 2006. - Laureat najviše pozorišne nagrade Sankt Peterburga „ Zlatna reflektorka “ u kategoriji „Dramska pozorišta“ u nominaciji „Najbolji debi“ - za ulogu Edgara, sina grofa Glostera , u predstavi „ Kralj Lear “ u režiji Leva Dodina na sceni Malog dramskog pozorišta - Pozorišta Evrope u Sankt Peterburgu.[17]
  • 2008. - Nagrada za najbolju mušku ulogu na KSVI Festivalu filmskih glumaca „Sazvežđe-2008“ ( Tver ) - za ulogu Sergeja Filatova („Borman“) u fantastičnom igranom filmu „ Mi smo iz budućnosti “ reditelja Andreja Maljukova .

2013. - Laureat Nacionalne akademije filmskih umetnosti i nauka Rusije „ Zlatni orao “ za „ Najboljeg glumca u bioskopu “ - za ulogu Maksa Andreeva u psihološkoj drami „ Duhless “ u režiji Romana Prigunova .

  • 2013. - nominovan za filmsku nagradu Nika za najboljeg glumca - za ulogu Maksa Andreeva u psihološkoj drami Duhless u režiji Romana Prigunova .
  • 2013. - laureat osme godišnje nagrade „ Sobaka.ru TOP 50. Najpoznatiji ljudi Sankt Peterburga“ u nominaciji „Bioskop“.[18]
  • 2013. - laureat nagrade „Ličnost godine“ prema časopisu „GK“.
  • 2013. - laureat nagrade „Čovek godine“ prema časopisu „Glamour“.
  • 2014. - Nominovan za nagradu Zlatni orao za najboljeg glumca - za ulogu sovjetskog hokejaša Valerija Harlamova u sportskoj drami Legenda broj 17 u režiji Nikolaja Lebedeva .
  • 2014. - Laureat nagrade za ruskog nacionalnog glumca imena Andreja Mironova „Figaro“ u Sankt Peterburgu u kategoriji „Najbolji od najboljih“ - „za briljantno izvođenje uloga na dramskoj sceni“ u protekle tri do pet godina.[19]
  • 2014. - Laureat nagrade za kreativno otkriće nazvano po Olegu Jankovskom za najsjajnija kreativna dostignuća godine u pozorištu, bioskopu, muzici i drugim oblastima umetnosti, koju je osnovao organizacioni odbor Festivala otvorenih umetnosti Chereshnevi Les u Moskvi - za ulogu Lopakhina u predstavi Leva Dodina Voćnjak trešanja »Na sceni Akademskog dramskog pozorišta Mali - Pozorište Evrope u Sankt Peterburgu.[20]
  • 2014. - laureat nagrade Konstantin Stanislavski (pozorišna sezona 2013-2014) na KSIKS Međunarodnom pozorišnom festivalu „Sezona Stanislavskog“ u nominaciji „Veština glumca“ - za ulogu Lopahina u predstavi „Voćnjak trešanja “ Leva Dodina na pozornica Akademskog Malog dramskog pozorišta - Pozorišta Evrope u Sankt Peterburgu.[21]
  • 2016. - dobitnik filmske nagrade „ Nika “ za „ Najboljeg glumca “ - za ulogu Maksa Andreeva u psihološkoj drami „ Duhless 2 “, u režiji Romana Prigunova.[22]
  • 2016. - laureat KSIV godišnje nacionalne televizijske nagrade u polju popularne muzike „ Muz-TV 2016. Energija budućnosti! „U nominaciji„ Najbolja koncertna predstava “- za koncertnu predstavu„ Veliki san običnog čoveka “u Boljšoj teatru.[23]
  • 2016. - prvo mesto u rejtingu glumaca godine (zajedno sa Sergejem Bezrukovim ) prema istraživanju Sveruskog centra za proučavanje javnog mnjenja (VTsIOM) ruskih građana krajem 2016. godine.[24]
  • 2017. - nominovan za nagradu Zlatni orao za najboljeg glumca - za ulogu kopilota-pripravnika Alekseja Guščina u filmu katastrofe „ Posada “ reditelja Nikolaja Lebedeva .
  • 2017. - laureat pozorišne nagrade „ Zlatna maska “ u konkurenciji predstava dramskog pozorišta sezone 2015-2016 u nominaciji „ Najbolja muška uloga “ - za ulogu Hamleta u predstavi „Hamlet“ Leva Dodina na pozornica Malog dramskog pozorišta - Pozorište Evrope u Sankt Peterburgu.[25]
 
Julija Snigir i Danila Kozlovski, premijera filma „Dobar dan da umremo teško“ 2013
Filmovi koje je režirao Danila Kozlovski
God. Srpski naziv Izvorni naziv
2018. Trener Trener
2021. Černobil Černobыlь
2021. Karamora Karamora

Humanitarni rad

uredi

U novembru 2013. Kozlovski je postao zvanična osoba dobrotvorne fondacije[26] „Izlaz iz Sankt Peterburga“ (Sankt Peterburg), koja promoviše rešenje problema sa autizmom.[27]

2014. godine, zajedno sa Jelisavetom Bojarskom, učestvovao je u snimanju spota „Sve je dobro“ za pesmu iz dobrotvorne animirane serije „Leteće životinje“[28]

Od 30. avgusta 2018. godine, član Odbora poverilaca Dobrotvorne fondacije za pomoć deci oboleloj od epidermolize, „Bela. Deca leptira“ (Moskva).[29] Deca sa ovim retkim genetskim poremećajem nazivaju se „leptiri“, metaforično upoređujući njihovu osetljivu kožu sa krilima leptira.[30]

Reference

uredi
  1. ^ Danila Kozlovskiй
  2. ^ Danila Kozlovskiй polučil „Zolotuю masku"
  3. ^ Danila Kozlovskiй: foto, biografiя, filьmografiя, novosti - Vokrug TV.
  4. ^ „Mama Danilы Kozlovskogo snяlasь v reklame tvoroga”. Moskvička (na jeziku: ruski). 
  5. ^ „Priča o tome kako Danila Kozlovsky i njegova supruga upoznali”. hr.atomiyme.com. 
  6. ^ Olga Zueva i Danila Kozlovsky[mrtva veza]
  7. ^ Danila Kozlovskiй. „Ličnaя žiznь”. Cosmopolitan (na jeziku: ruski). 
  8. ^ Podrobne (24. 8. 2012). „V Peterburge predstavяt premьeru”. NEWSru.com (na jeziku: ruski). 
  9. ^ „«Zolotaя maska». Laureatы 2017 goda (sezon 2015—2016 godov).”. Arhivirano iz originala 18. 10. 2018. g. Pristupljeno 01. 04. 2021. 
  10. ^ Nominantы Nacionalьnoй kinematografičeskoй premii "NIKA" za 2015 god. Nika Nagrada (na jeziku: ruski). 
  11. ^ Mihail Idov. „Čelovek goda 2013: Danila Kozlovskiй”. GQ Rossiя (na jeziku: ruski). 
  12. ^ Danila Kozlovskiй. Little Drama Theatre (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 29. 10. 2013. g. Pristupljeno 12. 2. 2014. 
  13. ^ „Ženщinoй goda Glamour 2013 stala Duma, Mužčinoй goda – Danila Kozlovskiй”. PITER TV (na jeziku: ruski). 
  14. ^ Nominantы Nacionalьnoй kinematografičeskoй premii "NIKA" za 2012 god. Nika Nagrada (na jeziku: ruski). 6. 3. 2013. Arhivirano iz originala 22. 2. 2014. g. Pristupljeno 12. 2. 2014. 
  15. ^ Nominantы i prizerы (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 5. 8. 2012. g. Pristupljeno 12. 2. 2014. 
  16. ^ „Kinopressa”. Arhivirano iz originala 03. 02. 2021. g. Pristupljeno 01. 04. 2021. 
  17. ^ Zolotoй sofit 2006. Laureatы. — 6 noяbrя 2006 goda,
  18. ^ Pobediteli premii
  19. ^ „Premiя «Figaro»”. Teatr imeni Andreя Mironova. Arhivirano iz originala 10. 01. 2022. g. Pristupljeno 01. 04. 2021. 
  20. ^ „Premiю Olega Яnkovskogo vručili v Moskve”. RIA Novosti (na jeziku: ruski). Pristupljeno 01. 06. 2014. 
  21. ^ „Teoriя veroяtnosti serial 2020 smotretь onlaйn”. smotrim.ru. 
  22. ^ „"Niku" za lučšuю mužskuю rolь polučili Kozlovskiй i Яcenko”. RIA Novosti (na jeziku: ruski). Pristupljeno 01. 04. 2016. 
  23. ^ „Blog Premii MUZ-TV 2021 – operativnыe novosti”. premia.muz-tv.ru. 
  24. ^ „Itogi 2016 goda: sobыtiя, lюdi, ocenki. ožidaniя ot 2017-go”. VCIOM. Novosti (na jeziku: ruski). 
  25. ^ „Danila Kozlovskiй polučil "Zolotuю masku" kak lučšiй dramatičeskiй akter”. RIA Novosti (na jeziku: ruski). Pristupljeno 19. 04. 2017. 
  26. ^ Danila Kozlovskiй. „Fond "Vыhod v Peterburge", 22 noяbrя 2013”. danila-kozlovskiy.ru. 
  27. ^ Mihail Rudin. „Intervью o blagotvoritelьnoй deяtelьnosti, aprelь 2014”. danila-kozlovskiy.ru. 
  28. ^ Danila Kozlovskiй i Liza Boяrskaя v klipe Letaющih zvereй 13+
  29. ^ „Deti BЭLA - Popečiteli”. web.archive.org. 13. 6. 2017. Arhivirano iz originala 13. 06. 2017. g. Pristupljeno 01. 04. 2021. 
  30. ^ „Skazki ot Rappoport i Kozlovskogo spasut deteй-baboček”. PITER TV (na jeziku: ruski). 

Spoljašnje veze

uredi
 
Danila Kozlovski na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Данила_Козловски&oldid=28570298”