Građevinarstvo

Građevinarstvo je profesionalna inženjerska disciplina koja se bavi dizajnom, konstrukcijom i održavanjem fizičkih i prirodno izgrađenih okruženja. Građevinska tehnika se bavi poslovima potrebnim za građenje svih vrsta arhitektonskih zgrada, cesta, željezničkih pruga, mostova, tunela, vodovoda, kanalizacije, melioracijskih objekata, uređenjem vodotoka i iskorištavanjem vodnih snaga (hidrocentrale), elektrana i ostalih postrojenja za proizvodnju svih dobara. Građevinsko inženjerstvo je tradicionalno deljeno u brojne ogranke. Ono se smatra drugom najstarijom inženjerskom disciplinom nakon vojnog inženjerstva. Graditeljstvo se odvija u javnom sektoru od opštine do nacionalnih vlada, i u privatnom sektoru od pojedinačnih vlasnika do međunarodnih kompanija. Osoba koja se bavi građevinarstvom se naziva građevinskim inženjerom.

Izgradnja oblakodera

Veliko gradilište oblasti Kalasatama u Helsinkiju, Finska (2021)

Građevinski radovi su široka inženjerska disciplina planiranja, projektovanja, gradnje, održavanja i upravljanja, koja se deli na niskogradnju, visokogradnju i hidrogradnju. Niskogradnja obuhvata saobraćajnice (puteve, mostove, pruge itd), hidrogradnja se bavi izgradnjom građevina za kontrolu vodotokova (brane, ustave, kanali ...), arhitektura (visokogradnja) se bavi gradnjom zgrada svih vrsta (kuće, stambene, poslovne, administrativne zgrade, itd). Materijali koji se najčešće koriste u građevinarstvu su: šljunak, kamen, pesak, cement, čelik, drvo, katran, kao i mnogi drugi.

Građevinska industrija značajno doprinosi bruto domaćem proizvodu (BDP) mnogih zemalja. Globalna potrošnja na građevinske aktivnosti iznosila je oko 4 triliona dolara u 2012. Danas izdaci za građevinsku industriju premašuju 11 biliona dolara godišnje, što je ekvivalentno oko 13 procenata globalnog BDP-a. Predviđeno je da će ova potrošnja porasti na oko 14,8 biliona dolara 2030. godine. Iako građevinska industrija promoviše ekonomski razvoj i mnogim zemljama donosi mnoge nenovčane koristi, ona je jedna od najopasnijih industrija. Na primer, oko 20% (1.061) smrtnih slučajeva u industriji SAD u 2019. godini dogodilo se u građevinarstvu.

Opšta podela građevinske tehnike

Visokogradnja

• stambeni objekti, tj. porodične kuće, dvojni objekti, stambeni blokovi, stambene zgrade itd.
• javni (društveni) objekti, tj. objekti zdravstva, kulture, administracije, trgovine, ugostiteljstva, saobraćaja itd.
• privredni objekti, tj. industrijski i poljoprivredni objekti.

Niskogradnja

• Saobraćajni smer bavi se projektovanjem svih saobraćajnica.
• Konstruktivni smer bavi se projektovanjem i građenjem konstrukcija i/ili dimenzioniranjem (mostovi, brane, tuneli, silosi, vodotornjevi, privredne i druge zgrade).
• Hidrotehnički smer bavi se poslovima građenja i održavanja vodoopskrbnih, kanalizacijskih i vodoprivrednih objekata. Generalno hidrotehnika sudeluje u upravljanju vodnim resursima. U Hidrotehnički smer spadaju: hidrotehničke melioracije i hidrotehničke regulacije. Može se reći da se hidrotehnika generalno bavi hidrotehničkim građevinama, hidrotehničkim sistemima i iskorištavanjem vodnih snaga uz vođenje računa o zaštiti okoline što je u zadnje vreme popularizovano. Pri gradnji hidrotehničkih građevina od velike je važnosti poznavanje hidrologije kao naučne discipline te neizostavno poznavanje hidromehanike, odnosno mehanike tečnosti.
• Geotehnički smer bavi se projektovanjem i izvođenjem različitih zahvata u tlu i stenama kao što su: brane, nasipi, tuneli, klizišta, potporne konstrukcije, iskopi, useci, osiguranje građevinskih jama i odlagališta otpada. Geotehnika obuhvata gotovo sve građevinske aktivnosti i ključna je u izvođenju skoro svih građevinskih objekata koji se temelje na tlu. Geotehnika kao građevinska disciplina oslanja se na inženjersku geologiju, mehaniku tla i mehaniku stena.

Smerovi građevinske tehnike

Primer arhitektonskog dela -Katedrala sv. Dujma

Primer građevinskog objekta - Falkirški točak, rotirajući lift za čamce u središnjoj Škotskoj

Prema vrsti i karakteru poslova razlikuju se dva glavna smera ili ogranka građevinske tehnike.

U jednom se smeru odvija građenje zgrada. Zgrade se ističu svojim glavnim delovima iznad zemlje, grade se dakle u vis, pa se građenje zgrada često naziva visokogradnja. Visokogradnja je doslovni prevod internacionalizovane starogrčke reči arkitekton (grč. ὰρχιτεκτονική) - arhitektura. Građenje zgrada se naziva i zgradarstvo, ali je arhitektura najuobičajeniji izraz.

Sa druge strane građenje saobraćajnih objekata (cesta, željeznice, mostova, tunela) i hidrotehničkih građevina (vodovod, kanalizacija, hidrotehničke regulacije, melioracije, iskorištavanje vodnih snaga te plovnost reka i kanala). Spomenuti se objekti grade uglavnom pri samom tlu, iako to nije pravilo. Takvo se građenje često naziva niskogradnja, a uobičajeniji je naziv građevinarstvo.

Važno je napomenuti da strogo deljenje građevine i arhitekture nema previše smisla, jer građevinarstvo obuhvata mnogobrojne poslove za sve vrste građevina, dok arhitektura obuhvata arhitektonsko projektovanje objekata visokogradnje. Dokaz stabilnosti i nosivosti arhitektonskog projekta izvodi građevinar u nastavku projektne dokumentacije. Isto tako, arhitekti su neophodni za neke objekte niskogradnje.

U prošlosti se poslovi niskogradnje i visokogradnje nisu diferencirali kao danas, nego je arhitektura obuhvatala sve poslove graditeljstva tj. građevinske tehnike. Tek nedavno s obzirom na istorijsku hronologiju poslovi jednog i drugog ogranka toliko su se umnožili i razlučili da je građevinarstvo automatski postalo zaseban smer čiji zadaci i ostvarenja po svojoj raznolikosti i značaju za opšti napredak često nadmašuju zadatke i ostvarenja arhitekture. U nekim državama (npr. u Španiji) i dalje se arhitektom naziva osoba koja ima znanje građevinskog inženjera pa može graditi ceste i mostove.

Obim i karakteristike industrije

Ekonomska aktivnost

Pogled iz helikoptera na gradilište Atakama veliki milimeter/submilimeter niz (ALMA) postrojenje operacione podrške (engl. Operations Support Facility (OSF))

Proizvodnja globalne građevinske industrije bila je procenjena na 10,8 biliona dolara u 2017. godini, a predviđalo se da će u 2018. porasti na 12,9 biliona dolara do 2022. i na oko 14,8 biliona dolara u 2030. godini. Kao sektor, građevinarstvo čini više od 10% globalnog BDP-a (u razvijenim zemljama građevinarstvo čini 6-9% BDP-a), i zapošljava oko 7% ukupne zaposlene radne snage širom sveta (računovodstveno za preko 273 miliona poslova sa punim i nepunim radnim vremenom u 2014). Od 2010. godine Kina je najveće pojedinačno građevinsko tržište na svetu. Sjedinjene Države su drugo najveće građevinsko tržište sa proizvodnjom u 2018. od 1,581 triliona dolara.

U Sjedinjenim Državama u februaru 2020. godine u toku su građevinski radovi u vrednosti od oko 1,4 biliona dolara, prema Birou za popis stanovništva, od čega je nešto više od 1,0 biliona dolara bilo za privatni sektor (podeljeno otprilike 55:45% između stambenih i nerezidencijalnih); ostatak je bio javni sektor, pretežno za državnu i lokalnu upravu.

Građevinarstvo je glavni izvor zapošljavanja u većini zemalja; veliko oslanjanje na mala preduzeća i nedovoljna zastupljenost žena su uobičajene karakteristike. Na primer:

• U SAD je građevinarstvo zapošljavalo oko 11,4 miliona ljudi 2020. godine, sa još 1,8 miliona zaposlenih u arhitektonskim, inženjerskim i srodnim profesionalnim uslugama – što je ekvivalentno nešto više od 8% ukupne radne snage u SAD. Građevinski radnici su bili zaposleni u više od 843.000 organizacija, od kojih je 838.000 bilo u privatnom vlasništvu. U martu 2016, 60,4% građevinskih radnika bilo je zaposleno u preduzećima sa manje od 50 zaposlenih. Žene su u znatnoj meri nedovoljno zastupljene (u odnosu na njihov udeo u ukupnoj zaposlenosti), čineći 10,3% radne snage u građevinarstvu u SAD i 25,9% radnika stručnih službi, u 2019. godini.
• Građevinski sektor Ujedinjenog Kraljevstva doprineo je 117 milijardi funti (6%) britanskom BDP-u 2018. godine, a 2019. je zaposlio 2,4 miliona radnika (6,6% svih poslova). Oni su radili za 343.000 'registrovanih' građevinskih preduzeća ili za 'neregistrovana' preduzeća, obično samozaposlenih izvođača; nešto više od milion malih/srednjih preduzeća, uglavnom samozaposlenih lica, radilo je u sektoru u 2019. godine, koji čini oko 18% svih preduzeća u Velikoj Britaniji. Žene su činile 12,5% građevinske radne snage u Velikoj Britaniji.
• U Jermeniji, građevinski sektor je doživeo rast u drugoj polovini 2000-ih. Na osnovu Nacionalne statističke službe, građevinski sektor Jermenije je generisao približno 20% BDP-a Jermenije tokom prvog i drugog kvartala 2007. U 2009, prema podacima Svetske banke, 30% privrede Jermenije je bilo iz građevinskog sektora.

Prema Makinsijevom istraživanju, rast produktivnosti po radniku u građevinarstvu zaostaje za mnogim drugim industrijama u različitim zemljama, uključujući Sjedinjene Države i evropske zemlje. U Sjedinjenim Državama, građevinska produktivnost po radniku opala je za polovinu od 1960-ih.

Radni odnos

Konstrukcioni radnici podižu čelični okvir nove zgrade u Opštoj bolnici u Masačusetsu u Bostonu

Operater kamiona u Al Gamil, najvećoj građevinskoj kompaniji u Džibutiju

Neki radnici mogu biti angažovani na fizičkom radu kao nekvalifikovani ili polukvalifikovani radnici; mogu biti vešti trgovci; ili mogu biti nadzorno ili rukovodeće osoblje. Prema zakonodavstvu o bezbednosti u Ujedinjenom Kraljevstvu, na primer, građevinski radnici su definisani kao ljudi „koji rade za ili pod kontrolom izvođača radova na gradilištu“; u Kanadi to može uključivati ljude čiji rad uključuje obezbeđivanje usklađenosti sa zakonom i građevinskim propisima, i onima koji nadgledaju druge radnike.

Radnici čine veliku grupu u većini nacionalnih građevinskih industrija. U Sjedinjenim Državama, na primer, u maju 2021. godine građevinski sektor je zapošljavao nešto više od 7,5 miliona ljudi, od kojih je nešto više od 820.000 radnika, pri čemu su 573.000 bili stolari, 508.000 električari, 258.000 operateri opreme i 230.000 menadžeri u građevinarstvu. Kao i u većini poslovnih sektora, postoji i znatna zastupljenost kancelarijskih radnika u građevinarstvu – 681.000 američkih radnika je evidentirano od strane Ministarstva rada Sjedinjenih Država kao 'zanimanja za kancelarijsku i administrativnu podršku' u maju 2021. godine.

Vešte zanatlije

Vidi još: Spisak građevinskih zanata

Kvalifikovane zanatlije su obično prošle kroz šegrtski period (ponekad u radničkim sindikatima) ili su prošli tehničku obuku; u ovu grupu spadaju i terenski menadžeri koji poseduju veliko znanje i iskustvo u svom zanatu ili profesiji. Kvalifikovana manuelna zanimanja uključuju stolare, električare, vodoinstalatere, konstrukcione radnike, operatere teške opreme i zidare, kao i one koji su uključeni u upravljanje projektima. U Ujedinjenom Kraljevstvu to zahteva kvalifikacije daljeg obrazovanja, često u oblastima stručnih predmeta, koje se sprovode ili neposredno nakon završetka obaveznog obrazovanja ili kroz praksu „na poslu“.

Bezbednost

Vidi još: Bezbednost na gradilištu

Ugroženi radnici bez odgovarajuće zaštitne opreme

Građevinarstvo je jedno od najopasnijih zanimanja na svetu, sa više smrtnih slučajeva na radu nego u bilo kom drugom sektoru iu Sjedinjenim Državama i u Evropskoj uniji. U SAD 2019. godine, 1.061 ili oko 20% smrtnih slučajeva radnika u privatnoj industriji dogodilo se u građevinarstvu. U 2017. godini, više od trećine smrtnih slučajeva u građevinarstvu u SAD (366 od ukupno 971 smrtnih slučajeva) bilo je rezultat padova; u Velikoj Britaniji, polovina od prosečnih 36 smrtnih slučajeva godišnje tokom petogodišnjeg perioda do 2021. pripisana je padovima sa visine. Odgovarajuća sigurnosna oprema kao što su pojasevi, kacige i zaštitne ograde i procedure kao što su osiguranje merdevina i pregled skela mogu smanjiti rizik od povreda na radu u građevinskoj industriji. Drugi glavni uzroci smrtnih slučajeva u građevinskoj industriji uključuju strujni udar, saobraćajne nezgode i urušavanje rovova.

Ostali bezbednosni rizici za radnike u građevinarstvu obuhvataju gubitak sluha usled velike izloženosti buci, povrede mišićno-skeletnog sistema, izlaganje hemikalijama i visok nivo stresa. Osim toga, velika fluktuacija radnika u građevinarstvu nameće veliki izazov ostvarivanju restrukturiranja radnih praksi na pojedinačnim radnim mestima ili kod pojedinačnih radnika. Građevinarstvo je identifikovano od strane Nacionalnog instituta za bezbednost i zdravlje na radu (NIOSH) kao prioritetni industrijski sektor u Nacionalnoj agendi istraživanja o radu (NORA) da bi se identifikovale i obezbedile strategije intervencije u vezi sa pitanjima zdravlja i bezbednosti na radu.

Održivost

Glavni članak: Održivost u građevinarstvu

Održivost je aspekt „zelene gradnje“, koju je definisala Agencija za zaštitu životne sredine Sjedinjenih Država (EPA) kao „praksu stvaranja struktura i korišćenja procesa koji su ekološki odgovorni i efikasni u pogledu resursa tokom životnog ciklusa zgrade od postavljanja do projektovanja, izgradnje, rada, održavanja, renoviranja i dekonstrukcije“.

Vidi još

• Građevinsko preduzeće

Literatura

• Acharya, P. K. (1927). Indian Architecture according to the Manasara Shilpa Shastra. London: Oxford University Press (Republished by Motilal Banarsidass). ISBN 0300062176. 
• Bailey, Gauvin Alexander (2012). Baroque & Rococo (na jeziku: engleski). Phaidon. ISBN 978-0-7148-5742-8. 
• Benton, Janetta Rebold; DiYanni, Robert (1998). Arts and Culture: An Introduction to the Humanities. 1. New Jersey: Prentice Hall. 
• Bergdoll, Barry (2000). European Architecture 1750-1890 (na jeziku: engleski). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-284222-0. 
• Bourbon, F (1998). Lost Civilizations. New York: Barnes and Noble, Inc. 
• Braun, Hugh (1951). An Introduction to English Mediaeval Architecture. London: Faber and Faber. 
• Ching, Francis; Jarzombek, Mark; Prakash, Vikram (2006). A Global History of Architecture. Wiley. 
• Cole, Emily (2002). Architectural Details (na jeziku: engleski). Ivy Press. ISBN 978-1-78240-169-8. 
• Copplestone, Trewin, ur. (1963). World architecture – An illustrated history. London: Hamlyn. 
• de Martin, Henry (1925). Le Style Louis XV (na jeziku: francuski). Flammarion. 
• Duncan, Alastair (1988). Art déco. Thames & Hudson. ISBN 2-87811-003-X. 
• Duncan, Alastair (1994). Art Nouveau (na jeziku: engleski). Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-20273-9. 
• Duncan, Alastair (2009). Art Deco Complete: The Definitive Guide to the Decorative Arts of the 1920s and 1930s. Abrams. ISBN 978-0-8109-8046-4. 
• Dyson, Tim (2018). A Population History of India: From the First Modern People to the Present Day. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-882905-8. 
• Fortenberry, Diane (2017). The Art Museum (Revised izd.). London: Phaidon Press. ISBN 978-0-7148-7502-6. Arhivirano iz originala 2021-04-23. g. Pristupljeno 2021-04-23. 
• Hitchcock, Henry-Russell (1958). The Pelican History of Art: Architecture : Nineteenth and Twentieth Centuries. Penguin Books. 
• Hodge, Susie (2019). The Short Story of Architecture (na jeziku: engleski). Laurence King Publishing. ISBN 978-1-7862-7370-3. 
• Hopkins, Owen (2014). Architectural Styles: A Visual Guide (na jeziku: engleski). Laurence King. ISBN 978-178067-163-5. 
• Irving, Mark (2019). 1001 Buildings You Must See Before You Die (na jeziku: engleski). Cassell Illustrated. ISBN 978-1-78840-176-0. 
• Jarzombek, Mark (2013). Architecture of First Societies: a Global History. Wiley Press. 
• Jones, Denna, ur. (2014). Architecture The Whole Story (na jeziku: engleski). Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-29148-1. 
• McIntosh, Jane (2008). The Ancient Indus Valley: New Perspectives. ABC-Clio. ISBN 978-1-57607-907-2. 
• Nuttgens, Patrick (1983). The Story of Architecture. Prentice Hall. 
• Renault, Christophe; Lazé, Christophe (2006). les Styles de l'architecture et du mobliier (na jeziku: francuski). Editions Jean-Paul Gisserot. ISBN 978-2-87747-465-8. 
• Rogers, Richard; Gumuchdjian, Philip; Jones, Denna (2014). Architecture The Whole Story (na jeziku: engleski). Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-29148-1. 
• Shukla, D. N. (1993). Vastu-Sastra: Hindu Science of Architecture. Munshiram Manoharial Publishers. ISBN 978-81-215-0611-3. 
• Sinha, Amita (1998). „Design of Settlements in the Vaastu Shastras”. Journal of Cultural Geography. Taylor & Francis. 17 (2): 27—41. doi:10.1080/08873639809478319. 
• Sund, July (2019). Exotic: A Fetish for the Foreign (na jeziku: engleski). Phaidon. ISBN 978-0-7148-7637-5. 
• Texier, Simon (2012). Paris: Panorama de l'architecture (na jeziku: francuski). Parigramme. ISBN 978-2-84096-667-8. 
• Watkin, David (septembar 2005). A History of Western Architecture. Hali Publications. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Wright, Rita P. (2009). The Ancient Indus: Urbanism, Economy, and Society. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-57219-4. Pristupljeno 29. 9. 2013. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Banham, Reyner (1. 12. 1980). Theory and Design in the First Machine Age. Architectural Press. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Curl, James Stevens (2006). A Dictionary of Architecture and Landscape Architecture (Paperback) (Second izd.). Oxford University Press. str. 880. ISBN 978-0-19-280630-7. ISBN. 
• Curtis, William J. R. (1987). Modern Architecture Since 1900. Phaidon Press. 
• Frampton, Kenneth (1992). Modern Architecture, a critical history (Third izd.). Thames & Hudson. 
• Jencks, Charles (1993). Modern Movements in Architecture (second izd.). Penguin Books Ltd. 
• Pevsner, Nikolaus (28. 3. 1991). Pioneers of Modern Design: From William Morris to Walter Gropius. Penguin Books Ltd. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Sir Banister Fletcher's a History of Architecture Fletcher, Banister; Cruickshank, Dan, Architectural Press, 20th edition. 1996. ISBN 0-7506-2267-9.

Spoljašnje veze

• Profesionalci: Goran Radmanovac, građevinski inženjer, RTS Prikazuje - Zvančni kanal
• The Institution of Civil Engineers
• Civil Engineering Software Database
• The Institution of Civil Engineering Surveyors Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. novembar 2009)
• Civil engineering classes, from MIT OpenCourseWare