Википедија

Niskogradnja

Niskogradnja je profesionalna inženjerska disciplina koja se bavi projektovanjem, izgradnjom i održavanjem fizičkog i prirodno izgrađenog okruženja, uključujući javne radove kao što su putevi, mostovi, kanali, brane, aerodromi, kanalizacioni sistemi, cevovodi, i železnice.[1][2]

Raskrsnica na više nivoa, zgrade, kuće i parkovi u Šangaju, Kina.
Građevinski inženjeri Uprave doline Tenesi nadgledaju hidrauliku modela brane Teliko

Niskogradnja je tradicionalno podeljena na nekoliko poddisciplina. Smatra se jednom od najstarijih inženjerskih disciplina[3][4] Niskogradnja se može odvijati u javnom sektoru od opštinskih odeljenja za javne radove do saveznih vladinih agencija, kao i u privatnom sektoru od lokalnih firmi do kompanija Forčun Global 500.[5]

Istorija

уреди

Niskogradnja kao disciplina

уреди

Niskogradnja kao deo građevinarstva je vid primene fizičkih i naučnih principa za rešavanje društvenih problema, a njena istorija je zamršeno povezana sa napretkom u razumevanju fizike i matematike kroz istoriju. Pošto je niskogradnja široka profesija, uključujući nekoliko specijalizovanih poddisciplina, njena istorija je povezana sa poznavanjem struktura, nauke o materijalima, geografije, geologije, tla, hidrologije, nauke o životnoj sredini, mehanike, upravljanja projektima i drugim oblastima.[6]

Kroz antičku i srednjovekovnu istoriju većinu arhitektonskog projektovanja i izgradnje izvodile su zanatlije, kao što su klesari i stolari, uzdižući se do uloge majstora graditelja. Znanje se zadržavalo u cehovima i retko je poboljšavano napredcima. Strukture, putevi i infrastruktura koji su postojali su se ponavljali, pri čemu je povećanje obima bilo postepeno.[7]

Jedan od najranijih primera naučnog pristupa fizičkim i matematičkim problemima primenljivim na građevinarstvo je Arhimedov rad u 3. veku pre nove ere, uključujući Arhimedov princip, koji je u osnovi našeg razumevanja uzgona, i praktična rešenja kao što je Arhimedov vijak. Bramagupta, indijski matematičar, koristio je aritmetiku u 7. veku nove ere, zasnovanu na hindu-arapskim brojevima, za proračune iskopavanja (zapremina).[8]

Niskogradnja kao profesija

уреди

Inženjerstvo je bio aspekt života od početaka ljudskog postojanja. Najranija praksa građevinarstva je verovatno počela između 4000. i 2000. pre nove ere u starom Egiptu, civilizaciji doline Inda i Mesopotamiji (drevni Irak) kada su ljudi počeli da napuštaju nomadsko postojanje, stvarajući potrebu za izgradnjom skloništa. Tokom ovog vremena, transport je postao sve važniji što je dovelo do razvoja točka i jedrenja.

 
Leonhard Ojler je razvio teoriju koja objašnjava izvijanje stubova.

Sve do modernog vremena nije postojala jasna razlika između građevinarstva i arhitekture, a termin inženjer i arhitekta su uglavnom bile geografske varijacije koje se odnose na isto zanimanje i često se koriste naizmenično.[9] Konstrukcije piramida u Egiptu (oko 2700–2500 pne) predstavljaju neke od prvih primera velikih konstrukcija u istoriji. Drevne istorijske tekovine niskogradnje obuhvataju sistem upravljanja vodama Kanat u današnjem Iranu (najstariji među njima je stariji od 3000 godina i duži od 71 km (44 mi)[10]), Apijski put rimskih inženjera (oko 312 pne), i stupe izgrađene u drevnoj Šri Lanki kao Jetavanaramaja[11][12][13][14] i opsežne radove na navodnjavanju u Anuradapuri. Rimljani su razvili civilne strukture širom svog carstva, uključujući posebno akvadukte,[15][16][17] insule,[18][19][20][21] luke, mostove, brane i puteve.

 
Rimski akvadukt [izgrađen oko 19 pne], Pont du Gard, Francuska[22][23][24][25]

U 18. veku, termin građevinsko inženjerstvo je skovan da inkorporira sve što je civilno za razliku od vojnog inženjeringa.[4] Godine 1747, u Francuskoj je osnovana prva ustanova za nastavu građevinarstva, Nacionalna škola za mostove i puteve; i više primera usledilo je u drugim evropskim zemljama, poput Španije.[26] Prvi samoproglašeni građevinski inženjer bio je Džon Smiton, koji je konstruisao svetionik Ediston.[3][27] Godine 1771, Smiton i neke njegove kolege osnovali su Smitonsko društvo građevinskih inženjera, grupu lidera struke koji su se neformalno sastajali. Iako je bilo dokaza o nekim tehničkim sastancima, delovanje grupe je u maloj meri prevazilazilo uobičajene aktivnosti društvenog života.

 
Džon Smiton, „otac niskogradnje”

Godine 1818, u Londonu je osnovana Institucija građevinskih inženjera,[28] a 1820. ugledni inženjer Tomas Telford postao je njen prvi predsednik. Institucija je dobila Kraljevsku povelju 1828. godine, kojom je građevinarstvo formalno priznato kao profesija. Ova povelja definiše građevinarstvo kao:

umetnost usmeravanja velikih izvora moći u prirodi za upotrebu i pogodnost čoveka, kao sredstva za proizvodnju i saobraćaj u državama, kako za spoljnu tako i unutrašnju trgovinu, koja se primenjuje u izgradnji puteva, mostova, akvadukta, kanala, rečnu plovidbu i pristaništa za unutrašnju trgovinu i razmenu, i u izgradnji luka, dokova, gatova, lukobrana i svetionika, i u veštini navigacije veštačkom snagom za potrebe trgovine, kao i u izgradnji i primeni mašina, i u drenaži gradova i naselja.[29]

Građevinsko obrazovanje

уреди

Prvi privatni koledž koji je predavao građevinsko inženjerstvo u Sjedinjenim Državama bio je Univerzitet Norvič, koji je 1819. osnovao kapetan Alden Partridž.[30] Prve diplome građevinarstva u Sjedinjenim Državama dodelio je Politehnički institut Rensilier 1835. godine.[31][32] Prvu takvu diploma koja je dodeljena ženi dao je Univerzitet Kornel Nori Stenton Bleč 1905. godine.[33]

U Velikoj Britaniji tokom ranog 19. veka, podela između građevinskog i vojnog inženjerstva (koje je predavala Kraljevska vojna akademija u Vulviču), zajedno sa zahtevima industrijske revolucije, pokrenula je nove inicijative za inženjersko obrazovanje: Klasa građevinarstva i rudarstva osnovana je na Kraljevskom koledžu u Londonu 1838. godine, uglavnom kao odgovor na rast železničkog sistema i potreba za kvalifikovanijim inženjerima, privatni Koledž za građevinske inženjere u Patniju je osnovan 1839. godine, a osnovana je prva katedra za inženjering u Velikoj Britaniji na Univerzitetu u Glazgovu 1840. godine.

Bit građevinske tehnike

уреди

Građevinska tehnika je veština kojom ljudi od izvornih ili prerađenih darova prirode osmišljeno (planirano) sastavljaju nove tvorevine povezane s tlom, odnosno fiksirane na zemlju, pa se njima koriste.

Prirodni materijali kao što su: kamen, drvo, zemlja (glina), ali i veštački: opeka, kreč, beton i čelik, omogućavanju osmišljeno povezivanje sa tlom u jednu celinu koja se naziva građevinskim objektom ili građevinom.[34][35]

 
Most Juscelino Kubiček - primena parabola u zakrivljenim elementima

Važnost tehničkog crtanja u suvremenom komuniciranju

уреди

Kod osmišljavanja neke građevine, objekta ili konstrukcije stručnjak-projektant rešava zadatak na papiru prostoručnim skiciranjem olovkom. Prema usvojenoj prostoručnoj skici elementa ili objekta projektant izrađuje konačan crtež ili nacrt po pravilima tehničkog crtanja. Nacrti moraju biti grafički prikazani tako da ih drugi izvođači, obrtnici, poduzetnici i sl. mogu tačno razumeti i na osnovu crteža izraditi objekt kako ga je projektant zamislio.

Može se reći da su tehnički crteži neka vrsta međunarodnog pisma koje stručnjaci mogu napisati, čitati i razumeti. Prema tome, tehnički crtež mora biti jasan, uredan, precizan i nadasve tačan.

Poddiscipline

уреди
 
Most Akaši Kajkjo u Japanu, trenutno drugi po dužini viseći raspon na svetu.[36][37][38][39]

Postoji veliki broj poddisciplina u okviru širokog polja građevinarstva. Opšti građevinski inženjeri blisko sarađuju sa geodetima i specijalizovanim građevinskim inženjerima na projektovanju gradnje, drenaže, trotoara, vodosnabdevanja, kanalizacije, brana, električnog i komunikacionog snabdevanja. Opšti građevinski inženjering se takođe naziva lokacioni inžinjering, grana građevinarstva koja se prvenstveno fokusira na pretvaranje zemljišta iz jedne namene u drugu. Lokacioni inženjeri se bave obilaženjem lokacije projekta, oni se sastaju sa zainteresovanim stranama i pripremaju planove izgradnje. Građevinski inženjeri primenjuju principe geotehničkog inženjerstva, građevinarstva, inženjerstva životne sredine, saobraćajnog inženjerstva i konstrukcionog inženjerstva na stambenim, komercijalnim, industrijskim i javnim radovima svih veličina i nivoa izgradnje.

Obalsko inženjerstvo

уреди
Glavni članci: Obalsko inženjerstvo i Upravljanje obalskim područjem
 
Osteršeldekering, barijera od olujnog udara u Holandiji.[40][41][42]

Obalski inženjering se bavi upravljanjem obalskim područjima. U nekim jurisdikcijama, termini primorska odbrana i obalska zaštita znače odbranu od poplava, odnosno erozije. Obalska odbrana je tradicionalniji izraz, ali je i menadžment obale ušao u upotrebu.

Građevinsko inženjerstvo

уреди
Glavni članak: Građevinsko inženjerstvo

Građevinsko inženjerstvo obuhvata planiranje i izvođenje, transport materijala, razvoj lokacije na osnovu hidrauličkog, ekološkog, strukturalnog i geotehničkog inženjeringa. Kako građevinske firme imaju tendenciju da preuzimaju veći poslovni rizik od drugih tipova firmi, građevinski inženjeri se često angažuju u transakcijama vezanim za poslovanje, na primer, sastavljanje i pregled ugovora, procena logističkih operacija i praćenje cena zaliha.

Antiseizmičko inženjerstvo

уреди
Glavni članak: Antiseizmičko inženjerstvo

Antiseizmičko inženjerstvo uključuje projektovanje konstrukcija koje će izdržati opasnu izloženost zemljotresu. Antiseizmičko inženjerstvo je poddisciplina građevinskog inženjerstva. Glavni ciljevi antiseizmičkog inženjerstva su[43] razumevanje interakcija struktura na nestabilnom tlu; predviđanje posledica mogućih zemljotresa; i projektovanje, izgradnja i održavanje objekata za rad u slučaju zemljotresa u skladu sa građevinskim propisima.

Geotehničko inžinjerstvo

уреди
Glavni članak: Geotehničko inžinjerstvo
 
Fazni dijagram tla koji pokazuje težine i zapremine vazduha, tla, vode i šupljina.

Geotehničko inženjerstvo proučava stene i zemljište koji podržavaju građevinske sisteme. Znanja iz oblasti nauke o tlu, nauke o materijalima, mehanike i hidraulike se primenjuju zarad bezbednog i ekonomičnog projektovanja temelja, potpornih zidova i drugih konstrukcija. Ekološki napori na zaštiti podzemnih voda i bezbednom održavanju deponija pokrenuli su novu oblast istraživanja pod nazivom geoekološki inženjering.[44][45]

Identifikacija svojstava tla predstavlja izazov za geotehničke inženjere. Granični uslovi su često dobro definisani u drugim granama građevinarstva, ali za razliku od čelika ili betona, svojstva materijala i ponašanje tla je teško predvideti zbog njegove varijabilnosti i ograničenja u ispitivanju. Štaviše, tlo pokazuje nelinearnu (zavisnu od naprezanja) čvrstoću, krutost i dilatanciju (promena zapremine povezana sa primenom napona smicanja), što čini proučavanje mehanike tla još težim.[44] Geotehnički inženjeri često rade sa profesionalnim geolozima, stručnjacima za geološko inženjerstvo i naučnicima tla.[46]

Nauka o materijalima i inženjerstvo

уреди
Glavni članak: Nauka o materijalima

Nauka o materijalima je usko povezana sa građevinarstvom. Proučava osnovne karakteristike materijala i bavi se keramikama, kao što je beton i mešavina asfaltnog betona, jakim metalima kao što su aluminijum i čelik, i termoreaktivnim polimerima[47] uključujući polimetilmetakrilat (PMMA)[48][49] i ugljenična vlakna.

Inženjering materijala obuhvata zaštitu i prevenciju (boje i završne obrade). Legiranje kombinuje dve vrste metala da bi se proizveo drugi metal sa željenim svojstvima. To uključuje elemente primenjene fizike i hemije. Sa nedavnom pažnjom medija o nanonauci i nanotehnologiji, inženjerstvo materijala je na čelu akademskih istraživanja. Ono je takođe važan deo forenzičkog inženjeringa i analize grešaka.

Razvoj i planiranje lokacije

уреди
Takođe pogledajte: Uređenje zemljišta i urbanizam
 
Nacrt plana predložene lokacije mešovite namene

Razvoj lokacije, takođe poznat kao planiranje lokacije, fokusiran je na planiranje i razvojni potencijal lokacije, kao i na rešavanje mogućih uticaja usled izdavanja dozvola i izazova životne sredine.[50]

Strukturno inženjerstvo

уреди
Glavni članak: Strukturno inženjerstvo
Primer izgradnje plitkih temelja[51][52]

Strukturno inženjerstvo se bavi projektovanjem konstrukcija i strukturnom analizom zgrada, mostova, tornjeva, nadvožnjaka, tunela, priobalskih objekata kao što su naftna i gasna polja u moru, aerostruktura i drugih objekata. Ovo uključuje identifikaciju opterećenja koja deluju na konstrukciju, i sila i napona koji nastaju unutar te konstrukcije usled tih opterećenja, a zatim projektovanje konstrukcije da uspešno izdrži i odoli tim opterećenjima. Opterećenja mogu biti sopstvena težina konstrukcija, druga neaktivna opterećenja, živa opterećenja, pokretna opterećenjae (točkovi), opterećenje vetrom, opterećenje od zemljotresa, opterećenje usled promene temperature itd. Strukturni inženjer mora da projektuje konstrukcije tako da budu bezbedne za svoje korisnike i da uspešno ispunjavaju funkciju za koju su dizajnirane (da budu upotrebljive). Zbog prirode nekih uslova opterećenja, pojavile su se poddiscipline u okviru strukturnog inženjerstva, uključujući vetrotehniku i antiseizmičko inženjerstvo.[53]

Dizajnerska razmatranja obuhvataju snagu, krutost i stabilnost konstrukcije kada je izložena opterećenjima koja mogu biti statična, kao što je oprema ili težina ljudi, ili dinamička, kao što su vetar, seizmička opterećenja, opterećenja od saobraćajne gužve, ili prolazna, kao što su privremena građevinska opterećenja ili udari. Ostala razmatranja uključuju cenu, konstruktivnost, bezbednost, estetiku i održivost.

Geodezija

уреди
Glavni članci: Geodezija i geodetski premer

Geometarsko premeravanje je proces kojim geometar meri izvesne dimenzije koje se javljaju na površini Zemlje ili blizu nje. Geodetska oprema kao što su daljinomer i teodoliti[54][55] se koriste za precizno merenje ugaonog odstupanja, horizontalne, vertikalne i nagibne udaljenosti. Sa kompjuterizacijom, elektronsko merenje udaljenosti (EDM), totalne stanice, GPS merenje i lasersko skeniranje su u velikoj meri potisnuli tradicionalne instrumente. Podaci prikupljeni anketnim merenjem se pretvaraju u grafički prikaz Zemljine površine u obliku karte. Ove informacije zatim koriste građevinski inženjeri, izvođači radova i agenti za nekretnine za projektovanje, izgradnju i trgovinu, respektivno. Elementi strukture moraju biti dimenzionisani i pozicionirani u odnosu jedan na drugi i na granice lokacije i susedne strukture.

Iako je geodetski premer zasebna profesija sa odvojenim kvalifikacijama i licencionim aranžmanima, građevinski inženjeri su obučeni u pogledu osnova geodetskog premera i mapiranja, kao i geografskih informacionih sistema. Geodeti takođe postavljaju trase železnice, tramvajskih pruga, autoputeva, puteva, cevovoda i ulica. Oni se bave pozicioniranjem druge infrastrukture, kao što su luke, pre izgradnje.

Merenje zemljišta

U Sjedinjenim Državama, Kanadi, Ujedinjenom Kraljevstvu i većini zemalja Komonvelta se premeravanje zemlje smatra zasebnom i različitom profesijom. Geometri se ne smatraju inženjerima i imaju svoja profesionalna udruženja i uslove za licenciranje. Usluge licenciranog geodeta su generalno potrebne za merenje međa (da bi se utvrdile granice parcele koristeći njen pravni opis) i izradu planova parcelacije (plan parcela ili mapa zasnovana na premeru parcele zemljišta, sa graničnim linijama povučenim unutar veće parcele za označavanje stvaranja novih graničnih linija i puteva), a oba se generalno nazivaju katastarskim premerama. BLM katastarska oznaka iz 1992. u San Ksavijeru, Arizona.

 
BLM katastarska oznaka iz 1992. u San Ksavijeru, Arizona.
Građevinsko premeravanje

Građevinsko premeravanje uglavnom obavljaju specijalizovani tehničari. Za razliku od geodeta, dobijeni plan nema pravni status. Građevinski tehničari obavljaju sledeće poslove:

  • Snimanje postojećih uslova budućeg gradilišta, uključujući topografiju, postojeće zgrade i infrastrukturu, i podzemnu infrastrukturu kada je to moguće;
  • „raspored” ili „postavljanje”: postavljanje referentnih tačaka i markera koji će voditi izgradnju novih objekata kao što su putevi ili zgrade;
  • Provera lokacije objekata tokom izgradnje;
  • Premeravanje objekata: provera koja se sprovodi na kraju građevinskog projekta kako bi se potvrdilo da je odobreni posao završen u skladu sa specifikacijama postavljenim na planovima.

Transportno inženjerstvo

уреди
Glavni članak: Transportno inženjerstvo

Transportno inženjerstvo se bavi efikasnim i bezbednim prenosom ljudi i robe, na način podesan za vibrantnu zajednicu. Ovo uključuje specificiranje, projektovanje, izgradnju i održavanje transportne infrastrukture koja uključuje ulice, kanale, autoputeve, železničke sisteme, aerodrome, luke i masovni tranzit. Time su obuhvaćene oblasti kao što su projektovanje transporta, planiranje transporta, saobraćajno inženjerstvo, neki aspekti urbanog inženjerstva, teorija masovnog opsluživanja, inženjering kolovoza, inteligentni transportni sistemi (ITS) i upravljanje infrastrukturom.

Opštinsko ili urbanističko inženjerstvo

уреди
 
Inženjerskim rešenjem ove kružne raskrsnice u Bristolu u Engleskoj, nastoji se da se omogući slobodno kretanje saobraćaja
 
Jezero Čipultepek[56][57][58]

Opštinsko inženjerstvo se bavi opštinskom infrastrukturom. Ovo podrazumeva preciziranje, projektovanje, izgradnju i održavanje ulica, trotoara, vodovodne mreže, kanalizacije, ulične rasvete, upravljanja i odlaganja čvrstog komunalnog otpada, depoa za skladištenje raznih rasutih materijala koji se koriste za održavanje i javne radove (so, pesak, itd), javnih parkova i biciklističke infrastrukture. U slučaju podzemnih komunalnih mreža, može uključiti i civilni deo (vodovode i pristupne komore) lokalnih distributivnih mreža električnih i telekomunikacionih usluga. Takođe može uključiti optimizaciju prikupljanja otpada i mreže autobuskih usluga. Neke od ovih disciplina se preklapaju sa drugim specijalnostima građevinarstva, međutim, opštinski inženjering se fokusira na koordinaciju ovih infrastrukturnih mreža i usluga, pošto se one često grade istovremeno i njima upravlja isti opštinski organ. Opštinski inženjeri mogu takođe da projektuju građevinske radove na lokaciji za velike zgrade, industrijska postrojenja ili kampuse (tj. pristupne puteve, parkinge, snabdevanje pijaćom vodom, tretman ili predtretman otpadnih voda, odvodnjavanje lokacije, itd).

Inženjerstvo vodnih resursa

уреди
Takođe pogledajte: Hidrotehnika i Hidrologija
 
Huverova brana[59][60]
 
Falkirški točak, rotirajući lift za čamce u središnjoj Škotskoj[61][62][63]

Inženjerstvo vodnih resursa se bavi prikupljanjem i upravljanjem vodom (kao prirodnim resursom). Kao disciplina, stoga kombinuje elemente hidrologije, nauke o životnoj sredini, meteorologije, očuvanja i upravljanja resursima. Ova oblast građevinarstva se odnosi na predviđanje i upravljanje kvalitetom i količinom vode u podzemnim (akviferi) i nadzemnim (jezera, reke i potoci) resursima. Inženjeri vodnih resursa analiziraju i modeluju veoma male do veoma velikih površina zemlje kako bi predvideli količinu i sadržaj vode dok ona teče u, kroz ili iz objekta.

Hidraulično inženjerstvo se bavi protokom i transportom tečnosti, uglavnom vode. Ova oblast niskogradnje je usko povezana sa projektovanjem cevovoda, vodovodne mreže, drenažnih objekata (uključujući mostove, brane, kanale, propuste, nasipe, padavinsku kanalizaciju) i kanala. Hidroinženjeri dizajniraju ove objekte koristeći koncepte pritiska fluida, statike fluida, dinamike fluida i hidraulike, između ostalog. Falkirški točak, rotirajući lift za čamce u središnjoj Škotskoj

Sistemi niskogradnje

уреди

Sistemi niskogradnje su disciplina koja promoviše upotrebu sistemskog razmišljanja za upravljanje složenošću i promenama u građevinarstvu u okviru šireg javnog konteksta. Oni navode da pravilan razvoj građevinske infrastrukture zahteva holističko, koherentno razumevanje odnosa između svih važnih faktora koji doprinose uspešnim projektima, dok se istovremeno naglašava važnost obraćanja pažnje na tehničke detalje. Njihova svrha je da pomogne u integraciji celog životnog ciklusa građevinskog projekta od koncepcije, preko planiranja, projektovanja, izrade, rada do stavljanja van upotrebe.[64][65]

Vidi još

уреди

Reference

уреди
  1. ^ „History and Heritage of Civil Engineering”. American Society of Civil Engineers. Архивирано из оригинала 16. 2. 2007. г. Приступљено 2007-08-08. 
  2. ^ „What is Civil Engineering”. Institution of Civil Engineers. 2022-01-14. Приступљено 2017-05-15. 
  3. ^ а б „What is Civil Engineering?”. Canadian Society for Civil Engineering. Архивирано из оригинала 12. 8. 2007. г. Приступљено 2007-08-08. 
  4. ^ а б „Civil engineering”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 2007-08-09. 
  5. ^ „Working in the Public Sector Versus Private Sector for Civil Engineering Professionals”. The Civil Engineering Podcast. Engineering Management Institute. 5. 6. 2019. 
  6. ^ Baveystock, Nick (8. 8. 2013). „So what does a civil engineer do, exactly?”. The Guardian. Приступљено 11. 9. 2020. 
  7. ^ Saouma, Victor E. „Lecture Notes in Structural Engineering” (PDF). University of Colorado. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 4. 2011. г. Приступљено 2. 11. 2007. 
  8. ^ Colebrook, Henry Thomas (1817). Algebra: with Arithmetic and mensuration. London. 
  9. ^ Murray, Peter (1986). The Architecture of the Italian Renaissance. Knopf Doubleday. ISBN 0-8052-1082-2. 
  10. ^ Mays, L. (2010). Ancient Water Technologies. Springer. стр. 4. ISBN 978-90-481-8631-0. 
  11. ^ Ancient Buddhist Mural Painting of India and Sri Lanka. 2002. стр. 204. 
  12. ^ „Tallest stupa”. Guinness World Records (на језику: енглески). Приступљено 2018-01-08. 
  13. ^ Mandawala, P.B. (2002). „The Jetavana Stupa Rediscovered.”. Silhouette-(2002-2003). General Sir John Kotelawala Defence University: 125—133. 
  14. ^ „Jetavanaramaya”. Архивирано из оригинала 2008-01-26. г. 
  15. ^ Gargarin, M. and Fantham, E. (editors). The Oxford Encyclopedia of Ancient Greece and Rome, Volume 1. p. 145.
  16. ^ Caron, André. „The Aqueducts”. www.maquettes-historiques.net. Приступљено 17. 9. 2017. 
  17. ^ Taylor, Rabun, M., (2002), Tiber River bridges and the development of the ancient city of Rome, pp. 16–17, accessed 22 June 2013
  18. ^ Chaitanya Iyyer (1. 12. 2009). Land Management. Global India Publications. стр. 147. ISBN 978-93-80228-48-8. 
  19. ^ Gregory S. Aldrete (2004). Daily Life in the Roman City: Rome, Pompeii and Ostia. Greenwood Publishing Group. стр. 78—80. ISBN 978-0-313-33174-9. 
  20. ^ Stephen L. Dyson (1. 8. 2010). Rome: A Living Portrait of an Ancient City. JHU Press. стр. 217—9. ISBN 978-1-4214-0101-0. 
  21. ^ Goldsworthy, Adrian (28. 8. 2014). Augustus: First Emperor of Rome (на језику: енглески). Yale University Press. стр. 19. ISBN 978-0-300-21666-0. 
  22. ^ „EPCC du Pont du Gard”. Culture-epcc.fr. 2008. Приступљено 28. 7. 2012. 
  23. ^ Base Mérimée: PA00103291, Ministère français de la Culture.
  24. ^ „Map of the Roman Aqueduct to Nîmes”. Athena Review Image Archive. Athena Review. Архивирано из оригинала 2017-11-15. г. Приступљено 2015-09-02. 
  25. ^ „Pont du Gard (Roman Aqueduct)”. UNESCO World Heritage Centre. United Nations Educational, Scientific, and Cultural Organization. Приступљено 17. 10. 2021. 
  26. ^ Dirección General de Obras Públicas Spain (1856). Memoria sobre el estado de las obras públicas en España en 1856 presentada al excmo. sr. Ministro de Fomento por la Dirección General de Obras Públicas. Madrid: National Press. 
  27. ^ Oakes, William C.; Leone, Les L.; Gunn, Craig J. (2001). Engineering Your Future. Great Lakes Press. ISBN 978-1-881018-57-5. 
  28. ^ „Our history”. Institution of Civil Engineers. 2015-12-02. Приступљено 12. 4. 2018. 
  29. ^ „Institution of Civil Engineers' website”. Приступљено 26. 12. 2007. 
  30. ^ „Norwich University Legacy Website”. Архивирано из оригинала 6. 7. 2014. г. Приступљено 15. 12. 2008. 
  31. ^ Griggs, Francis E Jr. "Amos Eaton was Right!". Journal of Professional Issues in Engineering Education and Practice, Vol. 123, No. 1, January 1997, pp. 30–34.
  32. ^ „RPI Timeline”. Архивирано из оригинала 2. 7. 2014. г. Приступљено 14. 9. 2007. 
  33. ^ „Nora Stanton Blatch Barney”. Encyclopædia Britannica Online. Приступљено 8. 10. 2010. 
  34. ^ „Penn State Engineering: Architectural Engineering | What is architectural engineering?”. www.ae.psu.edu. Приступљено 2020-11-24. 
  35. ^ „What is Architectural Engineering?”. Civil, Architectural and Environmental Engineering. The University of Texas at Austin. 
  36. ^ „Akashi Kaikyo Bridge”. 
  37. ^ Chakzampa Thangtong Gyalpo – Architect, Philosopher, and Iron Chain Bridge Builder Архивирано 25 мај 2014 на сајту Wikiwix|Wikiwix by Manfred Gerner. Thimphu: Center for Bhutan Studies 2007. ISBN 99936-14-39-4
  38. ^ Lhasa and Its Mysteries by Lawrence Austine Waddell, 1905, pp. 313
  39. ^ „Akashi Strait Bridge | bridge, Japan”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 24. 8. 2020. 
  40. ^ Steenhuis, M.; Voerman, L. (2016). De Deltawerken [The Delta Works] (на језику: холандски). Rotterdam: nai010 uitgevers. ISBN 978-94-6208-272-4. 
  41. ^ Ferguson, H.A. (1986). Delta-visie: Een terugblik op 40 jaar natte waterbouw in Zuidwest-Nederland [Delta-vision: Looking back at 40 years of wet civil engineering in the South-West Netherlands] (на језику: холандски). The Hague: Rijkswaterstaat. Приступљено 31. 12. 2023. 
  42. ^ Saeijs, H. L. F.; de Jong, A. (1982). „The Oosterschelde and the protection of the environment”. Ekistics. 49 (293): 150—156. ISSN 0013-2942. Приступљено 31. 12. 2023. 
  43. ^ Chen, W-F; Scawthorn, C. (2003), „Chapter 2”, Earthquake Engineering Handbook, CRC Press, ISBN 0-8493-0068-1 
  44. ^ а б Mitchell, James Kenneth (1993). Fundamentals of Soil Behavior (2nd изд.). John Wiley and Sons. стр. 1—2. 
  45. ^ Shroff, Arvind V.; Shah, Dhananjay L. (2003). Soil Mechanics and Geotechnical Engineering. Taylor & Francis. стр. 1—2. 
  46. ^ „Geotechnical/Geological Engineering” (PDF). Professional Careers in the Mineral Industry. The Australasian Institute of Mining and Metallurgy. Архивирано (PDF) из оригинала 2008-07-20. г. Приступљено 30. 5. 2018. 
  47. ^ S.H. Goodman, H. Dodiuk-Kenig, ур. (2013). Handbook of Thermoset Plastics (3rd изд.). USA: William Andrew. ISBN 978-1-4557-3107-7. 
  48. ^ Polymethylmethacrylate (PMMA, Acrylic) Архивирано 2015-04-02 на сајту Wayback Machine. Makeitfrom.com. Retrieved 2015-03-23.
  49. ^ Zeng, W. R.; Li, S. F.; Chow, W. K. (2002). „Preliminary Studies on Burning Behavior of Polymethylmethacrylate (PMMA)”. Journal of Fire Sciences. 20 (4): 297—317. S2CID 97589855. doi:10.1177/073490402762574749. hdl:10397/31946  . INIST:14365060. 
  50. ^ „Site Development and Planning”. Nobis Group. Приступљено 7. 9. 2020. 
  51. ^ Akhter, Shahin. „Shallow foundation – Definition, Types, Uses and Diagrams”. Pro Civil Engineer. Приступљено 31. 7. 2021. 
  52. ^ Gillesania, Diego Inocencio T. (2004). Fundamentals of reinforced concrete design (2nd изд.). [Cebu, Cirty, Philippines]. стр. 259. ISBN 971-8614-26-5. OCLC 1015901733. 
  53. ^ Narayanan, R; Beeby, A (2003). Introduction to Design for Civil Engineers. London: Spon. 
  54. ^ Thyer, Norman (март 1962). „Double Theodolite Pibal Evaluation by Computer”. Journal of Applied Meteorology and Climatology. American Meteorological Society. 1 (1): 66—68. Bibcode:1962JApMe...1...66T. doi:10.1175/1520-0450(1962)001<0066:DTPEBC>2.0.CO;2  . 
  55. ^ Melivll, E. H. V. (1909). „Derivation of the word "Theodolite"”. Nature. 81 (2087): 517—518. Bibcode:1909Natur..81R.517M. S2CID 3955351. doi:10.1038/081517b0. 
  56. ^ „Historia del Bosque de Chapultepec” [History of the Forest of Chapultepc] (на језику: шпански). Mexico City: Dirección del Bosque de Chapultepec. Архивирано из оригинала 14. 11. 2010. г. Приступљено 12. 12. 2010. 
  57. ^ „3ª Seccion del Bosque de Chapultepec” [Third section of the Forest of Chapultepec] (на језику: шпански). Mexico City: Dirección del Bosque de Chapultepec. Архивирано из оригинала 24. 8. 2010. г. Приступљено 12. 12. 2010. 
  58. ^ „Entrará el Bosque de Chapultepec en nueva etapa de rehabilitación” [Chapultepec Forest will enter a new stage of rehabilitation]. El Cronica de Hoy (на језику: шпански). Mexico City. 26. 6. 2005. Архивирано из оригинала 23. 9. 2015. г. Приступљено 12. 12. 2010. 
  59. ^ „Sharing Colorado River Water: History, Public Policy and the Colorado River Compact”. wrrc.arizona.edu (на језику: енглески). 2011-12-09. Приступљено 2020-08-01. 
  60. ^ Rogers, J. David (28. 9. 2007). „Impacts of the 1928 St. Francis Dam Failure on Geology, Civil Engineering, and America”. 2007 Annual Meeting Association of Environmental and Engineering Geologists. Missouri University of Science & Technology. Архивирано из оригинала 11. 12. 2013. г. Приступљено 29. 9. 2013. 
  61. ^ „The Falkirk Ferris Wheel”. gentles.info. Приступљено 11. 1. 2014. 
  62. ^ „Falkirk Wheel site visit – information sheet” (PDF). University of Edinburgh. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 1. 2014. г. Приступљено 11. 1. 2014. 
  63. ^ „Building the missing link”. millenniumnow.org.uk. Архивирано из оригинала 6. 1. 2014. г. Приступљено 11. 1. 2014. 
  64. ^ Labi, Samuel (2014). Introduction to Civil Engineering Systems: A Systems Perspective to the Development of Civil Engineering Facilities. John Wiley. ISBN 978-0-470-53063-4. 
  65. ^ Blockley, David; Godfrey, Patrick (2017). Doing it Differently: Systems for Rethinking Infrastructure (2nd изд.). London: ICE Publications. ISBN 978-0-7277-6082-1. 

Literatura

уреди
  • W.F. Chen; J.Y. Richard Liew, ур. (2002). The Civil Engineering Handbook. CRC Press. ISBN 978-0-8493-0958-8. 
  • Jonathan T. Ricketts; M. Kent Loftin; Frederick S. Merritt, ур. (2004). Standard handbook for civil engineers (5 изд.). McGraw Hill. ISBN 978-0-07-136473-7. 
  • Muir Wood, David (2012). Civil Engineering: a very short introduction. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-957863-4. 
  • Blockley, David (2014). Structural Engineering: a very short introduction. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-967193-9. 
  • Dean, R.G.; Dalrymple, R.A. (2004), Coastal Processes with Engineering Applications, Cambridge University Press, Bibcode:2004cpea.book.....D, ISBN 9780521602754 
  • Hughes, S.A. (1993), Physical Models and Laboratory Techniques in Coastal Engineering, Advanced series on ocean engineering, World Scientific, ISBN 9789810215415 
  • Kamphuis, J.W. (2010), Introduction to Coastal Engineering and Management, Advanced series on ocean engineering, World Scientific, ISBN 9789812834843 
  • Kraus, N.C. (1996), History and Heritage of Coastal Engineering, American Society of Civil Engineers, ISBN 9780784474143 
  • Sorensen, R. (2013), Basic Coastal Engineering, Springer, ISBN 9781475726657 
  • International Journal of Emergency Management, ISSN 1741-5071 (electronic) ISSN 1471-4825 (paper), Inderscience Publishers
  • Journal of Homeland Security and Emergency Management ISSN 1547-7355, Bepress
  • Australian Journal of Emergency Management (electronic) ISSN 1324-1540 (paper), Emergency Management Australia
  • Karanasios, S. (2011). In R. Heeks & A. Ospina (Eds.). Manchester: Centre for Development Informatics, University of Manchester
  • The ALADDIN Project, a consortium of universities developing automated disaster management tools
  • Emergency Management Australia (2003). Community Developments in Recovering from Disaster. , Commonwealth of Australia, Canberra
  • Plan and Preparation: Surviving the Zombie Apocalypse, (paperback), CreateSpace, Introductory concepts to planning and preparing for emergencies and disasters of any kind.
  • Bates and Jackson, 1980, Glossary of Geology: American Geological Institute.
  • Krynine and Judd, 1957, Principles of Engineering Geology and Geotechnics: McGraw-Hill, New York.
  • Holtz, R. and Kovacs, W. (1981), An Introduction to Geotechnical Engineering, Prentice-Hall, Inc. ISBN 0-13-484394-0
  • Bowles, J. (1988), Foundation Analysis and Design, McGraw-Hill Publishing Company. ISBN 0-07-006776-7
  • Cedergren, Harry R. (1977), Seepage, Drainage, and Flow Nets, Wiley. ISBN 0-471-14179-8
  • Kramer, Steven L. (1996), Geotechnical Earthquake Engineering, Prentice-Hall, Inc. ISBN 0-13-374943-6
  • Freeze, R.A. & Cherry, J.A., (1979), Groundwater, Prentice-Hall. ISBN 0-13-365312-9
  • Lunne, T. & Long, M.,(2006), Review of long seabed samplers and criteria for new sampler design, Marine Geology, Vol 226, p. 145–165
  • Mitchell, James K. & Soga, K. (2005), Fundamentals of Soil Behavior 3rd ed., John Wiley & Sons, Inc. ISBN 978-0-471-46302-3
  • Rajapakse, Ruwan., (2005), "Pile Design and Construction", 2005. ISBN 0-9728657-1-3
  • Fang, H.-Y. and Daniels, J. (2005) Introductory Geotechnical Engineering : an environmental perspective, Taylor & Francis. ISBN 0-415-30402-4
  • NAVFAC (Naval Facilities Engineering Command) (1986) Design Manual 7.01, Soil Mechanics, US Government Printing Office
  • NAVFAC (Naval Facilities Engineering Command) (1986) Design Manual 7.02, Foundations and Earth Structures, US Government Printing Office
  • NAVFAC (Naval Facilities Engineering Command) (1983) Design Manual 7.03, Soil Dynamics, Deep Stabilization and Special Geotechnical Construction, US Government Printing Office
  • Terzaghi, K., Peck, R.B. and Mesri, G. (1996), Soil Mechanics in Engineering Practice 3rd Ed., John Wiley & Sons, Inc. ISBN 0-471-08658-4
  • Santamarina, J.C., Klein, K.A., & Fam, M.A. (2001), "Soils and Waves: Particulate Materials Behavior, Characterization and Process Monitoring", Wiley, ISBN 978-0-471-49058-6
  • Firuziaan, M. and Estorff, O., (2002), "Simulation of the Dynamic Behavior of Bedding-Foundation-Soil in the Time Domain", Springer Verlag.
  • „Gov.ns.ca”. Gov.ns.ca. Архивирано из оригинала 21. 7. 2011. г. Приступљено 2. 7. 2011. 

Spoljašnje veze

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Niskogradnja&oldid=28332931”