Википедија:Trg/Arhiva/Pravopisna pitanja/17

Sent Andreja

Jel se peše Sent Andreja, Sant Andreja ili Sentandreja?--Vojvoda (razgovor) 16:00, 19. novembar 2007. (CET)

Sentandreja. — Bbasic 21:34, 19. novembar 2007. (CET)

Kako se akcentuje?--Vojvoda (razgovor) 16:52, 20. novembar 2007. (CET)

---

U „Atlasu“ piše Sv. Andreja. --Poki |razgovor| 17:07, 20. novembar 2007. (CET)

Verovatno je negde i prevedeno, ali poznato je kao Sentandreja. U zagradu se može staviti i Sveti Andreja --Jovan Vuković (r) 18:23, 20. novembar 2007. (CET)

Još

Treba mi samo provera za ovo:

Millie - MILI

Paula - POLA

Weinberger - VAJNBERGER

Laura - LORA

Crystal - KRISTAL

transkripcijski smarač -Nikola Todorović 18:05, 19. novembar 2007. (CET)

Sve je OK. :) — Bbasic 21:34, 19. novembar 2007. (CET)

---

ACTOR - Je l' se transkribuje aktor ili ektor? --Nikola Todorović 17:52, 20. novembar 2007. (CET)

---

Ne transkribuje se, već prevodi, budući da se radi o opštoj imenici. Ali se naziv Actors Studio transkribuje kao Aktors studio.

--delija 18:05, 20. novembar 2007. (CET)

---

Koja skraćenica je pravilna: eng. ili engl.? Buni me zato što negde naiđem na jedno, a negde na drugo. Ranije sam pisao eng., pa kada je neko počeo da mi to ispravlja na člancima, prešao sam na engl. Sada na dosta članaka vidim eng. Šta je tačno? Ovo mi često treba kada pored nečijeg imena napišem u zagradi to ime u originalu, npr. (eng./engl. Monica Geller) --Nikola Todorović 23:36, 21. novembar 2007. (CET)

Transkripcija imena mesta

Tražim kontrolu naziva članka Madžarovo. U razgovoru članka, korisnik pominje da je selo zapravo dobilo ime prema Mađarima. Sa druge strane, ime ovog mesta se u originalu piše Madžarovo, a izgovara kao Madžarovo. Šta je u ovom slučaju relevantije (pretpostavimo da je etimologija tačna): poreklo imena ili sam izgovor imena?

Dakle, da napomenem, u igri su dva naziva: Mađarovo i Madžarovo.--Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 14:15, 22. novembar 2007. (CET)

Bugarski izgovor, tačnije pravila njegovog prenošenja u srpski, svakako ima prednost nad etimologijom. Međutim, čak i da obratimo pažnju na etimologiju, nije pogrešno reći Madžari za narod, i koliko god to sad neobično izgledalo nekad je to bio i jedini naziv u opticaju (pa postoje i ovdašnja mesta po imenu Madžari i sl., na šta je Mihajlo skrenuo pažnju na stranici za razgovor dotičnog članka). Dakle, 2 : 0 u korist oblika Madžarovo. — Bbasic 15:13, 22. novembar 2007. (CET)

Nisam, nemoj, neću, ...

... okej, sad će i Mihajlo konačno da nauči. Povodom rata izmena sam došao u nedoumicu da li se ne-znam piše „neznam“ ili „ne znam“, i koje su ostale reči koje se pišu zajedno sa ne. Hvala unapred na odgovoru.--Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 18:45, 22. novembar 2007. (CET)

neću (nemoj), nemam, nisam.

Ima već.--Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 18:51, 22. novembar 2007. (CET)

Narečja

Kojim narečjem pišem Vikipediju? Koje je zvanično narečje? Ne mogu nigde da pronađem taj podatak. Tadija (razgovor) 17:05, 23. novembar 2007. (CET)

Pogledaj ovde. Ekavsko i ijekavsko narečje su ravnopravna narečja. Kada počinješ novi članak, možeš izabrati narečje kojim radije pišeš. Članak započet jednim narečjem se dalje piše tim narečjem. --Dzordzm (razgovor) 20:33, 23. novembar 2007. (CET)

Stellan Skarsgård

Kako se ovo transkribuje? Mislim da su u pitanju švedsko ime i prezime. Je l' može Stelan Skarzgard? Ovo å me najviše buni.--Nikola Todorović (razgovor) 18:28, 24. novembar 2007. (CET)

---

Stelan Skarsgard.

—delija (razgovor) 20:10, 24. novembar 2007. (CET)

Mala ispravka, biće Skarsgord. — Bbasic (razgovor) 03:19, 25. novembar 2007. (CET)

Reon ili rejon?

Nije avijon, nego avion... --Poki |razgovor| 20:15, 24. novembar 2007. (CET)

Rejon 100%. Video sam danas u Klajnovom rečniku jezičkih nedoumica. Nisam kupio, ali sam listao u knjižari. Ne dam 500 dinara. :) :) :)--Nikola Todorović (razgovor) 20:26, 24. novembar 2007. (CET)

Je l` nedaš ili ne daš? :)) --Poki |razgovor| 20:28, 24. novembar 2007. (CET)

Haha, tj. piše se ne dam. :) --Poki |razgovor| 20:28, 24. novembar 2007. (CET)

Ne verujem da sam to napisao! :) :) :) Ubiću se majke mi. Promeniću da se ne brukam. Hvala Bogu, pa se omaklo ovde, a ne na nekom članku. :)--Nikola Todorović (razgovor) 20:47, 24. novembar 2007. (CET)

---

Evo ja ću. Rejon i sve reči izvedene iz te imenice bolje je pisati sa "j". Dakle bolje je rejon, veli zvanični pravopis. Kad je prvo I a zatim O, ne piše se glas J, ali između ostalih samoglasnika, čak i između ta dva, kad je prvo O, pa I, po pravilu J se piše (npr. "koji, bojica" i sl.). Ovo pravilo ima izuzetke, ali su trenutno beznačajni. Pozdrav,

---

Jlnarazgovor 20:03, 25. novembar 2007. (CET)

Valjda mi sad neko odgovori...

Ovo sam već pisao, ali mi niko nije odgovorio, pa ću ponovo da iskušam sreću :) :)

Koja skraćenica je pravilna: eng. ili engl.? Buni me zato što negde naiđem na jedno, a negde na drugo. Ranije sam pisao eng., pa kada je neko počeo da mi to ispravlja na člancima, prešao sam na engl. Sada na dosta članaka vidim eng. Šta je tačno? Ovo mi često treba kada pored nečijeg imena napišem u zagradi to ime u originalu, npr. (eng./engl. Monica Geller)--Nikola Todorović (razgovor) 21:50, 24. novembar 2007. (CET)

Nikolice, piši original u jezičkom šablonu i sâmo će ti se pojaviti ono kako treba. ({{jez-eng|Monica Geller}}) dobiješ (engl. Monica Geller)

Inače, čini mi se da su i jedna i druga skraćenica pravilna. Samo je pitanje jednoobraznosti, te je onda bolje eng. jer se tako pojavljuje u šablonu.--62.57.249.136 (razgovor) 01:21, 25. novembar 2007. (CET)

Pa to si ti! Hvala puno! Prepoznao sam te po onom Nikolice... :) Pozdrav...--Nikola Todorović (razgovor) 14:39, 25. novembar 2007. (CET)

---

Skraćenica je "engl." zato što moramo skratiti iza poslednjeg samoglasnika u nizu, a neposredno ispred samoglasnika. Dakle "engl.", "uč.", "sl." itd. Pozdrav,

---

Jlnarazgovor 20:08, 25. novembar 2007. (CET)

Daklem, šablon je pogrešan. :)--62.57.249.222 (razgovor) 20:14, 25. novembar 2007. (CET)

Ovaj, Jlna, htela si reći, "iza poslednjeg suglasnika a neposredno ispred samoglasnika"....--62.57.249.222 (razgovor) 20:16, 25. novembar 2007. (CET)

Ako je pitanje šta je pravilno, onda je to je engl. (baš kako reče "iza posljednjeg suglasnika, a neposredno ispred samoglasnika"). --Sanya (razgovor) 20:54, 25. novembar 2007. (CET)

---

Ma da, lapsus, iza suglasnika, a ispred samoglasnika. ----Jlnarazgovor 01:54, 26. novembar 2007. (CET)

---

Kako se transkribuje prezime Yang? Amerikanizovano kinesko prezime. Jang ili Jeng?--Nikola Todorović (razgovor) 18:15, 26. novembar 2007. (CET)

Nova tura transkripcije

Hajde neka neko transkribuje ovo:

Giler (Džiler?) - Giler

Dan (Dan ili Den?) - Den

Shusett (Šaset?) - Šuset

Anne (An ili En?) - En

Biehn (Bin?) - Bin

Reiser (Rajzer?) - Paul je Rajzer, Pete je Riser.

Apone (Apone ili Apoun? Prezime je amerikanizovano.)- Apon.

Ferro (Fero ili Ferou? Prezime je amerikanizovano.) - Fero

Crowe (Krou ili Kroui? Ovo e na kraju me buni.) - Krou

Wierzbowski (Vircbovski?) -

Brussat (Bruso?) - Brusat

Jenette Goldstein (Dženet Goldštajn? Da ne važi ovde možda ono parnjak pravilo, Jenette i Jenetta = Dženeta?) - Dženet Goldstin

Colette (Kolet? Da ne važi ovde možda ono parnjak pravilo, Colette i Coletta = Koleta?) - Kolet

Kash (Kaš ili Keš?) - Keš

Twentieth Century Foks (Tventiet senturi foks?) - Tventi senčeri foks.

Je l' se znak $ piše uz broj ili odvojeno od broja? 100$ ili 100 $? Odvojeno. --Nikola Todorović 23:51, 1. decembar 2007. (CET)

Imena škola

Pogledajte u Pomoć istoimenu poruku.Milens2

U vezi sa imenima filova

Da li u originali ili prevoditi (kada i kako?) Molim sve zainteresovane da pogledaju Razgovor:The Backyard--Vojvoda (razgovor) 22:09, 7. decembar 2007. (CET)

Ostaviti u originalu dok neko ne naiđe na prevod tog filma na srpskom jeziku. Bilo bi dobro ako neka televizija ili neki filmski distributer ima bazu podataka upravo o nazivima filmova prevedenih na naš jezik pedesetak godina unazad.—Miškin (razgovor) 20:15, 15. decembar 2007. (CET)

Ja sam kontaktirao razne distributere i kina u Srbiji. Ili nisam dobio odgovor ili kažu da takve podatke ne mogu dati.Evo ovih dana tražim po raznim knjigama naslove starih filmova, našao sam 80-100.—Rade Nagraisalović (razgovor) 20:22, 15. decembar 2007. (CET)

Za novije filmove i nije problem oni će vremenom dobiti svoje prevode. Ali za one od 20 i više godina unazad jedino je rešenje kako neko odgleda ili vidi naslov neka upiše ovde. Bilo bi dobro otvoriti posebnu stranu za to,ne članak već nešto malo ozbiljnije od peska.—Miškin (razgovor) 20:28, 15. decembar 2007. (CET)

Upotreba crte i crtice

Jagoda, već dva puta sam ti objašnjavao postoji li razlika između dveju verzija crta (ovde, poruka u 20.35, i ovde, poslednji pasus), ali nikako da upamtiš. :) Uglavnom, u srpskom nema razlike između te dve varijante, može svako da odabere koju hoću (s tim, naravno, što u istom tekstu ne treba mešati jednu i drugu verziju). Međutim, ovo kraće ispod prozora za uređivanje nije kraća crta, i ne znam šta to predstavlja (ali pretpostavljam da je u pitanju greška, pa bi možda neko ko ima pristup kodu mogao to i da izmeni); kraća crta se piše ovako (–), a ono je neki drugi znak. — Bbasic (razgovor) 02:18, 15. decembar 2007. (CET)

Na žalost, izgubio sam jako dobru knjigu Slog sa elementarnom tipografijom, Milana Đ. Jovanovića da proverim tačnu primenu, ali sam siguran da se tamo spominju dve vrste crta — manja i veća. Koliko mi se čini, manja crta može da se upotrebljava svuda gde stoji u pravopisu, dok duža može po izboru da se upotrebi u nekim slučajevima. Ne znam zbog čega se ne spominje u pravopisu, ali pretpostavljam da tamo nisu ulazili u tipografske finese. U svakom slučaju ova kraća crta (−) je osnovna crta i može da se primenuje svuda, a ova duža (—) služi da tekst u pojedinim delovima izgleda lepše, čitljivije itd. --loshmi (razgovor) 02:38, 15. decembar 2007. (CET)

Basicu, ZNAM i SECAM se da si mi objasnjavao, a cela moja prica se odnosi na bas tu istu crtu ispod edit prozora za koju i sam kazes da ne znas sta je. A da se i Pravopisu ne pominje ta kraca crta, ne pominje se. I u odeljku Crta kao interpunkcijski znak, kao i u odeljku Crta kao pravopisni znak stoji samo ova velika crtetina (—)*. A em i en crti ne pise ama bas nista. Uostalom, evo ti ovde sta si rekao, da ne bude opet ja nesto pobrkala:

Uglavnom, pomenute dve verzije crte zovu se „en-crta“ (kraća) i „em-crta“ (duža); crtica je kraća i od jedne i od druge. Pravopis ne propisuje koju od ovih dveju verzija treba upotrebljavati, samo kaže da crta treba da bude bar dva puta duža od crtice (što je ispunjeno i u jednom i u drugom slučaju). Lično više volim dužu, no ne greše ni oni koji koriste kraću. Jedini je problem to što ispod Vikipedijinog prozora za uređivanje dužu crtu, ali ovo ispred nije kraća crta. Moguće da je u pitanju greška — možda je neko hteo da stavi kraću verziju crte a greškom stavio ovaj znak — i u tom (bold moj) slučaju ne bi bilo loše zamoliti nekoga da to popravi: kraća crta („en-crta“) piše se ovako (–).

Mada, moram priznati, ne vidim neku veliku razliku izmedju ovog sto ti nazivas tom en-crtom i ovog ispod edit prozora. Evo:

• (–) (kopipejstovano tvoje)
• (−) klikano ispod prozora na "ono sto ne znamo sta je".

Gde pise to o tim em i en crtama?

--Jagoda ispeci pa reci 10:56, 15. decembar 2007. (CET)

Svi znakovi ispod formulara za uređivanje, su ovdje: Medijaviki:Edittools. Ako treba nešto ispraviti, ili dodati neki novi znak, bilo bi dobro da ostavite komentar na stranici za razgovor. —-Slaven Kosanović- {razgovor} 11:05, 15. decembar 2007. (CET)

Ovo kopipejstovano Bbasicevo jeste kraća crta, a ono drugo što ne znamo šta je je u stvari matematički simbol za minus. Kopipejstovao sam u pretraživač na engleskoj Viki:

(–) — en crta

(—) — em crta

(−) — minus

(-) — hifen minus

--loshmi (razgovor) 14:28, 15. decembar 2007. (CET)

---

OK. Onda samo treba voditi računa da se u istom tekstu ne mešaju ta em i ta en.... Ja moram da priznam da uopšte ne vidim razliku u dužini između "ovog što ne znamo" i ove Bojanove en-crte...--Jagoda ispeci pa reci 14:41, 15. decembar 2007. (CET)

---

Razlika između „ovog što ne znamo“ (za šta je Miloš na engleskoj Vikipediji pronašao da je minus, ali to je i dalje samo engleska konvencija, koja nema veze s našom; kod nas Odbor za standardizaciju razmatra da zvanično propiše koristi li se za minus crtica ili crta, ali nema ni govora o nekom trećem znaku) i en-crte jeste u položaju: ’aaa−aaa’ naspram ’aaa–aaa’ (prvo je „engleski minus“, i nalazi se skoro na samom vrhu slova, dok crta, kao u drugom primeru, treba da bude na sredini).

U Pravopisu se ne pominju dve vrste crte prosto zato što nisu predviđena dva znaka za slične potrebe. Crta se definiše kao znak bar dvostruko duži od crtice i koji stoji na sredini reda, a na nama je dalje kako ćemo to izvesti; međutim, jedan znak ne može se u jednom tekstu pisati na dva načina. Drugim rečima, kad jednom odaberemo koliko će nam crta biti dugačka, onda smo odabrali i ne možemo se usred teksta predomisliti i reći „sad ću malo crtu da pišem ovako“. Evo sličnog primera: možemo napisati gugutka i ƨuƨutka (i jedno i drugo su varijante malog kurzivnog G), ali ne možemo *guƨutka — kad jednom odaberemo, moramo biti dosledni.

I za kraj, crta je pravopisni i interpunkcijski znak, te se njegova upotreba reguliše Pravopisom. Prema tome, komentar da se „kraća crta može primenjivati svuda, a duža tamo gde kaže Milan Đ. Jovanović“ nema baš mnogo smisla, jer u Pravopisu nije predviđeno slično razlikovanje (a tipografi mogu da pričaju šta hoće; drugim rečima, njihov posao je da doteruju postojeće znake, ali ne i da uvode dva tamo gde je predviđen samo jedan). Jednostavnije ne može biti.

Koga zanima dodatna literatura, upućujem ga na tekst Crta, crta, crtica u ’Jezičkim doumicama’ Egona Feketea.

Pozdrav,

Bbasic (razgovor) 16:20, 15. decembar 2007. (CET)

---

Pa možda sam malo tupša, ali ne razumem šta hoćeš da kažeš. Prvo tvrdiš da postoje dve crte u srpskom i da je samo bitno opredeliti se za jednu od te dve varijante u istom tekstu, a onda kažeš da tipografi ne mogu da izmišljaju dva znaka za jedan pojam, jer u Pravopisu postoji samo jedna crta (čemu sam i ja svedok, tako piše). Da li hoćeš da kažeš onda da na vikipediji od znakova koji postoje u EDITU, pravilno je koristiti SAMO ovu najveću crtu? I ako Pravopis ne pominje dve varijante certe, zašto uopšte smarati mozak sa en i em crtom? Piše se ova velika i tačka. Ili sam nešto pogrešno (opet) protumačila? --Jagoda ispeci pa reci 16:41, 15. decembar 2007. (CET)

Ne, ne postoje dve crte u srpskom, postoji jedna jedina, koja mora biti: bar dva puta duža od crtice, i na sredini teksta. U fontu koji se ovde koristi postoje dva znaka s tim karakteristikama — i samim tim što zadovoljavaju postavljene uslove može se, dakle, koristiti bilo koji od njih. Da postoji font sa deset sličnih znakova, bilo bi u redu upotrebljavati bilo koji od tih deset; međutim, ono što nije u redu jeste da neko dođe i kaže: pošto u fontu imamo deset znakova, sad ću ja tačno da propišem kad se upotrebljava prvi, kad drugi, ..., kad deseti. Tih deset znakova u fontu jesu deset različitih znakova, možda postoji neki jezik među čijim se interpunkcijskim simbolima razlikuju svih deset, ali u srpskom jeziku oni mogu biti samo varijante jednog te istog znaka — u Pravopisu obrađenog pod nazivom ’crta’. — Bbasic (razgovor) 16:51, 15. decembar 2007. (CET)

OK. Sad mi je jasno. Samo još jedna sitnica. Ako se ne varam, ti si rekao "ovo drugo ne znam šta je", tako da font koji se koristi ovde, iako ima dve oznake za crtu, jedna "ne znamo šta je" a druga znamo da je crta, prema tome, može se koristiti SAMO veća crta (—), što će reći, ovo "što ne znamo šta je" (−) ne treba koristiti. ’El tako? --Jagoda ispeci pa reci 17:02, 15. decembar 2007. (CET)

Tačno, ovo „ne znamo šta je“ ne treba koristiti (jer ne zadovoljava drugi uslov, tj. nije na sredini teksta), ali u istom fontu se nalazi i znak (–), koji se može koristiti (to je pomenuta „en-crta“), samo što njega nema ispod prozora za uređivanje; drugim rečima, ispod prozora za uređivanje stoji samo mali izbor znakova, nisu tu svi znakovi koje font sadrži. Mislim da bi najbolje bilo zameniti dole „ne znamo šta je“ en-crtom, preko stranine koju je Slaven pomenuo. Ni varijanta koju si pomenula, „Piše se samo ova velika i tačka“, ne bi valjala jer ne možeš nekome kome se više sviđa kraća zabraniti da je koristi samo zato što ti preferiraš dužu — i ti i on imate jednako pravo na izbor, ako je on u skladu s Pravopisom; (−) nije u skladu, pa to ne valja koristiti, ali (–) i (—) sasvim su ravnopravni izbori. — Bbasic (razgovor) 17:18, 15. decembar 2007. (CET)

---

Pa ja na tastaturi nemam tu tvoju en crtu, pa sto se mene tice, pisem veliku i tacka. Ako neko ima na tastaturi tu tvoju en crtu, nek je pise, nemam nista protiv. Ali ja sam govoerila samo i iskljucivo o znacima koji se nalaze ispod vikipedijinog edit prozora. Medjutim, ja jos jednom moram da naglasim da JA u Fajefoksu NE VIDIM razliku izmedju "onoga sto ne znamo sta je" i en crte. Ja ih vidim kao dve potpuno iste crte, iste duzine i na istoj visini. --Jagoda ispeci pa reci 17:24, 15. decembar 2007. (CET)

PS: Ovo naglasavam jerse ispostavilo da se latinicna slova ubacena u cirilicu lepo vide u IE, a u FF ne... --Jagoda ispeci pa reci 17:28, 15. decembar 2007. (CET)

---

Mrzim sukobljene izmene.

Koliko vidim, crte su različite (i ja sam sa FF): −–. Tj. prva je više a druga niže.

Mislim da bi ubuduće razgovor o MV trebalo voditi na odgovarajućim stranama. U ovom slučaju ovde, ili na trgu, ako se ne zna gde je stranica. Dakle, šta je predlog?--Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 17:29, 15. decembar 2007. (CET)

---

Hm, sad i ja vidim, ali tek pošto su stavljene tako jedna tik uz drugu. Međutim, kad se edituje (evo dok sad pišem, gledam ih) sasvim su na istom nivou.

Konkretan predlog je da se, ako je to moguće, ta "što ne znamo šta je" zameni ovom en-crtom u edit prozoru i gotova priča, neka onda svako koristi onu crtu koja mu se više sviđa. Ova "ne znamo šta je" ionako ničemu ne služi (valjda, ne znam da li je koristite u matematičkim formulama i sl.)--Jagoda ispeci pa reci 17:33, 15. decembar 2007. (CET)

Ok. Zamenio sam. Ako sam nešto pokvario, javiće se neko ko zna kako da popravim. --Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 17:36, 15. decembar 2007. (CET)

Nisam citirao Milana Đ. Jovanovića, već sam rekao šta sam zapamtio iz te knjige. Ne mora da znači da se dobro sećam. Pronaći ću već tu ili neku drugu knjigu iz tipografije pa ću izneti tačne podatke.

Crta se definiše kao znak bar dvostruko duži od crtice i koji stoji na sredini reda, a na nama je dalje kako ćemo to izvesti;

— Bbasic

Prema ovom pravilu ukoliko je ovo (-) crtica, onda je ovo (–) crta. Prema tome, ne bismo mogli da koristimo ovu (—) crtu, jer bi u tom slučju ova (–) crta morala da "postane" crtica. --loshmi (razgovor) 21:40, 15. decembar 2007. (CET)

Mada moram da se složim s loshmijevom logikom, takođe moram da napomenem da se u Pravopisu pominje samo ova velika crta. Hoću da kažem, svi primeri koji su dati, napisani su sa tom velikom crtom... Ta n-crta se nigde ne pominje... --Jagoda ispeci pa reci 21:55, 15. decembar 2007. (CET)

Da li je ovaj razgovor na ovoj lokaciji vesela slučajnost ili rezultat posebno uspešnog pajtonovskog konkursa: Turimo neku random raspravu na razgovor o što nepovezanijoj temi? :R -- Обрадовић Горан (разговор) 22:24, 15. decembar 2007. (CET)

Možda se vama, gospodine Obradoviću, ova rasprava čini nevažnom, ali iz nje je proizišla jedna vrlo korisna stvar: uklonio se nepotreban znak u edit prozoru i zamenio drugim, korisnim. Sad... Što je započet i završen na ovom članku, to je manje važno. Vodile su se na ovim stranicama daleko manje konstruktivne i daleko štetnije rasprave i niko se nije setio da ih prekida, i karakteriše "pajtonovskim", nego su svi netom hrlili da se uključe.... --Jagoda ispeci pa reci 22:28, 15. decembar 2007. (CET)

Lošmi, šta po tvom mišljenju znači „bar dva puta duža“? Koliko znam, to znači ili dva puta duža, ili dva i po puta duža, ili tri puta duža itd., samo da ne bude manje. Da li je tebi poznato neko drugo značenje priloga bar? — Bbasic (razgovor) 22:29, 15. decembar 2007. (CET)

Ma samo vi raspravljajte do mile volje, ne smeta meni :) Samo mi je neobično što ovo nije prebačeno na neki od trgova, jer sa Isusom Hristom veze nikakve nema, a i teško da će iko ovu raspravu naći ovde. -- Обрадовић Горан (разговор) 22:47, 15. децембар 2007. (CET)

Poznata su mi i druga značenja, ali to sad nema veze. Dakle, šta je definicija crtice? Ukoliko je crtica ovo (-), crta može biti sve ovo (–, ―, —), a ukoliko uzmemo da je crtica ovo (–) onda je crta ovo (―, —) itd. Hipotetički, ukoliko je bitno samo da crta bude bar dva puta duža onda ona može biti i nešto ovako (———)? Pa postoje valjda neka tipografska pravila u svemu tome? --loshmi (разговор) 01:20, 16. децембар 2007. (CET)

Тонови

Дакле ово сам се већ више пута запитао али увек би питање остајало некако по страни. Но сада га постављам. Ради се о називима тонова. Да ли је правилно писати:

це, цис, дес, де, дис, ес, е, еис, фес, еф, фис, итд.

или мора:

c, c♯, d♭, d, d♯, e♭, e, e♯, f♭, f, f♯ itd.

Možda su i oba pogrešna. :-) Zato se ovde javljam.--Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 18:50, 16. decembar 2007. (CET)

Verujem da je u tekstovima koji nisu mnogo usko stručni (što se odnosi i na tekstove na vikipediji) trebalo da stoji ovo prvo, jer laik ne bi znao da pročita ove znake. S druge strane, u nekim usko stručnim tekstovima koje bi čitali samo ljudi koji se razumeju u muziku i tonove, može se pisati i samim znakovima... Sad... Ako grešim, već će doći neko da me ispravi, međutim, koliko ja znam, Pravopis nema ni jednu posebnu odrednicu o pisanju imena tonova... --Jagoda ispeci pa reci 18:55, 16. decembar 2007. (CET)

BTNj, moglo bi, kad se prvi put pominje, da se u zagradu stavi i znak: pisano u ce duru (c-dur)....?--Jagoda ispeci pa reci 18:57, 16. decembar 2007. (CET)

Na primer često je viđen miks C-Dur, F-ključ (slova tonova latinična). Iako može biti pravilno, često se osećam kao na iglama kad ga pišem sa Ce-Dur ili Ef-ključ (a interesovalo bi me da li je ovo drugo pravilno).--Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 18:59, 16. decembar 2007. (CET)

Evo, mislim da sam našla nešto. Klajn, u RJN str. 26, pod odrednicom „crtica“, br. 5 kaže: „Ako je na prvom mestu slovo, crtica se piše“. Pa onda daje primere između kojih se nalazi: „g-žica“. Onda pod brojem 7. kaže: „Ako prvi element složenice već sadrži crticu, nema potrebe da se dodaje druga“. Pa daje primer: „ce-mol akord“. Knjiga je pisana latinicom, ali ako u ovom primeru Klajn piše "transkribovano, verujem da je onda tako i ispravno čak i ćirilicom: ce-mol. Sa crticom. Malo me zbunjuje ovo sa „g-žica“, pretpostavljam da ako bi se pisalo ćirilicom da bi G ostalo latinično... A možda ta žica nema veze s tonovima?--Jagoda ispeci pa reci 19:17, 16. decembar 2007. (CET)

---

Evo, nađoh i samu odrednicu DUR. Klajn piše:

• D-dur, F-dur (veliko slovo, po mogućstvu latinicom) običnije nego De-dur, Ef-dur, kako propisuje Pravopis.

Međutim, sa molovima je drugačija stvar. U odrednici MOL, kaže:

• c-mol, f-mol (prvo slovo bi po pravilu trebalo pisati latinicom), običnije nego c-mol, ef-mol itd. Prema ustaljenom običaju u muzici, nazivi durskih tonaliteta se pišu velikim, a molskih malim slovom.

Poz.--Jagoda ispeci pa reci 19:30, 16. decembar 2007. (CET)

---

Zaista hvala na trudu. g-žica je žica koja proizvodi ton g (ili je proizvedena tako da naštimovana na taj ton pokazuje optimalne osobine) tj. direktno je vezana sa imenovanjima tonova (and that's all what's all about). Interesantno je što je kao primer naveo i „ce-mol“ (naravno da onda i „ce-mol“ važi) umesto samo „c-mol“, što me zajedno sa drugim odgovorom dovodi opet na raskrsnicu. Znači imao bih ipak još pitanje: Da li se slova, koja označavaju tonove se po (jakoj?) preporuci, znači ipak ne transkribuju i pišu latinicom?--Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 20:24, 16. decembar 2007. (CET)

---

Konkretnije. Na putu sam da članke o tonalitetima preimenujem u npr:

C-dur, Des-dur, es-mol (eh, ovo poslednje nije baš izvodljivo ovde al` šta ćeš) itd.

Ispravno?--Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 20:27, 16. decembar 2007. (CET)

---

Pa, prema onome što Klajn kaže, preporučljivije je pisati ih latinicom, i u originalu. Pravopis, izgleda ne pominje tu mogućnost, već daje "transkribovanu varijantu". Ja bih rekla da je pravilno i jedno i drugo, pa kako ko voli. Ne zaboravi da se molovi pišu malim, a durovi velikim slovom, bez obzira za koju varijantu se opredelio. I samo je slovo latinično, ono "dur" ili "mol" se piše ćirilicom (naravno, ako je tekst ćiriličan).

I još nešto, oni cisovi i disovi, to mi se čini, samo transkribovano - cis, dis i sl. --Jagoda ispeci pa reci 20:33, 16. decembar 2007. (CET)

Ne, ne... Ne... C-dur je dobro. es-mol - ovo nije.

Pravilno: C-dur ili Ce-dur. Des-dur... Cis-dur....--Jagoda ispeci pa reci 20:33, 16. decembar 2007. (CET)

Ponavljam: Samo latinično u originalu, dakle latinična slova. C, D, F (ako su durovi) ili c, d, f (ako su molovi).... Ako je transkribovano, onda samo ćirilicom sve: Ce, De, Ef (durovi), ce, de, ef (ako su molovi). Oni znaci cis, dis i sl. samo transkribovano i ćirilicom.Cis-dur, des-mol (pardon ako ovako nešto ne postoji, ne razumem se baš u note)...--Jagoda ispeci pa reci 20:36, 16. decembar 2007. (CET)

Ok, neću više da te opterećujem. Izgleda da je trenutna situacija ok, a da bi se izbegle određene tehničke zamke ostaviću ga tako. Hvala puno. ( moram da nabavim Klajna... :/ )--Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 20:54, 16. decembar 2007. (CET)

Nikakvo opterećenje, zaista. Ako mogu, uvek rado pomognem. Što se Klajna tiče, kad sledeći put budeš dolazio u Bgd, potraži ga u bilo kojoj knjižari u Beogradu. S njim barem nema problema. --Jagoda ispeci pa reci 21:13, 16. decembar 2007. (CET)

Kamilo Goldži

Imamo jedan problemčić sa odrednicom Kamilo Goldži i srodim izrazima, kao što je Goldžijev aparat i Goldžijeva metoda. Naime, prezime ovog italijanskog naučnika je transkibovano u našoj stručnoj literaturi kao Goldži, i gotovo isključivo se tako javlja u njoj. Nekoliko saradnika insistira da se po pravilu prenošenja gi sa italijasnkog transkribuje kao đi, a samim time i izrazi koji idu uz to prezime. Ne bi bilo loše da se vi koji ste stručni za ovu oblast uključite, raspitate u našem akademskom svijetu, da li bi bilo problematično da se izmjeni u Golđi, golđijev aparat i golđijevu metodu? —-Slaven Kosanović- {razgovor} 20:58, 19. decembar 2007. (CET)

---

Argumenti:

• Pravopis nalaže da se slovo G u italijanskom uvek transkribuje kao Đ. JEDINI izuzetak koji navodi je Bordžija. Jedini. Prema tome, pravilno je Golđi a ne Goldži.

• U dvema OPŠTIM enciklopedijama takođe se pojavljuje kao Golđi.

Mala enciklopedija Prosveta, izdanje iz 1986. - Golđi

Mala enciklopedija u boji Vuk Karadžić-Larus iz 1974. - Golđi i Golđijev aparat.

Histolozi su stručnjaci u oblasti HISTOLOGIJE a ne u oblasti PRAVOPISA, prema tome veoma je moguće da su oni to ime transkribovali kako su znali i umeli. Uostalom, ne bi bilo ni prvi ni poslednji put. Zato i jesu histolozi, a ne lingvisti. Ostavimo lingvistiku lingvistima a histologiju histolozima. Tako je najbolje. --Jagoda ispeci pa reci 21:04, 19. decembar 2007. (CET)

Čekaj, zar nisu „botaničari“ i „botanika“? :) Brzo se mijenjaju stvari na ovoj viki..., svjetlosnom brzinom.... :) Moram priznati da brzo učiš stvari, zaslužila si medalju za hrabrost... :) —-Slaven Kosanović- {razgovor} 21:27, 19. decembar 2007. (CET)

Za učenje medalja za hrabrost? Aj idi malo da se odmoriš, počeo si da brljaviš... Što se botaničara tiče, svejedno je ko je u pitanju. Bitno je da nije lingvista. Za sve važi isto. Nek se svako bavi SVOJIM poslom i nek se ne meša u posao drugih. --Jagoda ispeci pa reci 21:32, 19. decembar 2007. (CET)

Kada se primjeni na tvoj slučaj onda je hrabrost, dakle nije riječ o „pravopisnoj grešci“... :) —-Slaven Kosanović- {razgovor} 21:36, 19. decembar 2007. (CET)

---

U opštoj enciklopeciji iz 1978. godine je Kamilo Golđi.—Rade Nagraisalović (razgovor) 21:41, 19. decembar 2007. (CET)

Glasam da bude po pravopisu.—Miškin (razgovor) 21:43, 19. decembar 2007. (CET)

Preterujete svi danas sa gosn Goldžijem. Ranije je o ovome bilo diskusije i završilo se na obliku Golđi. Što se mog mišljenja tiče (osećam se prozvanim kao biolog ;)), nema ama baš nikakvog razloga da ne piše tako (ali nemam samo ja mišljenja ;)). U stručnoj literaturi na srpskom jeziku (kao i u enciklopedijskim leksikonima iz oblasti biologije i medicine) ćete naići na oblik Goldži, Goldžijev aparat, Goldžijev kompleks, predeo Goldžija, a ne na oblik Golđi. Dalje, naslov članka na sr.viki u kom piše Golđi nimalo neće promeniti stanje stvari u struci. Što je najgore, učenici i srednjoškolci koji će se eventualno koristiti vikipedijom radi pisanja seminarskih ili čega god, mogu biti prozvani (nažalost, opet) kao neupućeni?! Vikipedija će izgubiti nešto poena što se tiče kompetentnosti, i tako dalje... Da ne gledam više u kristalnu kuglu, imam malu zamerku svima uključenim u diskusiju — članak o dotičnom gospodinu je bar tri puta kraći od vaših pisanija! Više bih cenio korišćenje te energije u dopunjavanje članka. Pošto će se sve srediti putem preusmerenja, zaista ne vidim poentu ove vaše priče. Neka piše Golđi, kako predlažu i nalažu pravila transkripcije sa italijanskog jezika, običnom korisniku vikipedije je totalno nebitno. A i biolozima. Naučeni smo da razlikujemo važnost forme od važnosti sadržaja. Pritom, ne bih ja baš lingviste terao da se bave pravopisom — neka se drže lingvistike =) Pozdrav svima, rekoh svoje i ne vraćam se ovde. Wlodzimierz (razgovor) 21:56, 19. decembar 2007. (CET)

Hm... Ja moju energiju nisam trosila SAMO na raspravu kao neki zaludnici koji ili pametuju ili vredjaju okolo. Koga zanima moze da pogleda u moje izmene i vidi da sam danas zavrsila prevod Spartakov ustanak. Sta je druga strana u ovoj diskusiji uradila osim sto je tvrdoglavo odbijala da prihvati validne argumente, vredjala one koji daju iste, i prodavala pamet u kesicama? To je sto se tice zamerke svim ukljucenima u diskusiju. A sto se tice gospodina Golđija... Već je sve rečeno. Ovo poslednje o lingvistima koji se teraju da se bave pravopisom, nisam bas razumela... Šta si time hteo da kažeš? Pravopis je deo lingvistike. Ili sam ja tu nešto propustila... Eto, vidiš da sam malo glupša, moram da vratim onu medalju za hrabrost... --Jagoda ispeci pa reci 22:11, 19. decembar 2007. (CET)

Svakom loncu poklopac... Pa bre pusti da se ljudi izjasne, svi su čuli tvoj stav o temi. Ja sam završila ovo, ono, diskutovala i pecala se sa Slavenom, prevela ono, presvukla majicu, itd... Koga je briga šta si ti radila u međuvremenu. Ovaj odjeljk je otvoren da se svi zainteresovani osim tebe i mene mogu izjasniti. —-Slaven Kosanović- {razgovor} 22:36, 19. decembar 2007. (CET)

Tačno tako. Zato prestani više da naklapaš budalaštine i pusti ljude da se izjasne. Neki se već jesu izjasnili i čini mi se da trenutno gubiš sa 3:0.--Jagoda ispeci pa reci 22:37, 19. decembar 2007. (CET)

Šta je tačno tako? Da si svakom loncu poklopac? To već znamo. Uopšte ovdje nije cilj da se pobjeđuje i daju golovi. Ako baš hoćeš, organizvaću privatnu partiju s tobom izvan Viki, da se tu ispucamo i nadajemo golova... :) Dakle, uopšte nije problem da bude Golđi, ako kao što reče Vlodzi to nije problem za struku, ali je problem da neko kao ti uvijek fura svoj stil u svemu, bez konsultacije sa bilo kim, i usput lijepeći razne epitete na bilo koga ko se ne slaže s tobom. To je stil koji će imati nesrećan epilog, ako ga ne promijeniš. —-Slaven Kosanović- {razgovor} 22:52, 19. decembar 2007. (CET)

Ja jesam za pravopis, ali ovo je preterano. Čovek možda treba da bude Golđi pošto to i nije toliko ustaljeno, ali Goldžijev aparat i kompleks su ustaljeni oblici u našem jeziku. Pa koriste se u svim udžbenicima. Deca uče to kao goldži od osnovne škole. Svako ko ima osnovno znanje iz biologije/citologije je čuo za goldžijev aparat. Zato bih ostavio goldžijev aparat i kompleks, ali treba napomenuti i da je ime čoveka Goldži, pa bi po pravopisu bilo Golđijev aparat. —Jovan Vuković (r) 17:30, 20. decembar 2007. (CET)

A od onih koji se bave istorijom rokenrola čućeš kako je svojevremeno bio nenadmašan Elvis Prisli, i svi koji imaju osnovno poznavanje opšte kulture, pop-kulture i sveta koji ih okružuje čuli za njega, a kad bi nekome pak govorio o Elvisu Presliju, jako čudnovato bi te pogledali, pa je opet jedino Presli ili Prezli ispravan oblik. Ili, na primer, svi kompjuteraši znaju šta je kertridž, iako je jedino kartridž ispravno, pored boljih odomaćenijih izraza kao što je patrona. Pa i svi koji su čuli za Goldžijev aparat morali bi priznati sebi da nisu bili u pravu, jer čovek se zvao Golđi, kao god što je i Elvis bio Presli a patrona za štampač je kartridž, bez obzira na to što su svi čuli drugojačije. --Đorđe D. Božović (razgovor) 22:23, 20. decembar 2007. (CET)

Problem je što se i dan danas u svim školskim udžbenicima piše goldžijev aparat i goldžijev kompleks, kako je rekao Jovan. A priču da ljudi koji su za ovu godinu pisali te udžbenike ne koriste, ili ne znaju Pravopis, možete mačku o rep, jer to jednostavno nije tačno. Fino je gore rekao Vlodzi, to su ustaljeni termini već godinama koji se neće mijenjati u struci, bez obzira šta pisalo u Pravopisu. Uzgred nigdje se ti pojmovi ne pominju u novijim Pravopisima, a o starijim da i ne govorim. Pravila transkripcije sa italijanskog postoje još u Pravopisu iz šezdesetih prošlog vijeka, te nema šanse da niko toliko godina nije vidio tu navodnu grešku. Pa vi sada pričajte o prisliju/presliju, i pominjite šta god još vam padne na pamet. —-Slaven Kosanović- {razgovor} 22:34, 20. decembar 2007. (CET)

Jak ti je argument pozivanje na naše udžbenike. :) Osim Goldžijevog aparata, naći ćeš u istim tim udžbenicima i mejosu i Henlejevu petlju (ovaj naučenjak nije se zvao Henlej nego Henle) i dr. Možda sam pesimista, ali stvarno sumnjam da autori udžbenika iz biologije i sličnih struka, a posebno onih stručnijih udžbenika, i za toliko godina koliko postoje pravila uopšte otvaraju Pravopis. Ti živiš u Španjolskoj, ali ne verujem da si zaboravio kakav je naš mentalitet i stanje opšte pismenosti. ;) Ustaljeni termin jeste aparat, ali nazvan je po naučniku čije prezime nije Goldži... Uostalom, kad ti kažeš „oduvek je ovako pa će i ostati tako, bez obzira na to šta piše u Pravopisu“ (!!!), onda nikakve konstruktivne diskusije ne može biti, jer ako nešto piše u Pravopisu, ne možeš ga okačiti mačku o rep i ne možeš reći „bez obzira na to“. Na Vikipediji smo dosad valjda utvrdili da je jedino Pravopis jedini pravopis; i da samo normativna lingvistička literatura (a ne biološka niti bilo koja druga) rasuđuje šta je ustaljeno a šta nije. --Đorđe D. Božović (razgovor) 23:02, 20. decembar 2007. (CET)

Nisu samo udžbenici, ali džabe je pričati ovdje na Vikipediji... :) Nismo mi ništa ni gori ni bolji od ostatka svijeta. S druge strane, španski pravopis nije krut kao naš, jer pokriva šire jezičko područje, čak i kulture koje izvorno nisu bile hispanske. Naravno postoje pravila, ali su podložna promjenama. Interpretacija istih je nerijetko sučeljavanje mišljenja među stručnjacima španskog jezika, isto kao i kod nas. Iz tih stručnih diskusija se rađaju konkretni prijedlozi za korekcije, izmjene itd... U svakom slučaju daleko su fleksibilniji u nekim nebitnim detaljima, kao što bi možda bio ovaj kojim se bavimo ovih dana, dakle dž ili đ... Za razliku od nas koji sebe adaptiramo drugim jezicima preko transkripcija isl., Španci adaptiraju druge sebi, dakle tu bi bila suštinska razlika između njih i nas. Strana imena i prezimena, ali i mnoge georgafske i druge odrednice, obično pišu u originalu (u slučaju da ne postoji već ustaljeni ekvivalent), a svako izgovara kako može. Na primjer, nema šanse da neki Španac izgovori tri suglasnika zaredom. Itd... na kraju ne piše ništa od toga u Pravopisu, niti se gdje spominje konkretan primjer. Postoje ljudi koji gledaju u Pravopis kao u Bibliju, što je totalno pogrešno, ako ne vjeruješ pitaj nekoga akademika ko radi upravo na tom Pravopisu. Pravopis je skup smjernica, ne zakona, niti ultimativnih riješenja za svaku situaciju. —-Slaven Kosanović- {razgovor} 23:34, 20. decembar 2007. (CET)

Samo bih htela da naglasim da ovaj tekst odozgo je prava dezinformacija. Ja živim u Španiji, bavim se španskim jezikom i završila sam španski na Beogradskom univerzitetu, i u stalnom sam kontaktu sa ljudima lingvistima i pravopisnim pravilima španskog jezika. Španski jezik ima pravila i ona su definisana od strane Španske kraljevske akademije. U svakoj jezičko-pravpisnoj raspravi, uvek se konsultuje RAE (što bi bio pandan našem Pravopisu, ali eto, Španci imaju tu prednost da ga imaju i na internetu), i kad se utvrdi šta RAE kaže, tu prestaje svaka dalja priča i rasprava. Naravno, i među hispanoparlantima ima nedokazanih i bandoglavih koji uporno hoće da idu uz vetar celom svetu, ali na njih niko ne obraća mnogo pažnje, tako da je moj topli savet da i vi to isto učinite. Toliko od mene. --Jagoda ispeci pa reci 23:49, 20. decembar 2007. (CET)

Da čuo sam ja za tvoju diskusiju na španskoj viki i tvojoj interpretaciji španskog pravopisa. Pitali su me ljudi sa španske viki s koje si kruške pala. Ali nije toliko bitan sada taj detalj. Bitnp je da sam ja studirao i završio fakultet u Španiji, imao i imam kontakte sa mnogim akademicima ovdje, kako za španski jezik, tako i za druge oblasti, tako da tvoje mišljenje ne može biti jače od mog. Može samo biti istog intenziteta u zavisnosti u kojim krugovima se krećeš. A meni se čini da su ti krugovi na nivou foruma na Internetu... :) —-Slaven Kosanović- {razgovor} 00:09, 21. decembar 2007. (CET)

Pa to je zato što tamo vladaju iste siledžije kao i ovde. To je opšti problem vikipedije. Svaka šuša se nađe samopozvanom da onima koji znaju soli pamet. --Jagoda ispeci pa reci 09:51, 21. decembar 2007. (CET)

Šta li je to što ti znaš, a ljudi kojima je španski jezik maternji i među kojima ima i stručnjaka za isti, ne znaju, pa tako fatalno griješe, na jednoj ili bolje rečeno seriji vrlo upadljivih odrednica na špansoj viki, da mi je samo znati. Voliš da soliš pamet, više nego šumskih jagoda da se najedeš. —-Slaven Kosanović- {razgovor} 12:56, 21. decembar 2007. (CET)

hehehe... Luk huz tokin'.... Tú no tienes arreglo, nen... --Jagoda ispeci pa reci 12:59, 21. decembar 2007. (CET)

Claude os, aperi oculos! —-Slaven Kosanović- {razgovor} 13:15, 21. decembar 2007. (CET)

---

Po četvrti put:

Mala enciklopedija Prosveta, izdanje iz 1986. - Golđi, Kamilo.

Mala enciklopedija u boji Vuk Karadžić-Larus iz 1974. - Golđi, Kamilo, Golđijev aparat.

Po četvrti put postavljam pitanje: zašto bi školski udžbenik iz biologije bio kompetentniji pri rešavanju jednog jezičko-pravopisnog problema od dve ugledne ćirilične enciklopedije i jednog Pravopisa pride? I niko ovde ne traži da se neki "ustaljeni termin menja u struci", već se samo insistira na preusmerenju na pravilan oblik, s tim da ustaljen i nepravilan oblik ostaje kako bi se preko njega moglo doći do pravilnog oblika. I niko ne može zabraniti Vladimiru i svim ostalima koji su navikli na Goldžija da i dalje koriste taj oblak privatno, na fakultetu, u stručnoj literaturi itd. I svi čitaoci članka o Kamilu Golđiju će nakon što isključe računar moći slobodno da nastave da ga oslovljavaju sa Goldži, a neki će možda početi da govore Golđi.

Dakle, zanemarimo Pravopisno pravilo i konstatujmo da nije tačno da je SVUGDE Goldži, već da se u nekim izvorima pojavljuje I oblik Golđi što dokazuje da su neki ipak razmišljali svojom glavom kada su pisali neke enciklopedije. Možda su pisci ovih dveju enciklopedija trebali da provere kod biologa da li je ispravno Goldži ili Golđi i da ih zamole za dozvolu da njegovo prezime IPAK napišu ispravno? Svašta.

—delija (razgovor) 22:56, 20. decembar 2007. (CET)

Ovdje više niko ne priča o Vikipediji i koji će oblik izabrati neki tamo vikipedijanci koji sebe smatraju autoritetima za sve pojmove svijeta. Priča se o ustaljenim oblicima u struci za izvedene pojmove koji se koriste u svoj stručnoj, ali i školskoj literaturi. Dvije/tri enciklopedije nasuprot sve stručne literature je priča o hidalgu i vjetrenjačama... —-Slaven Kosanović- {razgovor} 23:04, 20. decembar 2007. (CET)

---

A ko je tebe, renesansni mislioče, ovlastio da presuđuješ i tvrdiš da je za rešavanje jezičko-pravopisnih pitanja merodavnija stručna literatura od opšte enciklopedije? Nemaš nikakvih kvalifikacija za to (ni stručnih, ni formalnih). Naravno, imaš titulu administratora uz koju si zadužio jedan pendrek na kojem piše "blok" pa sada mašeš tim pendrekom i prepadaš (odnosno, ti misliš da prepadaš) svet okolo. Mene prepasti nećeš i nećeš me sprečiti da iznesem svoje mišljenje o nekom problemu, koje je, ako nisi dosad primetio, svaki put argumentovano citatima iz relevantne literature.

A u stručnoj literaturi može da piše bilo šta, dok u opštoj enciklopediji kao što je Vikipedija MORA da stoji TAČAN oblik (podatak) svidelo se to tebi ili ne. I budi siguran da ću se JA pobrinuti da taj tačan podatak (u ovom ili onom obliku) dospe na Vikipediju budući da imam ISTA prava pri uređivanju Vikipedije kao što ih imate ti, Jovan i svi ostali. A da ti ili Jovan određujete svojevoljno i na svoju ruku šta je ustaljeno ili ne . . . to VI možete okačiti mačku o rep. Jasno?

—delija (razgovor) 23:32, 20. decembar 2007. (CET)

A o čemu razglabamo ako ne o tome koji ćemo oblik upotrebiti u člancima na Vikipediji? O poreklu života i smislu univerzuma možda? :) Neobavezna pravopisna ćaskanja uvek možemo ostaviti za piće u kafani preko puta, a ovde se valjda bavimo konkretnom primenljivom stvari. --Đorđe D. Božović (razgovor) 23:17, 20. decembar 2007. (CET)

—delija (razgovor) 23:32, 20. decembar 2007. (CET)

Đorđe, ja sam već nekoliko puta predložio da se koriste OBA oblika, s tim da prusmerenje bude sa Goldži na Golđi - i svi srećni i zadovoljni. Oni koji ceo život govore Goldži i koji taj članak traže pod Goldži biće usmereni na Golđi, tamo će pročitati članak u kojeme će se nekoliko puta sresti s njima mrskim oblikom Golđi i onda će lepo isključiti računar i nastaviti da u svojim stručnim tekstovima i na fakultetima govore Goldži. Ako ništa drugo, saznaće iz Vikipedije da je oblik Golđi pravilan i da je zabeležen u nekoliko izvora, a niko im ne može zabraniti da taj podatak brže-bolje zaborave i da nastave da dotičnog gospodina oslovljavaju kako su navikli. Zbog čega se u stvari mi svađamo?

—delija (razgovor) 23:32, 20. decembar 2007. (CET)

Poštujem pravopis, ali da li je sigurno to da ako se naučnik zvao Golđi, a aparat zovemo Goldžijev aparat, mora aparat da se menja. Mislim ako je Goldžijev aparat srpski naziv, onda je on to nezavisno od imena naučnika. Mi a tako zovemo, ne transkribujemo sa italijanskog golčijev aparat, on je neki opšti pojam, već transkribujemo naučnika. A što su naučnici nešto pogrešno transkribovali pre 100 godina i posle na osnovu toga napravili nove reči, ne znači da sada i to moramo da menjamo. Verovatno su i šraf pogrešno preneli iz nemačkog Schraube, pa sada ne pričamo šraub ili kako god, već i dalje šraf. Nećemo i to da menjamo valjda —Jovan Vuković (r) 17:53, 21. decembar 2007. (CET)

Da li je moguće ....

Da li je moguće sledeće: Da recimo kod Elvisa Preslija, Kamilo Golđija i sličnih naziva koji su se nekad drugačije izgovarali (i sad se nažalost izgovaraju) negde pored, ispod naslova ili uz sam naslov stoje upozorenje da je to po pravopisu. To bi donekle pojasnilo situaciju ljudima koji dolaze retko ili nisu upućeni u rasprave na trgu. A i ako neko bude koristio viki kao izvor za rad i upotrebi pravilan oblik a drugi mu zamere da se pozove upravo ovde za početak. Ne znam da li je već bilo rasprava ovome, ako jeste preskočite ovu temu.—Miškin (razgovor) 10:09, 21. decembar 2007. (CET)

Sasvim je moguće. Pogledaj članak Sri Lanka ili Džon Maklohlin. To smo još uradili na par drugih članaka, al se ne sećam kojih. Međutim, izgleda da našeg dragog administratora ne zadovoljava ni jedna tako valjana referenca kao što je Pravopis, tako da bi referenciranje Golđija kao pravopisno pravilnog oblika i dalje bilo uzaludno... On bi i dalje tvrdio da je to... bezveze i mlatarao svojom batinom bloka preteći svakome ko bi se usudio da premesti članak na pravilan oblik Golđi. --Jagoda ispeci pa reci 10:18, 21. decembar 2007. (CET)

Možda upozorenje u obliku šablona (recimo kao što za medicinske članke stoji važno upozorenje na kraju teksta- recimo Transfuzija krvi) . S tim što bi ovde stajalo na početku teksta uz sam naslov ili iznad njega (uočljivo).—Miškin (razgovor) 10:30, 21. decembar 2007. (CET)

Nema potrebe, nalepnica bi samo naruzila clanak (IMHO). Dovoljno je staviti fusnotu, kao u primerima koje sam navela... Medjutim, prethodno treba ustanoviti da li Vikipedija postuje UVEK pravopis, i ako je tako, onda da dobije jedno pravilo CRNO NA BELO da ubuduce do ovakvih zamornih i nadasve kontraproduktivnih diskusija ne bi vise dolazilo. --Jagoda ispeci pa reci 10:41, 21. decembar 2007. (CET)

Rješenje sa preusmjerenjem je sasvim logično i uvijek lako promjenljivo, tako da bi ono valjda zadovoljilo sve. U stručnoj literaturi rasprostranjeniji oblik bi naravno trebao biti glavni oblik. Koji je oblik stručno najrasprostranjeniji naravno odlučuju stručnjaci. U čemu je problem? Kakva upozorenja, kakvi šabloni, kakvi bakrači? Samo gubljenje vremena. --Kaster (разговор) 10:44, 21. децембар 2007. (CET)

Ok to je to samo sam hteo da vidim da li ipak postoji nešto. U člancima Sri Lanka i Džon Maklohlin je to sasvim zadovoljavajuće odrađeno.—Miškin (razgovor) 10:50, 21. decembar 2007. (CET)

Kašter je u pravu — preusmerenja jesu rešenje, ali ne slažem se s njim po pitanju odabira oblika koji će biti „glavni“. Ne bi trebalo da to bude rasprostranjeniji oblik nego ispravan oblik. Pravopis i rečnici određuju šta je ispravnije a ne stručna literatura. Iako mnogi filozofi govore filosofija, po Pravopisu je samo filozofija ispravno. Iako je rasprostranjeniji oblik Elvis Prisli, samo je Elvis Presli ili Prezli ispravno. --Đorđe D. Božović (razgovor) 16:58, 28. decembar 2007. (CET)