Vidljivost LGBT+ osoba na Pesmi Evrovizije
Izbor za Pesmu Evrovizije već decenijama ima svoje fanove u LGBT+ zajednici, a organizatori su se aktivno trudili još od 90-ih da te fanove uključe u takmičenje.[1]
| LGBT+ vidljivost na izboru za Pesmu Evrovizije | |
|---|---|
| Deo članaka o Pesmi Evrovizije | |
 | |
LGBT+ osobe na Pesmi Evrovizije
urediIzvođači
urediPobednici
uredi- Katrina Leskanič koja je predstavljala Ujedinjeno Kraljevstvo 1997. kao deo grupe Katrina and the Waves (transkr. Katrina i Vejvs) se kasnije autovala kao lezbijka.[2]
- Sledeće godine, Dana Internašonal je postala prva trans učesnica, i prva trans pobednica takmičenja 1998.[3][4] Više LGBT+ osoba su se od tad takmičile i pobedile na takmičenju.
- Končita Vurst, dreg persona gej muškarca Tomasa Neuvirta, je pobedio 2014. za Austriju.
- Biseksualac Dankan Lorens je pobedio 2019. za Holandiju.[5][6]
- Marija Šerifović koja je pobedila za Srbiju 2007. godine se 2013. autovala kao lezbijka.[7]
- Lorin, biseksualka, je pobedila 2012. godine i njena pesma se smatra najboljom pesmom ikad u istoriji Pesme Evrovizije.[8] Ona se autovala 2017.[9]
- Viktorija de Anđelis, koja je basista u bendu Måneskin (transkr. Moneskin) je otvoreno biseksualka, dok se njen kolega iz benda Itan Torčio identifikuje kao "seksualno slobodan".[10]
Ostali
uredi1997.
uredi2011.
uredi- 2011. godine, Ujedinjeno Kraljevstvo je predstavljala Engleska grupa Blue (transkr. Blu). Članovi te grupe Dankan Džejms i Li Rajan se identifikuju kao gej i biseksualac, tim redom.[11][12]
2016.
uredi- 2016. godine, Izrael je predstavljao Hovi Star, koji je gej.[13]
- Iste te godine, Dauve Bob, biseksualan muškarac, je predstavljao Holandiju.[14]
2017.
uredi- Slavko Kalezić, koji je predstavljao Crnu Goru 2017. je gej.[15]
2018.
uredi- Sara Alto, predstavnica Finske 2018. je lezbijka.[16]
- Melovin, koji je predstavljao Ukrajinu 2018. se autovao kao biseksualac 2021.[17]
2019.
uredi- Bilal Hasani, predstavnik Francuske 2019. je kvir.[18]
- Tom Hugo, koji je predstavljao Norvešku 2019. kao deo grupe KEiiNO (transkr. Kajno) je gej.[19]
- Mamud, koji je predstavljao Italiju je takođe gej.[20][21]
2021.
urediUčesnici 2021. koji su deo LGBT+ zajednice uključuju:
- Montejn iz Australije (biseksualka).[22]
- Lezli Roj iz Irske (lezbijka).[23]
- Vasil Garvanlijev iz Severne Makedonije, Žangu Makruj iz Holandije i Jendrik Sigvart iz Nemačke, koji su gejevi.[24][25][26]
- Roksen iz Rumunije koja se posle takmičenja autuje kao nebinarna osoba.[27]
- Hulda Kristin Kolbrunardotir, prateća pevačica u bendu Daði og Gagnamagnið (transkr. Dadi i Gagnamagnid), koji su predstavljali Island, je panseksualna.[28]
2022.
uredi- Mihael Ben David iz Izraela je gej.
- Akile Lauro i jedan od pratećih pevača iz San Marina su se poljubili za vreme nastupa.
- Šeldon Rajli iz Australije je gej.
- Elin Ejursdotir sa Islanda je panseksualka
- WRS iz Rumunije je gej.
Voditelji
urediI neki voditelji programa su bili deo LGBT+ zajednice, kao na primer Asi Azar 2019. koji je gej[29] i Niki de Jaher 2020. i 2021. koja je bila prva trans osoba da vodi program.[30]
U nastupima
urediNeki scenski nastupi i pesme su imale reference na istopolne veze. Žan-Klod Paskal, koji je pobedio 1961. za Luksemburg je rekao da njegova pobednička pesma "Nous les amoureux" (Mi ljubavnici) govori o homoseksualnom paru, što je 1960-ih bilo veoma kontroverzno, naročito jer je homoseksualnost još uvek bila kriminalizovana u velikom broju država.[31] Nastup Kriste Sigfrids 2013. je uključio poljubac sa drugom devojkom kako bi pokazala podršku usvajanju zakona o istopolnim brakovima u Finskoj. Litvanski nastup 2015. je imao 3 poljupca na sceni, jedan strejt, jedan gej i jedan lezbijski.[32][33] 2018. godine, Rajan O'Šaugnesi je imao plesače koji su predstavljali zaljubljen istopolni par.[34][35] Nekoliko dreg nastupa je izvedeno na sceni Pesme Evrovizije, uključujući Verku Serdučku, Di-Ku, Končitu Vurst i Sestre iz Slovenije.[36]
Incidenti
urediRazne političke ideologije u i van Evrope su se našle u konfliktu sa Evrovizijom, naročito oko LGBT+ prava.
Končita Vurst
uredi- Austrija
Izbor Vurst za Pesmu Evrovizije je izazvao kontroverzu u Austriji, a Fejsbuk grupa od skoro 38000 ljudi je protestovala protiv ove odluke austrijskog javnog servisa da interno izabere predstavnika Austrije.[37] U intervjuu za Austrijske novine Kurir, Vurst je branio ovaj izbor ORF-a, ukazujući na to da svaki emiter ima potpunu odgovornost za sve vezano za takmičenje, i ukazao na to da interni izbor 2007. nije naišao na protivljenje publike.[38] Vurst je takođe tvrdio da kriticizam iz grupe prevazilazi proteste protiv internog izbora i prikazuje homofobiju i diskriminaciju. Založio se za nastavak svoje borbe protiv diskriminacije.[37][38]
- Belorusija
U Belorusiji je zbog Vurst bila je pokrenuta peticija da se Pesma Evrovizije 2014. ne emituje u zemlji, tvrdeći da je „leglo sodomije" i pokušaj evropskih liberala da zapadne vrednosti nametnu Belorusiji i Rusiji.[39][40]
- Jermenija
Vurst prima kritike i od jermenskog predstavnika te godine Aram Mp3-a, koji je izjavio da je „njen stil života neprirodan i da mora da se odluči da li je žena ili muškarac”. Aram se kasnije izvinio i insistirao da je njegova izjava bila „samo šala".[41]
- Litvanija
2014. godine, Litvanski prezenter glasova Ignjas Krupavičijus je, pre nego što je objavio ko je dobio 10 poena Litvanije, izvukao žilet i pretvarao se da brije svoju bradu sa opaskom „vreme je za brijanje”, objavljujući da je 10 poena za Austriju i Končitu Vurst kroz kihot. Prezenter Nikolaj Kopel je posle Litvanskih poena odgovorio „Vreme za brijanje? Ipak ne”. Sasvim slučajno, sledeći glasovi su dolazili iz Austrije, koje je dodelila Kati Belovič sa lažnom bradom kako bi pokazala podršku Končiti. Britanski komentator Grejem Norton je takođe iskazao svoje nezadovoljstvo i podržao Kopelov odgovor.[42]
- Rusija
Po pobedi Končite Vurst, u Ruskoj pravoslavnoj crkvi nisu ostali bez komentara, ocenjujući da je to „korak ka napuštanju hrišćanskog identiteta u Evropi”. Ruski mediji su preneli i zahtev Vitalija Milonova, zamenika zakonodavne skupštini Sankt Peterburga, upućen ministru kulture Vladimiru Medinskom da Vurst ne sme da ima turneju po Rusiji.[43]
Polina Gagarina koja je predstavljala Rusiju 2015. je imala intervju tokom pauze u glasanju sa Končitom Vurst, i privukla kritike ruskih konzervativaca kad je postavila video iz bekstejdža gde grli Končitu na svoje društvene mreže.[44][45]
- Srbija
Gej-lezbijski info centar osudio je ponašanje komentatora RTS-a Silvane Grujić i Dragana Ilića tokom prenosa takmičenja 2014. koje je održano u Kopenhagenu zbog, kako je rečeno, vređanja transrodne populacije i zatražio izvinjenje Javnog servisa. Ovaj centar naročito je osudio ponašanje komentatora tokom nastupa predstavnika Austrije i tokom glasanja, kada je Vurst dobijao maksimum (12) poena. „Smeštanje Končite Vurst u domen bizarnosti, cirkusa, frik šoua i zblažnjavanja kada dobija maksimum poena je nedopustivo”, navedeno je u saopštenju.[43]
Povodom protestnog pisma Gej-lezbijskog info centra, oglasio se i zabavni program RTS-a saopštenjem u kojem je „izraženo žaljenje ukoliko je došlo do uznemiravanja transpopulacije i pripadnika LGBT”. „Muzičko-zabavni karakter ’Pesme Evrovizije’ svake godine određuje i ton komentarisanja kvaliteta muzičkih numera, izvođača, kao i ukupni utisak nastupa takmičara”, naveo je RTS.[43]
Nenad Pagonis je tokom imitiranja Končite Vurst u izvedbi pesme „Rise Like A Phoenix” (srp. Uzdigni se kao feniks) kao deo programa „Tvoje lice zvuči poznato” iskazao transfobiju kad je pri kraju nastupa pocepao svoju haljinu, a onda tokom komentara žirija izjavio da je „imao moralnu dilemu oko toga da li treba da imitira Končitu” i da mu je „drago što su mu deca mala, da ne mora da im objašnjava koga je imitirao”.[46]
- Hrvatska
U Hrvatskoj su bile burne reakcije na račun HRT-a i načina na koji je voditelj prenosio finale Evrovizije, a onlajn izdanje tabloida „Teportal”, u tekstu „HRT-ov komentar ’Evrosonga’ bio uvredljivo loš”, konstatuje da je Aco Kostandinov, doajen hrvatske evrovizijske delegacije, „površnim, iritantnim, neretko čak i homofobnim stilom prokomentarisao finale takmičenja”.[43]
- Crna Gora
Amfilohije Radović, mitropolit crnogorsko-primorski Srpske pravoslavne crkve je doveo u vezu poplave na Balkanu 2014. sa pobedom drag kraljice Končite Vurst na Pesmi Evrovizije nekoliko nedelja ranije, objasnivši „da nas Bog iskušava kako bismo se vratili na pravi put”.[47]
Izrael
urediBiranje Dane Internašonal za takmičenje 1998. je naišlo na negodovanje i pretnje smrću od strane pravoslavnih zajednica u Izraelu, što je rezultovalo u tome da je smeštaj Dane u Birmingemu bio jedini hotel sa staklom otpornim na metke.[48][49]
Iran
urediIranski zvaničnici su uložili primedbe na azerbejdžansko domaćinstvo Pesme Evrovizije 2012. Iranski klerici Ajatolah Muhamed Modžahed Šabestari i Ajatolah Džafar Sobhani su osudili Azerbejdžan za „anti-islamsko ponašanje”, tvrdeći da će Azerbejdžan biti domaćin „gej parade”.[50]
Ovo je dovelo do protesta ispred iranske ambasade u Bakuu, gde su protestanti nosili znakove koji ismevaju Iranske lidere. Ali Hasanov, zadužen za javne i političke probleme u kabinetu predsednika Azerbejdžana, izjavio je da su izjave vezane za gej paradu lažne i predložio Iranu da se ne meša u azerbejdžanske unutrašnje poslove.[51] Kao odgovor, Iran je opozvao svog ambasadora iz Bakua,[52] dok je Azerbejdžan zahtevao formalno izvinjenje od Irana za njihove izjave vezane za Pesmu Evrovizije[53] i kasnije takođe opozvao svog ambasadora iz Teherana.[54]
Dana 30. maja, ministarstvo državne bezbednosti Azerbejdžana je objavilo da je slomilo više planova za terorističke napade na Pesmu Evrovizije, kojima su mete bili Kristalna dvorana, Mariot i Hilton hoteli u Bakuu.[55] 22. avgusta The Daily Telegraph (Dejli Telegraf) je objavio da, prema saznanjima zapadnih špijunskih agencija, je iranski vrhovni vođa Ali Hamnej lično naredio elitnim Kuds Snagama da obave teroristički napad na zapad i njihove saveznike, uključujući Azerbejdžan tokom Pesme Evrovizije.[56]
Kina
urediEvrovizija se emitovala u Kini od 2014. na Mango TV[57], ali je taj emiter tokom takmičenja 2018. posle prvog polufinala izgubio prava na emitovanje zbog cenzure irskog nastupa koji je imao depikciju istopolnog para, i cenzure albanskog nastupa zato što je predstavnik Albanije Eugent Bušpepa javno prikazao svoje tetovaže, što krši smernice o "sub kulturama" i "kulturama zlog duha".[58] Kao rezultat gubljenja prava, kineski emiter nije mogao da emituje drugo polufinale i finale 2018. godine, kao i bilo koje buduće takmičenje.[59]
Mađarska
urediNagađa se da je vidljivost LGBT+ zajednice na takmičenju jedan od faktora zašto se Mađarska povukla sa takmičenja 2020. usled anti-LGBT+ klime u vladi Viktora Orbana, iako mađarski emiter MTVA nikad nije dao zvaničan razlog povlačenja.[60][61]
Rusija
uredi2009. godine, aktivista za gej prava Nikolaj Aleksejev je iskoristio to što se takmičenje održava u Rusiji za promociju LGBT+ prava, protiveći se izjavi tadašnjeg gradonačelnika Moskve da je homoseksualnost satanistička.[62] Aleksejev je objavio da će moskovska prajd parada 2009. biti održana na dan finala Pesme Evrovizije. Parada je takođe preimenovana u "Slovenski ponos" kako bi se ukazalo na probleme LGBT+ osoba u svim Slovenskim zemljama.[63] Povorka nije dobila odobrenje moskovskih zvaničnika na osnovi da bi "uništila moralne vrednosti društva"[64], izjavili su da će protestanti biti tretirani "strogo"[65] i da će se primeniti "oštre mere" na bilo kom ko se pridruži maršu.[66]
Skup je rasturen od strane moskovske policije, i 20 protestanata je uhapšeno, uključujući Nikolaja Aleksejeva[64] i aktivistu za ljudska prava Petra Tatčela koji je izjavio da "ovo pokazuje da stanovnici Rusije nisu slobodni" dok ga je policija odvodila.[67] Švedska predstavnica Malena Ernman je podržala protestante, izjavivši da nije homoseksualka, ali bi bila ponosne da za sebe kaže da je gej da podrži svoje fanove, i da je tužna što moskovske vlasti ne dozvoljavaju ljudima da podrže ljubav.[68] Pobednik takmičenja Aleksander Ribak se takođe oglasio povodom kontroverze, izjavivši da je Pesma Evrovizije sama po sebi "najveća gej parada".[69]
Holandska grupa De Toppers (transkr. De Topers) je došla u žižu javnosti kad je član grupe Gordon izjavio da će bojkotovati finale Pesme Evrovizije 2009. ako bi došlo do slamanja gej parade. Ova pretnja je ostala prazna pošto se nisu plasirali u finale.
Slovenija
urediPošto su izabrane za predstavnike Slovenije na Pesmi Evrovizije 2002, dreg nastup pod imenom Sestre su izazvale buru negođenja u Sloveniji, što je izazvalo debatu o LGBT+ pravima u Sloveniji u Evropskom parlamentu pred učlanjenje Slovenije u Evropsku uniju.[70][71]
Turska
urediTurska, koja je nekad bila redovna učesnica i pobednica 2003. godine, se povukla sa takmičenja 2013. i navela je kao razlog nezadovoljstvo oko sistema glasanja. Kad su upitani o vraćanju na takmičenje, Turski emiter TRT je izjavio da su LGBT+ nastupi razlog za nastavljen bojkot takmičenja.[72][73] Iako su prvobitno hteli da prikazuju takmičenje 2013. godine, odlučili su se protiv toga zbog istopolnog poljupca Kriste Sigfrids.[74]
Izvori
uredi- ^ „How Eurovision became a gay-friendly contest” (na jeziku: engleski). France 24. 22. 5. 2015. Pristupljeno 7. 7. 2020.
- ^ „INTERVIEW: Katrina Leskanich -”.
- ^ West 2020, str. 191–195.
- ^ „Eurovision Song Contest: Birmingham 1998”. Eurovision Song Contest. Pristupljeno 7. 7. 2020.
- ^ Bromwich, Kathryn (6. 7. 2014). „Conchita Wurst: 'Most artists are sensitive and insecure people. I am too'”. The Guardian. Pristupljeno 7. 7. 2020.
- ^ Moore, Matt (18. 5. 2019). „Dutch Eurovision contestant Duncan Laurence comes out as bisexual”. Gay Times. Pristupljeno 7. 7. 2020.
- ^ „I Am A Lesbian! – Marija Serifovic Opens Up in Her Film "Confession"”. InSerbia News. 28. 11. 2013. Pristupljeno 7. 8. 2015.
- ^ „Exclusive: here are the full results of the ESC Top 250 of 2020”. songfestival.be. 2. 1. 2021. Pristupljeno 27. 11. 2021.
- ^ „Eurovision winner Loreen comes out as bisexual”. Topics (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-08-13.
- ^ Parente, Luca (12. 2. 2021). „Sanremo 2021, i Maneskin si spogliano e parlano di libertà sessuale”. NEG Zone (na jeziku: Italian). Arhivirano iz originala 23. 05. 2021. g. Pristupljeno 23. 5. 2021.
- ^ Akingbade, Tobi (2019-07-22). „Duncan James 'proud to be gay' as he reveals new boyfriend Rodrigo Reis”. www.standard.co.uk (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-08-13.
- ^ „'I Sleep With Duncan All The Time'”. HuffPost UK (na jeziku: engleski). 2014-01-14. Pristupljeno 2021-08-13.
- ^ staff, T. O. I. „Israeli entrant to Eurovision says humiliated at Russian airport for being gay”. www.timesofisrael.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-08-13.
- ^ Granger, Anthony (2016-03-10). „Netherlands: Douwe Bob Comes Out As Bi”. Eurovoix (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-08-13.
- ^ „Montenegro Eurovision Singer Hits Wrong Note Back Home”. Balkan Insight (na jeziku: engleski). 2017-04-21. Pristupljeno 2021-08-13.
- ^ „Saara Alto opens up about her sexuality as she poses in stunning new photo shoot” (na jeziku: engleski). 23. 12. 2016. Pristupljeno 2021-08-13.
- ^ „Ukraine: "I showed my essence" - MELOVIN comes out, kisses a woman and a man on stage at Atlas Weekend festival”. wiwibloggs (na jeziku: engleski). 2021-07-06. Pristupljeno 2021-08-13.
- ^ „Le youtubeur Bilal Hassani, idole queer des jeunes, représentera la France à l'Eurovision”. Le Monde.fr (na jeziku: francuski). 2019-01-27. Pristupljeno 2021-08-13.
- ^ Shalom, Nir Raz (2018-12-04). „Congrats to "Tom Hugo" Married His Partner Today”. ESCBEAT (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-08-13.
- ^ „Mahmood: "Vi piace cantautore Moroccan pop?"”. Vanity Fair. 1. 2. 2019. Pristupljeno 22. 3. 2019.
- ^ „Lorenzo Tobia Marcucci e la storia d'amore con Mahmood”. Metropolitan Magazine (na jeziku: italijanski). 2021-05-22. Pristupljeno 2021-11-20.
- ^ https://twitter.com/actualmontaigne/status/1308748804649181185?lang=en. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - ^ „'I pushed being gay deep down inside me' - Eurovision hopeful Lesley Roy”. independent (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-08-13.
- ^ „Eurovision's Vasil is ready to be a voice for LGBTQ people in North Macedonia and the Balkans”. Attitude.co.uk (na jeziku: engleski). 2021-05-02. Arhivirano iz originala 04. 08. 2021. g. Pristupljeno 2021-08-13.
- ^ „Jeangu Macrooy: 10 facts about the Netherlands' Eurovision 2021 singer”. wiwibloggs (na jeziku: engleski). 2021-03-23. Pristupljeno 2021-08-13.
- ^ „Jendrik Sigwart privat: Mit Freund Jan in Rotterdam? Das ist unser ESC-Kandidat 2021”. News.de (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2021-08-13.
- ^ „Eurovision star Roxen comes out as non-binary in powerfully frank chat with fans” (na jeziku: engleski). 3. 8. 2021. Pristupljeno 2021-08-13.
- ^ Kelly, Emma (2021-05-21). „Iceland's Eurovision entry warms queer hearts as singer waves pansexual flag”. Metro (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-08-13.
- ^ University. „ASSI AZAR: Israeli TV personality and gay rights advocate”. Cornell (na jeziku: engleski). Office of Web Communications, Cornell University. Pristupljeno 2021-08-13.
- ^ „'Eurovision' gets first transgender host in YouTube star Nikkie de Jager”. SBS Your Language (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-08-13.
- ^ „" Nous les amoureux " de Jean-Claude Pascal, une chanson qui annonce la révolution du mouvement gay...”. La Première (na jeziku: francuski). 16. 5. 2019. Pristupljeno 3. 5. 2020.
- ^ Omelyanchuk, Olena (13. 5. 2015). „A joyful song from Lithuania”. eurovision.tv. European Broadcasting Union. Pristupljeno 22. 12. 2015.
- ^ Brey, Marco (16. 5. 2015). „Lithuania: Two Singers - One Kiss!”. eurovision.tv. European Broadcasting Union. Pristupljeno 22. 12. 2015.
- ^ „Eurovision 2013 final underway amid lesbian kiss controversy”. dw.com. Deutsche Welle. 18. 5. 2013. Pristupljeno 28. 2. 2021.
- ^ Reynolds, Daniel (9. 5. 2018). „Ireland's Gay Dance on Eurovision Shows World That 'Love Is Love'”. advocate.com. The Advocate. Pristupljeno 28. 2. 2021.
- ^ Jordan, Paul (24. 10. 2016). „Life's a drag! Eurovision queens past and present”. eurovision.tv. European Broadcasting Union. Pristupljeno 28. 2. 2021.
- ^ a b Ranta, Riku (14. 9. 2013). „Austria: Thousands join a Facebook group protesting ORF'S choice”. escwebs.net. Arhivirano iz originala 24. 5. 2014. g. Pristupljeno 25. 11. 2014.
- ^ a b Karzel, Julia (17. 9. 2013). „Conchita Wurst: "Ein Bart alleine reicht nicht"”. kurier.at (na jeziku: nemački). Kurier. Arhivirano iz originala 24. 5. 2014. g. Pristupljeno 25. 11. 2014.
- ^ Bigg, Claire (31. 10. 2013). „Bearded Drag Queen Sparks Eurovision Uproar”. Radio Free Europe/Radio Liberty. Arhivirano iz originala 19. 11. 2013. g. Pristupljeno 25. 11. 2014.
- ^ „Petition in Weißrussland: Protest gegen Conchita Wurst”. derStandard.at (na jeziku: nemački). Der Standard. 11. 11. 2013. Arhivirano iz originala 16. 11. 2013. g. Pristupljeno 25. 11. 2014.
- ^ Javier, Escartín (31. 3. 2014). „¿Homofobia en Eurovisión?”. ABC (na jeziku: španski). Arhivirano iz originala 29. 11. 2014. g. Pristupljeno 25. 11. 2014.
- ^ Clickmusic Newsdesk (10. 5. 2014). „Lithuania draws criticism over shaving joke to Eurovision winner Conchita Wurst”. Click Music. Arhivirano iz originala 12. 5. 2014. g. Pristupljeno 11. 5. 2014.
- ^ a b v g „Pažljivo s komentarima o pobedi Končite Vurst”. politika.rs. 12. 5. 2014. Pristupljeno 4. 12. 2021.
- ^ West 2020, str. 287–291.
- ^ Aubusson (24. 5. 2015). „Eurovision 2015: Anti-booing technology deployed to protect Russian contestant”. The Sydney Morning Herald. Pristupljeno 7. 7. 2020.
- ^ Marinović, Nemanja (7. 1. 2018). „Končita po drugi put među Srbima: Tvoje lice zvuči transfobično 2. deo”. Optimist.rs. Pristupljeno 4. 12. 2021.
- ^ „Amfilohije: Poplave su opomena zbog Končite Vurst, to je "dokaz da nas Bog još voli"”. Blic. Pristupljeno 23. 5. 2019.
- ^ O'Connor 2010, str. 152–155.
- ^ „Transsexual singer stirs up passions”. BBC News. BBC. 10. 5. 1998. Pristupljeno 7. 7. 2020.
- ^ Antidze, Margarita (22. 5. 2012). „Iran's "gay" Eurovision jibes strain Azerbaijan ties”. Reuters. Arhivirano iz originala 31. 5. 2012. g. Pristupljeno 15. 7. 2012.
- ^ Lomsadze, Girgoi (21. 5. 2012). „Azerbaijan: Pop Music vs. Islam”. EurasiaNet.org. Arhivirano iz originala 11. 7. 2012. g. Pristupljeno 15. 7. 2012.
- ^ „Iran recalls envoy to Azerbaijan ahead of Eurovision”. AFP. 22. 5. 2012. Arhivirano iz originala 27. 6. 2012. g. Pristupljeno 15. 7. 2012.
- ^ „Azerbaijan Demands Apology From Iran Over Eurovision”. Voice of America. 24. 5. 2012. Arhivirano iz originala 26. 6. 2012. g. Pristupljeno 15. 7. 2012.
- ^ „Azerbaijan Recalls Ambassador To Iran”. Radio Free Europe/Radio Liberty. 30. 5. 2012. Arhivirano iz originala 24. 7. 2012. g. Pristupljeno 15. 7. 2012.
- ^ Mammadov, Elman (30. 5. 2012). „Eurovision 'terror plot' thwarted: Azerbaijan”. American Free Press. Arhivirano iz originala 6. 7. 2013. g. Pristupljeno 15. 7. 2012.
- ^ Coughlin, Con (23. 8. 2012). „Iran's supreme leader orders fresh terror attacks on West”. The Daily Telegraph. Arhivirano iz originala 22. 8. 2012. g. Pristupljeno 22. 8. 2012.
- ^ „Eurovision 2013 reaches China”. Eurovision Song Contest. 1. 10. 2013. Pristupljeno 7. 7. 2020.
- ^ Royston, Benny (10. 5. 2018). „China banned from broadcasting Eurovision after cutting same-sex dance and tattooed singer”. Metro. Pristupljeno 7. 7. 2020.
- ^ Bakker, Sietse (10. 5. 2018). „EBU terminates this year's partnership with Mango TV”. Eurovision Song Contest. Pristupljeno 7. 7. 2020.
- ^ Walker, Shaun; Garamvolgyi, Flora (27. 11. 2019). „Hungary pulls out of Eurovision amid rise in anti-LGBTQ+ rhetoric”. The Guardian. Pristupljeno 16. 7. 2020.
- ^ Kozlov, Vladimir (29. 11. 2019). „Hungary Exits 2020 Eurovision Over Contest's LGBT-Friendly Policies: Report”. Billboard. Pristupljeno 16. 7. 2020.
- ^ Leonard, Peter (5. 5. 2009). „Russian gays risk Eurovision confrontation”. London. Associated Press. Arhivirano iz originala 7. 5. 2009. g. Pristupljeno 12. 05. 2009.
- ^ „'Slavic Gay Pride' to be held in Moscow on Eurovision finals day”. mosnews.com. 30. 3. 2009. Arhivirano iz originala 18. 5. 2009. g. Pristupljeno 2009-05-12.
- ^ a b Karmo, Julia (16. 5. 2009). „Moscow Police Break Up Gay Pride Rally”. Sky News. Arhivirano iz originala 19. 05. 2009. g. Pristupljeno 16. 05. 2009.
- ^ „Eurovision: is the world's campest contest ready to get serious?”. Lesbilicious. 11. 5. 2009. Arhivirano iz originala 28. 11. 2009. g. Pristupljeno 2009-05-12.
- ^ „UK rights activists defends banned Moscow Gay Pride parade”. mosnews.com. 12. 5. 2009. Arhivirano iz originala 18. 5. 2009. g. Pristupljeno 2009-05-12.
- ^ „Gay protest broken up in Moscow”. BBC News. 16. 5. 2009. Pristupljeno 2009-05-16.
- ^ Viniker, Barry (16. 5. 2009). „Malena Ernman is gay today”. ESCtoday.com. Pristupljeno 2009-05-16.
- ^ – Verdas største homseparade (Norwegian), NRK, May 17, 2009
- ^ „Transvestite Sisters stir Eurovision storm”. bbc.co.uk. BBC News. 5. 3. 2002. Pristupljeno 28. 2. 2021.
- ^ Banks, Martin (6. 3. 2002). „Transvestite Eurosong win sparks Slovenia accession doubts”. politico.eu. Politico. Pristupljeno 28. 2. 2021.
- ^ „Turkey to return Eurovision 'if no more bearded divas'”. Hürriyet Daily News. 4. 8. 2018. Pristupljeno 1. 7. 2020.
- ^ Marshall, Alex (18. 3. 2020). „Eurovision Song Contest Is Canceled Over Coronavirus Concerns”. The New York Times. Pristupljeno 7. 7. 2020. „"In 2018, the head of Turkey's public broadcaster said the boycott was also partly because some past winners, including the drag queen Conchita Wurst, had gone against Turkey's social values."”
- ^ Morgan, Joe (16. 5. 2013). „Turkey cancels Eurovision Song Contest over lesbian kiss”. Gay Star News. Arhivirano iz originala 28. 05. 2022. g. Pristupljeno 7. 7. 2020.