Радио Слободна Европа/Радио Слобода
Радио Слободна Европа/Радио Слобода (енгл. Radio Free Europe/Radio Liberty) је медијска организација у власништву владе САД.[2] Основана је 1949. ради ширења америчке пропаганде током хладног рата у источној Европи и Совјетском Савезу.[3] Централна обавештајна агенција (ЦИА) је финансирала њен рад, а циљ је био сламање комунистичких режима, уз помоћ бивших нацистичких агената.[4][5]
Радио Слободна Европа/Радио Слобода | |
---|---|
Radio Free Europe/Radio Liberty | |
Скраћеница | РСЕ/РС (RFE/RL) |
Оснивач | Агенција за глобалне медије САД |
Датум оснивања |
|
Тип | организација 501(c)(3) |
Седиште | Праг, Чешка |
Координате | 50° 4′ 44″ N 14° 28′ 43″ E / 50.07889° С; 14.47861° И |
Председник | Стив Капус |
Буџет | 124.300.000 $[1] |
Број запослених | >1.700[1] |
Веб-сајт |
Данас се води као организација 501(c)(3) под управом Агенције за глобалне медије САД, која надгледа сва међународна медијска тела која финансира влада САД. Од револуција 1989. и распада Совјетског Савеза, њено присуство у Европи је благо смањено. Седиште се тренутно налази у Прагу, уз додатне канцеларије широм света.[6]
Историја
уредиРадио Слободна Европа је настао током хладног рата захваљујући Националном комитету за слободну Европу, антикомунистичкој фронтовској организацији Централне обавештајне агенције (ЦИА) коју је формирао Ален Далес у Њујорку 1949. године.[7][8] Тек је касније откривено да је ЦИА тајно финансирала РСЕ. Током најранијих година постојања РСЕ, ЦИА и Стејт департмент су издали широке политичке директиве.[9]
САД су финансирале дугу листу пројеката како би се супротставили „комунистичкој привлачности” међу интелектуалцима у Европи и земљама у развоју.[10] РСЕ је развијен вером да ће се хладни рат на крају водити политичким, а не војним средствима. Амерички политиколози као што су Џорџ Кенан и Џон Фостер Далес признали су да је хладни рат у суштини био рат идеја.[11]
РСЕ је направљен по узору на Радио у америчком сектору (нем. Rundfunk im amerikanischen Sektor), радио-сервис који је финансирала влада САД првобитно намењен Немцима који живе у америчком сектору Берлина. Према Арчу Падингтону, бившем директору бироа за РСЕ, такође су га слушали и Источни Немци.[12]
Јануара 1950. покренут је предајник у Лампертхајму, а 4. јула исте године РСЕ је почео с емитовањем у Чехословачкој.[13] Крајем 1950. РСЕ је почео да окупља инострано особље. За сваки језик ангажовани су тимови новинара, а разрађен је и систем прикупљања обавештајних података.[14] РСЕ је такође опсежно пратио публикације комунистичког блока и радио-станице, стварајући корпус информација који ће касније искористити.[15] RFE also extensively monitored Communist bloc publications and radio services, creating a body of information that would later serve as a resource for organizations across the world.[16]
Док је Радио Слободна Европа био присутан у совјетским сателитским државама, Радио Слобода је радио у Совјетском Савезу.[17] Радио Слобода је основао Амерички комитет за ослобођење народа Русије 1951. године.[18] Првобитно назван Радио Слободе од бољшевизма, станица је 1956. преименована у Радио Слобода 1956.[19][20]
Радио Слобода је почео да емитује програм из Лампертхајма 1. марта 1953. године, стекавши знатан број слушалаца када је четири дана касније извештавао о смрти Јосифа Стаљина.[21] Такође је имао базу на војном аеродрому на периферији Минхена,[22] запошљавајући неколико бивших нацистичких агената активних током Другог светског рата.[23] Радио Слобода је 1955. године почео да емитује програме у источне руске провинције са краткоталасних предајника који се налазе на Тајвану.[24]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б „About Us”. RFE/RL.
- ^ „RFE/RL Language Services”. Radio Free Europe/Radio Liberty.
- ^ Uttaro, Ralph A. (1982). „The voices of America in international radio propaganda”. Law and Contemporary Problems. 45 (4): 103—122. JSTOR 1191297. doi:10.2307/1191297.
- ^ Prados, John: Safe for Democracy: The Secret Wars of the CIA (Ivan R. Dee, 2012). ISBN 9781566635745
- ^ Meyer, Cord (2000). „The CIA and Radio Free Europe”. Georgetown Journal of International Affairs. 1 (1): 127—130. ISSN 1526-0054. JSTOR 43134017.
- ^ Hudson, John (14. 7. 2013). „U.S. Repeals Propaganda Ban, Spreads Government-Made News to Americans”. Foreign Policy (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-27.
- ^ Puddington 2003, стр. 12
- ^ Weiner, Tim: "Legacy of Ashes", p. 36. Doubleday, 2007. ISBN 978-0307389008
- ^ Hudson, John (14. 7. 2013). „U.S. Repeals Propaganda Ban, Spreads Government-Made News to Americans”. Foreign Policy (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-27.
- ^ Puddington 2003, стр. 10
- ^ Cummings 2008, стр. 169
- ^ Puddington 2003, стр. 14
- ^ Mickelson 1983, стр. 30
- ^ Puddington 2003, стр. 37
- ^ Puddington 2003, стр. 39
- ^ Puddington 2003, стр. 40
- ^ Johnson 2010, стр. 43
- ^ Johnson 2010, стр. 37, 43
- ^ Cummings 2008, стр. 170
- ^ Cummings, Richard H. (14. 12. 2021). „Soviet Cold War Operations against RFE/RL Ukrainian Service”. Kyiv Post. Приступљено 30. 7. 2024.
- ^ Mickelson 1983, стр. 48
- ^ Johnson 2010, стр. 37
- ^ Johnson 2010, стр. 49–64
- ^ Mickelson 1983, стр. 110