Википедија

Velika Arkana

Velika Arkana u kontekstu tarot karata, predstavlja glavne karte u špilu tarota. Reč „arkana” potiče od latinske reči arcānum, što znači tajna ili misterija. U špilu tarota, Arkane se dele na dve glavne grupe: Velika Arkana i Mala Arkana.

Velika Arkana Rajder-Vejt špila

Ovaj skup sadrži 22 karte, svaka sa posebnim nazivima i brojevima (od 0 do 21). Svaka karta predstavlja određene koncepte, principe ili arhetipove, i smatra se da nosi dublju simboličnu poruku i značaj. Karte Velike Arkane često se fokusiraju na važne životne događaje ili duboke lične promene.[1] Naziv ne koriste igrači taroka.

Pre 17. veka, tarot karte su se koristile isključivo za igranje igara, a Luda i 21 adut su jednostavno bili deo standardnog paketa karata koji se koristio za igre i kockanje.[2] Pridavan im je alegorijski i kulturni značaj, ali osim toga, aduti prvobitno nisu imali mistični ili magijski značaj.[2] Sa špilovi dizajniranim za kartaške igre (tarot kartaške igre), ove karte služe kao trajni aduti i razlikuju se od preostalih karata – boje karata – koje okultisti nazivaju Male Arkane.[3]

Izrazi „Glavna“ i „Mala arkana“ se koriste u okultnim i gatačkim primenama špila kao u vežbanju ezoteričnog tarota i potiču od Žan-Batista Pitoa (1811–1877), koji je pisao pod imenom Pol Kristijan.[4]

Ser Majkl Damet piše da su Luda i aduti prvobitno imali jednostavno alegorijsko ili ezoterično značenje, uglavnom nastalo u 15. veku na italijanskim dvorovima.[2] Okultni značaj je počeo da se pojavljuje u 18. veku, kada je Antoan Kur de Žebelin (1725-1784), švajcarski sveštenik i mason, objavio 2 eseja o Tarotu u 8. tomu dela pod nazivom fr. Le Monde Primitif (1781)[5] (Prvobitni svet), nedovršena enciklopedija koja se sastoji od 9 tomova. (1773-1782). Prvi esej o tarotu u 8. tomu Prvobitnog sveta - esej pod nazivom Du Jeu des Tarots (Igra tarota) (na stranama 365-394) - je napisao Kur de Žebelin, a drugi esej - pod nazivom Recherches sur les Tarots, et sur la Divination par les Cartes des Tarots (Studija o tarotima i gatanju sa tarot kartama) (na stranama 395-410) - napisao je Luj-Rafael-Lukrecije de Fajola, grof od Meleta (1727-1804). Odatle se nastavila nadogradnja okultnog i gatačkog značaja tarota i Velike i Male Arkane.[6] Na primer, Kur de Žebelin je tvrdio da tarot aduti imaju egipatski, kabalistički i božanski značaj; Eteja (Žan-Batist Ale) (1738-1791) razvio je metod proricanja pomoću tarota; Elifas Levi (Alfons Luj Konstan) (1810-1875) je radio na tome da se odvoji od egipatske prirode proricateljskog tarota, vraćajući ga u Marsejski tarot, stvarajući „zakrivljenu“ kabalastičku korespondenciju, i čak je sugerisao da Velike Arkane predstavljaju faze života.[4] Markiz Stanislav de Guai (1861-1897) postavio je Veliku Arkanu kao inicijacijsku sekvencu koja će se koristiti za uspostavljanje puta duhovnog uzdizanja i evolucije.[2] Godine 1980. Seli Nikols (1908-1982), jungovski psiholog, napisala je da tarot ima dubok psihološki i arhetipski značaj, čak i da kodira ceo proces jungovske individuacije.[7]

Spisak karata Velike arkane

uredi

Poput ranih čopora u italijanskim odelima na kojima su prvobitno bili zasnovani, u kartomantičnom čoporu svaki Veliki Arkan prikazuje scenu, koja uglavnom prikazuje osobu ili nekoliko ljudi, sa mnogo simboličkih elemenata. U mnogim špilovima svaki ima broj (obično rimskim brojevima) i ime, mada nemaju svi špilovi oba, a neki imaju samo sliku. Svaki tarot špil je drugačiji i nosi drugačiju konotaciju sa umetnošću, ali većina simbolike ostaje ista. Najraniji, prekartomantični špilovi su nosili neimenovane i nenumerisane slike na svojim trionfima iliti adutima (verovatno zato što je veliki broj ljudi koji su ih koristili u to vreme bili nepismeni), a redosled karata nije bio standardizovan.[8] Snaga je postavljana tradicionalno kao jedanaesta karta, a Pravda osma, ali je uticajni tarot Rajder-Vejt promenio položaj ove dve karte kako bi se bolje uklopile sa astrološkim korespondencijama koje je razradio Hermetički red Zlatne zore, prema kojim je osma karta povezana sa Lavom, a jedanaesta sa Vagom.[traži se izvor] Danas mnogi špilovi koriste ovu numeraciju, posebno u svetu engleskog govornog područja. Oba rasporeda se smatraju važećim.[traži se izvor]

Broj Marsej Kur de Žebelen[2][9] Rajder-Vejt[10] Eteja[11] Pol Kristijan[12] Osvald Virt[13] Zlatna zora[14] Knjiga Teutova

(Krouli)[15]

0 (okultno) ili nenabrojivo Luda Luda Luda Ludost Krokodil[a] Luda[b] Luda Luda
I Žongler Mag

(„Šibicar, ili Žongler”)

Mag Bolest Magus Mag Mag Magus[v]
II Papinica Visoka sveštenica Visoka sveštenica Eteja / Upitnica Kapija utočišta (okultnog Utočišta) Sveštenica Visoka sveštenica Sveštenica
III Carica Carica („Kraljica”) Carica Noć / Dan Izida-Uranija Carica Carica Carica
IV Car Car („Kralj”) Car Podrška / Zaštita Kubni kamen Car Car Car
V Papa Jerofant („Visoki sveštenik”) Jerofant Brak / Unija Gospodar misterija (arkana) Papa Jerofant Jerofant
VI Ljubavnici Brak Ljubavnici (nema)[g] Dva puta Ljubavnik Ljubavnici Ljubavnici
VII Kočija Oziris Pobednik Kočija Neslaganje Ozirisove kočije Kočija Kočija Kočija
VIII Pravda Pravda Snaga Pravda / Pravnik Temis

(„Vaga i mač”)

Pravda Pravda Prilagođenje
IX Pustinjak Mudrac

(„Tragač za istinom i pravdom”)

Pustinjak Izdajnik Pokrivena lampa Pustinjak Pustinjak Pustinjak
X Točak sreće Točak sreće Točak sreće Sreća / Uvećanje Sfinga Točak sreće Točak sreće Točak sreće
XI Snaga Hrabrost

(„Snaga”)

Pravda Snaga / Suveren Zauzdan lav („Ukorćeni lav”) Snaga Snaga Požuda
XII Obešenik Razboritost Obešenik Razboritost / Narod Žrtva Obešenik Obešenik Obešenik
XIII (Smrt) - neimenovana Smrt Smrt Smrtnost / Ništavilo Skeletni kosač

(„Kosač”, „Kosa”)

Smrt Smrt Smrt
XIV Umerenost Umerenost Umerenost Umerenost / Sveštenik Dve urne („Genije Sunca”) Umerenost Umerenost Umetnost
XV Đavo Tajfun Đavo Velika sila Tajfun Đavo Đavo Đavo
XVI Božja kuća Dvorac Pluta („Božja Kuća”) Kula Jad / Zatvor Obezglavljena kula („Munjevita kula”) Kula Razvaljena kula Kula
XVII Zvezda Oziris, Pasja zvezda („Sirijus”) Zvezda Opustošenje / Vazduh Magova zvezda Zvezda Zvezda Zvezda
XVIII Mesec Mesec Mesec Komentari / Voda The Twilight Mesec Mesec Mesec
XIX Sunce Sunce Sunce Prosvetljenje / Vatra Plameno svetlo Sunce Sunce Sunce
XX Sud Stvaranje

(„Sudnji dan”)

Sud Sud Buđenje mrtvih (Genije mrtvih) Sud Sud Eon
XXI Svet Svet

(„Vreme”)

Svet Putovanje / Zemlja Magova kruna Svet Svemir Svemir

Ezoterizam

uredi

Do 19. veka, za tarot se tvrdilo da je „Biblija Biblije“, ezoterično skladište svih značajnih istina stvaranja.[2] Trend je započeo istaknuti mason i protestantski sveštenik Antoan Kort de Žebelin koji je sugerisao da tarot ima staroegipatsko poreklo i mistični božanski i kabalistički značaj.[4] Njegov savremenik, Luj-Rafael-Lukrecije de Fajola, grof od Meleta, potvrdio je tvrdnje Kur de Žebelina sugerišući (napadnut kao pogrešan[4]) da je tarot povezan sa Romima i da je zapravo utisnuta knjiga Hermes Trismegista.[4] Ove tvrdnje je nastavio Eteja. Eteja je prvenstveno prepoznat kao osnivač i propagator gatačkog tarota, ali je takođe učestvovao u propagiranju okultnog tarota tvrdeći da tarot ima staroegipatsko poreklo i da je izveštaj o stvaranju sveta i knjiga večne medicine.[4] Elifas Levi je revitalizovao okultni tarot povezujući ga sa mističnom Kabalom i učinio ga „glavnim sastojkom u magijskom predanju“.[20] Kao što Deker, Depauli i Damet primećuju, „njemu (Leviju) dugujemo njegovo (tarot) široko rasprostranjeno prihvatanje kao sredstva za otkrivanje skrivenih istina i kao dokumenta okultizma... Levijevi spisi su formirali kanal kroz koje je zapadna tradicija magije tekla do modernih vremena“.[20]

Misticizam

uredi

Početkom 19. veka masonski pisci i protestantski sveštenici utvrdili su tvrdnje da su tarot aduti bili autoritativni izvori drevne hermetičke mudrosti, hrišćanske gnoze i alata otkrivanja božanskog kartomantskog nadahnuća.[4] Godine 1870. Žan Batist Pitoa (poznatiji kao Pol Kristijan) napisao je knjigu pod naslovom fr. Histoire de la magie, du monde surnaturel et de la fatalité à travers les temps et les peuples. U toj knjizi, Kristijan identifikuje tarot adute kao „principijelne scene“ staroegipatskih inicijacijskih „testova“.[2] Kristijan pruža proširenu analizu drevnih egipatskih obreda inicijacije koja uključuje piramide, 78 koraka i inicijalno otkrivanje tajni. Deker, Depaulis i Damet pišu:

At one stage in the initiation procedure, Christian tells us...the postulant climbs down an iron ladder, with seventy-eight rungs, and enters a hall on either side of which are twelve statues, and, between each pair of statues, a painting. These twenty-two paintings, he is told, are Arcana or symbolic hieroglyphs; the Science of Will, the principle of all wisdom and source of all power, is contained in them. Each corresponds to a "letter of the sacred language" and to a number, and each expresses a reality of the divine world, a reality of the intellectual world and a reality of the physical world. The secret meanings of these twenty-two Arcana are then expounded to him.[21]

Fusnote

uredi
  1. ^ Christian, following Lévi, placed his "Crocodile" between Arcanum XX and Arcanum XXI.
  2. ^ Wirth typically placed his unnumbered "Fool" last, but depicted the penultimate Hebrew letter shin (ש) on the card, following Lévi's arrangement of Arcanum 0 between Arcanum XX and Arcanum XXI.[16][17]
  3. ^ Some versions of Crowley's tarot include two additional variants of this arcanum with different artwork.[18][19]
  4. ^ But note that Revak identifies a single card labeled "1. Etteilla/Male querent" that does not correspond to any in the Tarot de Marseille.

Reference

uredi
  1. ^ Decker, Ronald; Depaulis, Thierry; Dummett, Michael (5. 12. 1996). A Wicked Pack of Cards: Origins of the Occult Tarot (na jeziku: engleski). Bloomsbury Academic. str. 38. ISBN 978-0-7156-2713-6. 
  2. ^ a b v g d đ e Michael Dummett. The Game of Tarot. London: Duckworth, 1980. ISBN 0715631225 Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Dummett” je definisano više puta s različitim sadržajem
  3. ^ Decker, Ronald; Dummett, Michael (2002). A History of the Occult Tarot, 1870-1970 (на језику: енглески). London: Duckworth. ISBN 978-0-7156-3122-5. 
  4. ^ а б в г д ђ е Ronald Decker, Thierry Depaulis, and Michael Dummett. A Wicked Pack of Cards. The Origins of the Occult Tarot. New York. St. Martin's Press, 1996
  5. ^ Le Monde primitif, analysé et comparé avec le monde moderne considéré dans son génie allégorique et dans les allégories auxquelles conduisit se génie (Paris: Chez l'auteur) (9 vols., 1773-1782) (The Primeval World, Analyzed and Compared to the Modern World considered in its Allegorical Genius and in the Allegories to which this Genius led). There is a translation (from French into English) by Donald Tyson of the 2 essays on Tarot in Vol. 8 of Le Monde Primitif at: https://web.archive.org/web/20111004232937/http://www.donaldtyson.com/gebelin.html - To view the entire text of Vol. 8 of Le Monde Primitif in French, click on: https://ia600201.us.archive.org/5/items/mondeprimitifana08cour/mondeprimitifana08cour.pdf
  6. ^ See Divinatory, esoteric and occult tarot for a detailed history of the construction of the occult tarot.
  7. ^ Sallie Nichols. Jung and Tarot: An Archetypal Journey. San Francisco: Weiser Books, 1980. ISBN 9780877285151.
  8. ^ hamiltonparker (2012-06-15). „Getting Started with Reading the Tarot Cards for Yourself”. Craig & Jane (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-04-10. 
  9. ^ „Antoine Court de Gébelin | Tarot | Monde primitif”. Sable Feather Press. Arhivirano iz originala 2019-06-09. g. Pristupljeno 2019-10-09. 
  10. ^ Waite, Arthur Edward (2005) [first published 1911]. The Pictorial Key to the Tarot. Mineola, NY: Dover Publications Inc. str. 36—79. ISBN 9780486442556. 
  11. ^ Revak, James W. „The Influence of Etteilla & His School on Mathers & Waite, Appendix B: Comparing the Trumps of Etteilla's Tarot with Those of the Tarot de Marseille”. Vila Revak. Arhivirano iz originala 2014-03-24. g. Pristupljeno 2019-10-09. 
  12. ^ Decker, Depaulis & Dummett 1996, str. 200.
  13. ^ Wirth, Oswald (1990). The Tarot of the Magicians. York Beach, ME: Samuel Weiser, Inc. str. 155. ISBN 0877286566. 
  14. ^ Decker & Dummett 2002, str. 97–98.
  15. ^ Ziegler, Gert (1988). Tarot: Mirror of the Soul. York Beach, ME: Samuel Weiser, Inc. str. 13–59. ISBN 0877286833. 
  16. ^ Decker, Depaulis & Dummett 1996, str. 187.
  17. ^ Decker & Dummett 2002, str. 179.
  18. ^ Akron; Banzhaf, Hajo (1995). The Crowley Tarot: The Handbook to the Cards. Stamford, CT: U.S. Games Systems, Inc. str. 11. ISBN 0880797150. 
  19. ^ Gillis, R. Leo (jesen 2009). Katz, Marcus, ur. „The (Printer's) Devil Is in the Details”. Tarosophist International. sv. 1 br. 4. str. 39—62. ISSN 2040-4328. 
  20. ^ a b Ronald Decker, Thierry Depaulis, and Michael Dummett. A Wicked Pack of Cards. The Origins of the Occult Tarot. New York. St. Martin's Press, 1996. pp. 174
  21. ^ Ronald Decker, Thierry Depaulis, and Michael Dummett. A Wicked Pack of Cards. The Origins of the Occult Tarot. New York. St. Martin's Press, 1996, pp. 206.

Spoljašnje veze

uredi

  Mediji vezani za članak Velika Arkana na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Велика_Аркана&oldid=27739349”