Херметички ред Златне зоре

Златна зора (енгл. Golden Dawn) је херметички ред с краја 19. и почетком 20. века.[1]

Један од симбола реда

Оснивање

уреди

Златну зору 1888. оснивају Вилијем Вин Вестког, Вилијем Роберт Вудмен и Семјуел Метерс у Великој Британији. Ред се на почетку свог постојања представљао као херметичко друштво одабраних розенкројаца и чак је неко време важио за искључиво розенкројцерски ред.[1]Групе су затвореног типа и несталног чланства. Као и у прошлости и данас су чланови Златне зоре активни у некој од постојећих окултних група као на пример Бела гностичка црква, Интернационална школа златног ружиног крста, Ордо Темпли Ориентис, итд.

Ритуали

уреди
 
Алистер Кроули као свештеник Златне зоре

Ученици након уласка у ред почињу да практикују магију.[2] Објашњава им се пракса сексуалне магије, затим алхемија, одбрана од црне магије, итд.[3]

 
Још један симбол Golden Dawn-а

Хијерархија реда је подељена у три степена и сваки од њих има свој психомагијски ниво. Када би практиканти првог реда овладали горе поменутим техникама морали би да проведу обавезних 9 месеци, што би се односило на време које прође пре порођаја након чега би се нови адепт (особа која је аплицирала за пријем) симболично родио, у напорним медитацијама, самоанализама и самотерапијама.[1] Уласком у други степен адепти би постали ″мајстори окултизма″, у овом степену постоје 3 чина, млађи, старији и ослобођени адепт.[1] Велику белу ложу чинили су мајстори трећег реда, да би ушли у коначни трећи степен адепти су прешли бездан која подразумева распад претходне личности и стварање потпуно нове у виду бестелесних мајстора који ће руководити Златном зором. Пред њиховим очима се одвијала духовна еволуција људског рода. Један од адепта трећег степена био је и Алистер Кроули.[4]

Контроверзе

уреди

Поједини извори наводе да многи искушеници никада нису достигли други степен јер би строге медитације код њих изазвале стање шизофреније као и друга обољења, самим тим се у реду сматра да су други и трећи степен само за одабране.[1]

Види још

уреди

Напомене и референце

уреди
  1. ^ а б в г д [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (2. октобар 2009) (језик: српски)
  2. ^ [2] (језик: енглески)
  3. ^ [3] Архивирано на сајту Wayback Machine (30. октобар 2011) (језик: српски)
  4. ^ [4] (језик: енглески)

Литература

уреди

Зоран Д. Луковић: Верске Секте, Треће измењено и допуњено издање, издавачка кућа „Драганић“, Православна мисионарска школа

Спољашње везе

уреди