Britanska funta

Britanska funta ili funta sterling Ujedinjenog Kraljevstva (simbol £, međunarodna oznaka GBP, šifra valute 826), izdaje je Banka Engleske (za Englesku i Vels), Banka Škotske (za Škotsku) i Banka Severne Irske (za Severnu Irsku). Takođe, postoji nekoliko valuta koje su za britansku funtu vezane paritetom 1:1 u drugim delovima Britanskih ostrva i Britanskim prekomorskim teritorijama:

• Funta Svete Jelene - Sveta Jelena, Asension i Tristan da Kunja (uključuje ostrva Sveta Jelena, Asension i Tristan da Kunja)
• Folklandska funta - Folklandska Ostrva, Britanska Antarktička Teritorija i Južna Džordžija i Južna Sendvička Ostrva
• Manska funta
• Gibraltarska funta
• Gernzijska funta
• Džersijska funta

Inflacija na godišnjem nivou 2010. je iznosila 4,8%.

Funta sterlinga je jedna od najčešće korišćenih valuta u svetu, zajedno s američkim dolarom, japanskim jenom, australijskim dolarom i evrom. U UK, u nastojanju da se izbegne zabuna s mernom jedinicom za težinu, odnosno drugim valutama sa sličnim imenom, funta se formalno naziva funta sterlinga ili, jednostavno sterling. Sleng izraz quid je takođe korišćen kao neformalni naziv za britansku funtu. Sterling je izvorno bio naziv za srebrni peni, odnosno 1/240 funte. U moderno doba funta je zamenila peni kao osnovnu novčanu jedinicu, jer je inflacija postepeno smanjila vrednost valute. Ono što je nekad bilo srebrni peni danas ima kupovnu moć jedne moderne funte.

Sterling je najstarija svetska valuta koja je još uvek u upotrebi i koja je u stalnoj upotrebi od svog nastanka. To je trenutno četvrta valuta po kojoj se najviše trguje na deviznom tržištu, posle američkog dolara, evra i japanskog jena. Zajedno sa te tri valute i renminbijem, on čini set valuta u kojima se izračunava vrednost specijalnih prava vučenja MMF-a. Prema podacima sa kraja 2022. godine, sterling je takođe četvrta rezervna valuta koja se najviše drži u globalnim rezervama.

Podela

Jedna funta se deli na 100 penija. Simbol za peni je „p”; zato se iznos od 50п često izgovara kao „pedeset pija” umesto „pedeset penija”.

Pre decimalizacije godine 1971, svaka funta je bila podeljena na 240 penija — iako se često govorilo kako je podeljena na dvadeset šilinga, svaki od kojih je vredeo 12 penija. Simbol za šiling je bio „/” ili „s” — ne od prvog slova reči, nego od latinske reči solidus. Simbol za peni bio je „d”, od latinske reči denarius. (Ovaj sistem se naziva i libra - solidus - dinar, po latinskim nazivima za novčane jedinice, uglavnom u starijoj literaturi) Podela funte na 240 penija bila je korisna jer se funta mogla deliti na polovine, trećine, četvrtine, petine, šestine, osmine, desetine, dvanaestine, petnaestine, šesnaestine, dvadesetine, dvadesetčetvrtine, tridesetine, četrdesetine, četrdesetosmine, šezdesetine, osamdesetine i stodvadesetine. Decimalni sistem je manje fleksibilan, jer se funta može deliti jedino na polovine, četvrtine, petine, desetine, dvadesetpetine i pedesetine.

Posle Decimalnog dana, vrednost jednog penija bila je drukčija od prethodne vrednosti. Prvih nekoliko godina nakon 1971, novi tip penija bio je poznat kao „novi peni”. Novčići s denominacijama ½p, 1p, 2p, 5p, 10p i 50p su svi nosili oznaku NEW PENCE (ili NEW PENNY) sve do 1982, kada se natpis promenio na ONE PENNY, TWO PENCE, FIVE PENCE itd.

Platežno sredstvo i regionalni problemi

Zakoni koji se odnose na platežno sredstvo su specifično složeni u UK. U Engleskoj i Velsu, novčanice izdane od Banke Engleske su zakonito platežno sredstvo, što znači da moraju biti prihvaćene prilikom isplate potraživanja. U Škotskoj i Severna Irska, nijedna novčanica nije zakonito platežno sredstvo, i svaka banka koja izdaje banknote to čini u obliku vlastitih 'obveznica'. Škotske i severnoirske novčanice su nekad odbijene od strane prodavnica u Engleskoj. Škotske i severnoirske novčanice su takođe izgledom različite od engleskih novčanica. Kovanice u vrednosti jedne funte se takođe razlikuje izgledom u odnosu na godinu kada su izdane; međutim, sve one su iskovane u Kraljevskoj kovnici novca i imaju istovetnu vrednost.

Priroda platežnog sredstva je još složenija u Škotskoj — samo kovanice od Kraljevske kovnice novca su zakonito platežno sredstvo, a čak je i upotreba manje vrednih kovanica ograničena (kovanica od pet i deset penija su, na primer, zakonito platežno sredstvo jedino u iznosima do pet funti). S druge strane su kovanice od jedne i dve funte zakonito sredstvo plaćanja u neograničenim iznosima. To nije uvek bio slučaj, jer su tokom Drugog svetskog rata škotske novčanice postale platežno sredstvo Zakonu o obrani valute iz godine 1939; taj status su izgubile 1. januara 1946.

Da stvar bude još komplikovanija, neke novčanice Banke Engleske su sve donedavno bile zakonito platežno sredstvo u Škotskoj i Severnoj Irskoj. Taj status su imale samo novčanice u vrednosti ispod pet funti, pa kada je Banka Engleske godine 1985. povukla novčanicu od jedne funte iz opticaja, ni jedna novčanica nije bila pokrivena ovom odredbom.

Sve kovanice u uobičajenom opticaju su zakonito platežno sredstvo u UK, isto kao i retko viđene kovanice od pet funti i dvadeset pet penija, tzv. „krunske” kovanice. Nekoliko zlatnih kovanica koje je izdala kovnica su još uvek zakonito platežno sredstvo, iako kao zlatne šipke imaju daleko veću vrednost od nominalne, te se nikada ne koriste u opticaju i umesto toga ih skupljaju numizmatičari.

Gibraltar i ostrva Gernzi, Džerzi, Sveta Jelena, te Folklandska Ostrva i Ostrvo Men, koji nisu dio Ujedinjenog Kraljevstva, takođe izdaju vlastite novčanice, koje su doduše vezane uz sterling. Nijedna od regionalnih valuta nije platežno sredstvo u Engleskoj i drugim regijama, ali su obično prihvaćene od strane velikih preduzeća i banaka. Doduše, nekad se naplaćuje provizija za promenu.

Vidi : Britanske novčanice, Manska funta, Gernzijska funta, Džersijska funta, Gibraltarska funta, Folklandska funta, Senthelenska funta

Trenutna vrednost prema ostalim valutama

Funta se sada slobodno kupuje i prodaje na berzama širom sveta pa njena vrednost fluktuira (raste kada je mešetari kupuju, pada kada je prodaju). Tradicionalno je bila među najvrednijim novčanim jedinicama na svetu.

On 17. septembra 2005, £1.00 je vredela 1.81 US$, 1.47 € i 201 ¥.

Istorija

Kao novčana jedinica, izraz funta dolazi od vrednosti трој фунте (373 grama) visoko čistog srebra poznatog kao sterling srebro.

Sterling (zajedno s osnovnom novčanom jedinicom poznatom kao Tealby peni, pre nego funta) bio je uveden kao engleska valuta od strane kralja Henrija II 1158. godine, iako je ime sterling uvedeno nešto kasnije. Reč sterling dolazi od starofrancuskog esterlin koje je postalo stiere, staroengleska reč za jak, čvrst i nepokretan.

Funta sterlinga, ustanovljena godine 1560–61 u vreme Elizabete I i njenih savetnika, od kojih je najvažniji bio Ser Tomas Grešam, čime je unet red nakon financijskog haosa tjudorske Engleske koji se često bio nazivao „Velikim krivotvorenjem” kovanica, i koji je doneo razornu inflaciju u godinama 1543–51. Godine 1551, prema Fernanu Brodelu, udeo srebra u peniju je pao na jednu trećinu. Kovanice su postale jednostavna fiducijarna valuta (slično kao i moderne kovanice) te je tečaj u Antverpenu gde su se engleske tkanine prodavale u Evropi, bio pao. Sve kovanice u opticaju bile su povučene na novo kovanje po boljem standardu te posle isplaćene po smanjenom tečaju.

Funta sterlinga je očuvala svoj specifičan status — kojeg Braudel naziva „fetišom javnog mnijenja” — evropskim valutama, čak i nakon što je Ujedinjeno Kraljevstvo uvelo zlatni standard i nakon Prvog svetskog rata, uspešno prebrodivši financijske krize u godini 1621, i 1694–96, kada je Džon Lok svojim pamfletima branio funtu sterlinga kao „nepromenljivu temeljnu jedinicu” i opet u 1774 i 1797. Čak ni nasilje i nered građanskog rata nije devalviralo vrednost funte sterlinga na evropskim tržištima novca. Braudel to pripisuje fiksnoj valuti koja nikada nije devalvirala kroz vekove, engleskom monetarnom pokriću, sigurnošću ugovora i rastu financijske nadmoći u 18. veku. Funta sterlinga bila je računska jedinica Banke Engleske od njenog osnivanja u 1694.

Vidi još

• Tržište stranih valuta

Literatura

• „Bank of England Banknotes FAQ”. Arhivirano iz originala 12. 10. 2007. g. Pristupljeno 7. 5. 2006. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Braudel, Fernand (1984). The Perspective of the World, Vol III of Civilisation and Capitalism. Phoenix Press. ISBN 1-84212-289-4. . Fernand Braudel, (in French 1979).
• Bordo, Michael D.; Eichengreen, Barry (1993). A Retrospective on the Bretton Woods System : Lessons for International Monetary Reform (National Bureau of Economic Research Project Report). University of Chicago Press. ISBN 0-226-06587-1. . By Barry Eichengreen (Editor), Michael D. Bordo (Editor) Published by University of Chicago Press.
• The political pound: British investment overseas and exchange controls past—and future?. 1983. ISBN 0-9508735-0-0. . By John Brennan Published By Henderson Administration.
• Monetary History of the United States, 1867–1960. 1971. ISBN 0-691-00354-8. . by Milton Friedman, Anna Jacobson Schwartz Published by Princeton University Press.
• The international role of the pound sterling: Its benefits and costs to the United Kingdom By John Kevin Green
• Poovey, Mary (2002). The Financial System in Nineteenth-Century Britain (The Victorian Archives Series). Oxford University Press. ISBN 0-19-515057-0. . By Mary Poovey Published by Oxford University Press.
• Solomon, Lewis D. (1996). Rethinking our Centralised Monetary System: The Case for a System of Local Currencies. Bloomsbury Academic. ISBN 0-275-95376-9. . By Lewis D. Solomon Published by Praeger Publishers.
• Stephens, Philip (1995). Politics and the Pound: The Conservatives' Struggle With Sterling. Macmillan. ISBN 0-333-63296-6. . by Philip Stephens Trans-Atlantic Publications.
• The European Monetary System: Developments and Perspectives (Occasional Paper, No. 73). International Monetary Fund. 1990. ISBN 1-55775-172-2. . by Horst Ungerer, Jouko J. Hauvonen Published by International Monetary Fund.
• The floating pound sterling of the nineteen-thirties: An exploratory study By J. K Whitaker Dept. of the Treasury (1986)
• World Currency Monitor Annual, 1976–1989: Pound Sterling : The Value of the British Pound Sterling in Foreign Terms. Bank of America/Meckler. 1990. ISBN 0-88736-543-4. . Published by Mecklermedia.
• Krause, Chester L. & Clifford Mishler (1991). Standard Catalog of World Coins: 1801–1991 (18th izd.). Krause Publications. ISBN 0873411501. 
• Pick, Albert (1994). Standard Catalog of World Paper Money: General Issues. Colin R. Bruce II & Neil Shafer (editors) (7th izd.). Krause Publications. ISBN 0-87341-207-9. 
• Pick, Albert (1990). Standard Catalog of World Paper Money: Specialized Issues. Colin R. Bruce II & Neil Shafer (editors) (6th izd.). Krause Publications. ISBN 0-87341-149-8. 

Spoljašnje veze

• Promena kursa Britanska funta
• Otto, Heiko (ur.). „Istorijske i aktuelne novčanice Ujedinjenog Kraljevstva” (na jeziku: nemački, engleski i francuski). Pristupljeno 02. 01. 2019. 
• Heiko Otto (ur.). „Pound sterling u Škotskoj (Novčanice)” (na jeziku: nemački, engleski i francuski). 
• Heiko Otto (ur.). „Pound sterling u Severnoj Irskoj (Novčanice)” (na jeziku: nemački, engleski i francuski). 
• Royal Mint
• Coin Types from Great Britain Lists, pictures, and values of Great Britain coin types
• British Coins – information about British coins (from 1656 to 1952)
• A history of sterling Daily Telegraph
• Purchasing Power of British Pounds from 1264 to 2007
• Five Ways to Compute the Relative Value of a UK Pound Amount, 1830–present Архивирано на сајту Wayback Machine (1. септембар 2010)
• Images of historic and modern British bank notes
• Pound Sterling – BBC News
• Historical Currency Converter Historical value of the pound in other currencies
• Pound Sterling Information about the coins of the modern British pound