Женминби
Женминби или ренминби (кин: 人民币, пин. rénmínbì) је званична валута у Кини (без Хонгконга и Макауа). Симбол за женминби је 元, међународна ознака CNY, а шифра валуте 156 . Издаје га Народна банка Кине. У 2010. години инфлација је износила 5,1%.[5]
| Женминби | |
|---|---|
| 人民币 (кинески) | |
 Новчанице женминбија из 2005 серије | |
| ISO 4217 код | CNY |
| Датум увођења | 1948 (од Народне банке Кине у подручјима под контролом комуниста) 1949. (Народна Република Кина) |
| Званични корисници |  Кина (Копнена Кина) |
| Незванични корисници | Међународни монетарни фонд  Макао Ангола Бангладеш Лаос Бутан Гамбија Северна Кореја[1] Мјанмар[2] Непал Нигерија Сијера Леоне Венецуела Зимбабве[3][4] |
| Инфлација | 2,5%, јануар 2017 |
| Извор | [1] |
| Метода | CPI |
| Симбол | 元 / ¥ |
| Штампарија | Кинеска корпорација за штампање и ковање новчаница |
| Веб-сајт | www |
| Ковачница | Кинеска корпорација за штампање и ковање новчаница |
| Веб-сајт | www |
Назив женминби, на кинеском значи „народна валута“. Основна јединица женминбија је јуан (кин. 元, пин. yuán), и врло често се и сама валута поистовећује са јуаном. Један јуан садржи 10 ђиаоа (кин. 角, пин. jiǎo) који се деле на 10 фена (кин. 分, пин. fēn).[6]
Током историје, курсна вредност је углавном била везана за амерички долар. Током година централног планирања економије, вредност валуте је била прецењена, док је данашња курсна вредност далеко испод реалне вредности. Флексибилност курса је ограничена вредностима које је поставила Влада НР Кине.
У оптицају су новчанице у вредности од 0,1, 0,2, 0,5, 1, 2, 5, 10, 20, 50 и 100 као и кованице од 0,01, 0,02, 0,05, 0,1, 0,5 и 1.
Вредновање
уредиДо 2005. вредност женминбиа била је везана за амерички долар. Док је Кина наставила свој прелаз са централног планирања на тржишну економију и повећавала учешће у спољној трговини, женминби је обезвређен како би повећала конкурентност кинеске индустрије. Раније се тврдило да је званични курс женминбија био потцењен чак 37,5% у односу на његов паритет куповне моћи.[7] Међутим, у скорије време, апрецијациoне акције кинеске владе, као и мере квантитативног ублажавања које су предузеле америчке Федералне резерве и друге велике централне банке, довеле су до тога да се женминби кретао унутар 8% своје равнотежне вредности до друге половине 2012. године.[8] Од 2006. године дозвољено је да курс женминбија плута у уској марини око фиксног основног курса одређеног у односу на групу светских валута. Кинеска влада је најавила да ће постепено повећавати флексибилност курса. Као резултат брзе интернационализације женминбија, постао је осма светски валута по обиму трговине у 2013. години,[9] пета до 2015. године,[10] али шеста у 2019. години.[11]
RMB је 1. октобра 2016. године постала прва валута тржишта у развоју која је укључена у секцију посебног права вучења IMF-а, групу валута које користи ММФ (резервна валута).[12]
Референце
уреди- ^ „RMB increases its influence in neighbouring areas”. People's Daily. 17. 2. 2004. Приступљено 13. 1. 2007.
- ^ „CBM permits border trades in yen and yuan denominations”. The Myanmar Times. 30. 1. 2019. Архивирано из оригинала 20. 12. 2021. г. Приступљено 13. 09. 2021.
- ^ Hungwe, Brian. „Zimbabwe's multi-currency confusion”. BBC. Приступљено 22. 7. 2014.
- ^ „Zimbabwe to make Chinese yuan legal currency after Beijing cancels debts”. The Guardian. 21. 12. 2015. Приступљено 26. 12. 2015.
- ^ „Triennial Central Bank Survey Foreign exchange turnover in April 2019” (PDF). Bank for International Settlements. 16. 9. 2019. стр. 10. Приступљено 16. 9. 2019.
- ^ Article 2, „The People's Bank of China Law of the People's Republic of China”. 27. 12. 2003. Архивирано из оригинала 20. 3. 2007. г.
- ^ Lipman, Joshua Klein (април 2011). „Law of Yuan Price: Estimating Equilibrium of the Renminbi” (PDF). Michigan Journal of Business. 4 (2). Архивирано из оригинала (PDF) 27. 7. 2011. г. Приступљено 23. 5. 2011.
- ^ Schneider, Howard (29. 9. 2012). „Some experts say China's currency policy is not a danger to the U.S. economy”. The Washington Post.
- ^ „RMB now 8th most traded currency in the world”. Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication. 8. 10. 2013. Архивирано из оригинала 05. 11. 2015. г. Приступљено 13. 09. 2021.
- ^ „RMB breaks into the top five as a world payments currency”. Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication. 28. 1. 2015. Архивирано из оригинала 08. 12. 2015. г. Приступљено 13. 09. 2021.
- ^ „RMB Tracker January 2020 - Slides”. Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication. 21. 1. 2020. Архивирано из оригинала 15. 2. 2020. г. Приступљено 16. 2. 2020.
- ^ Solomon Teague (6. 10. 2016). „FX: RMB joins the SDR basket”. Euromoney. Архивирано из оригинала 15. 02. 2017. г. Приступљено 13. 09. 2021.
Литература
уреди- Ansgar Belke, Christian Dreger und Georg Erber: Reduction of Global Trade Imbalances: Does China Have to Revalue Its Currency? In: Weekly Report. 6/2010, Nr. 30, 2010, ISSN 1860-3343, S. 222–229 (PDF-File; DIW Online).
- Hai Xin (2012). The RMB Handbook: Trading, Investing and Hedging, Risk Books. ISBN 978-1906348816
- Krause, Chester L. & Clifford Mishler (1991). Standard Catalog of World Coins: 1801–1991 (18th изд.). Krause Publications. ISBN 0873411501.
- Pick, Albert (1994). Standard Catalog of World Paper Money: General Issues. Colin R. Bruce II & Neil Shafer (editors) (7th изд.). Krause Publications. ISBN 0-87341-207-9.
- „河南省人民政府門戶網站 中國最早金屬鑄幣 商代晚期鑄造銅貝”. big5.henan.gov.cn. Архивирано из оригинала 17. 3. 2012. г. Приступљено 2015-06-22.
- Giedroyc, R. (2006). The Everything Coin Collecting Book: All You Need to Start Your Collection And Trade for Profit. Adams Media. ISBN 9781593375683. Приступљено 2015-06-22.
- „Archived copy”. Архивирано из оригинала 2012-05-03. г. Приступљено 2012-05-21.
- Hartill, David. CAST CHINESE COINS. Trafford Publishing 2005.ISBN 978-1-4120-5466-9
- Chang, H.: The Silver Dollars and Taels of China. Hong Kong, 1981 (158 pp. illus.). Including Subsidiary Notes on “The Silver Dollars and Taels of China” Hong Kong, 1982 (40 pp. illus.). OCLC 863439444
- Cribb, Joe: A Catalogue of Sycee in the British Museum. Chinese Silver Currency Ingots c. 1750 – 1933. British Museum Press, London, 1992. ISBN 978-0-7141-0873-5
- Dong Wenchao: An Overview of China's Gold & Silver Coins of Past Ages – the Gold and Silver Coins and Medals of Modern China. Beijing 1992, OCLC 180584759, ISBN 9625310010
- Kann, Edward: Illustrated Catalog of Chinese Coins. Second edition. Mint Productions, Inc, New York, 1966 (476 pp. and 224 plates). OCLC 156791313
- Lu, W.H. (editor): Paper Money Catalogue of the People's Republic of China (1948–1998). Paper Money Catalogue of Macau (1907–1998). International Stamp and Coin Sdn. Bhd, Kuala Lumpur, n.d. (50 plus 32 pp, colour illus.). OCLC 730565006
- Peng Xinwei: A Monetary History of China (Zhongguo Huobi Shi). Translated by Edward H. Kaplan. Two volumes. Western Washington University, Bellingham, 1993. OCLC 835075813
- Shanghai Museum: Chinese Coin Gallery. Shanghai, n.d. (1990s). In Chinese and English. OCLC 46717493
- Shanghai Museum: Chinese Numismatic Gallery. Shanghai, n.d. (1990s). In Chinese and English (44pp, colour illus.)
- Smith, Ward D.; Matravers, Brian (1970). Chinese banknotes. Menlo Park, California: Shirjieh Publishers. OCLC 475185214.
- Ting Fu-Pao: A Catalog of Ancient Chinese Coins (Including Japan, Forra & Annan). Taipei, n.d. (no pagination, illus.).
- White, Byron R. and White, Marjorie: A Comprehensive Finding List of Chinese Cash 618 AD to 1912 AD. Together with Lochhart's Listing of the Chinese Dynasties. Bai Publications, USA, n.p, 1976. (no pagination). OCLC 640066788
- „JiaoZi and Iron Standard – Examining world’s first documented paper money system from China with lenses of Austrian economics”. Rothbardian Gold Price. Архивирано из оригинала 29. 08. 2015. г. Приступљено 13. 09. 2021.
Спољашње везе
уреди- Народна банка Кине
- Јуан Женминби - Историјске и актуелне новчанице Кине (CNY / RMB) 1953-2019 (језик: немачки) (језик: енглески) (језик: француски)
- Јуан ФЕЦ - Девизна уверења (FEC) Народне Републике Кине 1980-1994 (језик: немачки) (језик: енглески) (језик: француски)
- Photographs of all Chinese currency and sound of pronunciation in Chinese
- Stephen Mulvey, Why China's currency has two names - BBC News, 2010-06-26
- Foreign exchange certificates (FEC) of the People's Republic of China
