Andrej Bogoljubski

Andrej Bogoljubski (1111 — 29. jun 1174) iz dinastije Rjurikoviča, bio je veliki knez Kijeva (1113—1125). Bio je sin Đorđa Dolgorukog i Monomahe.

Andrej Bogoljubski
Lični podaci
Datum rođenja	1111.
Mesto rođenja	Rostov,
Datum smrti	29. jun 1174.(1174-06-29) (62/63 god.)
Mesto smrti	Bogolyubovo,
Religija	hrišćanstvo
Porodica
Potomstvo	Jurij Bogoljubski, Mstislav Andrejevič
Roditelji	Jurij Dolgoruki
Dinastija	Rjurikoviči
Prethodnik	Jurij Dolgoruki
Naslednik	Mihajlo od VLadimira

Nije trpeo savete kneževa i boljara, nije dopuštao saradnju veća. Ubijen je kao žrtva svoje despotske naravi. Aleksej Jelačić tvrdi da je Andrej ubijen 1174. godine, dok Pavel Miljukov tvrdi da je Andrej umro 1175. godine.

Stupanje na presto

Andrej Bogoljubski

Andrej Bogoljubski, po stupanju na presto, oličavao je nov tip kneza, rođenog i vaspitanog na Severu, kome su neznane političke tradicije Juga. Kada je njegov otac Đorđe, kome je on pomogao da osvoji kijevski presto, hteo da ga zadrži pored sebe, on je potajno pobegao u Vladimir, svoj omiljeni grad koji mu je otac poklonio. Posle očeve smrti 1157. godine, gradovi Rostov i Suzdalj proglasili su ga za kneza, te je on ujedinio pod svoju vlast čitavu oblast. On je bio prvi veliki knez vladimirski, »prvi Velikorus u istoriji« kao što ga neki zovu.

Ratovi

Uz pripomoć svojih podanika, on je takođe osvojio Kijevsku veliku kneževinu, svog bratanca, ali nije želeo da u njoj boravi; on je tamo postavio kao svog zamenika najpre svoga mlađeg brata, potom svoje bratance kneževe Smolenska i svoje rođake, a on sam ostao je u Vladimiru, odakle je nadgledao kijevske kneževe, sa kojima je postupao kao sa potčinjenima i od kojih je zahtevao slepu poslušnost. Pre tog osvajanja, on je pustio da se grad opljačka, što je bio dotada neviđen događaj u analima „majke svih ruskih varoši”. Tada se nastavilo opadanje Kijeva. Tako je u drugoj polovini 12. veka Kijev izgubio veliki deo svoje privlačne snage, a u svakom slučaju prestao je da bude sedište najmoćnijeg među ruskim kneževima. Nova središta podižu se pored njega i bacaju ga polagano u zasenak. Usled opadanja Kijeva, oblast Novgoroda postao je drugo veliko središte Rusije.

Borio se na sve strane, naročito sa Novgorocima, koji su onda stvorili svoju, gotovo nezavisnu od velikog kneza, republiku. Njih je uspeo da pobedi samo na taj način, što im je zatvorio dovoz žita, nateravši ih glađu na pokornost.

Apsolutizam

Andrej je u svojoj državi zaveo novo političko uređenje, apsolutizam. Prilike su mu išle na ruku. Iako su stari gradovi Rostov i Suzdalj imali svaki svoje veće isto kao i druge ruske varoši, nove varoši što su ih kneževi osnovali nisu znale za veće i njegove tradicije i nisu imale moćnog trgovačkog staleža koji je težio da ograniči kneževsku vlast. Mali broj trgovačkih središta, brojna nadmoćnost zemljoradnika i kasnije naseljavanje zemlje, sve je to doprinelo da se između kneza i stanovništva stvore drugačiji odnosi nego u oblastima Dnjepra; stanovnici, koji su većinom došli zajedno s knezom ili čak posle njegovog stupanja na vlast, nastanjeni kao zemljoradnici na selu ili kao zanatlije u gradovima, u njemu nisu videli službenika trgovačkoga grada i zaštitnika puteva, nego gospodara i vladara zemlje u kojoj su se oni nastanili. Takvo je i shvatanje i kneza Andreja. Andrej je, stoga, na druge kneževe gledao ne kao na braću, odnosno decu, nego kao na sluge; isto tako bio je okrutan i naspram svojih doglavnika, svoje »družine« i dvora, kao i naspram varoške demokratije. Postavši vladar čitave oblasti Suzdalja, a potom i knez Kijeva, njemu je bio miliji grad Vladimir, koji on brižljivo uvećavao i ulepšavao, nego stare varoši. On je ispoljavao svoje preziranje starih varoši i njihovih veća; prezirući veze koje u drugim kneževinama vezuju kneza sa starijim članovima njegove garde, on je izbegavao da se savetuje sa starim boljarima i grubo terao od sebe nekolicinu.

Smrt i posledice

Okrutan i ohol prema najbližoj okolini, on je izazvao zaveru, i to pravu dvorsku zaveru, uz učešće svojih šuraka, a možda i svoje žene; zaverenici su noću napali ne naoružanog velikog kneza u njegovoj spavaćoj sobi i ubili ga i izmrcvarili 29. juna 1174. ili 1175. godine.

Pobunjeno građanstvo opljačkalo je i spalilo njegov dvor. Uistini, njegova smrt nije niukoliko promenila režim što ga je on zaveo. Doduše, građanski rat je izbio između starih varoši Rostova i Suzdalja, koje su saveznice bojara i koje su pozvale za kneza Andrejeve nećake, i novih gradova, koji su pozvali njegovu braću; ali taj rat je kratko trajao i završio se pobedom novih gradova i triumfom novoga režima. Oblast Suzdalja prešla je u vlast jednoga Andrejevog brata, Vsevoloda III, pošto Andrej nije imao dece.

Porodično stablo

16. Jaroslav Mudri

8. Vsevolod I Jaroslavič

17. Ingegerd Olofsdoter

4. Vladimir Monomah

9. Monomahina

2. Jurij Dolgoruki

1. Andrej Bogoljubski

Literatura

• Jelačić, Aleksej (1929). Istorija Rusije. Beograd: Srpska književna zadruga. 
• Miljukov, Pavel (1939). Istorija Rusije. Beograd: Narodna kultura.