Всеволод I Јарославич
Всеволод I Јарославич (рус. Всеволод I Ярославич; 1030[1] — 13. април 1093) био је велики кнез Кијевске Русије од 1078. године до своје смрти.[2]
| Всеволод I Јарославич | |
|---|---|
 Всеволод I Јарославич | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1030. |
| Датум смрти | 13. април 1093. (62/63 год.) |
| Место смрти | Вишгород, Кијевска Русија |
| Породица | |
| Супружник | Анастасија, Ана |
| Потомство | Владимир Мономах, Еупраксија Кијевска, Ростислав, Катарина, Марија |
| Родитељи | Јарослав Мудри Ингегерда Шведска |
| Династија | Рјуриковичи |
| Велики кнез Кијевске Русије | |
| Период | 1076—1093 |
| Претходник | Свјатослав II Јарославич |
| Наследник | Свјатополк II Изјаславич |
Биографија
уредиВсеволод је био син великог кнеза Јарослава Мудрог и Ингегерде Шведске.[3] Године 1043. између Русије и Византије је вођен рат. Након окончања рата, Јарослав је свога сина Всеволода оженио византијском племкињом Анастасијом. Анастасија (Мономахина) му је родила сина Владимира, будућег великог кнеза Кијева.
Јарослав умире 1054. године. Наследила су га тројица синова — Свјатослав II, Изјаслав I и Всеволод. Браћа су завела тријумвират и поделила државу на три дела. Всеволоду су припала подручја Перејаслава, Ростова, Суздаља и Белозјорск. Године 1067. Всеволоду умире прва жена. За другу жену одабрао је куманску принцезу Ану. Она му је родила ћерку Еупраксију (будућу светоримску царицу, супругу Хенрика IV) и још неколико деце.
Свјатослав и Всеволод склапају заверу против свога брата и 1073. године протерују Изјаслава из Кијева. Свјатослав умире 1076. године. Изјаслав се враћа на престо, али и он умире две године касније. Сада Всеволод преузима власт. Током своје дугогодишње владавине, Всеволод је избегавао ратове. Вођство над армијама препуштао је своме сину Владимиру. Умро је након вишегодишње болести (1093).
Породично стабло
уреди| 16. Игор Рјурикович | ||||||||||||||||
| 8. Свјатослав I Кијевски | ||||||||||||||||
| 17. Олга Кијевска | ||||||||||||||||
| 4. Владимир I Велики | ||||||||||||||||
| 9. Малуша | ||||||||||||||||
| 2. Јарослав Мудри | ||||||||||||||||
| 10. Рогволод | ||||||||||||||||
| 5. Рогнеда од Полоцка | ||||||||||||||||
| 1. Всеволод I Јарославич | ||||||||||||||||
| 12. Ерик Победнички | ||||||||||||||||
| 6. Олаф Шетконунг | ||||||||||||||||
| 3. Ингегерд Олофсдотер | ||||||||||||||||
| 7. Естрид од Бодрића | ||||||||||||||||
Референце
уреди- ^ Raffensperger 2012, стр. 99.
- ^ Raffensperger 2012, стр. 36, 99.
- ^ Martin 1993, стр. 32.
Литература
уреди- Dimnik, Martin (1994). The Dynasty of Chernigov, 1054–1146. Pontifical Institute of Mediaeval Studies. ISBN 978-0-88844-116-4.
- Franklin, Simon; Shepard, Jonathan (1996). The Emergence of Rus 750–1200. Longman. ISBN 978-0-582-49091-8.
- Kazhdan, Alexander (1989). „Rus'-Byzantine Princely Marriages in the Eleventh and Twelfth Centuries”. Harvard Ukrainian Studies. Harvard Ukrainian Research Institute. 12/13: 414—429.
- Martin, Janet (1993). Medieval Russia, 980–1584. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-67636-6.
- Raffensperger, Christian (2012). Reimagining Europe: Kievan Rus' in the Medieval World. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-06384-6.
- The Russian Primary Chronicle: Laurentian Text (Translated and edited by Samuel Hazzard Cross and Olgerd P. Sherbowitz-Wetzor) . Medieval Academy of America. 1953. ISBN 978-0-915651-32-0.
- Vernadsky, George (1948). A History of Russia, Volume II: Kievan Russia. Yale University Press. ISBN 978-0-300-01647-5.
