Angolski građanski rat

Angolski građanski rat (port. Guerra Civil Angolana) je period savremene istorije ove zemlje od priznanja nezavisnosti 1974. godine do konačnog sklapanja mira 2002. godine. Nakon završetka portugalske kolonijalne vladavine u aprilu 1974, sada nezavisna Angola je zapala u razarajući građanski rat, koji je postao najduži sukob u Africi. Procenjuje se da je u ovom građanskom ratu koji trajao 27 godina poginulo 500.000 ljudi.

Angolski građanski rat
Deo Hladnog rata
Mapa Angole
Vreme 11. novembar 1975 — 4. april 2002. Mesto Angola Ishod Vojna pobeda MPLA
Sukobljene strane
MPLA SVAPO Umhonto ve Sizve (do 1991) Kuba (do 1991) Podrška: SSSR (do 1989) NR Kongo Belorusija (1998−2002)	UNITA FNLA FLEC JAR (do 1989) Zair (1974−75) Podrška: Sjedinjene Države Kina
Komandanti i vođe
Agostinjo Neto Žoze Eduardo dos Santos Fidel Kastro Arnaldo Očoa	Žonas Savimbi  † Holden Roberto Baltazar Johanes Vorster Piter Vilem Bota
Žrtve i gubici
Ukupno 500.000+ poginulih

Zaraćene strane

Tri glavne zaraćene frakcije koje su učestvovale u sukobu su bile:

• Narodni pokret za oslobođenje Angole (MPLA), koji je imao bazu među govornicima kimbundua i etnički mešovitom inteligencijom Luande. MPLA je imao veze sa komunističkim partijama u Portugalu, i Istočnom bloku;
• Nacionalni oslobodilački front Angole (FNLA), sa etničkom bazom u regionu Bakongo na severu, i vezama sa Sjedinjenim Državama i Mobutuovim režimom u Zairu; i
• Nacionalna unija za potpunu nezavisnost Angole (UNITA), koju je predvodio Žonas Savimbi sa etničkom i regionalnom bazom u Ovimbunduu u središtu zemlje. Nju su podržavalale vlada aparthejda u Južnoj Africi i Sjedinjene Američke Države.

Rat

Od ranih 1960-ih, delovi ovih pokreta su se borili protiv portugalske kolonijalne vladavine. Narod Angole je bio podeljen u svom ratu za nezavisnost koji je počeo 1961. Plemenski zasnovan FNLA, maoistička UNITA, i marksističko-lenjinistički MPLA su bile snažne grupacije koje su se borile protiv Portugalaca.

Nakon puča 1974. u Portugalu je uspostavljena vojna vlada, koja je odmah zaustavila rat i pristala da preda vlast koaliciji ova tri pokreta. Kolicija se ubrzo raspala, i počeo je građanski rat. Sjedinjene Države, Zair i Južna Afrika su vojno intervenisali na strani FNLA i UNITA. Na suprotnoj strani, Kuba, uz podršku Sovjetskog Saveza, intervenisala je u korist MPLA. Novembra 1975, MPLA je gotovo slomila UNITA, i južnoafričke snage su se povukle. Kongres SAD je zabranio dalje vojno mešanje SAD u Angoli.

Kako je kontrolisala Luandu, i obalski pojas (sa sve unosnijim naftnim poljima), MPLA je proglasila nezavisnost Angole 11. novembra, 1975, na dan kada su Portugalci napustili prestonicu. Portugal je priznao proglašenje nezavisnosti. Agostino Neto je postao prvi predsednik, a posle njega je došao Žoze Eduardo dos Santos 1979. Opozicioni pokreti, FNLA i UNITA su napravili zajedničku vladu u zonama pod svojom kontrolom. Samoproklamovana „Demokratska Republika Angola“ je osnovana 24. novembra, 1975, sa Holdenom Robertom i Žonasom Savimbijem kao ko-predsednicima, i Žozeom Ndeleom i Džonijem E. Pinokom kao ko-premijerima. Ova vlada se raspala posle 30. januara, 1976.

Druga faza rata

Građanski rat između UNITA i MPLA se nastavio do 10. januara, 1989, kada je Kuba počela da povlači svoje snage. Tokom najvećeg dela ovog perioda, UNITA je kontrolisala velike žitnice u unutrašnjosti, i primala je podršku u vidu američkih sredstava i južnoafričkih trupa. Slično, desetine hiljada Kubanaca je ostalo da pruža podršku MPLA, često se boreći protiv Južnoafrikanaca na frontovima. 1988, Južna Afrika i Kuba su se saglasile oko povlačenja svih stranih trupa iz Angole. Naredne godine, dogovoru o prekidu vatre je posredovalo osamnaest afričkih država. Ovo je dovelo do sporazuma 1991, koji je predviđao izborni proces za demokratsku Angolu, pod supervizijom Ujedinjenih nacija. Žonas Savimbi iz UNITAS-a nije uspeo da pobedi u prvoj rundi predsedničkih izbora 1992. - osvojio je 40% glasova, dok je dos Santos osvojio 49%, tako da je trebalo da se održi drugi krug. Savimbi je okarakterisao izbore kao nepoštene, i obnovio rat. Novi mirovni sporazum, Protokol iz Lusake, je dogovoren u Lusaki u Zambiji, i potpisan je 20. novembra 1994.

Mirovni sporazum između vlade i UNITA je predviđao integraciju bivših UNITA pobunjenika u vladu i oružane snage. Međutim, 1995, lokalizovani sukobi su nastavljeni. Vlada nacionalnog jedinstva je uspostavljena aprila 1997, ali su se ozbiljne borbe nastavile kasne 1998. kada je Savimbi obnovio rat po drugi put, tvrdeći da MPLA ne ispunjava svoje obaveze. Savet bezbednosti UN je 28. avgusta 1997. izglasao uvođenje sankcija prema UNITA. Angolska vojska je izvela veliku ofanzivu 1999. u kojoj je uništila konvencionalni kapacitet UNITA, i zauzela sve velike gradove koje su prethodno držale Savimbijeve snage. Savimbi je tada objavio da će se UNITA vratiti gerilskoj taktici, i veći deo zemlje je ostao u nemirima.

Kraj rata

Godine 2002. Savimbi je ubijen u vojnoj operaciji, i UNITA i MPLA su dogovorile primirje šest nedelja kasnije, 4. aprila. Avgusta 2002, UNITA se proglasila političkom strankom i zvanično demobilisala svoje oružane snage, okončavši time građanski rat. Angola trenutno uživa u krhkom miru pod vođstvom MPLA i dos Santosa.

Literatura

• Hironaka, Ann (2009). Neverending Wars: The International Community, Weak States, and the Perpetuation of Civil War. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-03866-0. 
• Brittain, Victoria (1998). Death of Dignity. Red Sea Press. ISBN 978-0-86543-636-7. . Viđenje sukoba sa tačke gledišta MPLA.
• "Angola Retrospective: Long Road to Peace." New African, February 2016, 50+. http://www.questia.com/read/1G1-446932974/angola-retrospective-long-road-to-peace Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. mart 2020).
• Nelson Mandela & Fidel Castro, How Far We Slaves Have Come!, New York:Pathfinder Press, 1991
• Adunbi, Omolade (2015). Oil Wealth and Insurgency in Nigeria. Indiana UP. 
• Collelo, Thomas. Angola, a Country Study (3rd ed. US State Dept. 1991). http://www.questia.com/read/28183025/angola-a-country-study Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. mart 2020).
• Fernando Andresen Guimarães, The Origins of the Angolan Civil War: Foreign Intervention and Domestic Political Conflict, Houndsmills & London: Macmillan, 1998
• French, Howard H. "How America Helped Savimbi and Apartheid South Africa. (for the Record: Angola)." New African (June 2002). online Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. mart 2020).
• Gleijeses, Piero (2006). „Moscow's Proxy? Cuba and Africa 1975–1988.”. Journal of Cold War Studies. 8 (4): 98—146. doi:10.1162/jcws.2006.8.4.98. . online
• Gleijeses, Piero (2002). Conflicting Missions: Havana, Washington, and Africa, 1959–1976. U of North Carolina Press. 
• Gleijeses, Piero (2013). Visions of Freedom: Havana, Washington, Pretoria and the Struggle for Southern Africa, 1976–1991. U of North Carolina Press. 
• Hanhimaki, Jussi M (2004). The Flawed Architect: Henry Kissinger and American Foreign Policy. str. 398=426. 
• Isaacson, Walter (2005). Kissinger: A Biography. str. 672—92. 
• W. Martin James III (2011). A Political History of the Civil War in Angola 1974–1990. Piscataway: Transaction Publishers. str. 34. ISBN 9781412815062. 
• Kennes, Erik, and Miles Larmer (2016). The Katangese Gendarmes and War in Central Africa: Fighting Their Way Home. Indiana UP. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza).
• Klinghoffer, Arthur J. (1980). The Angolan War: A study of Soviet policy in the Third World. Westview Press. .
• Malaquias, Assis. Rebels and Robbers: Violence in Post-Colonial Angola, Uppsala: Nordiska Afrikainstitutet, 2007.
• McCormick, Shawn H (1994). The Angolan Economy: Prospects for Growth in a Postwar Environment. Westview Press. .
• McFaul, Michael (1989). „Rethinking the 'Reagan Doctrine' in Angola.”. International Security. 14 (3): 99—135. JSTOR 2538933. doi:10.2307/2538933. 
• Minter, William. Apartheid's Contras: An Inquiry into the Roots of War in Angola and Mozambique, Johannesburg: Witwatersrand Press, 1994
• Niederstrasser, R. O. "The Cuban Legacy in Africa." Washington Report on the Hemisphere, (30 November 2017) . http://www.questia.com/read/1P4-1973343384/the-cuban-legacy-in-africa Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. april 2019).
• Onslow, Sue. “The battle of Cuito Cuanavale: Media space and the end of the Cold War in Southern Africa" in Artemy M. Kalinovsky, Sergey Radchenko. eds, The End of the Cold War and the Third World: New Perspectives on Regional Conflict (2011) p. 277–96 in online Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. februar 2019)
• Pazzanita, Anthony G, "The Conflict Resolution Process in Angola." The Journal of Modern African Studies, Vol. 29 No 1(March 1991): pp. 83–114.
• Saney, Isaac (2006). „African Stalingrad: The Cuban Revolution, Internationalism and the End of Apartheid”. Latin American Perspectives. 5: 81—117. doi:10.1177/0094582X05281111. .
• Saunders, Chris (2011). „The ending of the Cold War and Southern Africa”. Ur.: Artemy M. Kalinovsky, Sergey Radchenko. The End of the Cold War and the Third World: New Perspectives on Regional Conflict. str. 264—77. 
• Sellström, Tor, ed. Liberation in Southern Africa: Regional and Swedish Voices : Interviews from Angola, Mozambique, Namibia, South Africa, Zimbabwe, the Frontline and Sweden (Uppsala: Nordic Africa Institute, 2002). http://www.questia.com/read/109682822/liberation-in-southern-africa-regional-and-swedish Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. decembar 2019).
• Stockwell, John. In Search of Enemies: A CIA Story, New York: W.W. Norton, 1978. by CVIA official
• Thornton, Richard. Nixon Kissinger Years: Reshaping America's Foreign Policy (2md ed. 2001) p. 356–92.
• Tvedten, Inge (1997). Angola: Struggle for Peace and Reconstruction. Westview Press.  a majort scholarly history.
• UN. "Security Council Again Condemns South Africa for 'Unprovoked Aggression' against Angola." UN Chronicle, November–December 1985, 12+. http://www.questia.com/read/1G1-4003581/security-council-again-condemns-south-africa-for-unprovoked Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. mart 2020).
• Windrich, Elaine (1992). The Cold War Guerrilla: Jonas Savimbi, the U. S. Media, and the Angolan War. Greenwood Press. .
• Wolfers, Michael, & Bergerol, Jane. Angola in the Front Line (London: Zed Books, 1983)
• Wright, George The Destruction of a Nation: United States Policy Towards Angola Since 1945, (London: Pluto Press, 1997).

Spoljašnje veze

• Armed Conflict Events Data: Angolan Civil War 1975-1991
• Excerpts from In Search of Enemies: A CIA Story by John Stockwell (the CIA officer who headed up the CIA's Angola Task Force)
• "Savimbi's Elusive Victory in Angola" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. jul 2013), by Michael Johns, U.S. Congressional Record, October 26, 1989.
• Arte TV: Fidel, der Che und die afrikanische Odyssee
• Departement Sozialwissenschaften der Universität Hamburg über den Krieg in Angola (Hamburg University)
• Afrika-Bulletin Nr. 123, August/September 2006 mit Schwerpunktthema Angola
• Deutsches Auswärtiges Amt zur Geschichte Angolas Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. februar 2017) (German foreign ministry)
• Welt Online: Wie Castro die Revolution exportierte
• Christine Hatzky: Kuba in Afrika (Duisburg University)
• The National Security Archive: Secret Cuban Documents on Africa Involvement