Мобуту Сесе Секо

Мобуту Сесе Секо
Мобуту Сесе Секо
	Мобуту Сесе Секо
Лични подаци
Пуно име	Мобуту Сесе Секо
Датум рођења	14. октобар 1930.
Место рођења	Лисала, Белгијски Конго
Датум смрти	7. септембар 1997. (66 год.)
Место смрти	Рабат, Мароко
Политичка каријера
Политичка; странка	Popular Movement of the Revolution
Претходник
Мандати
Претходник
председник Заира
	24. новембар 1965 — 16. мај 1997.
Претходник	Жозеф Каса-Вубу
Наследник	Лоран Кабила

Мобуту Сесе Секо (фр. Mobutu Sese Seko Nkuku Ngbendu wa Za Banga; Лисала, 14. октобар 1930 — Рабат, 7. септембар 1997), рођен као Жозеф Дезире Мобуту (Joseph-Désiré Mobutu), био је председник Заира (данас: Демократска Република Конго) 32 године, у периоду 1965—1997. На власт је дошао свргавањем Жозефа Казавубуа. У политици се ослањао на САД и деловао као антикомунистички диктатор у време Хладног рата у Африци. Био је чувен по енормном личном богаћењу на рачун економије и експлоатације ресурса своје земље. Процењује се да је из земље изнео на личне рачуне у иностранству око 5 милијарди долара.^[1]^[2] По овоме је Мобуту Сесе Секо најкорумпиранији политичар у историји Африке.

Да би консолидовао своју моћ, основао је Народни покрет револуције као једину легалну политичку странку 1967. године, променио име Конга у Заир 1971. године, а своје име у Мобуту Сесе Секо 1972. Мобуту је тврдио да је његова политичка идеологија „ни лево ни десно, па чак ни центар”,^[3] иако је ипак развио режим који је био изразито аутократски чак и по афричким стандардима његовог времена. On je pокушао је да очисти земљу од сваког колонијалног културног утицаја кроз свој програм „националне аутентичности“.^[4]^[5] Мобуту је био предмет распрострањеног култа личности.^[6] Током своје владавине стекао је велико лично богатство кроз економску експлоатацију и корупцију, због чега су неки његову владавину назвали „клептократијом“.^[7]^[8] Председавао је током периода са широко распрострањених кршења људских права. Под његовом владавином, нација је такође патила од неконтролисане инфлације, великог дуга и масовне девалвације валуте.

Биографија

Мобуту је рођен у граду Лисала у тадашњем Белгијском Конгу, у породици која је припадала етничкој групи Нгбанда.^[9] Отац, кувар, рано је умро те га је одгојила мајка, по занимању хотелска собарица. Након што је најраније образовање примио у католичкој мисионарској школи, с 19 година се прикључио Форс публик,^[10] белгијској колонијалној војсци и тамо стекао чин наредника. После је отишао у Леополдвил и радио као новинар у локалном листу Л'Авенир. Тамо је упознао Патриса Лумумбу те се прикључио његовој националистичкој партији Конгоански национални покрет која се залагала за независност од Белгије.^[11]

Када је 30. јуна 1960. Конго добио независност, Мобуту је био именован за начелника генералштаба нове конгоанске војске. Следећих неколико месеци је играо значајну улогу у конгоанској кризи, а 14. септембра 1960. је извео државни удар којим је свргнут премијер Лумумба,^[12]^[13] а неколико месеци касније га је изручио властима сецесионистичке покрајине Катанге где је Лумумба био убијен. Мобуту је тако стекао подршку САД и западних сила која ће га служити и након што је 1965. и формално преузео власт.

До тада је конгоанска криза већ била мање-више завршена, те је Мобуту, исказавши се као изузетно вешт политичар, постао један од најдуговечнијих државних вођа у Африци. Као горљиви антикомунист, уживао је подршку Запада, али је то од 1971. године крио с афричким национализмом, односно политиком којом су се забрањивала западна имена и одећа. У оквиру те политике Конго је променио име у Заир.^[14]

Мобуту је исто тако градио култ личности, али и идеологију мобутизам, коју су многи упоређивали с маоизмом. Иако горљиви антикомунист, од почетка 1970-их почео је да блиско сарађује с комунистичком НР Кином, а постао је и близак пријатељ румунског комунистичког вође Николаје Чаушескуа.

Мобуту и Ричард Никсон у Белој кући 1973.

Мобутуова спољна политика је, пак, била чврсто везана уз САД, те је од средине 1970-их Заир кориштен као база за тајне операције против просовјетске владе у суседној Анголи.^[15] Због тих хладноратовских обзира, западне владе се нису превише освртале на Мобутуове често бруталне методе владавине, при чему су често и његови најближи сарадници били оптуживани за издају, хапшени и мучени.

Још је више упадао у очи између великих природних богатстава Конга и свеопштег сиромаштва и неразвијености, односно потпуне запуштености путева, школа, болница и друге националне инфраструктуре. Конгоанска државна управа је за време његове власти била позната слабим или никаквим платама, те је владала свеопшта корупција. С друге стране, Мобуту је, слично као и многи други афрички вође тог времена, згрнуо и у швајцарске банке сместио велики део националног богатства, поставши оличење феномена који ће се касније звати клептократија.^[16]

Мобуту је, с друге стране, велики део новца уложио у сопствену председничку гарду, чиме се осигурао од могућих државних удара, док је политичку опозицију, уз бруталну репресију, гушио и поткупљивањем. Показао је велику вештину да одржава верност своје владе тако што је вршио сталне кадровске ротације, а исказао се и у вештом балансирању између различитих верских и етничких група.

Након завршетка Хладног рата, Мобуту је схватио да више није тако користан као западни савезник те је започео кораке у смеру номиналне демократизације земље. Међутим, здравствени проблеми изазвани раком простате су до средине 1990-их почели да утичу на његову способност управљања земљом. Кључни догађај је, пак, било стајање на страну Хутуа у грађанском рату у Руанди, а касније помагање избеглих Хутуа у нападима на нову тутсијевску владу Руанде, као и на локалне Тутсије, Бањамуленге. То је био повод за побуну у којој су на страну Тутсија стале владе Руанде, Бурундија, а касније и Анголе и Уганде те започеле инвазију источног дела Заира. Тиме је почео Први конгоански рат у коме је Савез демократских снага за ослобођење Конга (АФДЛ) на челу с Лораном Кабилом заузела велике делове источног Заира и започела напредовање према западу.

У марту 1997. је Мобуту, суочен с војним поразом, покушао да преговара и именовао свог старог непријатеља Етјена Цишекедија за премијера, али су побуњеници одбили преговоре. Неколико дана пре него је главни град пао, Мобуту је побегао.^[17] Тешко болестан, неколико месеци касније, умро је у Мароку.

Референце

^ Fortune, October 12, (1987). стр. 189.
^ 60 Minutes, March 4, 1984
^ Crawford Young, Thomas Edwin Turner, The Rise and Decline of the Zairian State, p. 210, 1985, University of Wisconsin Press
^ Vieira, Daviel Lazure: Precolonial Imaginaries and Colonial Legacies in Mobutu's "Authentic" Zaire in: Exploitation and Misrule in Colonial and Postcolonial Africa, (edited by) Kalu, Kenneth and Falola, Toyin, pp. 165–191, Palgrave Macmillan, 2019
^ David F. Schmitz, The United States and Right-Wing Dictatorships, 1965–1989, pp. 9–36, 2006, Cambridge University Press
^ „Mobutu Sese Seko”. The Columbia Electronic Encyclopedia. Columbia University Press. 2012. Приступљено 30. 4. 2013.
^ Acemoglu, Daron; Robinson, James A.; Verdier, Thierry (2004). „Kleptocracy and Divide-and-Rule: A Model of Personal Rule”. Journal of the European Economic Association. 2 (2–3): 162—192. CiteSeerX 10.1.1.687.1751  . S2CID 7846928. doi:10.1162/154247604323067916. Архивирано из оригинала 29. 12. 2014. г. Приступљено 26. 10. 2013.
^ Pearce, Justin (16. 1. 2001). „DR Congo's troubled history”. BBC.
^ United Nations High Commissioner for Refugees (15. 5. 2013). „Chronology for Ngbandi in the Dem. Rep. of the Congo”. refworld.org.
^ Wrong 2009, стр. 72–74.
^ Wrong 2009, стр. 76.
^ Wrong 2009, стр. 68–70.
^ For more on Belgian and American involvement, see Jonathan Kwitny, Endless Enemies. стр. 38-103, and Madeleine G. Kalb, The Congo Cables. стр. 189-196
^ Shaw 2005, стр. 63.
^ Department of State Background Notes: Congo (Kinshasa) Foreign Relations
^ „Plundering politicians and bribing multinationals undermine international development, says TI” (PDF). Transparency International. 25. 5. 2004. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 09. 2010. г. Приступљено 31. 5. 2013.
^ Ending a Chapter, Mobutu Cremates Rwanda Ally by Howard W. French. New York Times. May 16, 1997

Литература

Shaw, Karl (2005) [2004]. Power Mad! [Šílenství mocných] (на језику: Czech). Praha: Metafora. стр. 63. ISBN 978-80-7359-002-4.
Wrong, Michela (2009). In the Footsteps of Mr Kurtz: Living on the Brink of Disaster in Mobutu's Congo. HarperCollins. ISBN 978-0-06-186361-5.
Ayittey, George B.N. Africa in Chaos: A Comparative History. Palgrave Macmillan. ISBN 0-312-21787-0
Burke, Kyle (2018). Revolutionaries for the Right Anticommunist Internationalism and Paramilitary Warfare in the Cold War. Chapel Hill: University of North Carolina Press. ISBN 9781469640747.
Callaghy, Thomas M. Politics and Culture in Zaire. Center for Political Studies. ASIN B00071MTTW.
Callaghy, Thomas M. State-Society Struggle: Zaire in Comparative Perspective. Columbia University Press. ISBN 0-231-05720-2
Close, William T. Beyond the Storm: Treating the Powerless & the Powerful in Mobutu's Congo/Zaire. Meadowlark Springs Production. ISBN 0-9703371-4-0
De Witte, Ludo. The Assassination of Lumumba. Verso. ISBN 1-85984-410-3
Edgerton, Robert. The Troubled Heart of Africa: A History of the Congo. St. Martin's Press. ISBN 0-312-30486-2
Elliot, Jeffrey M., and Mervyn M. Dymally (eds.). Voices of Zaire: Rhetoric or Reality. Washington Institute Press. ISBN 0-88702-045-3
French, Howard W. A Continent for the Taking: The Tragedy and Hope of Africa. Vintage. ISBN 1-4000-3027-7
Gerard, Emmanuel, and Kuklick, Bruce. Death in the Congo: Murdering Patrice Lumumba, 2015, Harvard University Press. ISBN 978-0-674-72527-0
Gould, David (јануар 1980). Bureaucratic corruption and underdevelopment in the Third World: The case of Zaire. Pergamon Press. ASIN B0006E1JR8.
Gran, Guy, and Galen Hull (eds.). Zaire: The Political Economy of Underdevelopment. ISBN 0-275-90358-3
Harden, Blaine. Africa: Dispatches from a Fragile Continent. Houghton Mifflin Company. ISBN 0-395-59746-3
Hoskyns, Catherine (1965). The Congo Since Independence: January 1960 – December 1961. London: Oxford University Press. OCLC 414961.
Kanza, Thomas R. (1994). The Rise and Fall of Patrice Lumumba: Conflict in the Congo (expanded изд.). Rochester, Vermont: Schenkman Books, Inc. ISBN 978-0-87073-901-9.
Kelly, Sean. America's Tyrant: The CIA and Mobutu of Zaire. American University Press. ISBN 1-879383-17-9
Kingsolver, Barbara. The Poisonwood Bible. Harper Collins. ISBN 0-606-19420-7
Kisangani, Emizet F. (2016). Historical Dictionary of the Democratic Republic of the Congo. Latham: Rowman & Littlefield Publishers. ISBN 9781442273160.
MacGaffey, Janet (ed.). The Real Economy of Zaire: The Contribution of Smuggling and Other Unofficial Activities to National Wealth. Philadelphia: University of Pennsylvania Press. ISBN 0-8122-1365-3
Meditz, Sandra W. and Tim Merrill. Zaire: A Country Study. Claitor's Law Books and Publishing Division. ISBN 1-57980-162-5
Mokoli, Mondonga M. State Against Development: The Experience of Post-1965 Zaire. New York: Greenwood Press. ISBN 0-313-28213-7
Mwakikagile, Godfrey. Nyerere and Africa: End of an Era, 2006, Chapter Six: "Congo in The 1960s: The Bleeding Heart of Africa." New Africa Press, South Africa. ISBN 978-0-9802534-1-2; Mwakikagile, Godfrey. Africa is in A Mess: What Went Wrong and What Should Be Done, 2006. New Africa Press. ISBN 978-0-9802534-7-4
Nzongola-Ntalaja, Georges. The Congo: From Leopold to Kabila: A People's History. Zed Books. ISBN 1-84277-053-5
Odom, Thomas Paul (1993). Shaba II The French and Belgian Intervention in Zaire in 1978. Fort Leavenworth: U.S. Army Command and General Staff College, Combat Studies Institute. ISBN 9781839310973.
Sandbrook, Richard (1985). The Politics of Africa's Economic Stagnation. Cambridge University Press. ISBN 0-521-31961-7
Schatzberg, Michael G. The Dialectics of Oppression in Zaire. Indiana University Press. ISBN 0-253-20694-4
Schatzberg, Michael G. Mobutu or Chaos? University Press of America. ISBN 0-8191-8130-7
Tayler, Jeffrey (9. 10. 2001). Facing the Congo: A Modern-Day Journey into the Heart of Darkness. Crown. ISBN 0609808265. Текст „isbn- ” игнорисан (помоћ)
Young, Crawford; Turner, Thomas (1985). The Rise and Decline of the Zairian State. Madison: University of Wisconsin Press. ISBN 9780299101138.
Braeckman, Colette. Le Dinosaure, le Zaïre de Mobutu. Fayard. ISBN 2-213-02863-X
Chomé, Jules. L'ascension de Mobutu: Du sergent Désiré Joseph au général Sese Seko. F. Maspero. ISBN 2-7071-1075-2
Dungia, Emmanuel, Mobutu et l'Argent du Zaïre, les révélations d'un diplomate, ex-agent des Services secrets. L'Harmattan. ISBN 2-7384-1133-9, ISBN 978-2-7384-1133-4.
Mobutu Sese Seko. Discours, allocutions et messages, 1965–1975. Éditions J.A. ISBN 2-85258-022-5
Monheim, Francis. Mobutu, l'homme seul. Editions Actuelles. (Unknown ISBN)
Ngbanda Nzambo-ku-Atumba, Honoré. Ainsi sonne le glas! Les Derniers Jours du Maréchal Mobutu. Gideppe. ISBN 2-9512000-2-1
Nguza Karl-i-Bond, Jean. Mobutu ou l'Incarnation du Mal Zairois. Bellew Publishing Co Ltd. ISBN 0-86036-197-7

Спољашње везе

[1] Fortune, October 12, (1987). стр. 189.

[2] 60 Minutes, March 4, 1984

[3] Crawford Young, Thomas Edwin Turner, The Rise and Decline of the Zairian State, p. 210, 1985, University of Wisconsin Press

[4] Vieira, Daviel Lazure: Precolonial Imaginaries and Colonial Legacies in Mobutu's "Authentic" Zaire in: Exploitation and Misrule in Colonial and Postcolonial Africa, (edited by) Kalu, Kenneth and Falola, Toyin, pp. 165–191, Palgrave Macmillan, 2019

[5] David F. Schmitz, The United States and Right-Wing Dictatorships, 1965–1989, pp. 9–36, 2006, Cambridge University Press

[infoplease.com-6] „Mobutu Sese Seko”. The Columbia Electronic Encyclopedia. Columbia University Press. 2012. Приступљено 30. 4. 2013.

[7] Acemoglu, Daron; Robinson, James A.; Verdier, Thierry (2004). „Kleptocracy and Divide-and-Rule: A Model of Personal Rule”. Journal of the European Economic Association. 2 (2–3): 162—192. CiteSeerX 10.1.1.687.1751  . S2CID 7846928. doi:10.1162/154247604323067916. Архивирано из оригинала 29. 12. 2014. г. Приступљено 26. 10. 2013.

[8] Pearce, Justin (16. 1. 2001). „DR Congo's troubled history”. BBC.

[9] United Nations High Commissioner for Refugees (15. 5. 2013). „Chronology for Ngbandi in the Dem. Rep. of the Congo”. refworld.org.

[FOOTNOTEWrong200972–74-10] Wrong 2009, стр. 72–74.

[FOOTNOTEWrong200976-11] Wrong 2009, стр. 76.

[FOOTNOTEWrong200968–70-12] Wrong 2009, стр. 68–70.

[13] For more on Belgian and American involvement, see Jonathan Kwitny, Endless Enemies. стр. 38-103, and Madeleine G. Kalb, The Congo Cables. стр. 189-196

[FOOTNOTEShaw200563-14] Shaw 2005, стр. 63.

[15] Department of State Background Notes: Congo (Kinshasa) Foreign Relations

[16] „Plundering politicians and bribing multinationals undermine international development, says TI” (PDF). Transparency International. 25. 5. 2004. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 09. 2010. г. Приступљено 31. 5. 2013.

[17] Ending a Chapter, Mobutu Cremates Rwanda Ally by Howard W. French. New York Times. May 16, 1997

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]