Alfonso XI od Kastilje

Alfonso XI od Kastilje (Salamanka, 13. avgust 1311 — Gibraltar, 26. mart 1350) bio je kralj Krune Kastilje (1312—1350). Bio je sin kastiljskog kralja Fernanda IV od Kastilje i portugalske princeze Kanstance Portugalske. Alfonso je bio poznat i pod nadimkom Pravedni.

Alfonso XI od Kastilje
Alfonso XI od Kastilje
Lični podaci
Puno ime	Alfonso XI Fernandez Pravedni od Kastilje
Datum rođenja	(1311-08-13)13. avgust 1311.
Mesto rođenja	Salamanka, Kruna Kastilje
Datum smrti	26. mart 1350.(1350-03-26) (38 god.)
Mesto smrti	Gibraltar, Kruna Kastilje
Grob	u Sevilji
Porodica
Supružnik	Konstanca Manuel, Marija Portugalska
Potomstvo	Pedro I od Kastilje, Enrike II od Kastilje, Fadrique Alfonso, Lord of Haro, Tello Alfonso, Lord of Aguilar de Campoo, Sančo Alfonso, 1. grof od Alburkerka, Pedro de Aguilar
Roditelji	Fernando IV od Kastilje Konstanca Portugalska
Dinastija	Burgundije
Kralj Krune Kastilje
Period	1312−1350
Prethodnik	Fernando IV od Kastilje
Naslednik	Pedro I od Kastilje

Alfonsov kip

Pod regentstvom

Alfonsov otac Fernando IV od Kastilje je umro 7. septembra 1312. u Haenu, a jednogodišnji Alfonso je nasledio presto. U zemlji su izbili neredi, ali na kraju su za regente odabrani: Pedro, Alfonsov stric, Huan, stric Alfonsovog oca, Alfonsova majka Konstanca i Alfonsova baba Marija de Molina. Ubrzo potom 18. novembra 1313, u Sahagunu, Alfonsu umire majka. Marija de Molina je uz pomoć svoje mudrosti uspela da održi mir u zemlji. Huan i Pedro su umrli 1319. godine, a Marija 1. jula 1321. godine.

Ustanak protiv Alfonsa

U zemlji je posle toga počeo pravi građanski rat. Ačfonso je u to vreme bio pod zaštitom vitezova u Valjadolidu, a 1325, kada je napunio 14 godina on je objavio da je punoletan i da treba da dođe na vlast. Kastilja je u to vreme bila u očajnom stanju. Da stvar bude još gora država je bankrotirala. Pljačkaši su sve češće pljačkali naselja, a u bilo je i korupcije. Sem toga je sve više padao broj stanovnika Kastilje. Alfonso je bio u teškoj situaciji, a onda je namamio jednog kolovođu ustanka Huana Nepoštenog, sina bivšeg Alfonsovog regenta Huana, u svoju palatu, gde ga je ubio. Slično je postupio i sa ostalim vođama pobune, među kojima je bio i unuk Fernanda III od Kastilje, Huan Manuel.

Alfonso u Rekonkisti

Druga opsada Gibraltara

Glavni članak: Druga opsada Gibraltara

Mavri iz Granade su iskoristili situaciju u državi počeli da vrše prepade po Kastilji. Godine 1313. Ismailo I, emir Granade, koji je 1314. godine svrgnuo svog strica Nasra opseo je Gibraltar. On je time objavio džihad Kastilji. Ismailova vojska je ubrzo posle stizanja na bojno polje počela da potkopava gradske bedeme. Regent Pedro je u to vreme poslao vojsku da pljačka Emirat Granadu, dok se on nalazio u Kordobi. Čim je dobio vest o ovoj opsadi otišao je u Sevilju da skuplja vojsku i flotilu za odbranu grada. Ismailo se, čim je dobio vest da kastiljska vojska dolazi u pomoć gradu, povukao. Posle tog poraza Ismailo je morao da plaća danak Kastilji, čija je vojska nastavila pljačkanje emirata.

Bitka kod Tebe

Bitka kod Tebe

Alfonso je 1327. godine počeo kampanju protiv emira Muhameda IV od Granade, a pridružio mu se engleski vojskovođa Džejms Duglas. 25. avgusta 1330. godine došlo je do bitke kod grada Tebe gde je Alfonso odneo blistavu pobedu tako da se kampanja završila 1333. godine.

Treća opsada Gibraltara

Abd el Malik Abd el Vahid, novi sultan Marninda je po pozivu Muhameda IV od Granade u februaru 1333. godine sa 7 000 ljudi opseo Gibraltar. Guverner grada Vasko Perez de Meira je bio kerupcionaš, pa pošto je pokrao sav gradski budžet, nije imao novca da kupi hranu, pošto grad nije imao dovoljno zaliha hrane. Sem toga građani su bili iznenađeni opsadom. U to vreme izbio je ustanak u centralnoj i severnoj Kastilji, pa Alfonso nije i mao vojske koju bi poslao u pomoć gradu. Na kraju je poslao u pomoć 21 plovilo. Don Vasko je u to vreme krenuo u beg, ali su ga uhvatili u dolini reke Gvadalete. Marnindi odneli dve pobede nad bednom kastiljskom flotom i bombardovali grad. Vasko je da bi se oslobodio morao da naredi stanovnicima Gibraltara da se predaju što su ovi i učinili 17. juna, a on je pobegao u Maroko.

Mapa Četvrte opsade Gibraltara

Četvrta opsada Gibraltara

26. juna Alfonso je opseo Gibraltar, koji su branili Marnindski sultan i Muhamed IV od Granade, koji nisu bili spremni za opsadu. Bitka je počela iskrcavanjem kastiljskih nedisciplinovanih snaga na zapadne oštećene bedeme Gibraltara, a pri tom iskrcavanju je zbog oluje poginulo 1 500 ljudi. Alfonso je na početku opsade počeo da se povlači pred mavrijskom armijom i povukao se nekoliko milja. U tom povlačenju je zarobljen deo Alfonsovih vojnika. Posle toga je krenuo u napad i oslobodio svoje ljude. Alfonsova vojska je bila veoma mala pa nije uspela da se probije kroz mavrijsku vojsku i da priđe gradu, ali je uspela da spreči dolazak hrane u grad. Glad je ubrzo zahvatila i Alfonsovu vojsku. Alfonso je posle toga krenuo u povlačenje i stigao na istočne bedeme grada. Posle toga Alfonso počinje da pobeđuje, ali 25. avgusta Mavri su Alfonsu ponudili četvorogodišnji mir, na šta je ovaj pristao. Emirat Granada je bio oslabljen ovom opsadom, a Muhameda su istog dana ubili nezadovoljni plemići i na presto doveli Jusufa I.

Bitka kod Tarife

Umesto da rat sa Mavrima počne 1337. godine počeo je 30. oktobra 1340. godine, kod grada Tarife napadom Alfonsa od Kastilje i Alfonsa IV od Portugalije na marnindskog sultana Abu el Hasana i na emira Granade Jusufa I. Jusuf je bio primoran da pobegne sa bojnog polja, a Marnindi da prestanu da napadaju Kastilju.

Odnosi sa Aragonom

Godine 1339. Alfonso od Kastilje je sa Aragonom sklopio savez protiv Majorke, pod uslovom da mu Aragon pomogne u ratu protiv Marninda na jugu. Kastiljci su u proleće 1343. godine uz pomoć Perea osvojili Alhesiras, a 1349. godine su opseli Gibraltar. Aragonski kralj Pere IV od Aragona je ispunio svoje obećanje i 1342. godine mavrima oduzeo Esteponu.

Četvrta opsada Alhesirasa

3. avgusta 1342. godine, Alfonso je u savezu sa Aragonom i Đenovom opseo za Marninde važan Alhesiras. Mavri, kojima su pomagali i Berberi imali su ukupno 30.000 ljudi u gradu, uključujući i civile. Alfonso je na kraju sprečio dolazak hrane u grad. Jusuf je krenuo u pomoć gradu, ali je doživeo težak poraz u bici na reci Palmones tokom 1342. godine. Grad je pao 26. marta 1344. Ovo je bila prva bitka u evropskoj istoriji gde je korišćen barut. Posle ove opsade Alfonso je sklopio mir sa Mavrima na 10 godina.

Alfonso na petoj opsadi Gibraltara

Peta opsada Gibraltara i smrt

24. avgusta 1349. godine Alfonso je sa 20.000 ljudi opseo utvrđeni Gibraltar, koji je branila mala vojska pod zapovedništvom marnindskog sultana Abu Inana Farisa (koji je na vlast došao 1348) i emira Granade, Jusufa. Alfonso je na opsadu doveo svoju ljubavnicu Leonor Nunjez de Guzman Ponse de Leon i ne zakonitu decu: Enrikea, Telja, Sanča i Fadrikea. Alfonso je ovaj put napao Gibraltar sa severa i počeo da pokopava gradske bedeme. U februaru 1350. godine Alfonsovu vojsku je zahvatila kuga. Generali i njegova ljubavnica su ga molili da se povuče, ali on je to odbio i 26. marta na veliki petak je iznenada umro od te bolesti. On je bio jedini kralj Kastilje koji je umro od bolesti. Odmah posle njegove smrti Jusuf je sa vojskom krenuo da probije opsadu i uspeo je u tome. Kastiljci su se sutra 27. marta povukli, a Alfonso je sahranjen u Sevilji. Na prestolu ga je nasledio sin Pedro.

Posledice

Njegov otac Alfonso Pravedni, odobrio je svojoj ljubavnici Leonor mnoge titule i privilegije za svoju decu. To je izazvalo negodovanje mnogih plemića, ponajviše zakonite kraljice Marije Portugalske i prestolonasledika Pedra. Posle naprasne Alfonsove smrti na opsadi Gibraltara 1350. godine, plemstvo je počelo osvetu, a Leonor i njena deca su pobegla u strahu.

Leonor je sa Pedrom počela pregovore, ali njeni sinovi Enrike, Fadrike, Teljo i Sančo, su podigli ustanak. 1351. godine Pedrov savetnik Huan Alfonso od Albukerkija, ubedio je kralja da je Leonor izazvala sve te pobune, pa je utamničena i pogubljena u Talaveri. Enrike je pobegao u Portugal, ali Pedro mu je brzo oprostio i dopustio mu da se vrati u Kastilju. Enrike je veoma brzo podigao pobunu u Asturiji 1352. godine, ali posle svog sloma pobegao je u Francusku.

Porodično stablo

16. Fernando III od Kastilje

8. Alfonso X od Kastilje (=#26)

17. Elisabeth of Hohenstaufen

4. Sančo IV od Kastilje

18. Đaume I od Aragona (=#28)

9. Jolanda od Aragona

19. Jolanda od Ugarske (=#29)

2. Fernando IV od Kastilje

20. Alfonso IX od Leona

10. Alfonso od Moline

21. Berengarija od Kastilje

5. Marija de Molina

22. Alfonso Téllez de Meneses, 4th Lord of Meneses

11. Mayor Alfonso Tellez, 6th Lady of Menezes

23. Maria Anes de Lima

1. Alfonso XI od Kastilje

24. Afonso II Portugalski

12. Afonso III Portugalski

25. Uraka od Kastilje

6. Dinis Portugalski

26. Alfonso X od Kastilje (=#8)

13. Beatris od Kastilje

27. Mayor Guillén de Guzmán

3. Konstanca od Portugala

28. Đaume I od Aragona (=#18)

14. Pere III od Aragona

29. Jolanda od Ugarske (=#19)

7. Elizabeta od Aragona

30. Manfred Sicilijanski

15. Konstanca od Sicilije

31. Beatriče Savojska

Vidi još

• Vladari Kastilje

Literatura

• Chapman, Charles Edward and Rafael Altamira, A history of Spain, The MacMillan Company, 1922.
• Ovaj članak uključuje tekst iz publikacije koja je sada u javnom vlasništvu: Chisholm, Hugh, ur. (1911). Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski) (11 izd.). Cambridge University Press. 
• Medieval Iberia: an encyclopedia, Ed. E. Michael Gerli and Samuel G. Armistead, Routledge, 2003.