Обична препелица (лат. Coturnix coturnix) је врста птица из фамилије фазана, с бројним подврстама. Coturnix је латински назив за ову врсту.[3][4] Најмања је из реда кока. Најчешћа су јој станишта житна поља и равнице са ливадама.

Обична препелица
Coturnix coturnix
Зов мужјака препелице
Научна класификација едит
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Цхордата
Класа: Авес
Ред: Галлиформес
Породица: Пхасианидае
Род: Цотурниx
Врста:
C. цотурниx
Биномно име
Цотурниx цотурниx
Подврсте
Опсег C. цотурниx
  Множење
  Резидент
  не множи се
  Могуће изумрле и уведене
  Постојеће и уведене (резидентне)
Синоними
  • Тетрао цотурниx Линнаеус, 1758

Таксономија

уреди

Обичне препелице је формално описао шведски природњак Карл Лине 1758. године у десетом издању свог дела Сyстема Натурае под биномним именом Тетрао цотурниx.[5] Специфични епитет цотурниx је латинска реч за обичну препелицу.[6] Ова врста је сада смештена у род Цотурниx који је 1764. године увео француски природњак Франсоа Александар Пјер де Гарсо.[7][8][9] Раније се сматрало да је обична препелица сродна јапанској препелици (Цотурниx јапоница).[10] Опсези распрострањености ове две врсте преклапају се у Монголији и близу Бајкалског језера без очигледног укрштања, а у заточеништву потомци укрштања показују смањену плодност.[11][12] Јапанска препелица се стога сада третира као засебна врста.[9]

Препознато је пет подврста:[9]

  • C. ц. цотурниx (Линнаеус, 1758) – гнезди се у Европи и северозападној Африци до Монголије и северне Индије, зимује у Африци и централној, јужној Индији
  • C. ц. цонтурбанс Хартерт, 1917 – Азори
  • C. ц. инопината Хартерт, 1917 – Зеленортска острва
  • C. ц. африцана Темминцк & Сцхлегел, 1848 – подсахарска Африка и три острва
  • C. ц. ерлангери Зедлитз, 1912 – источна и североисточна Африка

Опис

уреди

Препелица је мала птица дуга 17 цм и тешка 95-150 г. Има распон крила 32-35 цм. Глава јој је смеђе боје, очи су црвенкасто смеђе, а кљун је тамносмеђе боје. Ноге су јој жуторужичасте, док је врат смеђе боје. Храни се семенкама, лисним и цветним пупољцима те купинама, а млади се хране углавном инсектима, све док не постану самостални. Животни век препелице процјењује се на 10 година. Она је птица селица, те често страда приликом сеобе. Зиме проводе у Африци. Природни непријатељи су јој звери и птице грабљивице. Ову птицу је тешко видети, јер више хода него лети и скрива се у зеленилу. Крик препелица се чује на удаљености од око пола километра. Бројно стање препелица је могуће пратити управо на основу гласања којим мужјаци обележавају своју територију.

Угроженост

уреди

Ловачка удружења и удружења за заштиту птица су у сталном сукобу у вези чињеничног стања популације препелице код нас. Ловци тврде да није угрожена, а орнитолози да јој број опада због употребе хемикалија у пољопривреди, нестанка станишта погодних за гнежђење и прекомерног и неконтролисаног лова. Осим тога препелица се у Србији лови недозвољеним средствима, такозваним вабилицама, што је неспортски начин лова, пошто су птице исцрпљене од селидбе примамљене гласом на места ноћења и ту се масовно убијају.[13][14][15][16]

Размножавање

уреди

Сезона парења траје током маја. Мужјаци не трпе друге мужјаке у присуству женке приликом парења. Кад наврши од 6 до 8 седмица, женка препелице у гнездо направљено од траве полаже од 6 до 18 белих или прљавожутих јаја са црним пегама, те на њима лежи од 16 до 18 дана. Гнездо се налази испод грмља, заштићено је од грабљиваца. Док женка лежи на јајима, мужјак тражи другу женку за парење, не бринући се за своје легло. Млади су уз мајку око три седмице, након чега постају самостални и знају летети. Препелице су брижљиве према својим младима, а некад прихвате и туђе пилиће који су остали без мајке.

Људи и препелице

уреди

Многи људи имају препелице као кућне љубимце јер се лако одржавају. Доста људи их лови због меса. У Србији сезона лова на препелице траје од почетка августа до краја септембра. Препелице се традиционално лове на подручју Медитерана. Њихово месо је велики деликатес и најчешће се користе у малтешкој, индијској и португалској кухињи. Препеличја јаја се често продају у продавницама и јако су малена у односу на кокошја, али имају сличан укус. Осим величине, разлика између препеличјих и кокошјих јаја је у томе што препеличја имају мало мање холестерола. Понекад се послужују сирова уз суши.

У египатским хијероглифима, уз безбројне представе осталих птица и животиња, постоји и симбол препелице.

Јапанска препелица

уреди

Јапанска препелица (лат. Coturnix coturnix japonica), удомаћена и припитомљена, најпродуктивнија је домаћа животиња чија су јаја и месо богата високовредним састојцима за људски организам, јачају имунитет, те убрзавају опоравак од болести. Живи углавном у Јапану и Сибиру. Перје јој је жутосмеђе боје, а испод ока има бијелу мрљу.

Тровање

уреди

Ако се препелице хране извесним биљкама, иако се о узрочним биљкама још увек води расправа, месо препелица може да буде отровно, при чему се једна од четири особе које конзумирају затровно месо разболи од котурнизма, који је карактерисан болом у мишићима, и може да доведе до затајења бубрега.[17][18][19]

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ БирдЛифе Интернатионал (2018). Coturnix coturnix. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 20. 1. 2020. 
  2. ^ BirdLife International (2018). Coturnix coturnix. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2018: e.T22678944A131904485. doi:10.2305/IUCN.UK.2018-2.RLTS.T22678944A131904485.en . Приступљено 13. 11. 2021. 
  3. ^ Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 120. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  4. ^ Rando, Juan C.; Alcover, Josep A.; Pieper, Harald; Olson, Storrs L.; Hernández, C. Nayra; López-Jurado, L. Felipe (2020). „Unforeseen diversity of quails (Galliformes: Phasianidae: Coturnix) in oceanic islands provided by the fossil record of Macaronesia”. Zoological Journal of the Linnean Society. 188 (4): 1296—1317. doi:10.1093/zoolinnean/zlz107 . 
  5. ^ Linnaeus, Carl (1758). Systema Naturae per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis (на језику: латински). 1 (10th изд.). Holmiae (Stockholm): Laurentii Salvii. стр. 161. 
  6. ^ Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 120. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  7. ^ Garsault, François Alexandre Pierre de (1764). Les figures des plantes et animaux d'usage en medecine, décrits dans la Matiere Medicale de Geoffroy Medecin (на језику: француски). 5. Paris: Desprez. Plate 686. 
  8. ^ Welter-Schultes, F.W.; Klug, R. (2009). „Nomenclatural consequences resulting from the rediscovery of Les figures des plantes et animaux d'usage en médecine, a rare work published by Garsault in 1764, in the zoological literature”. Bulletin of Zoological Nomenclature. 66 (3): 225–241 [233]. doi:10.21805/bzn.v66i3.a1. 
  9. ^ а б в Gill, Frank; Donsker, David; Rasmussen, Pamela, ур. (2020). „Pheasants, partridges, francolins”. IOC World Bird List Version 10.2. International Ornithologists' Union. Приступљено 3. 10. 2020. 
  10. ^ Peters, James Lee, ур. (1934). Check-List of Birds of the World. 2. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. стр. 92. 
  11. ^ Moreau, R.E.; Wayre, P. (1968). „On the Palaearctic quails” . Ardea. 56 (3–4): 209—227. 
  12. ^ Cramp 1980, стр. 503.
  13. ^ Krivolov na prepelice na severu BačkeRTV, 18. avgust 2015.
  14. ^ Krivolovcima oduzete puške i vabilice, uhvaćeni s ubijenim prepelicama021.rs, 11. septembar 2016.
  15. ^ Osujećen krivolov na prepelice kod SirigaTV Rubin, 14. avgust 2016.
  16. ^ Sve masovniji krivolov u RS: Prepelice iz Lijevče polja i Semberije završavaju na trpezama džet setaBlic, 19. avgust 2016.
  17. ^ Korkmaz I, Kukul Güven FM, Eren SH, Dogan Z (oktobar 2008). „Quail Consumption Can Be Harmful”. J Emerg Med. 41 (5): 499—502. PMID 18963719. doi:10.1016/j.jemermed.2008.03.045. 
  18. ^ Tsironi M, Andriopoulos P, Xamodraka E, et al. (август 2004). „Тхе патиент wитх рхабдомyолyсис: хаве yоу цонсидеред qуаил поисонинг?”. ЦМАЈ. 171 (4): 325—6. ПМЦ 509041 . ПМИД 15313988. дои:10.1503/цмај.1031256. 
  19. ^ Оузоунеллис, Т. (16. 2. 1970). „Соме нотес он qуаил поисонинг”. ЈАМА. 211 (7): 1186—7. ПМИД 4904256. дои:10.1001/јама.1970.03170070056017. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди