Њорке
Њорка је птица из фамилије Alcidae у реду Charadriiformes. Фамилија њорки обухвата, међу осталима, родове Uria, Aethia, Fratercula и Brachyramphus.[1]
| Њорке Временски распон:
| |
|---|---|
| |
| Aethia psittacula | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Еукарyота |
| Царство: | Анималиа |
| Тип: | Цхордата |
| Класа: | Авес |
| Ред: | Цхарадрииформес |
| Кладус: | Пан-Алцидае |
| Породица: | Алцидае Leach, 1820 |
| Типска врста | |
| Alca torda | |
| Подфамилије | |
| |
Осим изумрле велике њорке, све њорке су карактеристичне по њиховој способности да „лете” испод воде, као и у ваздуху. Иако су одлични пливачи и рониоци, њихово ходање изгледа неспретно. Неколико врста има различита уобичајена имена у Европи и Северној Америци.
Распрострањеност
уредиAlcidae су распрострањене на подручју Гренланда и северне Канаде, у заливу Ст. Ловренца и Новој Шкотској, Исланду, северној Скандинавији, северној Русији, Ирској и северозападној обали Француске.
Alle alle или мала њорка живи на обалама Исланда, Свалбарда и Гренланда. Тупик или Fratercula arctica на Северном леденом мору. Врста позната као Pinguinus impennis или велика њорка истребљена је у 19. веку.
Хабитат
уредиСтаниште или хабитат током лета налази се на стеновитим литицама северног Атлантика и северне Еуропе. Гнезде се у големим јатима (Плоснатокљуна њорка Alca torda на Хелголанду). Рибе и ракови су им главна храна.
Еволуција и дистрибуција
уреди
Традиционално, веровало се да су њорке једна од најранијих различитих харадриформних линија због њихове карактеристичне морфологије, али генетске анализе су уместо тога показале да су ове особености производ снажне природне селекције; за разлику од, на пример, пљукавица (много старија лоза шарадијума), њорке су се радикално промениле од обалских птица мочварица у начин живота морских птица које роне. Тако данас њорке више нису издвојене у сопствени подред (Алцае), већ се сматрају делом подреда Лари, који иначе садржи галебове и сличне птице. Судећи по генетским подацима, сматра се да су њихови најближи живи рођаци поморци, а ове две лозе су се раздвојиле пре око 30 милиона година (Мyа).[2][3][4] Алтернативно, њорке су се можда одвојиле много раније од остатка Ларија и прошли кроз јаку морфолошко, али спору генетску еволуцију, која би захтевала веома висок еволуциони притисак, заједно са дугим животним веком и спором репродукцијом.
Најранији недвосмислени фосили њорки су из касног еоцена, пре око 35 милиона година.[5] Род Миоцеппхус, (из миоцена, 15 милиона година) је најранији познати од добрих примерака. Два веома фрагментарна фосила се често приписују породици Алцидае, иако то можда није тачно: Хyдротхерикорнис (касни еоцен) и Петралца (касни олигоцен). Познато је да већина постојећих родова постоји од касног миоцена или раног плиоцена (пре око 5 милиона година). Фосили из миоцена пронађени су и у Калифорнији и у Мериленду, али већа разноликост фосила и племена у Пацифику наводи већину научника на закључак да су они први пут еволуирали тамо, и у миоценском Пацифику су пронађени први фосили постојећих родова. Рано кретање између Пацифика и Атлантика се вероватно догодило на југу (пошто није постојао северни отвор за Атлантик), са каснијим кретањима преко Арктичког океана.[6] Потфамилија Манцаллинае која не лети, која је очигледно била ограничена на обалу Пацифика јужне Северне Америке и изумрла у раном плеистоцену, понекад је укључена у породицу Алцидае према неким дефиницијама. Једна врста, Миоманцалла хоwардае, је највећи харадриформ свих времена.[7]
Породица садржи 25 постојећих или недавно изумрлих врста које су подељене у 11 родова.[8] Постојеће њорке (потпородица Алцинае) подељене су у две главне групе - обично висококљуне пафине (племе Фратерцулини) и ауклете (племе Аетхиини), за разлику од виткокљуних и правих њорки (племе Алцини), и марелети и гулемоти (племена Брацхyрампхини и Цеппхини). Племенско уређење је првобитно било засновано на анализама морфологије и екологије.[9] Секвенце мтДНК цитохрома б и студије алозима[2][3] потврђују ове налазе осим да би Сyнтхлиборампхус марелети требало да се одвоје у засебно племе, јер су у већој мери сродни Алцинима; у сваком случају, претпоставка о ближој вези између првих и правих гуилемота била је само слабо подржана ранијим студијама.[9]
Систематика
уредиРодови
уреди- Aethia Merrem, 1788[10][2]
- Alca Linnaeus, 1758[11]
- Alle Link, 1806
- Brachyramphus Brandt, 1837
- Cepphus Pallas, 1769
- Cerorhinca Bonaparte, 1828
- Fratercula Brisson, 1760
- Pinguinus Bonnaterre, 1791
- Ptychoramphus Brandt, 1837
- Synthliboramphus Brandt, 1837
- Uria Brisson, 1760
Врсте
уреди- Aethia cristatella (Pallas, 1769)
- Aethia psittacula (Pallas, 1769)
- Aethia pusilla (Pallas, 1811)
- Aethia pygmaea (Gmelin, 1789)
- Alca torda Linnaeus, 1758
- Alle alle (Linnaeus, 1758)
- Brachyramphus brevirostris (Vigors, 1829)
- Brachyramphus marmoratus (Gmelin, 1789)
- Brachyramphus perdix (Pallas, 1811)
- Cepphus carbo Pallas, 1811
- Cepphus columba Pallas, 1811
- Cepphus grylle (Linnaeus, 1758)
- Cerorhinca monocerata (Pallas, 1811)
- Fratercula arctica (Linnaeus, 1758)
- Fratercula cirrhata (Pallas, 1769)
- Fratercula corniculata (J. F. Naumann, 1821)
- Pinguinus impennis (Linnaeus, 1758)
- Ptychoramphus aleuticus (Pallas, 1811)
- Synthliboramphus antiquus (Gmelin, 1789)
- Synthliboramphus craveri (Salvadori, 1865)
- Synthliboramphus hypoleucus (Xantus de Vesey, 1860)
- Synthliboramphus wumizusume (Temminck, 1836)
- Uria aalge (Pontoppidan, 1763)
- Uria lomvia (Linnaeus, 1758)
Подврсте
уреди- Alca torda islandica C. L. Brehm, 1831
- Alca torda torda Linnaeus, 1758
- Alle alle alle (Linnaeus, 1758)
- Alle alle polaris Stenhouse, 1930
- Cepphus columba columba Pallas, 1811
- Cepphus columba kaiurka Portenko, 1937
- Cepphus columba snowi Stejneger, 1897
- Cepphus grylle arcticus (C. L. Brehm, 1824)
- Cepphus grylle faeroeensis C. L. Brehm, 1831
- Cepphus grylle grylle (Linnaeus, 1758)
- Cepphus grylle islandicus Horring, 1937
- Cepphus grylle mandtii (Lichtenstein, 1822)
- Fratercula arctica arctica (Linnaeus, 1758)
- Fratercula arctica grabae (C. L. Brehm, 1831)
- Fratercula arctica naumanni Norton, 1901
- Ptychoramphus aleuticus aleuticus (Pallas, 1811)
- Ptychoramphus aleuticus australis van Rossem, 1939
- Synthliboramphus antiquus antiquus (Gmelin, 1789)
- Synthliboramphus antiquus microrhynchos Stepanyan, 1972
- Synthliboramphus hypoleucus hypoleucus (Xantus de Vesey, 1860)
- Synthliboramphus hypoleucus scrippsi (Green & Arnold, 1939)
- Uria aalge aalge (Pontoppidan, 1763)
- Uria aalge albionis Witherby, 1923
- Uria aalge californica (H. Bryant, 1861)
- Uria aalge hyperborea Salomonsen, 1932
- Uria aalge inornata Salomonsen, 1932
- Uria lomvia arra (Pallas, 1811)
- Uria lomvia eleonorae Portenko, 1937
- Uria lomvia heckeri Portenko, 1944
- Uria lomvia lomvia (Linnaeus, 1758)
Референце
уреди- ^ Гастон, Антхонy Ј.; Јонес, Иан L. (1998). Тхе Аукс : Алцидае. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 0-19-854032-9.
- ^ а б в Фриесен, V.L.; Бакер, А.Ј.; Пиатт, Ј.Ф. =амп (1996). „Пхyлогенетиц Релатионсхипс Wитхин тхе Алцидае (Цхарадрииформес: Авес) Инферред фром Тотал Молецулар Евиденце”. Молецулар Биологy анд Еволутион. 13 (2): 359—367. ПМИД 8587501. дои:10.1093/оxфордјоурналс.молбев.а025595
.
- ^ а б Моум, Трулс; Арнасон, Улфур; Áрнасон, Еинар =амп (2002). „Митоцхондриал ДНА Сеqуенце Еволутион анд Пхyлогенy оф тхе Атлантиц Алцидае, Инцлудинг тхе Еxтинцт Греат Аук (Пингуинус импеннис)”. Молецулар Биологy анд Еволутион. 19 (9): 1434—1439. ПМИД 12200471. дои:10.1093/оxфордјоурналс.молбев.а004206 .
- ^ Тхомас, Гавин Х.; Wиллс, Маттхеw А.; Сзéкелy, Тамáс =амп (2004). „А супертрее аппроацх то схоребирд пхyлогенy”. БМЦ Еволутионарy Биологy. 4 (1): 28. ПМЦ 515296 . ПМИД 15329156. дои:10.1186/1471-2148-4-28. Супплементарy Материал
- ^ Смитх, Н.А. (2011). „Таxономиц ревисион анд пхyлогенетиц аналyсис оф тхе флигхтлесс Манцаллинае (Авес, Пан-Алцидае)”. ЗооКеyс (91): 1–116. ПМЦ 3084493 . ПМИД 21594108. дои:10.3897/зоокеyс.91.709 .
- ^ Конyукхов, Н.Б. (2002). „Поссибле Wаyс оф Спреадинг анд Еволутион оф Алцидс”. Биологy Буллетин оф тхе Руссиан Ацадемy оф Сциенцес (на језику: руски). 29 (5): 447—454. С2ЦИД 36133751. дои:10.1023/А:1020457508769.
- ^ Смитх, Н. А. (2015). „Еволутион оф бодy масс ин тхе Пан-Алцидае (Авес, Цхарадрииформес): тхе еффецтс оф цомбининг неонтологицал анд палеонтологицал дата”. Палеобиологy. 42 (1): 8—26. С2ЦИД 83934750. дои:10.1017/паб.2015.24.
- ^ Гилл, Франк; Донскер, Давид; Расмуссен, Памела, ур. (август 2022). „Ноддиес, гуллс, тернс, скиммерс, скуас, аукс”. ИОЦ Wорлд Бирд Лист Версион 12.2. Интернатионал Орнитхологистс' Унион. Приступљено 10. 11. 2022.
- ^ а б Страуцх Ј.Г. Јр. (1985). „Тхе пхyлогенy оф тхе Алцидае” (ПДФ). Тхе Аук. 102 (3): 520—539. ЈСТОР 4086647. дои:10.1093/аук/102.3.520.
- ^ Гастон, А.Ј.; Јонес, I.L. (1998). Тхе Аукс: Алцидае. Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-854032-8.
- ^ Смитх, Н.А.; Цларке, Ј.А. (2011). „Ан Алпхатаxономиц Ревисион оф Еxтинцт анд Еxтант Разорбиллс (Авес, Алцидае): А Цомбинед Морпхометриц анд Пхyлогенетиц Аппроацх”. Орнитхологицал Монограпхс. 72: 1—61. дои:10.1525/ом.2011.72.1.1.
Литература
уреди- Цоллинсон, Мартин (2006). „Сплиттинг хеадацхес? Рецент таxономиц цхангес аффецтинг тхе Бритисх анд Wестерн Палаеарцтиц листс”. Бритисх Бирдс. 99 (6): 306—323.
- Гастон, Антхонy Ј.; Јонес, Иан L. (1998). Тхе Аукс : Алцидае. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 0-19-854032-9.
- Патон, Т.А.; Бакер, А.Ј.; Гротх, Ј.Г.; Барроwцлоугх, Г.Ф. (2003). „РАГ-1 сеqуенцес ресолве пхyлогенетиц релатионсхипс wитхин цхарадрииформ бирдс”. Молецулар Пхyлогенетицс анд Еволутион. 29 (2): 268—278. ПМИД 13678682. дои:10.1016/С1055-7903(03)00098-8.
- Неттлесхип, D.Н., анд Т.Р. Биркхеад, едс. 1985. Тхе Атлантиц Алцидае: тхе Еволутион, Дистрибутион анд Биологy оф тхе Аукс инхабитинг тхе Атлантиц Оцеан анд адјацент wатер ареас. Ацадемиц Пресс, Лондон.
- Неттлесхип, D. 1996. Фамилy Алцидае (Алцидс). пп. 678–722 ин дел Хоyо, Ј., Еллиотт, А., & Саргатал, Ј., едс. Хандбоок оф тхе Бирдс оф тхе Wорлд. Вол. 3. Лyнx Едиционс, Барцелона.
- Фриесен, V.L.; Бакер, А.Ј. & Пиатт, Ј.Ф. (1996). „Пхyлогенетиц Релатионсхипс Wитхин тхе Алцидае (Цхарадрииформес: Авес) Инферред фром Тотал Молецулар Евиденце”. Молецулар Биологy анд Еволутион. 13 (2): 359—367. дои:10.1093/оxфордјоурналс.молбев.а025595 .
- Конyукхов, Н.Б. (2002). „Поссибле Wаyс оф Спреадинг анд Еволутион оф Алцидс”. Биологy Буллетин оф тхе Руссиан Ацадемy оф Сциенцес (на језику: руски). 29 (5): 447—454. дои:10.1023/А:1020457508769.
- Моум, Трулс; Арнасон, Улфур & Áрнасон, Еинар (2002). „Митоцхондриал ДНА Сеqуенце Еволутион анд Пхyлогенy оф тхе Атлантиц Алцидае, Инцлудинг тхе Еxтинцт Греат Аук (Пингуинус импеннис)”. Молецулар Биологy анд Еволутион. 19 (9): 1434—1439. ПМИД 12200471. дои:10.1093/оxфордјоурналс.молбев.а004206 .
- Страуцх Ј.Г., Јр. (1985). „Тхе пхyлогенy оф тхе Алцидае” (ПДФ). Тхе Аук. 102 (3): 520—539. ЈСТОР 4086647.
- Смитх, Н.А. (2011). „Таxономиц ревисион анд пхyлогенетиц аналyсис оф тхе флигхтлесс Манцаллинае (Авес, Пан-Алцидае)”. ЗооКеyс. 91: 1—116. ПМЦ 3084493 . ПМИД 21594108. дои:10.3897/зоокеyс.91.709.
- Тхомас, Гавин Х.; Wиллс, Маттхеw А. & Сзéкелy, Тамáс (2004). „А супертрее аппроацх то схоребирд пхyлогенy”. БМЦ Еволутионарy Биологy. 4 (1): 28. ПМЦ 515296 . ПМИД 15329156. дои:10.1186/1471-2148-4-28.
