Нова Шкотска
Нова Шкотска (енгл. Nova Scotia, фр. Nouvelle-Écosse, шкотгел. Alba Nuadh), једна је од десет канадских покрајина (провинција). Статус је стекла истовремено са Онтариом, Квебеком и Њу Брансвиком 1867. године.
| Нова Шкотска | |
|---|---|
 | |
.jpg) | |
| Држава |  Канада |
| Админ. центар | Халифакс |
| Највећи град | Халифакс |
| Службени језик | нема (енглески, француски и шкотски гелски као језици културе) |
| Председник владе | Стивен Мекнил |
| Површина | 53.338 km2 |
| Становништво | 2016. |
| — број ст. | 923.598 |
| — густина ст. | 17,32 ст./km2 |
| Временска зона | UTC+3 |
| Званични веб-сајт | |
Главни и највећи град и привредно средиште покрајине је Халифакс.
- Површина: 53.338 km²
- Становника: 923.598
Географија
уредиПокрајина Нова Шкотска се састоји од копна – полуострво које је широко 380 mi (610 km) (608 km) и острва Кејп Бретон, које је са копном повезано насипом Кенсо, који је у ствари уздигнути пут и железничка пруга. Око три четвртине земљишта је под шумом, док обрадиве површине има само 10%. Кршевита, разуђена обала има природне луке за многе рибарске и друге бродове. Јужни део Нове Шкотске је брдовит, а у унутрашњости постоје многа језера, реке и долине.[1]
Привреда
уредиРиболов
уредиДобар део становништва Нове Шкотске запослен је у овој привредној грани. Ту се годишње зараде милиони долара огромним уловима бакалара свих врста ракова и других врста риба.[1]
Пољопривреда
уредиОко 10% земље може се сматрати пољопривредном и највише се користи за млекарство. Долине око залива Фанди и голфа Светог Лоренса су познате по гајењу јабука и осталог воћа.[1]
Рударство
уредиПо производњи угља Нова Шкотска је на првом месту у земљи, а удружена са експлоатацијом гвоздене руде довела је до пораста индустрије гвожђа и челика.[1]
Производња
уредиШиром целе покрајине почела је да се развија индустријска производња, прерада, и копање руде. Бродоградња увелико цвета.[1]
Клима
уредиНова Шкотска има умерену климу са топлим, али не жарким летима и много кише током године.[1]
Становништво
уреди| 1996. | 2001. | 2006. | 2011. | 2016. |
|---|---|---|---|---|
| 909.282 | 908.007 | 913.462 | 921.727 | 923.598 |
Види још
уредиРеференце
уредиЛитература
уреди- Упознајмо КАНАДУ (Водич за усељенике). Министарство за радну снагу и усељење. стр. 75.
