Милан Дунђерски

Милан Дунђерски (1952-2007) је био југословенски и српски песник и културни посленик.

Биографија

Милан Дунђерски је рођен 1952. године у Србобрану. Одрастао је у породици скромног србобранског земљорадника, која није била у директној сродничкој вези са богатом фамилијом Дунђерски. До поласка у средњу школу, када је његов отац купио кућу у делу насеља Србобран под називом Унчић, Милан Дунђерски је детињство провео на салашу. Као ученик Србобранске гимназије био је под знатним утицајем западне популарне културе, новог сензибилитета касних 60-их и омладинског хипи покрета, а због испољеног литерарног талента и гласовних квалитета изабран је за хонорарног сарадника Радио Србобрана.

Године 1981. године дипломирао Југословенску књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду. Директор Радио Србобрана је био у десетогодишњем мандату, а као наставник српског језика радио је у више наврата у Србобранској гимназији и ОШ „Вук Караџић”.

Поезију је најчешће објављивао у новосадским часописима Поља и Златна греда, а неколико његових песама из различитих збирки преведено је на мађарски језик и публиковано у дневном листу Мађар со. На седници Управног одбора Матице српске, која је одржана 19. априла 2004. године, Милан Дунђерски је изабран за редовног члана. Заслужан је за оснивање књижевне награде „Ленкин прстен” за најлепшу љубавну песму, а у част Ленке Дунђерски и Лазе Костића.

Умро је 2007. године, после краће и тешке болести.

Књижевна каријера

Поезију је почео да објављује 1970. године, још као студент југословенске књижевности у зрењанинском часопису Улазница, коју је уређивао Вујица Решин Туцић, као и у новосадском студентском листу Индекс. Прву песничку збирку под насловом Окован ребрима, објавио је 1973. године, и то у едицији Прва књига Матице српске, која је пре свега имала за циљ да пружи шансу младим, талентованим песницима. Др Драшко Ређеп, главни и одговорни уредник ове едиције, у часопису Одјек је 1973. године објавио критички књижевни приказ о значајним представницима најмлађе војвођанске генерације песника, међу којима је био и Милан Дунђерски.

Милан Дунђерски је био сарадник и уредник српске редакције „Трибине младих” од 1973. до 1977. године, која је, као један од најпрогресивнијих омладинских културних центара у земљи, окупљала талентоване и слободоумне ствараоце из Војводине и значајне интелектуалце из свих република СФРЈ и иностранства. Дунђерски је био и члан редакције часописа Поља од 1976. до 1984. године, часописа који је деловао у склопу „Трибине младих”.

Милан Дунђерски је за живота објавио четири збирке поезије. Након његове смрти, 2008. године постхумно је објављена књига коју чине претходно објављене песама из Миланових књига и необјављене песме из његове рукописне заоставштине, која се састојала из незавршене збирке са радним насловом „Игре”. Ову књигу је приредио председник Друштва књижевника Војводине Јован Зивлак који је приликом њене промоције у у Галерији Дома културе Србобран, 2008. године о Милану је изјавио следеће: „Спада у ред значајнијих српских песника. Дунђерски је био скроман човек, али велики и знаменити, значајан писац.”

Године 2018. приређена је књига под насловом „Песник је попут Прометеја”, која је објављена као двојезично издање, на српском и мађарском језику. Чини је избор из поезије Милана Дунђерског. Књигу је приредила Мирјана Грујић Станић. Предговор за књигу је написао Милан Ђорђевић а превод са српског на мађарски језик урадила је Јоланка Ковач. Наредне године покренута је и песничка награда која носи његово име.

Награде

Милан Дунђерски је добитник неколико значајних књижевних награда. За поезију објављену у часопису Индекс 1973. године добио је престижну награду Бранковог кола „Печат вароши сремскокарловачке”, коју је редакција угледног студентског листа традиционално додељивала младим југословенским песницима. Одлуку о лауреату је донео жири који је радио у саставу: Миодраг Павловић, Љубомир Симовић, Перо Зубац, Јован Зивлак и Владимир Станић. Исте године, добио је и највише друштвено признање од руководећих људи Општине Србобран, који су му због изузетног достигнућа на пољу културе уручили „Октобарску награду”. Следеће године добио је награду „Стражилово” за најбољу књигу у последњих годину дана у издању истоимене едиције. Жири ове престижне књижевне награде су сачињавали: Перо Зубац, Владимир Богдановић и Јован Дунђин. Удружење радиодифузне организације Војводине 1992. године наградило га је за есеј против рата, националистичке политичке инструментализације културе и гушења слободе мишљења, који је прочитао у емисији Дневник уредника Радио Србобрана.

Збирке поезије Милана Дунђерског

• збирка поезије „Окован ребрима” (Матица српска, Нови Сад, 1973)
• збирка поезије „Мртва природа” (Српска читаоница и књижница, Нови Сад - Ириг, 1979)
• збирка поезије „Анатом сенке” (Братство-Јединство, Нови Сад, 1986)
• збирка поезије „Плуралиа тантум или Месец изнад Тисе” (Народна библиотека, Србобран, 2003)
• постхумна збирка поезије „Песме 1973–2007” (Друштво књижевника Војводине, 2008)
• постхумна збирка поезије на српском и мађарском језику „Песник је попут Прометеја” (Прометеј, Нови Сад, 2018)

Песничка награда „Милан Дунђерски”

На иницијативу професора Србобранске гимназије Милана Ђорђевића, Народна библиотека Србобран је 2019. године установила песничку награду „Милан Дунђерски” са жељом да се његово име трајно сачува, а да његово дело инспирише младе песнике. Награда се додељује у две категорије: за најбољу песму ученика средње школе и за најбољу песму студената у земљи и иностранству. На конкурсу учешће узимају млади песници који пишу на српском и мађарском језику. Жири за песничку награду чине: др Ана Стјеља (председница), др Харгита Футо Хорват и др Чила Уташи (чланице). Награда се додељује сваке године 22. фебруара, на дан песниковог рођења.

Спољашње везе

• Приказ књиге „Песник је попут Прометеја”
• Установљена песничка награда „Милан Дунђерски”
• Манифестација Ленкин прстен