Бранково коло (часопис)
Бранково коло је лист за забаву, поуку и књижевност. Излазио је у Сремским Карловцима[1] од 18. јула 1895. до 30. јуна 1914. године. До краја 1911. објављиван је једанпут недељно на 16 страница, а отада 1. и 15. у месецу на 32 странице.
 | |
 Бранково коло | |
| Власник | Паја Марковић-Адамов |
|---|---|
| Издавач | Српска манастирска штампарија |
| Главни уредник | Паја Марковић-Адамов |
| Оснивање | 18. јул 1895. |
| Језик | српски |
| Укидање | 30. јун 1914. |
| Седиште | Сремски Карловци |
Покренуо га је и од 1895. до почетка 1907. био власник и уредник, односно главни уредник Паја Марковић-Адамов. Уредници су још били М Будисављевић, Д. Ј. Илић, Душан Котур који је био од 1913, па до краја излажења био власник и одговорни уредник.[1]
У двадест година излажења лист је успео да окупи књижевнике и културне раднике из Краљевине Србије и Аустроугарске. Био је добро уређиван, са разноврсним и добрим прилозима из домаћих и страних књижевности, те је уживао углед једног од наших најбољих књижевних листова.[2]
Манифестација
уредиУ Сремским Карловцима се традиционално одржава песничка манифестација „Бранково коло“. Године 2011. је одржано 40, јубиларно „Бранково коло“.[3] Манифестацију организује културна институција Бранково коло
Референце
уреди- ^ а б Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 80.
- ^ Ристић, Биљана (2016). ФРАНЦУСКА КЊИЖЕВНОСТ У СРПСКИМ КЊИЖЕВНИМ НОВИНАМА И ЧАСОПИСИМА ДО 1941. ГОДИНЕ - докторска дисертација (PDF). Нови Сад: УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ, ОДСЕК ЗА РОМАНИСТИКУ. стр. 45—47. Приступљено 18. 1. 2019.
- ^ „Почиње „Бранково коло“”. Радио-телевизија Републике Српске. 9. 9. 2011. Приступљено 18. 9. 2011.
Литература
уреди- Ристић, Биљана (2016). ФРАНЦУСКА КЊИЖЕВНОСТ У СРПСКИМ КЊИЖЕВНИМ НОВИНАМА И ЧАСОПИСИМА ДО 1941. ГОДИНЕ - докторска дисертација (PDF). Нови Сад: УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ, ОДСЕК ЗА РОМАНИСТИКУ. стр. 45—47. Приступљено 18. 1. 2019.
- Крестић, Василије (1980). Историја српске штампе у Угарској 1791-1914. Нови Сад: Матица српска.