Википедија

Михаил Бахтин

Руски философ и књижевни критичар

Михаил Михајлович Бахтин (рус. Михаи́л Миха́йлович Бахти́н, 16. новембар 1895 – 7. март[1] 1975) био је руски филозоф, књижевни критичар и научник који је радио на књижевној теорији, етици, и филозофији језика.[2] Његови списи о разним темама инспирисали су научнике који раде у разним традицијама (марксизам, семиотика, структурализам, религиозна критика) и у разним дисциплинама попут књижевне критике, историје, филозофије, социологије, антропологије и психологије. Иако је Бахтин био активан у дебатама о естетици и књижевности које су се одвијале у Совјетском Савезу 1920-их, његов препознатљив став није постао шире познат док га руски учењаци нију поново открили током 1960-их.

Михаил Бахтин
Микхаил Бакхтин (1920)
Михаил Бахтин (1920)
Пуно имеМихаил Михајлович Бахтин
Име по рођењуМикхаил Микхаиловицх Бакхтин
Друга именаМикхаил Бакхтин
Датум рођења(1895-11-16)16. новембар 1895.
Место рођењаОрел
 Руска Империја
Датум смрти7. март 1975.(1975-03-07) (79 год.)
Место смртиМосква
 Совјетски Савез
ПребивалиштеРусија
Држављанстворуско
ОбразовањеМордовијански педагошки институт
УниверзитетУниверзитет у Одеси (без дипломе)
Петроградски царски универзитет
Занимањефилозоф
ЕраФилозофија 20. века
Деловањеруска филозофија
Радовихетероглосија, дијалогизам, хронотоп, карнавализација, полифонија
Стилсемиотика, књижевна критика
Покретдијалошки критицизам

Детињство и младост

уреди

Бахтин је рођен у Ориолу у Русији, у старој племићкој породици. Његов отац је био управник банке и радио је у неколико градова. Из тог разлога Бахтин је провео своје године раног детињства у Ориолу, у Вилњусу, а потом у Одеси, где се 1913. године придружио историјском и филолошком факултету на локалном универзитету (Одески универзитет). Катерина Кларк и Михаил Холквист су написали: „Одеса ..., попут Вилњуса, била је одговарајућа поставка за поглавље у животу човека који ће постати филозоф хетероглосије и карнивала. Исти осећај забаве и непомирљивости који је произвео Бабеловог Рабелајзиског гангстера или трикове и обмане Остапа Бендера, пикарски роман који су створили Иљф и Петров, оставио је свој траг на Бахтина.”[3] Касније је прешао на Петровградски царски универзитет да би се придружио брату Николају. Овде је Бахтин био под великим утицајем класичара Ф. Ф. Зелинског, чија дела садрже почетке концепата које је Бахтин разрадио.

Каријера

уреди

Бахтин је завршио своје студије 1918. године. Потом се преселио у мали град западне Русије, Невељ (Псковска област), где је две године радио као учитељ. Тада је настао први „Бахтинов круг”. Групу су чинили интелектуалци различитих интересовања, али сви су делили љубав према дискусији о књижевним, верским и политичким темама. У овој групи је био Валентин Волошинов и, на крају, П. Н. Медведев, који се групи придружио касније у Витепску. Витепск је био „културно средиште региона”, савршено место за Бахтина „и друге интелектуалце [да организују] предавања, дебате и концерте.”[4] Немачка филозофија је била тема о којој се најчешће разговарало, и од ове тачке надаље, Бахтин је себе сматрао више филозофом него проучаваоцем књижевности. Такође, у Невелу је Бахтин неуморно радио на великом делу о моралној филозофији, које никада није објављено у целости. Међутим, 1919. године објављен је кратак део овог дела који је добио наслов „Уметност и одговорност”. Овај рад представља прво Бахтиново објављено дело. Бахтин се преселио у Витепск 1920. године. Управо се овде, 1921. године, оженио се Еленом Александровном Околович. Касније, 1923. године, Бахтину је дијагностификован остеомијелитис, коштана болест због које му је 1938. ампутирана нога.

Ова болест је омела његову продуктивност и учинила га инвалидом.[5]

Референце

уреди
  1. ^ Морсон, Гарy Саул; Емерсон, Царyл (1990). Микхаил Бакхтин: Цреатион оф а Просаицс. Станфорд Университy Пресс. ИСБН 9780804718226. . п. xив.
  2. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 116. ИСБН 86-331-2075-5. 
  3. ^ Катерина Цларк; Мицхаел Холqуист (1984). Микхаил Бакхтин. Харвард Университy Пресс. стр. 27. ИСБН 978-0-674-57417-5. 
  4. ^ „Микхаил Бакхтин (Руссиан пхилосопхер анд литерарy цритиц) - Британница Онлине Енцyцлопедиа”. Британница.цом. 7. 3. 1975. Приступљено 23. 3. 2013. 
  5. ^ Мемория. Михаил Бахтин (на језику: руски). полит.ру. Архивирано из оригинала 07. 12. 2015. г. Приступљено 26. 11. 2015. 

Литература

уреди
  • Боер, Роланд (ед.), Бакхтин анд Генре Тхеорy ин Библицал Студиес. Атланта/Леиден, Социетy оф Библицал Литературе/Брилл, 2007.
  • Бота, Цристиан, анд Јеан-Паул Бронцкарт. Бакхтине дéмасqуé: Хистоире д'ун ментеур, д'уне есцроqуерие ет д'ун дéлире цоллецтиф. Парис: Дроз, 2011.
  • Брандист, Цраиг. Тхе Бакхтин Цирцле: Пхилосопхy, Цултуре анд Политицс Лондон, Стерлинг, Виргиниа: Плуто Пресс, 2002.
  • Царнер, Грант Цалвин Ср (1995) "Цонфлуенце, Бакхтин, анд Алејо Царпентиер'с Цонтеxтос ин Селена анд Анна Каренина" Доцторал Диссертатион (Цомпаративе Литературе) Университy оф Цалифорниа ат Риверсиде.
  • Цларк, Катерина, анд Мицхаел Холqуист. Микхаил Бакхтин. Цамбридге: Харвард Университy Пресс, 1984.
  • Емерсон, Царyл, анд Гарy Саул Морсон. "Микхаил Бакхтин." Тхе Јохнс Хопкинс Гуиде то Литерарy Тхеорy анд Цритицисм. Едс. Мицхаел Гроден, Мартин Креисwиртх анд Имре Сземан. Сецонд Едитион 2005. Тхе Јохнс Хопкинс Университy Пресс. 25 Јан. 2006.
  • Фармер, Франк. "Интродуцтион." Ландмарк Ессаyс он Бакхтин, Рхеториц, анд Wритинг. Ед. Франк Фармер. Махwах: Хермагорас Пресс, 1998. xи-xxиии.
  • Греен, Барбара. Микхаил Бакхтин анд Библицал Сцхоларсхип: Ан Интродуцтион. СБЛ Семеиа Студиес 38. Атланта: СБЛ, 2000.
  • Хаyман, Давид (1983). „Тоwард а Мецханицс оф Моде: Беyонд Бакхтин”. Новел: А Форум он Фицтион. 16 (2): 101—120. ЈСТОР 1345079. дои:10.2307/1345079. 
  • Хилл, Јане Х. (1986). „Тхе Рефигуратион оф тхе Антхропологy оф Лангуаге”. Цултурал Антхропологy. 1 (1): 89—102. ЈСТОР 656325. дои:10.1525/цан.1986.1.1.02а00040. 
  • Хирсцхкоп, Кен. "Бакхтин ин тхе собер лигхт оф даy." Бакхтин анд Цултурал Тхеорy. Едс. Кен Хирсцхкоп анд Давид Схепхерд. Манцхестер анд Неw Yорк: Манцхестер Университy Пресс, 2001. 1-25.
  • Хирсцхкоп, Кен. Микхаил Бакхтин: Ан Аестхетиц фор Демоцрацy. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс, 1999.
  • Холqуист, Мицхаел (2002). Диалогисм: Бакхтин анд Хис Wорлд. Псyцхологy Пресс. ИСБН 9780415280082. 
  • Холqуист, Мицхаел. "Интродуцтион." Спеецх Генрес анд Отхер Лате Ессаyс. Бy Микхаил Бакхтин. Едс. Царyл Емерсон анд Мицхаел Холqуист. Аустин: Университy оф Теxас Пресс, 1986. иx-xxиии.
  • Холqуист, Мицхаел. Интродуцтион то Микхаил Бакхтин'с Тхе Диалогиц Имагинатион: Фоур Ессаyс. Аустин анд Лондон: Университy оф Теxас Пресс, 1981. xв-xxxив
  • Холqуист, M., & C. Емерсон (1981). Глоссарy. Ин MM Бакхтин, Тхе Диалогиц Имагинатион: Фоур Ессаyс бy MM Бакхтин.
  • İлим, Фıрат (2017). Бахтин: Диyалоји, Карнавал ве Политика (ПДФ). İстанбул: Аyрıнтı Yаyıнларı. ИСБН 978-605-314-220-1. Архивирано из оригинала (ПДФ) 2019-12-25. г. 
  • Кланцхер, Јон. "Бакхтин’с Рхеториц." Ландмарк Ессаyс он Бакхтин, Рхеториц, анд Wритинг. Ед. Франк Фармер. Махwах: Хермагорас Пресс, 1998. 23-32.
  • Лиапунов, Вадим. Тоwард а Пхилосопхy оф тхе Ацт. Бy Микхаил Бакхтин. Аустин: Университy оф Теxас Пресс, 1993.
  • Липсет, Давид; Ериц К. Силверман (2005). „Диалогицс оф тхе Бодy: Тхе Морал анд тхе Гротесqуе ин Тwо Сепик Ривер Социетиес.”. Јоурнал оф Ритуал Студиес. 19 (2): 17—52. .
  • Магее, Паул. 'Поетрy ас Еxторреор Монолотхе: Финнеганс Wаке он Бакхтин'. Цордите Поетрy Ревиеw 41, 2013.
  • Маранхао, Тулио (13. 2. 1990). Тхе Интерпретатион оф Диалогуе. Университy оф Цхицаго Пресс. ИСБН 978-0-226-50433-9. 
  • Мелетинскиĭ, Елеазар Моисеевицх (2000). Тхе Поетицс оф Мyтх. Превод: Гуy Ланоуе; Алеxандре Садетскy. Роутледге. ИСБН 978-0-415-92898-4. 
  • Морсон, Гарy Саул, анд Царyл Емерсон. Микхаил Бакхтин: Цреатион оф а Просаицс. Станфорд Университy Пресс, 1990.
  • О'Цаллагхан, Патрицк (2010). „Монологисм анд Диалогисм ин Привате Лаw”. Тхе Јоурнал Јуриспруденце. 7: 405—440. .
  • Пецхеy, Грахам (2007). Микхаил Бакхтин: Тхе Wорд ин тхе Wорлд. Лондон: Роутледге. ИСБН 978-0-415-42419-6. 
  • Сцхустер, Цхарлес I. "Микхаил Бакхтин ас Рхеторицал Тхеорист." Ландмарк Ессаyс он Бакхтин, Рхеториц, анд Wритинг. Ед. Франк Фармер. Махwах: Хермагорас Пресс, 1998. 1-14.
  • Тхорн, Јудитх. "Тхе Ливед Хоризон оф Мy Беинг: Тхе Субстантиатион оф тхе Селф & тхе Дисцоурсе оф Ресистанце ин Ригоберта Менцху, Мм Бакхтин анд Вицтор Монтејо." Университy оф Аризона Пресс. 1996.
  • Тоwнсенд, Алеx, Аутономоус Воицес: Ан Еxплоратион оф Полyпхонy ин тхе Новелс оф Самуел Рицхардсон, 2003, Оxфорд, Берн, Берлин, Бруxеллес, Франкфурт/M., Неw Yорк, Wиен. 2003. ISBN 978-3-906769-80-6. / УС. ISBN 978-0-8204-5917-2.
  • Sheinberg, Esti (29. 12. 2000). Irony, satire, parody and the grotesque in the music of Shostakovich. UK: Ashgate. стр. 378. ISBN 0-7546-0226-5. Архивирано из оригинала 17. 10. 2007. г. 
  • Vice, Sue. Introducing Bakhtin. Manchester University Press, 1997
  • Voloshinov, V.N. Marxism and the Philosophy of Language. New York & London: Seminar Press. 1973
  • „Back to Bakhtin”. Torn Halves: Political Conflict in Literary and Cultural Theory. Manchester/New York: Manchester University Press/St Martin's Press. 1996. ISBN 978-0-7190-4777-0. 
  • Mayerfeld Bell, Michael and Gardiner, Michael. Bakhtin and the Human Sciences. No last words. London-Thousand Oaks-New Delhi: SAGE Publications. 1998.
  • Michael Gardiner (2002). Mikhail Bakhtin. SAGE Publications. ISBN 978-0-7619-7447-5. .
  • Shevtsova, Maria (1992). „Dialogism in the Novel and Bakhtin's Theory of Culture”. New Literary History. 23 (3): 747—763. JSTOR 469228. doi:10.2307/469228. 
  • Burton, Stacy (1996). „Bakhtin, Temporality, and Modern Narrative: Writing "the Whole Triumphant Murderous Unstoppable Chute"”. Comparative Literature. 48 (1): 39—64. JSTOR 1771629. S2CID 164003690. doi:10.2307/1771629. 
  • Vladislav Krasnov Solzhenitsyn and Dostoevsky A study in the Polyphonic Novel by Vladislav Krasnov University of Georgia Press. ISBN 978-0-8203-0472-4.
  • Маја Соболева: Дие Пхилосопхие Мицхаил Бацхтинс. Вон дер еxистентиеллен Онтологие зур диалогисцхен Вернунфт. Георг Олмс Верлаг, Хилдесхеим 2009.
  • (језик: француски) Јеан-Паул Бронцкарт, Цристиан Бота: Бакхтине дéмасqуé : Хистоире д'ун ментеур, д'уне есцроqуерие ет д'ун дéлире цоллецтиф, Едитеур : Дроз. ISBN 978-2-600-00545-6.

Спољашње везе

уреди
 
Михаил Бахтин на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Mihail_Bahtin&oldid=28522952”