Невељ

Невељ
Невель
Невељ; Невель
	Невељска црква Свете Тројице
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Русија
Федерални округ	Северозападни
Област	Псковска област
Рејон	Невељски рејон
Основан	први помен 1504.
Статус града	1773.
Становништво
Становништво	‍
— 2016.	15.250
— густина	663,04 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	56° 01′ 00″ С; 29° 56′ 00″ И / 56.016667° С; 29.933333° И
Временска зона	UTC+3
Апс. висина	155 m
Површина	23 km2
	Невељ Невељ на карти Русије
	Невељ Невељ на карти Псковске области
Остали подаци
Поштански број	182300
Позивни број	(+7) 81151
Регистарска ознака	60
ОКАТО код	58 220 501
ОКТМО код	58 620 101 001
Веб-сајт
	www.nevel.ru

Невељ (рус. Невель) насељено је место са административним статусом града на западу европског дела Руске Федерације. Налази се у јужном делу Псковске области и административно припада Невељском општинском рејону чији је уједно и административни центар. Град се у писаним изворима први пут помиње 1504. године, а званичан статус града има још од 1773. године.

Према проценама националне статистичке службе за 2016. у граду је живело 15.250 становника и по том параметру Невељ је 4. град по величини у Псковској области

Географија

Град Невељ налази се на крајњем југу Псковске области у благо заталасаном и изразито замочвареном подручју Вјазевског побрђа. Лежи на северној обали истоименог језера Невељ, на месту где из језера отиче његова једина отока, река Јеменка. Централни део града лежи на надморској висини од 155 m.

Сам град се налази на око 242 km југоисточно од административног центра области, града Пскова, односно на око 532 km западно од Москве. Неких стотињак километара јужније налази се белоруски град Витепск.

Кроз град пролазе две важне железничке линије: Великије Луки−Полацк и Санкт Петербург−Витепск.

Историја

Улица Замковскаја на фотографији из 1870. године

У писаним изворима Невељ се први пут помиње у завештању књаза Ивана III Васиљевича из 1504. којим свом сину у наслеђе оставља, између осталих, и округе на подручју Невеља.^[1] Тачан датум оснивања насеља није познат, а претпоставља се да име насеља потиче од старобалтичке речи nevo којом се означава мочварно место (алудирајући на природну околину у којој је град настао). Све до 1772. град је често прелазио из „руке у руку”, а од те године коначно је ушао у састав Руске Империје.

Пољски краљ Сигисмунд III Васа Невељу је 1623. године даровао Магдебуршко право и властити грб. Магдебуршко право граду Невељу потврдио је и пољски краљ Станислав Поњатовски у новембру 1762. године, а том приликом град је добио и нови грб. Након прве поделе Пољске 1772. град Невељ трајно улази у састав Руске Империје, а већ наредне године додељен му је и званичан статус руског империјалног града. Нови градски грб усвојен је 1781. године.^[2]

Невељ је био важан јеврејски културни центар, а почетком прошлог века од укупно око 14.000 становника који су живели у граду њих чак 8.000 су бии Јевреји. У граду је у исто време постојало чак 15 синагога, 4 православне и једна римокатоличка црква.

Током руског грађанског рата град је дуго времена био важан центар отпора белогардејаца. Током тридесетих година прошлог века бољшевичке власти су затвориле све верске објекте у граду, а похапшени су и бројни утицајни верски лидери. За време немачке окупације у Другом светском рату град је доживео велика разарања, страдао је велики број његових житеља (преко 20.000 особа на подручју Невељског рејона је погинуло), а готово целокупна популација невељских Јевреја је „збрисана са лица земље”.^[3]^[4]

У границама садашње Псковске области Невељ је од 1957. године и укидања Великолушке области.

Демографија

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 16.324 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2016. град имао 15.250 становника.^[5]

Кретање броја становника
1896.	1939.	1959.	1970.	1979.	1989.	2002.	2010.	2016.
9.062	15.600	14.273	17.715	20.730	22.368^[6]	18.545^[7]	16.324^[8]	15.250

Види још

Референце

^ Духовная грамота великого князя Ивана III Васильевича
^ Краткая история города Невель Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016)
^ Невельская оборонительная операция 22-й армии
^ Невель. Холокост. История Пскова и Псковской области
^ „Оценка численности постоянного населения по муниципальным образованиям Псковской области на 1 января 2016 года”. Архивирано из оригинала 16. 04. 2016. г. Приступљено 14. 4. 2016.
^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

Спољашње везе

Званичан сајт Невељског рејона Архивирано на сајту Wayback Machine (28. октобар 2020)
Невељ у енциклопедији „Мој град”
Хералдичка историја града Невеља

[1] Духовная грамота великого князя Ивана III Васильевича

[2] Краткая история города Невель Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016)

[3] Невельская оборонительная операция 22-й армии

[4] Невель. Холокост. История Пскова и Псковской области

[5] „Оценка численности постоянного населения по муниципальным образованиям Псковской области на 1 января 2016 года”. Архивирано из оригинала 16. 04. 2016. г. Приступљено 14. 4. 2016.

[1989Census-6] „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.

[2002Census-7] Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[2010Census-8] Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]