Исламски свијет
Исламски свијет, муслимански свијет или умет (арап. أمة [ummah] — „нација“ или „друштво“) широко је коришћен термин са неколико различитих значења. У религиозном смислу, припадници исламског свијета су особе које се придржавају исламског учења тј. муслимани. У културолошком смислу, муслимански свијет се односи на исламску цивилизацију и припаднике те цивилизације, муслимане. У модерном геополитичком смислу, термин исламске нације обично се односи на подручја као што су: државе, регије, окрузи, односно градови, са колективно већинским муслиманским становништвом.
Према подацима из 2010. године, више од 1,6 милијарди људи или око 23,4% свјетске популације су муслимани.[1] Процентуално по свјетским регионима, муслимани чине сљедећи удио у укупном становништву: око 24,8% у Азији-Океанији,[2] 91,2% у региону Блиски исток — Сјеверна Африка,[3] 29.6% у субсахарској Африци,[4] око 6,0% у Европи[5] и око 0,6% у Сјеверној Америци и Јужној Америци.[6][7]
Историја
уреди
Историја ислама је како историја самог ислама као религије, такође и ислама као својеврсног културног, друштвеног или политичког свјетског феномена. Ислам је настао на Арабијском полуострву, почетком 7. вијека, објавом Курана Мухамеду с. а. в. с. у мјесецу рамазану. За вријеме Рашидунског халифата, ислам се брзо проширио полуострвом и сусједним земљама; само 100 година након Посланикове смрти, исламска држава обухватала је територију од Шпаније на западу преко јужне Италије, Сјеверне Африке и Блиског истока до Централне Азије на истоку.
Државе настале на темељу ислама, као што су Абасидски и Фатимидски халифат, Алморавидска династија, Селџучка држава, Могулско, Сафавидско и Османско царство, биле су међу најутицајнијим и најугледнијим силама у историји.
Класична култура
уредиГеографија
уредиИслам је по броју припадника друга религија на свијету. Према студији из 2010. године, објављеној у јануару 2011,[8] 1,57 милијарди људи се изјашњава као муслимани — што чини више од 23% свјетске популације.[9] Према Pew Research Center-у, у 2010. години било је 49 држава са већински муслиманским становништвом.
Државе са најбројнијом муслиманском популацијом
уредиИзузев Индије, Нигерије, Етиопије, Кине и Русије, у свим сљедећим набројаним државама муслимани чине већину.
- Индонезија — 207.176.162 (87,2%)[10]
- Пакистан — 178.097.000 (96,4%)
- Индија — 177.286.000 (14,6%)
- Бангладеш — 145.312.000 (90,4%)
- Нигерија — 75.728.000 (47,9%)
- Иран — 74.819.000 (99,6%)
- Турска — 74.660.000 (98,6%)
- Египат — 73.746.000 (90%)
- Алжир — 34.780.000 (98,2%)
- Мароко — 32.381.000 (99,9%)
- Ирак — 31.108.000 (98,9%)
- Судан — 30.855.000 (97%)[11]
- Авганистан — 29.047.000 (99,8%)
- Етиопија — 28.721.000 (33,8%)
- Узбекистан — 26.833.000 (96,5%)
- Саудијска Арабија — 25.493.000 (97,1%)
- Јемен — 24.023.000 (99,0%)
- Кина — 23.308.000 (1,8%)
- Сирија — 20.895.000 (92,8%)
- Малезија — 17.139.000 (61,4%)
- Русија — 16.379.000 (11,7%)
- Нигер — 15.627.000 (98,3%)
Муслимани такође настањују и имају службени статус у сљедећим државама и подручјима:
- Сјеверна Африка: Мароко, Алжир, Тунис, Либија, Египат, Судан;
- Сјевероисточна Африка: Сомалија, Сомалиланд (de facto држава), Еритреја, Етиопија и Џибути;
- Западна Африка: Мали, Сенегал, Гамбија, Гвинеја, Гвинеја Бисао, Буркина Фасо, Сијера Леоне, Нигер и Нигерија.
- Централна Азија: Казахстан, Киргистан, Таџикистан, Туркменистан, Узбекистан, Синђанг (Кина)
- Југозападна Азија: арапске државе као што су Саудијска Арабија, Ирак, Оман, Уједињени Арапски Емирати, Кувајт и неарапске државе као што су Турска, Сјеверни Кипар и Иран.
- Јужна Азија: Авганистан, Пакистан, Бангладеш и Малдиви
- Југоисточна Азија: Индонезија, Брунеј и Малезија
- Источна Азија: дијелови Кине (Нингсја)
- Албанија, Босна и Херцеговина и Косово (дјелимично призната држава, спорна територија), дијелови Русије (Сјеверни Кавказ и Регија Волга) и Украјине (посебно на Криму)
Демографија
уреди
Око 23% свјетске популације су муслимани. Према тренутним процјенама, број муслимана у свијету износи око 1,6 милијарди. Муслимани су већинско становништво у 49 држава и говоре стотинама језика (преко четрдесет језика говори се само у Ирану), а долазе из различитих етничких група. Главни језици којима говоре муслимани укључују: арапски, урду, бенгалски, панџабски, малајски, јавански, судански, свахили, хауса, фула, берберски, туарешки, сомалијски, албански, бошњачки, руски, турски, азербејџански, казашки, узбечки, татарски, перзијски, пашту, белучки, синдски, кашмирски и многи други језици.
Религија
уредиДва главна правца у исламу су сунитски и шиитски ислам. Велику већину муслимана у свијету чине сунити, и то [87—90]%.[12]
Шиити и припадници осталих праваца у исламу сачињавају око [10—13]% од укупног муслиманског становништва.
Десет држава с највећим процентом шиитских муслимана су: Иран (93%), Азербејџан (61%), Ирак (55%), Јемен (36%), Либан (27%),[13] Пакистан (25%), Сирија (17%), Турска (15%), Авганистан (15%) и Индија (2,7%).[14]
Географска дистрибуција
уредиУ исламу постоје различите правне школе, тј. школе фикха, тако да данас унутар сунитског ислама постоје четири такве школе односно мезхеба:
Економија
уреди
Главне економије исламског свијета састоје се од појединих економских система западне Азије, Јужне Азије, југоисточне Азије, главнине економија Блиског истока, Сјеверне и Западне Африке — укључујући исламске државе, секуларне државе, нације с државним религијама, те нације које немају декларацију да имају значајну исламску религијску већину као проценат популације.
Исламска економија забрањује лихварење односно камату, али свеједно у већини муслиманских земаља користи се западно банкарство.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Будућност глобалне муслиманске популације. Приступљено 7. јун 2015.
- ^ Азијско-пацифички регион. Приступљено 7. јун 2015.
- ^ Регион Б. — С. Африка. Приступљено 7. јун 2015.
- ^ Субсахарска Африка. Приступљено 7. јун 2015.
- ^ Муслиманско становништво Европе. Приступљено 7. јун 2015.
- ^ Муслиманско становништво Америка. Приступљено 7. јун 2015.
- ^ Први пут у историји број муслимана већи од броја католика. www.theguardian.com. 31. март 2008. Приступљено 7. јун 2015.
- ^ Муслиманско становништво по државама. Приступљено 7. јун 2015.
- ^ Превирања у свијету ислама. Приступљено 7. јун 2015.
- ^ „Penduduk Menurut Wilayah dan Agama yang Dianut” [Populacija po regionima]. Sensus Penduduk 2010. Jakarta, Indonesia: Badan Pusat Statistik. 15. 5. 2010. Муслимани 207176162 (87,18%), хришћани 16528513 (6,96%), хиндуисти 4012116 (1,69%), будисти 1703254 (0,72%), конфучијисти 117091 (0,05%), остали 299617 (0,13%); Укупно 237641326.
- ^ „Sudan Overview”. www.sd.undp.org. Pristupljeno 7. 6. 2015.
- ^ Глобална муслиманска популација. Приступљено 8. јун 2015.
- ^ Религијске слободе. Приступљено 8. јун 2015.
- ^ Највеће шиитске заједнице Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јул 2010). Приступљено 8. јун 2015.
Литература
уреди- Ankerl, Guy (2000) [2000]. Global communication without universal civilization. INU societal research. Vol.1: Coexisting contemporary civilizations : Arabo-Muslim, Bharati, Chinese, and Western. Geneva: INU Press. ISBN 978-2-88155-004-1. OCLC 223231547.
- Graham, Mark, (2006). How Islam Created the Modern World.
- Tausch, Arno (2009). What 1.3 Billion Muslims Really Think: An Answer to a Recent Gallup Study, Based on the "World Values Survey". Foreword Mansoor Moaddel, Eastern Michigan University (1. izd.). Nova Science Publishers, New York. ISBN 978-1-60692-731-1.
- Tausch, Arno (2015). The political algebra of global value change. General models and implications for the Muslim world. With Almas Heshmati and Hichem Karoui (1st izd.). Nova Science Publishers, New York. ISBN 978-1-62948-899-8.
- Russell, G. A. (1994). The 'Arabick' Interest of the Natural Philosophers in Seventeenth-Century England. Brill Publishers. ISBN 978-90-04-09459-8.
- „топ_муслим_поwерс”.
- Kraemer, Joel L. (1992). Humanism in the Renaissance of Islam. Brill Publishers. ISBN 978-90-04-07259-6.
- Grant, John; Clute, John. „Arabian fantasy”. The Encyclopedia of Fantasy. ISBN 978-0-312-19869-5.
