Википедија

Персијски језик

индо-европски језик
(преусмерено са Перзијски језик)

Персијски (فارسی [Fārsi] — фарси) je један од западноиранских језика унутар индоиранске гране индоевропске језичке породице, и службени је језик Ирана, Авганистана (званично познат као дари од 1958),[7] и Таџикистанa (званично познат као таџички од совјетске ере).[8] Користи се и у неким другим регијама које су историјски биле персијанска друштва и које се сматрају делом Великог Ирана. Овај језик се пише персијским алфабетом, који је модификована варијанта арапског алфабета.

персијски
فارسی
Фарси написан персијским алфабетом (насталик)
Говори се уИран,[1] Таџикистан,[1]
Авганистан,[1] Узбекистан, Ирак,[2] Русија,[3][4]
Азербејџан,[5] Кувајт и Бахреин
Број говорника
45-60 милиона (2009)[5][6] (110 милиона укупно, укључујући оне којима је то други језик)[5] (недостаје датум)
персијски алфабет, ћирилица (таџички)
Званични статус
Службени језик у
 Иран
 Авганистан
 Таџикистан
РегулишеАкадемија за персијски језик и књижевност
Академија наука Авганистана
Језички кодови
ISO 639-1fa
ISO 639-2per
ISO 639-3fas
Распрострањеност персијског језика у свету:
  Службени језик (Иран, Авганистан, Таџикистан)
  Више од 1.000.000 говорника (Узбекистан)
  Између 400.000 - 1.000.000 говорника (Турска, Ирак)
  Између 100.000 - 400.000 говорника (Уједињени Арапски Емирати, САД, Катар, Саудијска Арабија, Пакистан, Израел, Бахраин, Канада, Русија, Кувајт)
  Између 25.000 - 100.000 говорника (Немачка, Аустралија, Оман, Уједињено Краљевство, Француска, Сирија, Шведска, Јапан, Киргистан, Холандија)
  Остале државе
{{{mapalt2}}}
Персијски језик у средњој Азији (дари и таџички)

Персијски језик се класификује као настављање средњоперсијског, званичног религиозног и књижевног језика Сасанидског царства, који је настављање староперсијског, језика Ахеменидског царства.[9][10][11] Његова граматика је слична са многим савременим европским језицима.[12] Персијски је добио своје име по престоници Ахеменидског царства, Персису (садашња покрајина Фарс), стога се назива и фарси.[13] Особа која говори персијски се може назвати персофоном.[14]

Процењује се да око 110 милиона људи широм света говори персијски, при чему језик има званични статус у Ирану, Авганистану, и Таџикистану. Вековима је персијски био престижни културни језик у другим регионима западне, централне, и јужне Азије у разним царствима базираним у тим регионима.[15]

Персијски је имао знатан (превасходно лексикографски) утицај на суседне језике, а посебно на туркијске језике у централној Азији, Кавказу, и Анадолији, суседне иранске језике, као и јерменски, грузински, и индоаријске језике, посебно урду (који је у основи хиндустанског). Он је исто тако у извесној мери утицао на арапски, а посебно на бахрански арапски језик,[16] али је исто тако позајмио знатан део свог вокабулара из њега након арапског освајања Ирана.[9][12][17][17][18][19][20][21]

Са дугом историјом литературе у облику средњоперсијског пре ислама, персијски је био први језик у муслиманском свету да се пробије кроз арапски монопол над писањем, и писање поезије у персијском је успостављено као дворска традиција у многим источним дворовима.[15] Неки од познатих радова персијске литературе су Шахнаме Фирдусија, радови Румија, Рубај Омара Хајама, Панђ ганђ Незами Ганџавија, Диван Мухамеда Хафиза и две мешавине прозе и стихова Саадија - Ђулистан и Бустан.

Класификација

уреди

Персијски је један од западноиранских језика унутар индоевропске породице. Други западноирански језици су курдски језици, гилански, мазендерански, талишки, и белуџиски. Персијски се класификује као члан југозападне групе међу западноиранским језицима, заједно са ахомским, кумзарским, и луријским језиком.[22]

Име

уреди

Језик се назива фарси (فارسی) у Ирану и Авганистану; парси (پارسی) је старо име које је потиснуто, јер симбол за „п“ не постоји у арапском језику; таџички (наречје централне Азије) или дари (име језика у Авганистану).

Ово је списак најзначајнијих наречја персијског језика:

Особине

уреди

Ирански језици, међу којима је персијски, припадају породици индоевропских језика. Историја иранских језика започиње још у седмом веку пре нове ере. Персијски је најзначајнији у групи иранских језика и једини за кога је, на основу писмених споменика, доказано да је постојао као стари језик средњег доба и савремени језик.

Као индоевропски језик, персијски има одређених сличности са осталим језицима из индоевропске породице, а нарочито са словенским језицима поготово на синтаксичком плану. Такође, постоје многе сличности иранских језика, па и фарсија, са јужнословенским језицима.

Персијски језик је у свом развоју имао три главна периода: староперсијски језик (језик Авесте и Даријевих натписа), средњоперсијски језик (пахлави) и новоперсијски језик, или само персијски. Он датира од момента прихватања арапског алфабета око 650. године н. е., када је, у време отпочињања исламског утицаја, попримио велики број арапских речи, постајући изванредно богат језик. Персијски језик је претрпео тако мале промене у току целог последњег миленијума, да образован Иранац може читати рукописе сачињене вековима уназад без посебних тешкоћа.

Када се говори о речима оријенталног порекла најчешће мисли на турцизме. У речнику страних ријечи др. Б. Клаића уз овај појам стоји следеће објашњење: „Турцизам: реч или израз турског порекла“. Међутим, треба додати да су турцизми заједнички назив за све речи оријенталног, дакле турског, персијског и арапског порекла, које су путем турског језика почеле продирати у славенске језике. Систематско ширење турцизама започело је доласком Османских Турака на Балкан и трајало је током више стољећа. На тај су се начин и многе речи изворно персијског порекла укорениле као турцизми.

Писмо

уреди
Главни чланак: Персијско писмо

Древно персијско писмо се назива пахлеви и блиско је јерменском писму.

Већи део модерног персијског језика записује се модификованим обликом арапског писма. Латиница се користи као помоћно средство у транскрипцији и информатичким технологијама. Таџички језик, који представља наречје персијског са извесним руским утицајима, пише се ћирилицом.

Абецеда персијског језика има 32 знака и још 3 посебна знака која то заправо и нису, него су различити правописни облици за слова, и у случају lām алефа, лигатура.

Граматика

уреди

Морфологија

уреди

Суфикси преовлађују персијском морфологијом, а број префикса је мали. Глаголи могу изражавати време и вид и конгруирају са субјектом у лицу и броју. У персијском језику нема родова па заменице нису означене родовима.

Синтакса

уреди

Уобичајене изјавне реченице имају облик "(С)(ПО)(О)Г“. Ово значи да реченице укључују могући субјекат, прилошку одредбу и објекат испред обавезног глагола. Ако је објекат специфичан онда је праћен речју „рā” (rā) и иде испред прилошке одредбе: "(С)(О+rā)(ПО)Г“.

Глаголи

уреди
-ati, -anti, пехлевијски глаголски корени
бити, перс. budan – конјугација:
 књижевни говорни сам, јесам   перс. hastam  hasam 
си,  јеси    перс. hasti   hasi 
је           перс. hast или ast -e 
смо, јесмо   перс. hastim  hasim 
сте, јесте   перс. hastid  hasid 
су,  јесу    перс. hastand hasand
  • дати, перс. dadan, презентска основа: deh < средњоперс. презентска основа dad < староперс. презентска основа data-, именица: dade
  • дерати, перс. daridan, презентска основа: dar
  • чамити, перс. čamidan, презентска основа: čam
  • горити, перс. goridan или gor gereftan, презентска основа: gor, именица gorre
  • хтети, перс. hāstan – конјугација:
хоћ(у)   перс. xāh(am)  
хоћ(еш)  перс. xāh(i) 
хоћ(е)   перс. xāh(ad) 
хоћ(емо) перс. xāh(im) 
хоћ(ете) перс. xāh(id) 
хоћ(е)   перс. xāh(and)
  • кушати, покушати, перс. kušidan, презентска основа: kuš
  • лајати, староперс. lāidan, презентска основа: lāj
  • лизати, перс. lisidan, презентска основа: lis
  • написати, писати, перс. neveštan или nebeštan, презентска основа: nevis < пехлевијски перс. ni-pis < староперс. ni-piš префикс: ni + корен: pais
  • њушити, новоперс. njušidan, презентска основа: njuš < перс. презентска основа: niyōš- < пехлевијски староперс. презентска основа: niγōš < староперс. презентска основа: nigauš
  • пећи, староперс. pazidan, презентска основа: paz, < пехлевијски перс. глаголски корен pačati-
  • поховати, перс. pohtan (pazidan), презентска основа: paz, < пехлевијски перс. глаголски корен pačati-
  • живети, перс. zistan, презентска основа: zi < средњоперс. Ziwistan презентска основа: ziw < староперс. Žiwistan, презентска основа: živ

Именице

уреди
  • адрија, перс. daryā: море, средњоперс. drayab < староперс. drayah
  • Бог, староперс. bağ < санскрит bağ
  • бан, авестијски pāna < перс. bān: суфикс који значи чувар
  • брат, перс. baradar < средњоперс. brad(ar) < староперс. bratar
  • јесен, перс. hazān
  • колач, перс. koluče (врста колача)
  • кућа, перс. kuče (kujče): мало насеље, староперс. kuša, kušan
  • говедар, перс. gāvdār (gāv: говедо, крава + dār: презентска основа од инфинитива daštan имати, држати)
  • матер, перс. и средњоперс. mādar < староперс. matar
  • миш, перс. muš
  • мозак, перс. magz < средњоперсијски mazg < староперсијски mazga-
  • нов, перс. nov < средњоперс. nōg < староперс. nava-
  • обрва, перс. abru (у множини: abrovān)
  • пазух, перс. bazu (надлактица)
  • пољубац, перс. bus, buse
  • стан, перс. –stān (суфикс за место): обитавалиште, место, нпр. Armanestān: земља Армена (Јерменија), Ozbakestān: земља Узбека (Узбекистан)
  • уши, перс. guš < средњоперс. goš < староперс. Guša
  • ветар, перс. bād < средњоперс. vāt < староперс. vāta
  • жена, перс. и средњоперс. zan < староперс. žan
  • зима, перс. zemestān: zem + суфикс за место, локацију stān < санскрит hima: снег, хладноћа (хималаји: стан снега, тамо где снег обитава)

Бројеви

уреди
  • двеста, перс. dvist, devist
  • један, перс. (jek)dāne (књижевни), jedāne или jedune (говорни) : један, комад нечега
српски персијски санскрт авестијски
један jek eka aeva
два do dva dva
три se tri thri
четири čahar čatvar čathwar
пет panđ panča panča
шест šeš šaš xšvaš
седам haft sapta hapta
осам hašt ašta ašta
девет noh nava nava
десет dah dasa dasa

Предлози

уреди
  • из (од), перс. az
  • до, перс. tā

Придеви

уреди
  • танак, перс. tang
  • више, перс. biš
  • знан, перс. šenās < авестијски žnatar
  • баштина, перс. bāstān

Суфикси

уреди
  • -ар, перс. kar или gar: sufiks za zanimanje, kao u imenicama govedar, limar, itd. ili u persijskom gāvdār, lahimkār или lahimgar итд.

Упитне заменице

уреди
  • шта, перс. če или či, нпр. шта је? перс. (говорни) či-je?
  • ко, перс. ki, нпр. ко је? перс. (говорни) ki-je?

Упитни прилог

уреди
  • куда, перс. kođā (kodja)

Месни прилози

уреди
  • онде, перс. ānđā (onđā) или āndjā (ondjā)
  • овде, староперс. avadā

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в Samadi & Perkins 2012, стр. 169
  2. ^ „IRAQ”. Приступљено 7. 11. 2014. 
  3. ^ Pilkington, Hilary; Yemelianova, Galina (2004). Islam in Post-Soviet Russia. Taylor & Francis. стр. 27. ISBN 978-0-203-21769-6. : "Among other indigenous peoples of Iranian origin were the Tats, the Talishes and the Kurds"
  4. ^ Mastyugina & Perepelkin 1996, стр. 80.
  5. ^ а б в Windfuhr, Gernot: The Iranian Languages, Routledge (2009). стр. 418.
  6. ^ Mikael Parkvall, "Världens 100 största språk 2007" (The World's 100 Largest Languages in 2007), in Nationalencyklopedin
  7. ^ Asta Olesen, "Islam and Politics in Afghanistan, Volume 3", Psychology Press. (1995). стр. 205.: "There began a general promotion of the Pashto language at the expense of Fārsi – previously dominant at the educational and administrative level – and the term 'Dari' for the Afghan version of Persian came into common use, being officially adopted in 1958"
  8. ^ Baker 2001, стр. 518.
  9. ^ а б Lazard, Gilbert 1975, "The Rise of the New Persian Language" in Frye, R. N., The Cambridge History of Iran, Vol. 4. стр. 595–632, Cambridge: Cambridge University Press. "The language known as New Persian, which usually is called at this period (early Islamic times) by the name of Dari or Farsi-Dari, can be classified linguistically as a continuation of Middle Persian, the official religious and literary language of Sassanian Iran, itself a continuation of Old Persian, the language of the Achaemenids. Unlike the other languages and dialects, ancient and modern, of the Iranian group such as Avestan, Parthian, Soghdian, Kurdish, Balochi, Pashto, etc., Old Persian, Middle and New Persian represent one and the same language at three states of its history. It had its origin in Fars (the true Persian country from the historical point of view) and is differentiated by dialectical features, still easily recognizable from the dialect prevailing in north-western and eastern Iran."
  10. ^ Ulrich Ammon, Norbert Dittmar, Klaus J. Mattheier, Peter Trudgill, "Sociolinguistics Hsk 3/3 Series Volume 3 of Sociolinguistics: An International Handbook of the Science of Language and Society", Walter de Gruyter, 2006. 2nd edition. стр. 1912. Excerpt: "Middle Persian, also called Pahlavi is a direct continuation of old Persian, and was used as the written official language of the country." "However, after the Moslem conquest and the collapse of the Sassanids, the Pahlavi language was gradually replaced by Dari, a variety of Middle Persian, with considerable loan elements from Arabic and Parthian."
  11. ^ Skjærvø, Prods Oktor Encyclopedia Iranica. 2006. , "Iran, vi. Iranian languages and scripts, "new Persian, is "the descendant of Middle Persian" and has since been "official language of Iranian states for centuries", whereas for other non-Persian Iranian languages "close genetic relationships are difficult to establish" between their different (Middle and Modern) stages. Modern Yaḡnōbi belongs to the same dialect group as Sogdian, but is not a direct descendant; Bactrian may be closely related to modern Yidḡa and Munji (Munjāni); and Wakhi (Wāḵi) belongs with Khotanese."
  12. ^ а б Davis 2006, стр. 602–603.
  13. ^ „Persian or Farsi?”. parents.berkeley.edu. Архивирано из оригинала 04. 01. 2017. г. Приступљено 27. 2. 2016. 
  14. ^ "Modernity and Modernism in Persophone Literary History", Humboldt-Universität zu Berlin
  15. ^ а б Encyclopædia Britannica: Persian literature, retrieved September 2011.
  16. ^ Holes 2001, стр. XXX
  17. ^ а б Lazard, Gilbert, (1971). „Pahlavi, Pârsi, dari: Les langues d'Iran d'apès Ibn al-Muqaffa”. Ур.: R.N. Frye,. Iran and Islam. In Memory of the late Vladimir Minorsky. Edinburgh University Press. 
  18. ^ Namazi, Nushin (2008). „Persian Loan Words in Arabic”. Архивирано из оригинала 20. 05. 2011. г. Приступљено 1. 6. 2009. 
  19. ^ Classe 2000, стр. 1057
  20. ^ Ann K. S. Lambton, Persian grammar. Cambridge University Press. 1953. . "The Arabic words incorporated into the Persian language have become Persianized".
  21. ^ Most similar languages to Persian, ezglot.com
  22. ^ Windfuhr 1987, стр. 523–546

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди
 
Персијски језик на Википедији.
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Персијски_језик&oldid=28516728”