Румски срез
Румски срез (мађ. Ópazovai járás; хрв. Rumski kotar) је био административна јединица у Срему од 1849. до 1955. године. Настао је у време Аустроугарске, стварањем Војводства Србија и Тамишки Банат, када је територија Срема, која је припала Војводству подељена на Румски и Илочки срез. Обухватао је тада 38 места и имао преко 60.000 становника.[1]
Румски срез | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1849—1955 | |||||||||
Карта Сремске жупаније из 1890, на којој је под бројем 4 означен Румски срез | |||||||||
Регија | Сремска жупанија Сремска област Дунавска бановина Велика жупа Вука АП Војводина | ||||||||
Земља | Аустроугарска (Војводство Србија и Тамишки Банат/Краљевина Хрватска и Славонија/Краљевина Угарска) Краљевина Југославија НД Хрватска ФНР Југославија (НР Србија) | ||||||||
Становништво | 62.647 (1953) | ||||||||
Догађаји | |||||||||
Историја | |||||||||
• Успостављено | 1849 | ||||||||
• Укинуто | 1955 | ||||||||
|
Укидањем Војводства, укључен је у Сремску жупанију, која је била део Краљевине Хрватске и Славоније, односно Краљевине Угарске. После Првог светског рата, ушао је у састав тада формиране Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Године 1922. приликом територијалне реорганизације Краљевине СХС, када су укинуте жупаније, укључен је у новоформирану Сремску област, а 1929. приликом поделе Краљевине Југославије на бановине у састав Дунавске бановине.
Након окупације Југославије, постао је део усташке Независне Државе Хрватске (НДХ), где се од јуна 1941. налазио у саству Велике жупе Вука.
После ослобођења Југославије, 1945. Румски срез је постао део тада формиране Аутономне Покрајине Војводине, која се налазила у саставу Народне Републике Србије. Постојао је до 1955. када је услед постепеног укидања срезова у Војводини, његова територија укључена у састав Сремскомитровачког среза, тада јединог среза у Срему. Године 1960. срезови су укинути као административне јединице у АП Војводини, а на територији некадашњег Румског среза формиране су општине — Рума и Пећинци.
Насељена места
уредиСедиште Румског среза налазило се у Руми, а срез је обухватао и више околних насеља. Територија среза је временом мењана, па је мењан и број места које је обухватао.
Аустроугарска
уредиГодине 1856. Румски срез је обухватао следећа места:[2]
- Беочин
- Бешеново (са манастиром)
- Буђановци
- Брестач
- Велика Ремета
- Велики Радинци
- Вогањ
- Гргетег (са манастиром)
- Гргуревци
- Добринци
- Инђија
- Ириг
- Јазак (са манастиром)
- Краљевци
- Крушедол (са манастиром)
- Лединци
- Лежимир
- Мала Ремета
- Мали Радинци
- Манђелос
- Марадик
- Нерадин
- Павловци
- Петровци
- Путинци
- Раковац
- Ривица
- Рума
- Сибач
- Стејановци
- Суботиште
- Шатринци
- Шишатовац
- Шуљам
Према Попису становништва из 1890. срез је обухватао 15 места са 35.699 становника:[3]
Према Попису становништва из 1910. срез је обухватао 23 места:
- Брестач
- Буђановци
- Велики Радинци
- Витојевци
- Вогањ
- Грабовци
- Добринци
- Доњи Товарник
- Доњи Петровци
- Инђија
- Кленак
- Краљевци
- Мали Радинци
- Љуково
- Никинци
- Огар
- Плтичево
- Путинци
- Рума
- Сибач
- Стејановци
- Суботиште
- Хртковци
Краљевина Југославија
уредиПрема Попису становништва из 1931. Румски срез се налазио у Дунавској бановини и обухватао је 22 насеља са 57.645 становника:[4]
- Брестач
- Буђановци
- Велики Радинци
- Вогањ
- Добринци
- Доњи Петровци
- Доњи Товарник
- Грабовци
- Инђија
- Кленак
- Краљевци
- Никинци
- Огар
- Пећинци
- Платичево
- Попинци
- Прхово
- Путинци
- Рума
- Стејановци
- Суботиште
- Хртковци
ФНР Југославија
уредиПрема Попису становништва из 1953. Румски срез се налазио у АП Војводини и обухватао је 33 насеља са 62.647 становника:[5]
- Бешеново
- Брестач
- Буђановци
- Витојевци
- Вогањ
- Врдник
- Грабовци
- Добринци
- Доњи Петровци
- Доњи Товарник
- Жарковац
- Ириг
- Јазак
- Кленак
- Краљевци
- Крушедол Село
- Крушедолски Прњавор
- Мала Ремета
- Нерадин
- Никинци
- Огар
- Павловци
- Пећинци
- Платичево
- Прхово
- Путинци
- Ривица
- Рума
- Сибач
- Стејановци
- Суботиште
- Хртковци
- Шатринци
Извори
уреди- ^ Рума 1991, стр. 81.
- ^ Ђорђевић, Бошко (2004). Рума као среско место у Војводству Србија и Тамишки банат (1849–1860). Рума: Завичајни музеј Рума.
- ^ „Részletes adatok, Szerém vármegye, Rumai járás”. nepszamlalasok.hu. n.d.
- ^ Popis 1937, стр. 56—57.
- ^ Попис 1953, стр. 28.
Литература
уреди- Definitivni rezultati popisa stanovništva od 31 marta 1931 godine (PDF). Beograd: Opšta državna statistika. 1937.
- Укупно становништво по народности, попис становништва од 31. марта 1953 године. (PDF). Београд: Савезни завод за статистику. 1953.
- Атанацковић, Жарко (1968). Срем у Народноослободилачком рату и социјалистичкој револуцији. Шимановци: Месна заједница / Месни одбор СУБНОР Шимановци. COBISS.SR 185976327
- Рума у средишту Срема. Нови Сад: Институт за историју. 1991. COBISS.SR 194729735