Нерадин

насеље у Србији у општини Ириг у Сремском округу

Нерадин је насеље у Србији у општини Ириг у Сремском округу, на јужним падинама Фрушке горе, у источном делу иришке општине. Од Ирига је удаљено 6 km. Налази се на надморској висини од 184 m. Према попису из 2011. било је 475 становника (према попису из 1991. било је 625 становника), а основна привредна грана је пољопривреда, нарочито ратарство за које постоје најбољи услови.

Нерадин
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСремски
ОпштинаИриг
Становништво
 — 2011.Пад 475
 — густина40/km2
Географске карактеристике
Координате45° 07′ 01″ С; 19° 53′ 30″ И / 45.116833° С; 19.891666° И / 45.116833; 19.891666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина191 m
Површина13,7 km2
Нерадин на карти Србије
Нерадин
Нерадин
Нерадин на карти Србије
Остали подаци
Позивни број022
Регистарска ознакаRU

Нерадин је једно од старијих насеља у иришкој општини. Село се помиње први пут 1247. године. У селу се налази православна црква посвећена Светом Николи која је саграђена 1734. године. Ова црква је под заштитом државе као споменик културе од великог значаја.

Овде се налази Перков Салаш.

Историја

уреди

Име села би по српском речнику означавало нерадника, лењог човека.

Године 1727. Марија кћерка Хаџи Комнена Георгијевића је у Будиму званично писмом на немачком језику тражила од државе "милост за себе и своју породицу". Позивала се она на су њени преци као и отац, били заслужни за Аустрију. Цареви, Фердинад III а касније и Леополд I су им дали племство и поседе у Срему, међу којима и спахилук Нерадин.[1]

Селом Нерадин су током 18-19. века (од 1691) господарили калуђери манастира Гргетега. Ту се на месту званом "Грабовац" налазио њихов "мајдан кречног камена", из којег се црпео и продавао квалитетан креч. Сваке године духовници су издавали манастирску крчму и земљу у аренду.[2] Приход од Нерадина и пустаре Банковци износио је 5.000 ф. годишње.

Купили су 1831. године једну српску поучну књигу, бројни писмени угледни мештани: поп Василије Попадић, кнез нерадински Евтимије Бизумић, учитељ Петар Петровић, арендатор Николај Димитријевић, црквени тутор Нестор Кунић, црквени појац Аксентије Стојановић, адвокат и куратор манастирског добра у Нерадину Јован Поповски, те три земљеделца Јован Јовановић, Гаврил Јевтић и Григорије Живковић - за њихову децу.[3]

Демографија

уреди

У насељу Нерадин живи 456 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,8 година (42,5 код мушкараца и 43,1 код жена). У насељу има 171 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,22.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 1.017
1953. 1.017
1961. 912
1971. 769
1981. 704
1991. 625 624
2002. 551 556
Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби
  
514 93,28%
Роми
  
10 1,81%
Мађари
  
9 1,63%
Хрвати
  
2 0,36%
Румуни
  
2 0,36%
Бугари
  
1 0,18%
непознато
  
8 1,45%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

уреди
  1. ^ "Гласник Душтва српске словесности", Београд 1873.
  2. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1857.
  3. ^ Јован Берић: "Притце либо Сравнитељне беседе!, Будим 1831.
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди