Нерадин

Нерадин
Нерадин;
	Српска православна црква Светог Николе у Нерадину
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Сремски
Општина	Ириг
Становништво
— 2011.	475
— густина	40/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 07′ 01″ С; 19° 53′ 30″ И / 45.116833° С; 19.891666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	191 m
Површина	13,7 km2
	Нерадин Нерадин на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	022
Регистарска ознака	RU

Нерадин је насеље у Србији у општини Ириг у Сремском округу, на јужним падинама Фрушке горе, у источном делу иришке општине. Од Ирига је удаљено 6 km. Налази се на надморској висини од 184 m. Према попису из 2011. било је 475 становника (према попису из 1991. било је 625 становника), а основна привредна грана је пољопривреда, нарочито ратарство за које постоје најбољи услови.

Нерадин је једно од старијих насеља у иришкој општини. Село се помиње први пут 1247. године. У селу се налази православна црква посвећена Светом Николи која је саграђена 1734. године. Ова црква је под заштитом државе као споменик културе од великог значаја.

Овде се налази Перков Салаш.

Историја

Име села би по српском речнику означавало нерадника, лењог човека.

Године 1727. Марија кћерка Хаџи Комнена Георгијевића је у Будиму званично писмом на немачком језику тражила од државе "милост за себе и своју породицу". Позивала се она на су њени преци као и отац, били заслужни за Аустрију. Цареви, Фердинад III а касније и Леополд I су им дали племство и поседе у Срему, међу којима и спахилук Нерадин.^[1]

Селом Нерадин су током 18-19. века (од 1691) господарили калуђери манастира Гргетега. Ту се на месту званом "Грабовац" налазио њихов "мајдан кречног камена", из којег се црпео и продавао квалитетан креч. Сваке године духовници су издавали манастирску крчму и земљу у аренду.^[2] Приход од Нерадина и пустаре Банковци износио је 5.000 ф. годишње.

Купили су 1831. године једну српску поучну књигу, бројни писмени угледни мештани: поп Василије Попадић, кнез нерадински Евтимије Бизумић, учитељ Петар Петровић, арендатор Николај Димитријевић, црквени тутор Нестор Кунић, црквени појац Аксентије Стојановић, адвокат и куратор манастирског добра у Нерадину Јован Поповски, те три земљеделца Јован Јовановић, Гаврил Јевтић и Григорије Живковић - за њихову децу.^[3]

Демографија

У насељу Нерадин живи 456 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,8 година (42,5 код мушкараца и 43,1 код жена). У насељу има 171 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,22.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	1.017
1953.	1.017
1961.	912
1971.	769
1981.	704
1991.	625	624
2002.	551	556

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	514	93,28%
Роми	10	1,81%
Мађари	9	1,63%
Хрвати	2	0,36%
Румуни	2	0,36%
Бугари	1	0,18%
непознато	8	1,45%

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	4	2
80+	2	8
75—79	18	13
70—74	16	19
65—69	20	17
60—64	17	18
55—59	23	14
50—54	22	18
45—49	23	19
40—44	18	17
35—39	18	16
30—34	15	13
25—29	18	17
20—24	21	18
15—19	14	9
10—14	21	25
5—9	9	5
0—4	12	12
Просек :	42,5	43,1

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	238	254	235	224	207	190	171

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	38	35	27	27	22	16	2	2	2	0	3,22

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	249	75	140	22	11	1
Женски	218	32	136	43	7	0
УКУПНО	467	107	276	65	18	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	191	171	0	0	5
Женски	110	99	0	0	3
УКУПНО	301	270	0	0	8
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	5	2	0	0
Женски	0	0	3	0	0
УКУПНО	0	5	5	0	0
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	3	1	0
Женски	0	0	1	0	1
УКУПНО	0	1	4	1	1
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	1
Женски	3	0	0	0
УКУПНО	5	0	0	1

Референце

^ "Гласник Душтва српске словесности", Београд 1873.
^ "Србски дневник", Нови Сад 1857.
^ Јован Берић: "Притце либо Сравнитељне беседе!, Будим 1831.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] "Гласник Душтва српске словесности", Београд 1873.

[2] "Србски дневник", Нови Сад 1857.

[3] Јован Берић: "Притце либо Сравнитељне беседе!, Будим 1831.

[4] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[5] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[6] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]