Корнишки језик

Келтски језик

Корнишки, керновек, керневек или карноак (Cornish, Kernowek, Kernewek, Curnoack) је југозападни бритонски келтски језик који се говорио у Корнволу до 18. века и затим поново заживео у 20. веку. Корнишки је доживео оживљавање у последњим декадама и сматра се да је важан део корнишког идентитета, културе и баштине. Признат је као мањински језик у Уједињеном Краљевству[3] и има растући број говорника.[4] Поред велшког и бретонског, корнишки је у директни наследник заједничког бритонског језика који се говорио широм Британије пре него што је енглески језик постао доминантан. Био је главни језик Корнвола вековима док није потиснут енглеским језицима. Корнишки је наставио да функционише као језик који је био главни у деловима Корнвола до краја 18. века и наставио да се говори у кућама у 19. и делом у 20. веку након чега се јавља идеја оживљавања језика.[5] Процес оживљавања је започео још почетком 20. века.

корнишки
керновек, керневек или карноак
Говори се уУједињено Краљевство
РегионКорнвол
Број говорника
20 говорника са матерњим језиком (2000)[1]
557 људи се изјаснило да је корнишки њихов главни језик (2011)[2] (недостаје датум)
латиница
Званични статус
Службени језик у
 Енглеска
Језички кодови
ISO 639-1kw
ISO 639-2cor
ISO 639-3cor
Нестајање корнишког језика (асимилација из корнишког у енглески језик), 1300—1750.

Од када је започело оживљавање језика многе књиге на корнишком су објављене и расте број људи који проучавају овај језик.[4] У последње време укључен је и развој корнишке музике, филма и књига за децу. Мањи број људи у Корнволу су одгојени да знају и енглески и корнишки језик као матерњи[1][6] а језик је уведен и у школе.[7]

Класификација

уреди
 
Бритонски у 6. веку

Корнишки је један од бритонских језика, који чини једну грану острвског келтског. Бритонски језици су и велшки, бретонски и камбријски језик. Шкотски гелски, ирски и манкс су делови гојделски огранка острвског језика.

Историја

уреди

Корнишки је настао од заједничког бритонског језика који се говорио широм Британског острва током гвозденог доба и римског периода. Као резултат англосаксонске експанзије Бритонци су на југозападу подељени у данашњем Велсу и Камбрији. Неки сматрају да је до ове поделе дошло након Деорхемске битке 577. Западни дијалекат је еволуирао у данашњи велшки језик и данас постојећи камбријски, док је југозападни бритонски еволуирао у корнишки и бретонски као резултат емиграције на подручје данашње Бретање.[8]

Референце

уреди
  1. ^ а б Ken McKinnon, Cornish Language Study 2000 - http://www.magakernow.org.uk/default.aspx?page=797 Архивирано на сајту Wayback Machine (3. децембар 2013)
  2. ^ UK 2011 Census
  3. ^ „UK | England | Cornish gains official recognition”. BBC News. 06. 11. 2002. Приступљено 11. 11. 2012. 
  4. ^ а б Diarmuid O'Neill. Rebuilding the Celtic Languages: Reversing Language Shift in the Celtic Countries. Y Lolfa. стр. 240. ISBN 978-0-86243-723-7. 
  5. ^ Beresford Ellis & 1990, 1998, 2005, стр. 19–25
  6. ^ „Ethnologue report for language code: cor”. Ethnologue.com. Приступљено 11. 11. 2012. 
  7. ^ „Cornish language – is it dead? (From This is The West Country)”. Thisisthewestcountry.co.uk. 21. 2. 2009. Приступљено 11. 11. 2012. 
  8. ^ Jackson, Kenneth (1953). Language and History in Early Britain. Edinburgh: Edinburgh University Press. 

Литература

уреди
  • Beresford Ellis, Peter (1990, 1998, 2005). The Story of the Cornish Language. Tor Mark Press. стр. 19—25. ISBN 978-0-85025-371-9.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)