Љубиша Савић Маузер
Љубиша Савић Маузер (Ковачићи, код Бијељине, 11. август 1958 — Бијељина, 7. јун 2000) био je војни официр Војске Републике Српске за време ратa у Босни и Херцеговини и послератни политичар.[1] Предводио је Специјалну бригаду Гарде Пантери која је током рата била једна од најелитнијих јединица Војске Републике Српске.[2]
| Љубиша Савић | |
|---|---|
 Љубиша Савић Маузер | |
| Лични подаци | |
| Надимак | Маузер Љубо |
| Датум рођења | 11. август 1958. |
| Место рођења | Ковачићи, НР БиХ, ФНР Југославија |
| Датум смрти | 7. јун 2000. (41 год.) |
| Место смрти | Бијељина, Република Српска, Босна и Херцеговина |
| Народност | Србин |
| Религија | православни хришћанин |
| Породица | |
| Супружник | Бојана Савић |
| Деца | 2 |
| Војна каријера | |
| Служба | 1992—1996. |
| Војска |  Војска Републике Српске |
| Род | Специјалне јединице |
| Чин |  Мајор |
| Јединица |  Гарда Пантери |
| Учешће у ратовима | |
| Одликовања |    |
Биографија
уредиРођен у Бијељини 1958. године, Савић је са супругом и двоје деце живео у стану при Центру за социјални рад, где је био запослен као социјални радник.[3] Када је избио рат у Босни 1992. године, био је члан Српске демократске странке.[4]
Савић је командовао Гардом Пантери, која је касније уграђена као специјална јединица у Оружане снаге Републике Српске. Јединицу, првобитно названу „Српска народна гарда САО Семберије и Мајевице“, Савић је преименовао у „Гарда Пантери“ у част команданта који му је претходио, Бранка Пантелића, који је погинуо у септембру 1992. године.[5] Гарда Пантери, заједно са Српском добровољачком гардом којом је командовао Жељко Ражнатовић, заузмимају градове Бијељину и Зворник у пролеће 1992. године.[6] Jединица je пробила и опсаде неколико мањих градова. Током рата дошло је до сукоба између Савића и његових колега у Српској демократској странци (СДС). Његова јединица је у неколико наврата заустављала конвоје украдене робе који су путовали кроз Републику Српску и одузимала украдене предмете.[4] До краја рата, његово ривалство са руководством СДС-а постало је још отвореније; 1995. године говорио је против лидера СДС-а Момчила Крајишника, рекавши „Oболeо сам од дијабетеса борећи се на фронту и сада морам да гледам како се власти богате на грбачи сиромаштва сопственог народа.“[4] Отишао је из СДС да формира своју политичку странку, Демократску странку Републике Српске. За то вријеме сврстао се уз тадашњу предсједницу Републике Српске Биљану Плавшић, која је такође напустила СДС да би започела антикорупцијску кампању.[4]
Наредне године Савића је за начелника полиције у Бијељини поставио Милорад Додик. У оквиру своје антикорупцијске кампање у Републици Српској наредио је хапшење неколико владиних званичника укључујући Јоју Тинтора, бившег саветника Радована Караџића. Савић га је ухапсио у пролеће 1998. године, али су му претпостављени наредили да, упркос доказима, пусти Тинтора у року од двадесет четири сата од хапшења. Савић је одговорио на овај захтев, али је наставио да се бори против корупције.
Након тога, био је жртва вишеструких покушаја убиства. У јулу 1998. за длаку је избегао смрт од бомбе постављене испод његовог аутомобила. У овом атентату су, међутим, погинула два његова бивша саборца. После покушаја хватања осумњиченог Милована Бјелице, близак Савићев пријатељ, Срђан Кнежевић , убијен је испред своје куће код Пала. Након овог напада формирана је специјална јединица полиције, чији је био припадник. Убрзо након атентата, ухапсио је седам осумњичених. Међутим, после навода о мучењу, забрањен му је даљи рад а осумњичени су пуштени на слободу.
Убиство
уредиМаузер је убијен у свом возилу у близини железничке станице 7. јуна 2000. године, када се накратко зауставио да отпрати старицу до куће. Према извештајима очевидаца, изненада се појавило друго возило из којег је Ђорђе Ждрале, који је већ осуђен за убиство, отворио ватру из аутоматског оружја.[4] Савића је погодило шест од тринаест испаљених метака и одмах је убијен. Верује се да је постао жртва организованог криминала. Шест месеци пре смрти изјавио је: „Када сам се упустио у све ово, опростио сам се од свог живота.“[4]
Његовој смрти претходило је вишемесечно стално посматрање и анализирање његовог начина живота од стране Ждрала, који је са две непознате особе припремао атентат. Набављао је оружје, муницију, возило, одећу и радио апарате. Тек 2010. године је осуђен, пошто његово признање није било забележено, па је стога могао имати алиби.[7]
Љубиша Савић је сахрањен у родном селу Ковачићи код Бијељине у кругу породице, пријатеља и бивших сабораца.[8]
Референце
уреди- ^ „Former Serb warlord slain”. 8. 6. 2000. Приступљено 26. 10. 2015.
- ^ Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict, 1990-1995 (на језику: енглески). Central Intelligence Agency, Office of Russian and European Analysis. 2002. ISBN 978-0-16-066472-4.
- ^ „August 31, 1996 Vreme News Digest Agency No 256”. www.scc.rutgers.edu. Приступљено 2023-11-25.
- ^ а б в г д ђ „Another Warlord Bites the Dust”. iwpr.net (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-25.
- ^ srbiubih (2017-09-05). „У СПОМЕН НА БРАНКА ПАНТЕЛИЋА: Пантерски скок Гарде”. СРБИ У БИХ (на језику: српски). Приступљено 2023-11-25.
- ^ „140610ED”. www.icty.org. Приступљено 2023-11-25.
- ^ „Biography for Đorđe Ždrale”. www.reportingproject.net. Приступљено 2018-03-26.
- ^ „"Obilježeno 16 godina od ubistva Ljubiše Savića Mauzera"/ "Marked 16 years since the murder of Ljubiša "Mauzer" Savić"”. eBrčko - еБрчко ::: Vijesti Brčko ::: Вијести Брчко (на језику: српски). Приступљено 2018-03-26.
