Југоисточни регион
Југоисточни статистички регион јесте једна од 8 статистичких региона Северне Македоније. Управно средиште области је град Струмица.
| Југоисточни регион Југоисточен плански регион | |
|---|---|
 | |
 | |
| Држава |  Северна Македонија |
| Админ. центар | Струмица |
| Површина | 2.739 km2 |
| — број ст. | 171.416 |
| — густина ст. | 62,58 ст./km2 |
| Број општина | 10 |
Положај
уреди.JPG)
Југоисточни статистички регион се налази у југоисточном делу земље и има државну границу на истоку са Бугарском и на југу са Грчком. Са других страна област се граничи са другим областима:
- север — Источни регион
- запад — Вардарски регион
Историја
уреди
Током средњег века, у овој области се у више наврата смењивала византијска, бугарска и српска власт. Последње раздобље византијске власти окончано је 1334. године,[1] када је Струмица ушла у састав Србије.[2] У време распада Српског царства и стварања посебних великашких држава, ова област улази у састав Серске државе, а након Маричке битке (1371) постаје саставни део државе Дејановића. Након погибије Константина Дејановића у боју на Ровинама (1395), ово подручје заузимају Турци. Након ослобођења од турске власти (1912), део овог подручје улази у састав Краљевине Србије, док други део (Струмица) привремено потпада под бугарску власт. За време Првог светског рата, бугарска војска је починила бројна насиља над становништвом ове области. Након ослобођења (1918) и област Струмице је укључена у састав новостворене Краљевине СХС (Југославије). Ово подручје је 1929. године постало део Вардарске бановине. За време Другог светског рата, бугарска окупаторска војска је поново починила тешка злодела над становништвом у овој области. Након коначног ослобођења (1944), читаво подручје је ушло у састав нове југословенске федералне јединице Македоније.
Општине
уредиСтановништво
уредиЈугоисточни статистички регион имао је по последњем попису из 2002. г. 171.416 становника, од чега у самом граду Струмици 35.311 ст.
Кретање броја становника:
| Година пописа | Становништво | Промена |
|---|---|---|
| 1994. | 167.941 | н/п |
| 2002. | 171.416 | +3,13% |
Према народности састав становништва 2002. године био је следећи:
| Број | Постотак | |
| Укупно | 173.814 | 100% |
| Македонци | 154.957 | 90,39% |
| Турци | 12.661 | 7,38% |
| Срби | 1.194 | 0,69% |
| остали | 2.604 | 1,51% |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Острогорски 1969, стр. 471-472.
- ^ Ћирковић 1995, стр. 135-136.
Литература
уреди- Острогорски, Георгије (1965). Серска област после Душанове смрти. Београд: Научно дело.
- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
- Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа.
