Источни регион (Северна Македонија)
Источни статистички регион јесте једна од 8 статистичких региона Северне Македоније. Управно средиште области је град Штип.
Источна регион Источен плански регион | |
---|---|
Држава | Северна Македонија |
Админ. центар | Штип |
Површина | 2.888 km2 |
— број ст. | 181.858 |
— густина ст. | 62,97 ст./km2 |
Број општина | 11 |
Званични веб-сајт |
Положај
уредиИсточни статистички регион се налази у источном делу земље и има државну границу на истоку са Бугарском. Са других страна област се граничи са другим областима:
- север — Североисточни регион
- југ — Југоисточни регион
- југозапад — Вардарски регион
- запад — Скопски регион
Историја
уредиТоком средњег века, на овом подручју се у неколико наврата смењивала византијска, бугарска и српска власт. Након распада Српског царства (1371) и стварања великашких држава, ова област улази у састав државе Дејановића, а након погибије Константина Дејановића у боју на Ровинама (1395) читаву област заузимају Турци. Након коначног ослобођења од турске власти (1912), ово подручје улази у састав Краљевине Србије. За време Првог светског рата, бугарска војска је починила бројне злочине над становништвом ове области. Након ослобођења (1918) и стварања Краљевине СХС (Југославије), ово подручје је 1929. године ушло у састав Вардарске бановине. За време Другог светског рата, бугарска окупаторска војска је поново починила тешке злочине над становништвом у овој области. Након коначног ослобођења (1944), читава област је ушла у састав новостворене југословенске федералне јединице Македоније.
Општине
уредиСтановништво
уредиИсточни статистички регион имала је по последњем попису из 2002. г. 203.213 становника, од чега у самом граду Штипу 40.016 ст.
Година пописа | Становништво | Промена |
---|---|---|
1994. | 201.525.[1] | N/A |
2002. | 181.858 | +1,94% |
Према народности састав становништва 2002. године био је следећи:
Број | Постотак | |
Укупно | 173.814 | 100% |
Македонци | 188.522 | 92,77% |
Роми | 6.927 | 3,40% |
Турци | 2.636 | 1,29% |
Власи | 2.514 | 1,23% |
остали | 2.614 | 1,28% |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Старе границе области, укључујући и Општине Свети Никола и Лозово
Литература
уреди- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.