Tebain

Tebain
Nazivi
	IUPAC nazivs 6,7,8,14-tetradehydro-4,5a-epoxy-; 3,6-dimethoxy-17-methylmorphinan
	Drugi nazivi Paramorfin
Identifikacija
CAS broj	115-37-7 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
ChEBI	CHEBI:9519;
ChemSpider	4481822 ; 4479543;
ECHA InfoCard	100.003.713
KEGG	C06173 ;
MeSH	Tebain
PubChem C ID	5324289;
UNII	2P9MKG8GX7 ;
	SMILES O(c5ccc4c2c5O[C@H]3C(/OC)=C\C=C1\[C@H](N(CC[C@]123)C)C4)C; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	C19H21NO3
Molarna masa	311,37 g/mol
Farmakologija
	Farmakokinetika:
Metabolizam	O-demetilacija
Legalni status	UK: Класа А ; US: Schedule II ;
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Tebain (paramorfin) je opijatni alkaloid. Njegovi ime potiče od grč. Θῆβαι - Teba, drevni grad u gornjem Egiptu. Manjinski konstituent opijuma, tebain je hemijski sličan morfinu i kodeinu, ali ima stimulatorne umesto depresantskih efekata. On izaziva konvulzije slično strihninskom trovanju u većim dozama. Međutim veštački enantiomer (+)-tebain pokazuje analgetičko dejstvo, koje je posredovano putem opioidnih receptora.^[6] Tebain nema terapeutsku primenu, ali kao glavni alkaloid ekstrahovan iz Papaver bracteatum, on se konvertovuje u niz jedinjenja: oksikodon, oksimorfon, nalbufin, nalokson, naltrekson, buprenorfin i etorfin.

Literatura

^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Mikus G, Somogyi AA, Bochner F, Eichelbaum M (1991). „Thebaine O-demethylation to oripavine: genetic differences between two rat strains”. Xenobiotica. 21 (11): 1501—9. PMID 1763524.
^ WHO Advisory Group. (1980). „The dependence potential of thebaine”. Bulletin on Narcotics. 32 (1): 45—54. PMID 6778542. Архивирано из оригинала 29. 05. 2005. г. Приступљено 08. 05. 2011.
^ Aceto MD, Harris LS, Abood ME, Rice KC (1999 Jan 22). „Stereoselective mu- and delta-opioid receptor-related antinociception and binding with (+)-thebaine”. European Journal of Pharmacology. 365 ((2-3)): 143—7. PMID 9988096. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).