Sloboda medija (engl.Freedom of the Press) je bivši godišnji izveštaj američke nevladine organizacijeFridom haus, publikovan od 1980. do 2017. godine. U njemu je ocenjivan nivo slobode i uređivačke nezavisnosti koju uživaju mediji u zemljama i spornim teritorijama širom sveta.
Indeks slobode medija određuje poziciju na jedinstvenoj rang listi zemalja kao i detaljan izveštaj o stanju medija u nekoj zemlji. Vrednost indeksa varira od 0 (najbolji) do 100 (najlošiji) i dobija se na osnovu rezultata upitnika koji se sastoji od 23 metodoloških pitanja i 109 indikatora. Indikatori su podeljeni u 3 kategorije i to na pravno, političko i ekonomsko okruženje.[1]
Pravno okruženje (0-30 poena) obuhvata regulative koje bi mogle sa jedne strane da utiču na sadržaj medijskog izveštavanja kao i , sa druge strane, tendencije vlasti da kroz te zakone ograniče rad medija.
Kategorija političkog okruženja (0-40 poena) je definisana pre svega mogućom kontrolom politike na sadržaj medijskog izveštavanja pri čemu se istražuje uređivačka nezavisnost, dostupnost informacija i njihovim izvorima, cenzura i samocenzura, raznolikost ponuđenih vesti i izveštaja, prisutnost lokalnih i istovremeno stranih reportera kao i zastrašivanje novinara.
Indikatori ekonomskog okruženja (0-30 poena) podrazumevaju istraživanje vlasničkih struktura medija kao i transparentnost i koncentraciju vlasništva. Dalje se istražuju troškovi produkcije i preraspodela medijske moći, nivo korupcije i uticaj podmićivanja na medijsko istraživanje kao i nivo uticaja sveobuhvatne ekonomske situacije jedne zemlje na njene medije.
Pozicija na jedinstvenoj rang listi utvrđuje se sumiranjem vrednosti gore pomenutih indikatora na osnovu čega se sve zemlje svrstavaju u jednu od 3 kategorije slobode medija: zemlje sa rezultatom od 0-30 imaju slobodne, 31-60 delimično slobodne i one sa rezultatom od 61 do 100 neslobodne medije.