Википедија

Саудијска Арабија

држава у западној Азији
(преусмерено са Saudi Arabia)

Саудијска Арабија (арап. السعودية), званично Краљевина Саудијска Арабија (арап. المملكة العربية السعودية, О овој звучној датотеци изговор), држава је у југозападној Азији и на Блиском истоку.[8] Покрива највећи део Арабијског полуострва. Граничи се са Јорданом на северу, Ираком на северу и североистоку, са Кувајтом, Катаром, Бахреином и Уједињеним Арапским Емиратима на истоку, Оманом на југоистоку и Јеменом на југу, и Персијским заливом на североистоку и Црвеним морем на западу. Заузима површину од око 2.150.000 km2 и има преко 30 милиона становника, од чега су две трећине Саудијци и једна трећина страни држављани.[9][10][11]

Краљевина Саудијска Арабија
المملكة العربية السعودية (арапски)
Крилатица: Нема бога осим Алаха, Мухамед је Божији посланик (шехадет)[1][а]
(арап. لا إله إلا الله، محمد رسول الله)
Химна: Краљевски поздрав
(арап. السلام الملكي)
Положај Саудијске Арабије
Главни град 
(и највећи)		Ријад
24° 39′ N 46° 46′ E / 24.650° С; 46.767° И / 24.650; 46.767
Службени језикарапски[3]
Владавина
Облик државеунитарна исламска апсолутна монархија
 — КраљСалман
 — ПрестолонаследникМухамед ибн Салман
Законодавна властнема
Историја
Оснивање‍
 — Емират Дирија1727.
 — Емират Наџд1824.
 — Емират Ријад13. јануар 1902.
 — Уједињење23. септембар 1932.
 — Приступање Уједињеним нацијама24. октобар 1945.
 — Тренутни Устав31. јануар 1992.
Географија
Површина‍
 — укупно2,149,690[3] km2 (12)
 — вода (%)0,0
Становништво‍
 — 2022.Раст 32.175.224[4] (46)
 — густина15 ст./km2 (174)
Економија
БДП / ПКМ≈ 2024.
 — укупноРаст 2,354 блн. $[5] (17)
 — по становникуРаст 70.333 $[5] (15)
ИХР (2022)0,875[6] (40) — веома висок
ВалутаСаудијски ријал[7]
Остале информације
Временска зонаUTC +3
Интернет домен‍.sa‍
Позивни број+966

Пре оснивања Краљевства Саудијске Арабија, територија данашње Саудијске Арабије је обухватала четири посебна региона: Хиџаз, Наџд и делове источне Арабије (Ел Хаса) и јужне Арабија (Асир).[12] Краљевство Саудијску Арабију је 1932. основао Ибн Сауд, који је ујединио ова четири региона у једну државу кроз низ освајања почевши од 1902. и освајања Ријада, постојбине своје породице, династије Сауд. Од тада држава је апсолутна монархија којом се влада по исламским принципа, нарочито под утицајем вахабизма. Вахаби Ислам је називан „предоминантним својством Саудијске културе”.[13][14] Саудијска Арабија се понекад назива „земљом две свете џамије” у смислу Месџид ел Харам (у Меки) и Месџид ен Набави (у Медини) — два најсветија места ислама. Тренутно државно уређење је на снази од 1932. године када је Абдул-Азиз ибн Сауд прогласио независност Краљевства, док се његови коријени могу наћи још дубље у историји, са успоставом прве саудијске државе 1744. године.

Саудијска Арабија је водећи светски извозник нафте, која је уједно и главни економски покретач развоја државе.[15][16] Извоз нафте чини око 90% укупног извоза и доноси око 75% прихода државног буџета, што доприноси релативном економском благостању њених становника.[17][18] Лоша страна велике зависности економије од нафте је нестабилна цена наведеног енергента на светском тржишту[19]. Такође понекад ову земљу и Русију називају енергетским суперсилама.[20][21] Групе за заштиту људских права учестало оптужују владу Саудијске Арабије за њихова кршења, међутим саудијске власти те оптужбе одбацују.

Географија

уреди
Главни чланак: Географија Саудијске Арабије
 
Мапа СА
 
Пустиња Ел Зулфи

Краљевина заузима око 80% територије полуострва[22] и лежи између 16° и 33° северне географске ширине и између 34° и 56° источне географске дужине. Године 2000. Саудијска Арабија и Јемен су склопили договор о разграничењу[23] Велики део границе са јужним комшијама, Уједињеним Арапским Емиратима и Оманом, још увек није прецизно одређен нити маркиран, тако да тачна величина земље још увек није позната.[24] Саудијске власти наводе површину од 2.217.949 km². Други извори дају податке који се крећу између 1.960.582 km² и 2.240.000 km².[25] Земља се обично рангира као 13/14. по величини у свету.[26]

Географијом Саудијске Арабије доминира Арабијска пустиња и суседне полупустиње и жбунотвите степе. Више од девет десетина територије заузима пустиња, укључујући највећу непрекидну површину под песком на Земљи, Руб ел Хали.[27] У држави нема река или језера, али зато су вадији бројни. Мало обрадивих површина се налази у алувијалним наносима у вадијима, басенима и оазама. Главна топографска одлика је централна висораван, са планинама које се уздижу високо из уског низијског појаса уз Црвено море. Главни планински ланци су Хиџаз и Асир са највишим врхом Саудом (3.133 m). Овај део је познат као најзеленији и део с најсвежијом климом у Арабији. Са источне стране планина терен се полако спушта до западног приобаља уз Персијски залив и граница са УАЕ и Оманом. У центру је зараван Нејд. На југу лежи негостољубива пустиња „Руб ел Кали” (Празни ћошак) у којој готово уопће нема живота.[28]

Саудијска Арабија нема сталних река или језера. Њена обала је дуга око 2.640 km.

Флора и фауна

уреди

Локалне животиње укључују: ибексе (планинске дивокозе), дивље мачке, бабуне, вукове и хијене у брдским и планинским крајевима. Мале птице живе у оазама. Обалски дио Црвеног мора је богат коралима и бројним морским врстама.

Клима

уреди
 
Кепенова мапа за Саудијску Арабију (југозападна Азија)[29]
  BWh — топла пустињска
  BWk — хладна пустињска
  BSh — топла степска
  BSk — хладна степска
заснива се на вегетацији, температури, преципитацији и годишњим добима

Екстремна врућина и безводност су карактеристике већег дела Саудијске Арабије.[30] То је једно од неколико подручја у свету где температуре достижу од преко 50 °C; док је највећа забележена температура 51,7 °C. Зими се повремено појављују мраз или снег у унутрашњости или на већим надморским висинама, међутим то се дешава свега једном или два пута у деценији. Најнижа забележена температура је −12 °C у Тураифу. Просечне зимске (јануар) температуре се крећу у распону 8—20 °C у градовима у унутрашњости, попут Ријада, док су у Џеди и на обали Црвеног мора износи 19—29 °C. С друге стране, просечне летње температуре (јул) износе 27—43 °C у Ријаду, односно 27—38 °C у Џеди. Ноћу се температуре у пустињама у унутрашњости спуштају на изузетно ниске вредности, а дању пустињски песак повећава Сунчеву топлоту.

Годишња количина кише у просеку креће од 20 до 40 cm. Јужни делови кишу добијају повремено, захваљујући деловању југозападних монсуна. У планинама зими понекад пада снег. У унутрашњости земље температуре су углавном више, а дуж обале влажност ваздуха је преко 90%. Годишња количина падавина износи око 100 mm у Ријаду (углавном у периоду од јануара до маја), док је у Џеди око 54 mm (углавном у периоду од новембра до јануара). Изненадни пљускови могу довести до јаких бујица у вадијима (сувим коритима).

Историја

уреди
Главни чланак: Историја Саудијске Арабије
 
Црква у Џубаилу је грађевина из 4. века која се налази у Џубаилу (Аш Шаркија); откривена је 1986.; пре 38 година (1986) и оригинално је припадала Цркви Истока, древном несторијанском огранку источног хришћанства на Средњем истоку; једна је од најстаријих цркава[31]

Осим малог броја градских трговачких насеља, као што су Мека и Медина, која се налази у Хеџазу на западу Арабијског полуострва, већи део данашње Саудијске Арабије су биле негостољубиве пустиње која су насељавала номадска племенска друштва. Оснивач ислама Мухамед је рођен у Меки око 570. Почетком 7. века, Мухамед је ујединио бројна племена широм полуострва и створио јединствену исламску верску заједницу. Након његове смрти 632, његови следбеници су брзо проширили територију под муслиманском владавином изван Арабије, освајајући огромна пространства (од Иберијског полуострва на западу до данашњег Пакистана на истоку) у року од неколико деценија. На тај начин Арабија је ускоро постала политички периферни регион у муслиманском свету како се фокус померао на развијеније заузете земље.[32] Од 10. века до почетка 20. века, Меку и Медина били под контролом локалних арапских владара, који су носили титуле шариф Меке, али је већи део овог периода шариф дуговао верност владару једног од највећих исламских царстава са престоницама у Багдаду, Каиру или Истанбулу. Већи део остатка данашње Саудијске Арабије се вратио на традиционалну племенску управу.[33]

У стара времена домаћи и страни владари борили су се за превласт над овом облашћу. Године 1517. Османско царство успоставило је власт над већим делом полуострва.

Исламски верски реформатор Мухамед ибн Абд ел Вахаб удружио је око 1750. снаге с владаром места Дираџа у средишњој Арабији, Мухамадом ибн Саудом, чији су наследници до почетка 19. века с потпором широких слојева поборника новог верског вође освојили већину Арапског полуострва. Веза династије Сауд с вахабском интерпретацијом ислама остаће једно од кључних обележја саудијске државе и у будућности.[34]

Нова арапска сила побудила је реакцију својих моћних сусједа, Османског царства и његовог савезника Египта који су 1818. уништили прву саудијску државу. Убрзо је уследила обнова, али друга држава подлегла је унутрашњим сукобима и ратовима са суседима 1891.

Модерну Саудијску Арабију основао је Абдулазиз ибн Абдул-Рахман, а на Западу познат као Ибн Сауд, који је 1902. започео да окупља традиционалне породичне земље комбинацијом оружаних сукоба и веште дипломације. Саудијска Арабија била је под Британским протекторатом од 1915. до 1927. Уједињено Краљевство, тада најзначајнија сила на Блиском истоку, признало је независност Саудове краљевине 1927, а 1932. Хиџаз и Неџд (средишњи део Арапског полуострва) и формално су уједињени у Краљевину Саудијску Арабију.[35][36][37][38]

Након уједињења

уреди

Политички успеси нису били праћени економским све док нису откривена нафтна налазишта у марту 1938. године.[39] Развојни програми искориштавања налазишта су прекинути Другим светским ратом 1939. године, да би били поново покренути 1946. године, а производња је достигла пуне капацитете 1949. године. Нафта је обезбедила економски просперитет земље и ојачала њену позицију у свету. На међународном плану Саудијска Арабија балансира између добрих односа с државама Запада и оданости заједничким арапским циљевима. Саудијско друштво је још је увек у великој мери конзервативно и значајан утицај имају исламске верске вође (улема).[40]

После Абдул Азизове смрти 1953. године трон је преузео његов син Сауд, који је владао до 1964. године, да би га наслиједио Фајсал. Унутарпородична ривалства су довела до убиства Фајсала од стране његовог нећака принца Фајсал ибн Мусаида 1975. године. Након убиства престо је преузео краљ Кхалид који је владао седам година и био наслеђен од краља Фахда 1982. године. Фахд је умро 2005. године а наследио га је његов полубрат Абдула, тренутни владар Саудијске Арабије.[41][42][43]

Од Другог светског рата па наовамо, владари ове династије подржавају Палестинце и одржавају блиске везе са САД. Године 2000. Саудијска Арабија и Јемен решили су дуготрајан спор око границе.

Саобраћај

уреди

Мрежа железничких пруга дуга је 1.392 km, а мрежа путева 152.044 km, од чега је 45.461 km асфалтирано. Мрежом саобраћајница Ријад је повезан са обалом, Јеменом, Кувајтом и Јорданом.

Привреда

уреди
Главни чланак: Привреда Саудијске Арабије
 
Финансијски центар Краљ Абдула у Ријаду је један од највећих инвестиционих центара Средњег истока
 
Сауди Арамко, највреднија компанија на свету и главни извор државних прихода

Привреда Саудијске Арабије је базирана на нафти. Она је највећи произвођач нафте међу земљама чланицама ОПЕК-а и трећи произвођач нафте у свету. Резерве Саудијске Арабије чине једну четвртину укупних светских залиха нафте. Отприлике 75% буџета се пуни приходима од извоза нафте. Нафтна индустрија учествује са 45% у друштвеном производу Саудијске Арабије. Ова држава има службено залихе нафте у износу 260 милијарди барела, што је 24% свјетских резерви. Осим нафте, производи се земни гас, гипс, урма, пшеница и десалинизована вода.

Пораст цена нафте у годинама 2008—2009 је започео други нафтни „бум”, остварујући вишак у буџету од 28 милијарди америчких долара. Акције компанија су знатно добиле на вредности.

Привреда Саудијске Арабије је 13. у свету по компетитивности.[44] Улажу се веома велика средства да привреда постане више разнолика. У току је рекордан пораст кориштења персоналних компјутера, захваљујући дерегулацији. Државни систем осигурава ученицима и студентима бесплатно образовање, књиге и здравствену заштиту, и отворена је свим Саудијцима. Преко 25% годишњег државног буџета се издваја за образовање, укључујући и издвајања за професионалну оријентацију. Саудијска Арабија је једна од неколико најбрже растућих економија у свету, са приходом по становнику од 20.700 амерички долара (2007).

Административна подела

уреди
Главни чланак: Административна подела Саудијске Арабије
 
Провинције Саудијске Арабије

Саудијска Арабија је подељена на 13 провинција:

  1. Ел Баха
  2. Северна граница
  3. Ел Џауф
  4. Ел Медина
  5. Ел Касим
  6. Ријад
  7. Источна провинција
  8. Асир
  9. Хаил
  10. Џизан
  11. Мека
  12. Наџран
  13. Табук

Политичко уређење

уреди
 
Краљ Салман од СА, наследио престо 2015.

Централна институција власти земље је Саудијска монархија.[45] У закону усвојеном 1992. године наведено је да је Саудијска Арабија монархија под влашћу синова и унука првог краља Абдулазиза ибн Сауда.

Куран представља устав земље, а врховни закон чини шеријат (исламски закон базиран на Курану).[46] Неке западне организације процењују да је режим ове државе девети по реду најтоталитарнији режим у свету.

Не постоје признате политичке странке нити избори, изузев локалних избора одржаних 2005. године на којима су право гласа имали само мушкарци.[47] Краљева власт је теоретски ограничена шеријатом и неким локалним традицијама. Он такође мора имати подршку остатка Саудијске фамилије, улеме (верских лидера) и других важних група саудијског друштва.

Саудијска влада подржава ислам финансирајући џамије и школе Курана широм света. Водећи људи краљевске породице бирају краља из редова једног од својих припадника, уз одобрење улеме.

Становништво

уреди
Главни чланак: Демографија Саудијске Арабије

Велики дио копна се састоји од слабо насељених пустиња и полупустињских регија; на тим подручјима се углавном налазе Бедуини. У наведеном делу земље вегетација је ограничена на коров и грмље. Мање од 2% земље чини обрадива површина. Насељена места су углавном концентрисана уз источне и западне обале, те на пар густо насељених оаза у унутрашњости као што су Хофуф и Бурахда. Неке области, попут пустиње Руб ел Кали и Арабијске пустиње, уопште нису насељене, иако се због потреба индустрије нафте планира изградња насеља и у тим деловима земље. Становништво је концентрисано у градовима на западној обали и њеном залеђу (Џеда, Мека, Медина), главном граду Ријаду у средишту земље, као и на источном приобаљу гдје је лоцирана већина нафтних извора (Дамам, Хуфуф, Дахран).

Ислам је религија скоро целокупног домаћег становништва и једини има службено признање. Саудијска Арабија је колевка ове вере и у земљи се налазе два најважнија исламска светишта, Мека и Медина. Арапски односно његов локални дијалект је језик већине становништва. Велик број становника (око 6 мил.) су страни држављани на раду у индустрији нафте и у другим секторима привреде.

Највећи градови

уреди

Култура

уреди
 
Каменовање шејтана у Мини током ходочашћа хаџ, по традицији Ибрахима и Исмаила

Култура Саудијске Арабије је утемељена на исламским и племенским вредностима. Мека и Медина су главни културни центри у држави. Викенд обухвата петак и суботу.

„Ел Ардха” је државни национални фолклорни плес, а то је игра са мачевима, базирана на бедуинској традицији. „Ел сихба” је фолклорна музика, пореклом из Андалузије. У градовима Мека, Медина и Џеда, веома је популаран инструмент „мизмар”, налик на обоу. „Самри” је популарна форма традиционалне музике, која укључује и модерни арапски инструмент „оуд”.

Облачење прати стриктно принципе „хиџаба”, што је исламски одраз једноставности, посебно у облачењу. Облачење је прилагођено климатским условима. Одећа се састоји од традиционалних одевних предмета.

Модерни Саудијски писци су: Абдул Рахман Муниф, Јосеф ел Мохајмид, Абду Кал, Али ел Домаини, Ахмед Абодехман, Абдула ел Квасеми

Спорт

уреди

Мушкарци се често баве спортом. Жене ретко учествују у спортским активностима, најчешће у дворанама. Фудбал је најпопуларнији спорт. Саудијска Арабија учествује на Летним Олимпијадама. Фудбалска репрезентација Саудијске Арабије учествује у такмичењима која су под окриљем ФИФА-е. Поједини популарни фудбалери су: Маџед Абдула, Мохамед ел Деајеа, Сами ел Џабер, Саид ел Увајран и Фахад ел Биши.

Војска

уреди
Краљевско Саудијско ваздухопловство
 
Јурофајтер тајфун
 
UH-60 Блек Хоук

Саудијско Министарство одбране и авијације је задужено за управљање војним снагама Саудијске Арабије. Оно је такође задужено за изградњу цивилних аеродрома и војних база, као и за метеорологију.

Оружане снаге су састављене од: Армије, морнарице, ваздухопловства, противваздушне одбране, Националне гарде, Краљевске заштитне регименте, и специјалних снага.

Саудија има своју војну индустрију. Војни буџет је у износу од 38 милијарди америчких долара.[58][59][60]

У оквиру Министарства унутрашњих послова се налазе: полиција, граничари, обалска стража и „Ел Муџахедин”.[61][62]

Напомене

уреди
  1. ^ Шехадет (изјава веровања) понекад се преводи као „Нема бога осим Бога”, преведено — без романизације арапске речи Алах која се дословно преводи као Бог (префикс Al- је одређени члан).[2]

Референце

уреди
  1. ^ „About Saudi Arabia: Facts and figures”. The royal embassy of Saudi Arabia, Washington, D.C., United States. Архивирано из оригинала 17. 4. 2012. г. Приступљено 14. 3. 2017. 
  2. ^ *„God”. Islam: Empire of Faith. PBS. 
    • „Islam and Christianity”, Encyclopedia of Christianity (2001): »Arabic-speaking Christians and Jews also refer to God as Allah.«
    • L. Gardet. „Allah”. Encyclopaedia of Islam Online. 
  3. ^ а б „Saudi Arabia”. The World Factbook (2024 изд.). Central Intelligence Agency. 
  4. ^ „Saudi Census 2022”. portal.saudicensus.sa. General Statistics Authority - Kingdom of Saudi Arabia. Архивирано из оригинала 28. 7. 2023. г. Приступљено 16. 7. 2023. 
  5. ^ а б „World Economic Outlook Database, April 2024 Edition. (Saudi Arabia)”. www.imf.org. International Monetary Fund. 16. 4. 2024. Приступљено 16. 4. 2024. 
  6. ^ „Human Development Report 2023/24” (PDF) (на језику: енглески). United Nations Development Programme. 13. 3. 2024. стр. 288. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 3. 2024. г. Приступљено 13. 3. 2024. 
  7. ^ „Saudi Arabia”. International Monetary Fund. 
  8. ^ „United Nations Statistics Division — Standard Country and Area Codes Classifications”. Архивирано из оригинала 13. 07. 2011. г. Приступљено 11. 04. 2014. 
  9. ^ Saudi Arabia profile — Key facts. BBC News. 23. 5. 2013
  10. ^ „Saudi Arabia Launches New Housing Scheme To Ease Shortage”. 13. 3. 2014. 
  11. ^ „Demography of Religion in the Gulf”. Mehrdad Izady. 2013. 
  12. ^ Madawi Al-Rasheed (2013). A Most Masculine State: Gender, Politics and Religion in Saudi Arabia. Cambridge University Press. стр. 65. ISBN 9780521761048. 
  13. ^ Tripp & North 2003, стр. 14
  14. ^ Malbouisson 2007, стр. 23.
  15. ^ U.S. Energy Information Administration — Saudi Arabia Country Energy Profile
  16. ^ Human Development Report 2014 (PDF). United Nations. 2013. стр. 159. 
  17. ^ „Social Services 2”. Архивирано из оригинала 26. 10. 2006. г. Приступљено 14. 03. 2017. 
  18. ^ Royal Embassy of Saudi Arabia-London: The Kingdom Of Saudi Arabia — A Welfare State
  19. ^ „Gulf Daily News”. Архивирано из оригинала 1. 5. 2008. г. Приступљено 14. 3. 2017. 
  20. ^ Buzan 2004, стр. 71
  21. ^ „The erosion of Saudi Arabia's image among its neighbours”. Middleeastmonitor.com. 7. 11. 2013. Архивирано из оригинала 09. 11. 2013. г. Приступљено 14. 03. 2017. 
  22. ^ Stokes 2009, стр. 605 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFStokes2009 (help)
  23. ^ Yemen, Saudi Arabia sign border deal, BBC News, June 12, 2000. June 25, 2008.
  24. ^ Stokes 2009, стр. 605. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFStokes2009 (help)
  25. ^ „CIA World Factbook — Rank Order: Area”. Архивирано из оригинала 09. 02. 2014. г. Приступљено 14. 03. 2017. 
  26. ^ „CIA World Factbook — Rank Order: Area”. The World Factbook. 26. 1. 2012. Архивирано из оригинала 09. 02. 2014. г. Приступљено 14. 03. 2017. 
  27. ^ Vincent 2008, стр. 141. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFVincent2008 (help)
  28. ^ Vincent, Peter (2008). Saudi Arabia: an environmental overview. Taylor & Francis. стр. 141. ISBN 978-0-415-41387-9. 
  29. ^ Peel, M. C.; Finlayson, B. L.; McMahon, T. A. (2007). „Updated world map of the Köppen–Geiger climate classification”. Hydrol. Earth Syst. Sci. 11 (5): 1633—1644. Bibcode:2007HESS...11.1633P. ISSN 1027-5606. doi:10.5194/hess-11-1633-2007  .  (дир. веза: Final Revised Paper)
  30. ^ „Saudi Arabia”. Weather Online. 
  31. ^ Langfeldt, John A. (1994). „Recently discovered early Christian monuments in Northeastern Arabia”. Arabian Archaeology and Epigraphy. 5: 32—60. ISSN 0905-7196. doi:10.1111/j.1600-0471.1994.tb00054.x. 
  32. ^ Lindsay 2005, стр. 33.
  33. ^ East 1971, стр. 75–76.
  34. ^ Harris et al. 1992, стр. 369.
  35. ^ Faksh 1997, стр. 89–90.
  36. ^ Murphy 2008, стр. 5–8
  37. ^ Rasheed 1997, стр. 81.
  38. ^ Dekmejian 1994, стр. 131.
  39. ^ Mohamad Riad El Ghonemy (1998). Affluence and Poverty in the Middle East. Routledge. стр. 56. ISBN 978-0-415-10033-5. 
  40. ^ Jones 2010, стр. 218–219.
  41. ^ Cordesman 2003, стр. 174.
  42. ^ Blanchard 2009, стр. 5–6.
  43. ^ Cordesman 2009, стр. 50–52
  44. ^ McDowall, Angus (19. 1. 2014). „Saudi Arabia doubles private sector jobs in 30-month period”. Reuters. 
  45. ^ Cavendish 2007, стр. 78
  46. ^ Robbers 2007, стр. 791
  47. ^ Saudi women barred from voting, BBC News, October 11, 2004. June 25, 2008.
  48. ^ „About ArRiyadh”. High Commission for the Development of Ar-Riyadh. Приступљено 14. 6. 2017. 
  49. ^ а б в г д ђ „Population Distribution (Saudi and Non Saudi) in Governorates of Eastern Region, 2013 A.D.”. Stats.gov.sa. Приступљено 14. 6. 2017. 
  50. ^ а б в г „Population Distribution (Saudi and Non Saudi) in Governorates of Makkah Al-Mokarramah Region, 2014 A.D.”. Stats.gov.sa. Архивирано из оригинала 2. 3. 2016. г. Приступљено 14. 6. 2017. 
  51. ^ а б „Population Distribution (Saudi and Non Saudi) in Governorates of Aseer Region, 2013 A.D.”. Stats.gov.sa. Приступљено 14. 6. 2017. 
  52. ^ „Population Distribution (Saudi and Non Saudi) in Governorates of Hail Region, 2013 A.D.”. Stats.gov.sa. Приступљено 14. 6. 2017. 
  53. ^ а б „Population Distribution (Saudi and Non Saudi) in Governorates of Al-Madinah Al-Monawarah Region, 2013 A.D.”. Stats.gov.sa. Приступљено 14. 6. 2017. 
  54. ^ „Population Distribution (Saudi and Non Saudi) in Governorates of Al-Riyad Region, 2013 A.D.”. Stats.gov.sa. Приступљено 14. 6. 2017. 
  55. ^ „Population Distribution (Saudi and Non Saudi) in Governorates of Al-Qaseem Region, 2013 A.D.”. Stats.gov.sa. Приступљено 14. 6. 2017. 
  56. ^ „Population Distribution (Saudi and Non Saudi) in Governorates of Najran Region, 2013 A.D.”. Stats.gov.sa. Приступљено 14. 6. 2017. 
  57. ^ „Population Distribution (Saudi and Non Saudi) in Governorates of Tabouk Region, 2013 A.D.”. Stats.gov.sa. Приступљено 14. 6. 2017. 
  58. ^ „Country Profile: Saudi Arabia, Sept. 2006 Library of Congress” (PDF). 
  59. ^ Venter 2007, стр. 150–53
  60. ^ „Saudi Arabia's nuclear gambit”. Asia Times. 7. 11. 2003. Архивирано из оригинала 07. 03. 2017. г. Приступљено 14. 03. 2017. 
  61. ^ Pike, John (27. 4. 2005). „Saudi Arabian National Guard”. Globalsecurity.org. 
  62. ^ „Saudi Arabia”. Reuters. 23. 5. 2012. Архивирано из оригинала 27. 05. 2012. г. Приступљено 14. 03. 2017. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди

24° N 45° E / 24° С; 45° И / 24; 45

Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Саудијска_Арабија&oldid=28405720”