Википедија

Гар (риба)

(преусмерено са Lepisosteidae)

Гар су чланови кладуса Lepisosteiformes (или Semionotiformes) из холостеија, прастаре групе кошљориба са ганоидним крљуштима која потиче још из палеозоика.[2][3] Фосили из овог реда познати су од касног периода јуре. Породица Lepisosteidae укључује седам живих врста риба у два рода, која настањују речне и повремено морске воде источних делова Северне Америке, Централне Америке и Карипских острва.[4] Имају издужена тела која су оклопљена ганоидним љускама и издужене чељусти испуњене дугим и оштрим зубима. Ове рибе често повезују са штуком, иако оне немају никакве породичне везе.

Гар
Временски распон: Kimmeridgian–Recent[1]
Lepisosteus oculatus
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Actinopterygii
Кладус: Ginglymodi
Кладус: Lepisosteiformes
О. П. Хај, 1929
Подред: Lepisosteoidei
Натпородица: Lepisosteoidea
Породица: Lepisosteidae
Ж. Кивје, 1825
Род

Сви примерци ове рибе су релативно крупни, а Atractosteus spatula је највећа, достиже преко 2 м дужине и преко 45 килограма тежине, а пријављено су примеци и од 3 м. Њихову баскуларизовани мехури могу повремено да функционишу као плућа.[5] Месо ове рибе је јестиво, а тврда кожа и љуска се користи, док су њихова јаја отровна по људе.[6]

Етимологија и дистрибуција

уреди

Назив гар првобитно је коришћен за врсту Belone belone која настањује северне делове Атлантског океана и верује се да је изведена од речи „копље”. И дана се Belone belone назива као гар риба, на истим начин се називају многе друге врсте сродних родова Strongylura, Tylosurus и Xenentodon из породице Belonidae.[7][8] Име рода Lepisosteus потиче од грче речи лепис што значи скала, а остеон значи кост. Atractosteus је такође изведена из грчког и она означава стрелу.[9][10]

Фосили ове рибе пронађени су у Европи, Индији, Јужној и Северној Америци, што указује да су ове рибе у прошлости биле доста распрострање, много више него данас. Гар се сматра остатком групе кошљориба које су живеле у мезозоику.[11][12] Распрострањност гара Lepisosteidae у Северној Америци је углавном у плитким водама од Тексаса, Луизијане, до источне обале Мексика, као и у неким рекама које се у њих уливају. Неколико популација такође је присутно у области Великих језера у Сједињеним Америчким Државама, а оне живе у плитким водама.[13]

Анатомија и екологија

уреди

Тела ове рибе су издужена, оклопљена ганоидним љускама, а имају дуге издужене чељусти са дугим и оштрим зубима. Репови су им хетероцеркални, а леђна пераја близу репа. Будући да њихови васкуларни мехури могу да функционишу као плућа, већина њих повремено узима гутљај ваздуха, а ради то чешће у стајачој или топлој води, када је концентрација кисеоника у води ниска.[14] Доказано је да температура воде утиче на њихову методу дисања, а могу живети у води без пристуапа ваздуху и остаит здрави, док истовремено могу да преживе у деоксигенизованој води.[15] Као резултат овог органа, оне су изузетно отпорне и толеришу услове у којима већина других риба не би могла да преживи.[16] Ова врста има упарена пераја, као и карлична и анално и леђно пераје.[17]

Структуре унутар костију пераја су важне за проучавање јер могу показати хомологност у целој евиденцији фосила. Тачније, карлични појас наликује други актиноптеригија, а и даље има своје карактеристике.[18] Све ове рибе су релативно крупе, а највећа је Atractosteus spatula. Највећи примерак ове врсте био је дугачак 2,58 м и тежине 148 kg. Чак и много мање врсте из ове групе риба достижу дужину преко 60 cm, а понекад и много дуже.[19][20]

Гар се обично слабо крећу, осим када не траже храну. Оне више воле плитка подручја река, језера и залова а често се окупљају у малим групама. Плен хватају зубима које су сличне иглама, бочним угризима за главу жртве.[21][22] Хране се обилно ситним рибама и бескичмењацима као што су ракови.[2] Настањују воде источног дела Северне Америке, а иако су углавном у слатководним стаништима, неколико њих улази и у мора, а посебно Atractosteus tristoechus. Неки од њих путују од језера и река кроз канале како би се мрестили.[2][23][6] [2]

Врсте и идентификација

уреди

Гар породица садржи седам врста подељених у два рода :[24]

Списак постојећих врста [25]
Lepisosteidae
Atractosteus
 

A. tropicus

 
 
 

A. tristoechus

 
 

A. spatula

 
 
 
Lepisosteus
 
 

L. oculatus

 
 

L. platyrhincus

 
 
 
 

L. osseus

 
 

L. platostomus

 
 
 
 

Породица Lepisosteidae

 
Велики гар у акваријуму.

Atractosteus spatula је риба из породице гар и једна од највећих слатководних риба у Северној Америци. Фосилни остаци ове врсте датирају из периода ране креде од пре 100 милиона година. Често су називане „примитивним рибама” или „живим фосилима” јер садрже неке морфолошке карактеристике својих најранијих предака, као што су спиралне заклопке, које су уобичајене за пробавни систем ајкула и способност да удишу и ваздух. По изгледу имају сличности са алигаторима, са њиховим шпицастим њушкама, дугим и оштрим зубима.[27] Тело има облик торпеда, обично је смеђе или маслинасте боје, до светлосиве или жуте.

За разлику од других врста из своје породице, Atractosteus spatula има двоструки ред великих и оштрих зуба, како би лакше држали плен, који лове из заседе. Хране се мањим рибама, али и птицама и ситним сисарима које нађу на површини воде. Популације ове врсте више не настањују њихова историјска подручја због уништавања станишта и риболова.[28] Данас настањују воде у јужним деловима Сједињених Америчих Држава све до Мексика. Могу се прилагодити сланим водама, настанити у слатководним језерима, мочварама, ушћу река и у увалама дуж Мексичког залива.[29]

Готово пола века ова врста се сматрала штетном за спортски риболов и циљано је елиминисана у Сједињеним Државама. Осамдесетих година 20. века донете су разумније еколошке мере и на крају је истакнуто да ова врста није ништа мање битна од других екосистема. Временом ова врста постала је заштићена, а неколико државних и федералних агенција Сједињених Држава покренуло је програме о информисању о овој врсти. Atractosteus spatula често се вештачки узгаја у базенима, ради хране у Мексику и у истраживачке сврхе.[30]

Lepisosteus platyrhincus може се наћи у реци Оклокони на Флориди и Џорџији, а она преферира блатна или пешчана дна са обилном вегетацијом.[31][32] Ова врсте се обично меша са врстом Lepisosteus oculatus.[31][33] Неправилне црне тачке покривају главу, тело и пераје ове рибе. На задњем делу тела има зелено-смеђе љуске, док нема ганоидне љуске на грлу. Женке ове врсте израсту између 33 и 86 cm, док су мужјаци мањи.[31][32][31][34] Током сушне сезоне ова врста се повлачи у седименте мочвара, а аестивација слична хибернацији смањује метаболички систем ове врсте, што јој омогућава да поднесе високе температуре и топло време током лета.[35][36] Размножавају се у касну зиму и у рано пролеће, а мрес се обично дешава између фебруара и марта. Групе оба пола се окупљају у плиткој води, где женка одбацује своја јаја која се лепе за водене биљке. Излегнуте рибе поседују орган на крају њушке и остају везани за вегетацију док не порасту 2 cm. Након мреста мужјаци пролазе кроз репродуктивне параметре, што укључује смањење нивоа репродуктивног хормона.[37]

Lepisosteus oculatus мања је врста гара, тешка нешто мање од четири килограма.[34][38] Као и врста Lepisosteus platyrhincus има таке по телу, женке нешто више од мужјака. Ова врста има мрље које покривају главу, тело и пераје, а тело му је компактно и има краћу њушку. Ова врста више живи у бистријим водама, дубине од 3 до м метара, а њена станишта су воде језера Мичиген, басена језера Ерие, реке Мисисипи и речних ушћа дуж северне обале Мексичког заливе, од реке Нуецес у Тексасу на истоку до реке Апалицока на Флориди. Станиште дели са алигатором, који је главни предатор.[39] Ове врсте живе у просеку 18 година.[38][40][38] Због оштрих зуба ова врста се релативно лако бори са пленом. Студије су показале да се она највише храни са четири врсте риба: Fundulus chrysotus, Lepomis gulosus, Lepomis punctatus и Lepomis macrochirus. Такође, доста се храни шкампима. Ова врста главни је предатор у воденом ланцу многих језера и река, нема много предатора у својој околини и само су угрожене док су још младе.[41] Температура утиче у великој мери на њихову брзину кретања, када је вода топлија у пролеће и лето, они чешће пливају него током зиме. Око 70% плена лови ноћу о односу на остатак дана.[42][43][44]

 
Lepisosteus platyrhincus

Lepisosteus platostomus углавном настањује сливове река у Мисисипију, Индији, Висконсину, Алабами и Луизијани. Радије живи у језерима, мочварана и мирним басенима река. Њушка ове врсте краћа је и шира него код других врста из породице гар.[45] Има један ред зуба, а горња вилица је дужа од остатка главе. Lepisosteus platostomus је тамнозелене или браон боје, слично као Atractosteus spatula. У зависности од воде, мрље могу бити присутне на каудалном, дорзалном или аналном перају.[46] Животни век ове врсте је до 20 година, достиже до 5 килограма, а нарасте од 68 до 88 cm.[47] Храни се са бескичмењацима више од осталих врста гара.[40][45] Највише је активна у пролеће, током априла, маја и јуна када су температуре воде између 16 и 21 °C. Женке прати више мужјака оне након размножавања одбацују јаја у мирној и плиткој води где има доста вегетације.[48] Јаја су лепљива и држе се за вегетацију, а рибе се изгледну након осам до девет дана. Јаја су отровна за птице и друге сисаре, младунци остају у жуманцету недељу дана, а потом се хране инсектима и малим раковима. Млади примерци ове врсте обично самују, а сексуалну зрелост постижу када буду старости око 3 године.[42][43][49]

Lepisosteus osseus врста је рибе гар која има дуже, уже цилиндрично тело и може се разликовати од осталих гарова по њушци, која је више него двоструко већа од остатка главе.[50] Може достићи тежину од 35 до 80 килограма, а има само један ред зуба.[51][52] Женке су крупније од мужјака и живе дуже, 22 године.[53][54][55] Мужјаци су обично крупнији. Мештани повремено организују риболов на ову врсту, јер она једе другу рибу у рекама.[56][57] Настањује велики део вода на територији од Северне Америке до Мексичког залива. Такође, настањује воде Флориде, Квебека, Велика језера, воде Тексаса и северног Мексика.[58][59]


Значај за људе

уреди

Месо свих врста гара је јестиво, али њихова јаја садрже протеин токсин који је назван ихтиотоксон и високо је токсичан за људе, птице и рибље врсте.[60][61] Протеин се може денатурирати када се доведе на температуру од 120 °C, а чак и тада може да изазове тешке симптоме тровања.[62] Ракови који поједу јаја ове рибе нису имуни на токсичнос ти углавном угину.[63] Неколико врста рибе гар користи се у акваристици. Поред меса које је јестиво, њихова кожа се користи за израду предмета, Индијанци су је користили за израду стрела, док су мештани Кариба користили кожу ове врсте за навоје.[64]

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б Paulo M. Brito; Jésus Alvarado-Ortega; François J. Meunier (2017). „Earliest known lepisosteoid extends the range of anatomically modern gars to the Late Jurassic”. Scientific Reports. 7 (1): Article number 17830. Bibcode:2017NatSR...717830B. PMC 5736718  . PMID 29259200. doi:10.1038/s41598-017-17984-w. 
  2. ^ а б в г „Породица Lepisosteidae - Gars”. Приступљено 21. 4. 2007. 
  3. ^ Sterba, G: Freshwater Fishes of the World, p. 609, Vista Books, 1962
  4. ^ Sherman, Vincent R.; Yaraghi, Nicholas A.; Kisailus, David; Meyers, Marc A. (1. 12. 2016). „Microstructural and geometric influences in the protective scales of Atractosteus spatula”. Journal of the Royal Society Interface (на језику: енглески). 13 (125): 20160595. ISSN 1742-5689. PMC 5221522  . PMID 27974575. doi:10.1098/rsif.2016.0595. 
  5. ^ „Atractosteus spatula”. Florida Museum of Natural History. Приступљено 21. 4. 2016. 
  6. ^ а б „Atractosteus spatula - Alligator gar”. Приступљено 19. 7. 2007. 
  7. ^ „Gar”. Приступљено 21. 4. 2007. 
  8. ^ „Common Names of Belone belone”. Архивирано из оригинала 19. 10. 2007. г. Приступљено 21. 4. 2007. 
  9. ^ „Genera reference detail”. Архивирано из оригинала 6. 10. 2016. г. Приступљено 21. 2. 2016. 
  10. ^ „Genera reference detail”. Приступљено 21. 4. 2007. 
  11. ^ „Atractosteus spatula :: Florida Museum of Natural History”. www.floridamuseum.ufl.edu (на језику: енглески). 10. 5. 2017. Приступљено 11. 5. 2018. 
  12. ^ „Lepisosteus oculatus (Spotted gar)”. Animal Diversity Web (на језику: енглески). Приступљено 11. 5. 2018. 
  13. ^ „Spotted Gar (Lepisosteus oculatus) - Species Profile”. nas.er.usgs.gov (на језику: енглески). Приступљено 11. 5. 2018. 
  14. ^ Wiley, Edward G. (1998). Paxton, J.R.; Eschmeyer, W.N., ур. Encyclopedia of Fishes. San Diego: Academic Press. стр. 78–79. ISBN 0-12-547665-5. 
  15. ^ Renfro, Larry; Hill, Loren (1970). „Factors Influencing the Aerial Breathing and Metabolism of Gars (Lepisosteus)”. The Southwestern Naturalist. 15 (1): 45—54. JSTOR 3670201. doi:10.2307/3670201. 
  16. ^ Hill, Loren (1972). „Social Aspects of Aerial Respiration of Young Gars (Lepisosteus)”. The Southwestern Naturalist. 16 (3): 239—247. JSTOR 3670060. doi:10.2307/3670060. 
  17. ^ Becker, George (1983). „Fishes of Wisconsin” (PDF): 239—248. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 08. 2020. г. Приступљено 12. 05. 2020. 
  18. ^ Malcolm, Jollie (1984). „Development of Cranial and Pectoral Girdle Bones of Lepisosteus with a Note on Scales”. Copeia. American Society of Ichthyologists and Herpetologists (ASIH). 1984 (2): 476—502. JSTOR 1445204. doi:10.2307/1445204. 
  19. ^ Kodera H. et al.: Jurassic Fishes. TFH. 1994. ISBN 0-7938-0086-2.
  20. ^ „Alligator Gar (Atractosteus spatula)”. Texas Parks & Wildlife Department. Приступљено 8. 3. 2016. 
  21. ^ „Lepisosteus osseus”. Florida Museum. 10. 5. 2017. Приступљено 4. 8. 2019. 
  22. ^ „longnose gar Lepisosteus osseus”. Texas Freshwater Fishes (UT Austin mirror of http. 15. 12. 2012. Приступљено 4. 8. 2019. 
  23. ^ Monks N. (editor): Brackish Water Fishes, pp. 322–324. TFH . 2006. ISBN 0-7938-0564-3.
  24. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2009). "Lepisosteidae" на Фиш бејсу. [верзија на датум: January 2009]
  25. ^ Jeremy J. Wright, Solomon R. David, Thomas J. Near: Gene trees, species trees, and morphology converge on a similar phylogeny of living gars (Actinopterygii: Holostei: Lepisosteidae), an ancient clade of ray-finned fishes. Molecular Phylogenetics and Evolution 63 (2012) 848–856 PDF
  26. ^ Cavin, Lionel; Martin, Michel; Valentin, Xavier (1996). „Occurrence of Atractosteus africanus (actinopterygii, lepisosteidae) in the early Campanien of Ventabren (Bouches-du-Rhône, France). Paleobiogeographical implications”. Revue de Paléobiologie. 15 (1): 1—7. 
  27. ^ Brady, Tony (август 2013). „Fleur De Lis Fisheries” (PDF). US Fish & Wildlife Service. стр. 2. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 11. 2018. г. Приступљено 12. 05. 2020. 
  28. ^ Lochmann, S.E.; Baker, Brandon W.; Rachels, Kyle T.; Timmons, Brett A. „New Research”. Aquaculture and Fisheries Center. University of Arkansas at Pine Bluff. Архивирано из оригинала 14. 7. 2014. г. Приступљено 18. 6. 2014. 
  29. ^ Milbrath, Lester W. (1989). Envisioning a Sustainable Society: Learning Our Way Out. SUNY Press. стр. 271. ISBN 9780791401620. 
  30. ^ Echevarria, Carlos (5. 2. 2013). „Alligator Gar, Atractosteus spatula”. Warm Springs National Fish Hatchery. US Fish & Wildlife Service. Архивирано из оригинала 11. 11. 2020. г. Приступљено 7. 7. 2014. 
  31. ^ а б в г „Lepisosteus platyrhincus”. Florida Museum (на језику: енглески). 10. 5. 2017. Приступљено 24. 7. 2019. 
  32. ^ а б „Toronto Zoo | Florida gar”. www.torontozoo.com. Архивирано из оригинала 15. 01. 2017. г. Приступљено 3. 8. 2019. 
  33. ^ „Florida Gar”. Florida Fish And Wildlife Conservation Commission (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 03. 08. 2019. г. Приступљено 3. 8. 2019. 
  34. ^ а б „FAMILY Details for Lepisosteidae - Gars”. www.fishbase.in. Приступљено 26. 7. 2019. 
  35. ^ Lackey, Stacey (2006). „Lepisosteus platyrhincus”. Animal Diversity Web. 
  36. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 23. 4. 2012. г. Приступљено 6. 4. 2012. 
  37. ^ Orlando, Edward; Binczik, Gerald; Thomas, Peter; Guillette, Louis (2003). „Reproductive seasonality of the male Florida gar, Lepisosteus platyrhincus”. General and Comparative Endocrinology. 131 (3): 365—371. PMID 12714019. doi:10.1016/S0016-6480(03)00036-4. 
  38. ^ а б в Givinsky, Lana Hall; Thomas Meade; Drew Paulette; Josh Albert; Stephanie. „Lepisosteus oculatus (Spotted gar)”. Animal Diversity Web (на језику: енглески). Приступљено 24. 7. 2019. 
  39. ^ „Conservation of Ancient Fishes: Reintroducing the Alligator Gar; and What About Those Carp?”. National Geographic Society Newsroom (на језику: енглески). 8. 8. 2016. Приступљено 3. 8. 2019. 
  40. ^ а б „Spotted Gar (Lepisosteus oculatus) - Species Profile”. nas.er.usgs.gov. Приступљено 26. 7. 2019. 
  41. ^ Hayer, Cari-Ann (2008). „Influence of Gravel Mining and Other Factors on Detection Probabilities of Coastal Plain Fishes in the Mobile River Basin, Alabama”. Transactions of the American Fisheries Society. 137: 1606—1620. .
  42. ^ а б Froese, R.; Pauly, D. (2017). „Lepisosteidae”. FishBase version (02/2017). Приступљено 18. 5. 2017. 
  43. ^ а б Van Der Laan, Richard; Eschmeyer, William N.; Fricke, Ronald (11. 11. 2014). „Family-group names of Recent fishes”. Zootaxa. 3882 (1): 1—230. PMID 25543675. doi:10.11646/zootaxa.3882.1.1  . 
  44. ^ Brim, M.S., D. Bateman, R. Jarvis. (2000). Environmental Contaminants Evaluation of St. Joseph Bay, Florida. Publication No. PCFO-EC-00-01. U.S. Fish and Wildlife Service, Panama City Field Office, Panama City, Florida. Vol 1 - Vol 2.
  45. ^ а б „Lepisosteus platostomus summary page”. FishBase (на језику: енглески). Приступљено 24. 7. 2019. 
  46. ^ Bradburn, Mark. „Lepisosteus platostomus (Shortnose gar)”. Animal Diversity Web (на језику: енглески). Приступљено 24. 7. 2019. 
  47. ^ NatureServe (2015). „Lepisosteus platostomus”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2015. Приступљено 7. 4. 2016. 
  48. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2011). Lepisosteus platostomus” на FishBase-у. [верзија на датум: April 2011]
  49. ^ [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (30. март 2017), American Midland Naturalist Journal: Shortnose Gar - Territorial Defense of Profitable Pool Positions.
  50. ^ „Longnose Gar | Chesapeake Bay Program”. www.chesapeakebay.net (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 03. 2022. г. Приступљено 26. 7. 2019. 
  51. ^ „Lepisosteus osseus”. Florida Museum (на језику: енглески). 10. 5. 2017. Приступљено 24. 7. 2019. 
  52. ^ „Gar - NYS Dept. of Environmental Conservation”. www.dec.ny.gov. Архивирано из оригинала 03. 08. 2019. г. Приступљено 3. 8. 2019. 
  53. ^ Tyus, Harold M. (2011). Ecology and Conservation of Fishes. CRC Press. стр. 46. ISBN 9781439858547. 
  54. ^ Goddard, Nathaniel. „Alligator Gar”. FLMNH Ichthyology Department. Архивирано из оригинала 13. 12. 2014. г. Приступљено 19. 4. 2014. 
  55. ^ Graham, Jeffrey B. (1997). Air-Breathing Fishes: Evolution, Diversity, and Adaptation. Academic Press. стр. 1—10. ISBN 978-0-12-294860-2. 
  56. ^ „Gar Family (Lepisosteidae)” (PDF). Indiana Division of Fish and Wildlife. стр. 2—5. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 03. 2018. г. Приступљено 4. 8. 2019. 
  57. ^ „Alligator Gar (Atractosteus spatula)”. 2011. Архивирано из оригинала 27. 09. 2020. г. Приступљено 7. 10. 2019. 
  58. ^ „Longnose Gar”. MDC Discover Nature (на језику: енглески). Приступљено 3. 8. 2019. 
  59. ^ „National Aquarium | Longnose Gar”. National Aquarium (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 03. 08. 2019. г. Приступљено 3. 8. 2019. 
  60. ^ Ostrand, Kenneth G.; Thies, Monte L.; Hall, Darrell D.; Carpenter, Mark (1996). „Gar ichthyootoxin: Its effect on natural predators and the toxin's evolutionary function”. The Southwestern Naturalist. 41 (4): 375—377. JSTOR 30055193. 
  61. ^ „Gar”. Environment.nationalgeographic.com. Архивирано из оригинала 11. 05. 2011. г. Приступљено 29. 5. 2011. 
  62. ^ Burton, Maurice; Robert Burton (2002). The international wildlife encyclopedia, Volume 9. Marshall Cavendish. стр. 929. ISBN 978-0-7614-7266-7. Приступљено 18. 7. 2010. 
  63. ^ Fuhrman, Frederick A.; Fuhrman, Geraldine J.; Dull, David L.; Mosher, Harry S. (1. 5. 1969). „Toxins from eggs of fishes and amphibia”. Journal of Agricultural and Food Chemistry. 17 (3): 417—424. ISSN 0021-8561. doi:10.1021/jf60163a043. 
  64. ^ Spitzer, Mark (2010). Season of the Gar: Adventures in Pursuit of America's Most Misunderstood Fish. U of Arkansas P. стр. 118—19. ISBN 978-1-55728-929-2. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Гар_(риба)&oldid=28468924”