Језици Африке
Афрички језици се деле у пет великих група:
- афро-азијски језици користи се још и назив семитско-хамитски језици - у Африци међу њима су најраспрострањенији Арапски, Амхара, група берберских језика, група кушитских језика (Оромо, Сомалијски), Хауса.
- нило-сахарски језици - у Кенији (Луо, Масаи), у Уганди (Ланго, Ачоли), у Малију и Нигеру (Сонгај група, нпр. Ђерма), у Нигеру и Нигерији (Канури), Судан, Чад итд.
- нигер-конгоански језици - дели се на две подгрупе: група језика западне Африке (најраспрострањенији су Јоруба, Игбо, Фулани, Волофски, Манде група међу којима су Мандинка, Бамбара) и Банту група (најраспрострањенији су Свахили, Кирунди, Лингала, Киконго, Зулу, Шона, Чичева)
- којсански језици - говоре се у југоисточној Африци (Боцвана, Намибија, Ангола) и типично је присуство кликтања језиком при изговарању речи, становништво које говори ове језике су Бушмани и Хотентоти
- малгашки језик који припада групи аустронезијских језика
Поред ових пет аутохтоних група у Африци се говоре и индо-европски језици као резултат колонизације — африканерски је језик који се говори у Јужноафричкој Републици. У бившим британским, француским и португалским колонијама су присутни језици ових земаља у њиховом уобичајеном облику или модификовани у виду Креолских језика.
Према проценама у Африци се говори око 2.000 језика.[1] Велика лингвистичка разноликост афричких држава (само у Нигерији се говори око 250 језика, што уједно представља и једну од највећих концентрација лингвистичке разноликости у свету) је довела до тога да је језичка политика једна од важних тема у пост-колонијалном периоду. У 21. веку су афричке државе постале у потпоуности свесне вредности коју представља њихова језичка баштина. Језичка политика се данас усмерава највише у смеру мултилингвизма. Афричка унија је 2006. годину прогласила годином афричких језика.[2] Иако се све чешће афрички језици користе у медијима или у образовању, а неки језици су добили статус државних језика као што је на пример случај у Демократској Републици Конго где су поред француског државни језици и Лингала, Киконго, Чилуба и Свахили.
Афрички језици са највећим бројем говорника (2010. године)
уреди| име језика | број говорника | матерњи језик | подручје у којем се говори | група којој припада | подгрупа |
|---|---|---|---|---|---|
| арапски | 130 | 100 | северна Африка, Рог Африке | афро-азијски | семитски |
| берберски | 44 | 40 | северна Африка | афро-азијски | семитски |
| свахили | 85 | 5 | источна Африка | нигер-конго | банту |
| хауса | 40 | 25 | западна Африка | афро-азијски | чадски |
| оромо | 35 | 25 | Етиопија, Кенија, Сомалија | афро-азијски | кушитски |
| зулу | 25 | 9 | Јужна Африка | нигер-конго | банту |
| сомали | 20 | 15 | Рог Африке | афро-азијски | кушитски |
| јоруба | 21 | 19 | Нигерија, Того, Бенин | нигер-конго | јужни волта, западни бенуе |
| игбо | 19 | 18 | Нигерија, Екваторијална Гвинеја, Камерун | нигер-конго | јужни волта, западни бенуе |
| малгашки | 17 | 17 | Мадагаскар | аустронезијски | малајско-полинезијски |
| амхарски | 17 | 14 | Етиопија, Египат, Џибути | афро-азијски | семитски |
| шона | 17 | 15 | Зимбабве, Мозамбик, Замбија | нигер-конго | банту |
| фулани | 16 | 10 | западна Африка | нигер-конго | атлантски |
| бамбара | 13 | 10 | западна Африка | нигер-конго | манде |
| африканерски | 12 | 6 | Јужна Африка | индо-европски | германски |
| лингала | 12 | 2 | Демократска Република Конго | нигер-конго | банту |
| нијанџа | 10 | 10 | Малави, Мозамбик, Замбија, Зимбабве | нигер-конго | банту |
| тви | 10 | 8 | Гана | нигер-конго | јужни волта, ква |
| луганда | 10 | 6 | Уганда | нигер-конго | банту |
| ибибо | 10 | 10 | Нигерија | нигер-конго | јужни волта, источни бенуе |
| хоза | 7 | 7 | Јужна Африка | нигер-конго | банту |
| кињаруанда | 7 | 7 | Руанда | нигер-конго | банту |
| киконго | 7 | 7 | басен Конга | нигер-конго | банту |
| тигриња | 7 | 7 | Етиопија, Еритреја | афро-азијски | семитски |
| гбе (еве, фон) | 7 | 7 | Гана, Того, Бенин, Нигерија | нигер-конго | јужни волта, западни бенуе |
| чилуба | 6 | 6 | басен Конга | нигер-конго | банту |
| волоф | 6 | 3 | Сенегал, Гамбија, Мауританија | нигер-конго | атлантски |
| кикују | 5 | 5 | Кенија | нигер-конго | банту |
| море | 5 | 5 | западна Африка | нигер-конго | северни волта, гур |
| кирунди | 5 | 5 | Бурунди, Танзанија, ДР Конго, Уганда | нигер-конго | банту |
| сото | 5 | 5 | Јужна Африка | нигер-конго | банту |
| луја | 4 | 4 | Кенија | нигер-конго | банту |
| цвана | 4 | 4 | Јужна Африка | нигер-конго | банту |
| канури | 4 | 4 | око језера Чад | нило-сахарски | сахарски |
| умбунду | 4 | 4 | Ангола | нигер-конго | банту |
Референце
уреди- ^ „Africa”. UNESCO. 2005. Архивирано из оригинала 02. 06. 2008. г. Приступљено 1. 3. 2009.
- ^ African Union Summit 2006 Архивирано на сајту Wayback Machine (30. мај 2006) Khartoum, Sudan. SARPN
Спољашње везе
уреди- Ethnologue: Languages of the World (језик: енглески)
- Web Resources for African Languages (језик: енглески)