Уређени пар реалних бројева, означен са , при чему су и реални бројеви (), назива се комплексан број.[1][2] (Реалан број је „прост“, док је уређени пар „сложен“, или комплексан, јер га сачињавају два броја). Скуп свих оваквих парова, односно свих комплексних бројева, означавамо са и он је суштински Декартов производ . Уређени пар , као комплексан број, записује се још као . Притом се елемент назива имагинарна јединица, и има својство да је . [3] Имагинарни број се у физици често обележава и латиничним словом .
У скупу комплексних бројева могуће је вршити операције сабирања, множења и дељења и оне се дефинишу на следећи начин:
(сабирамо први са првим, други са другим)
(до овог резултата је лако доћи ако их помножимо у облику и запамтимо да је )
(применимо методу као код множења, с тим што израз у имениоцу помножимо са )
У комплексном броју број се назива реални део и пише се , а број је имагинарни део и пише се .
Комплексан број чији је реални део једнак нули назива се чисто имагинарни број.
Скуп реалних бројева може се посматрати као подскуп скупа комплексних бројева (кад је други члан уређеног пара, односно коефицијент уз , једнак нули). Иако се комплексним бројевима не изражавају количине, као што је то случај с реалним бројевима, њихово увођење се користи у решавању проблема састављених у терминима реалних бројева, на пример, проблема о пролазу струје кроз проводник, о профилу крила авиона (користећи функције Жуковског), итд.
Није мање важна ни примена комплексних бројева на чисто математичке проблеме. Тако на пример, за налажење корена кубне једначине потребне су операције с комплексним бројевима.[4] Историјски, комплексни бројеви су уведени због решавања квадратних једначина. Свака квадратна једначина облика има два решења у скупу комплексних бројева, док смо у скупу реалних бројева наилазили на проблем кад је у решењу облика израз испод корена био негативан. Увођењем имагинарног броја са својством да је , корен поприма облик и решење добијамо у скупу комплексних бројева. Чињеница да комплексни бројеви не изражавају величине дала је повод за идеалистичко тумачење комплексних бројева (Г. Лајбниц). велика заслуга у смислу материјалистичког тумачења комплексних бројева припада Л. Ојлеру. Комплексни број се аксиоматски дефинише као уређен пар реалних бројева . Формуле сабирања, множења, дељења се постулирају овако:
,
,
.
Пар се назива имагинарна јединица и означава симболом . Из последњих формула произилази да је . Операције са комплексним бројевима задовољавају обичне законе комутативности, дистрибутивности и асоцијативности (као и у случају реалних бројева). Међутим, операције с комплексним бројевима под радикалима (коренима) донекле се разликују од аналогних операција с реалним бројевима. Тако је
Дефиницију комплексних бројева као уређених парова дао је Вилијам Р. Хамилтон, ирски математичар (1805– 1865) Та се дефиниција темељи само на особини реалних бројева, чиме се избјегава донекле неразјашњени појам броја .
С друге стране, запис облика погоднији је за рачунање.
Оба облика комплексног броја
i
потпуно су еквивалентна.
Скуп комплексних бројева је скуп свих бројева облика , где су .
Посебно је .
је реални део комплексног броја ,
је имагинарни део комплексног броја .
Алгебарски облик комплексног броја је
za
Тригонометријски облик комплексног броја је
pri čemu je
модул
аргумент
Експоненцијални облик комплексног броја је
za
при чему је
модул
аргумент
Два комплексна броја су једнака ако су им једнаки реални и имагинарни делови.
Коњуговано комплексни број броја је број .
Модул или апсолутна вредност комплексног броја је ненегативни реални број .
У скупу комплексних бројева скаларном производу вектора одговара појам реалног производа комплексних бројева који је скаларни производ вектора који су одређени комплексним бројевима који се множе.
Дефиниција
Реалан производ комплексних бројева i , у ознаци , је реалан број одређен као
Нека су A и B тачке одређене комплексним бројевима i Лако је проверити да је
Особине реалног производа два комплексна броја
(за тачке A и B комплексне равни одређене комплексним бројевима и )
Реалан производ комплексних бројева и једнак је потенцији координатног почетка комплексне равни у односу на круг чији је пречник , где су и тачке комплексне равни одређене комплексним бројевима Q .
Тачка је средина дужи AB одређена комплексним бројем , потенција тачке у односу на круг са средиштем у тачки и полупречником
једнака је
Нека су тачке ,,, тачке комплексне равни одређене комплексним бројевима , , , . Тада су следећа тврђења еквивалентна:
Средиште кружнице описане око троугла налази се у координатном почетку комплексне равни. Ако су темена , , троугла одређена комплексним бројевима , , респективно, тада је ортоцентар тог троугла одређен комплексним бројем .
Комплексни бројеви се често представљају векторима у комплексној равни (слика доле). Геометријски смисао бројева види се на цртежу. У сабирању комплексних бројева њихови вектори се сабирају по правилу паралелограма.
Дужина вектора је модуо, или модул комплексног броја, а као што се види на горњој слици, може се добити помоћу Питагорине теореме. Модул, интензитет комплексног броја често означавамо као апсолутну вредност, тј. удаљеност броја од исходишта координатног система: .
Комплексни бројеви у тригонометријском облику су уско повезани с експоненцијалном функцијом имагинарног аргумента. Важи следећа Ојлерова формула:
;
помоћу ње се дефинише степеновање комплексних бројева, логаритам комплексног броја и др.
Комплексни бројеви образују алгебарско затворено поље. Поље комплексних бројева је проширење поља реалних бројева придруживањем овом пољу елемента , таквог да је .
Множење
Множење комплексних бројева у тригонометријском облику је слично множењу комплексних бројева у стандардном облику.
Један алтернативни начин дефинисања тачке P у комплексној равни, осим коришћења x- и y- координата, је употреба растојања тачака од O, тачке чије су координате (0, 0) (координатни почетак), заједно са углом између позитивне реалне осе и линијског сегмента OP у смеру наупрот кретања казаљки на сату. Ова идеја производи поларни облик комплексних бројева.
Апсолутна вредност (или модуо или магнитуда) комплексног броја z = x + yi је
Ако је z реални број (нпр., y = 0), онда је r = | x |. Генерално, по Питагориној теореми, r је растојање од тачке P која представља комплексни број z до координатног почетка. Квадрат апсолутне вредности је
Аргументz (који се у многим применама назива „фазом“) је угао полупречникаOP са позитивном реалном осом, и пише се као . Као и код модула, аргумент се може одредити из правоугаоног облика :[12]
Нормално, као што је дато горе, главна вредност се разматра на интервалу (−π,π]. Вредности у опсегу [0,2π) се добијају додавањем 2π ако је вредност негативна. Вредност φ се изражава у радијанима угла. Она може да буде повећана за целобројни умножак од 2π и да се још увек односи на исти угао. Стога се arg функција понекад сматра мултивредносном. Поларни угао комплексног броја 0 је неодређен, мада се арбитрарни избор угла 0 често прави.
Заједно, r и φ дају један додатни начин приказивања комплексних бројева, поларни облик, пошто комбинација модула и аргумента у потпуности специфицирају позицију тачке у равни. Оригиналне правоугаоне координате се могу извести из поларних применом формула званих тригонометријска форма
Формуле за множење, дељење и степеновање су једноставније у поларном облику него кореспондирајуће формуле у Картезијанским координатама. За два дата комплексна броја z1 = r1(cos φ1 + i sin φ1) и z2 = r2(cos φ2 + i sin φ2), због добро познатих тригонометријских релација
се може извести
Другим речима, апсолутне вредности се множе а аргументи се додају чиме се добија поларни облик производа. На пример, множење са i је истоветно са заокретом за четвртину круга у смеру супротном кретању казаљки на сату, чиме се производи i2 = −1. Слика на десној страни илуструје множење
Пошто су реални и имагинарни део броја 5 + 5i једнаки, аргумент тог броја је 45 степени, или π/4 (у радијанима). С друге стране, то је исто тако сума углова у координатном почетку црвеног и плавог троугла, који су arctan(1/3) и arctan(1/2). Стога формула
важи. Пошто се arctan функција може веома ефикасно апроксимирати, формуле попут ове —познате као формуле сличне Машиновим — се користе за апроксимације високе прецизности вредности π.
^Complex Variables (2nd Edition), M.R. Spiegel, S. Lipschutz, J.J. Schiller, D. Spellman, Schaum's Outline Series, Mc Graw Hill (USA). ISBN978-0-07-161569-3.
Aufmann, Richard N.; Barker, Vernon C.; Nation, Richard D. (2007). „Chapter P”. College Algebra and Trigonometry (6 изд.). Cengage Learning. стр. 66. ISBN978-0-618-82515-8.
Press, WH; Teukolsky, SA; Vetterling, WT; Flannery, BP (2007). „Section 5.5 Complex Arithmetic”. Numerical Recipes: The Art of Scientific Computing (3rd изд.). New York: Cambridge University Press. ISBN978-0-521-88068-8. Архивирано из оригинала 13. 03. 2020. г. Приступљено 06. 04. 2017.
The Road to Reality: A Complete Guide to the Laws of the Universe. 2005. ISBN978-0-679-45443-4.. by Roger Penrose; Alfred A. Knopf. Chapters 4–7 in particular deal extensively (and enthusiastically) with complex numbers.
Unknown Quantity: A Real and Imaginary History of Algebra. ISBN978-0-309-09657-7.. by John Derbyshire; Joseph Henry Press. (hardcover 2006). A very readable history with emphasis on solving polynomial equations and the structures of modern algebra.
Visual Complex Analysis. ISBN978-0-19-853447-1.. by Tristan Needham; Clarendon Press. (hardcover, 1997). History of complex numbers and complex analysis with compelling and useful visual interpretations.