Холандски језик

Холандски језик (холандски  Nederlands , Nederlandse taal; изворно: duits der nederen landen, односно de duitse taal der nederen landen/њемачки језик ниских земаља, такође: Nederduits/доњоњемачки језик), према холандској регији Холандији, из чијих се нарјечја холандски књижевни језик (доњоњемачки стандардни језик) првенствено развио, убраја се, као и њемачки језик, у германску грану индоевропских језика. Холандски језик се већином користи у Холандији, Белгији, те неким бившим и садашњим холандским колонијама. Варијанта холандског, која се користи у Белгији, понекад се назива фламанским језиком. Највећи утицај је холандски добио од француског и латинског, а од скорије и од енглеског.

Холандски језик
Nederlandse taal, Nederlands
Изговор	[ˈneːdərlɑnts̠]
Говори се у	Краљевина Холандија Белгија (Фландрија и Брисел) Суринам Аруба Холандски Антили Француска Фландрија Јужноафричка Република
Регион	западна Европа, Кариби, Јужна Америка, Јужна Африка
Број говорника	матерњи: 22 милиона (2016) свеукупно: 28 милиона (2012)
Језичка породица	индоевропски кентумски германски западногермански везерско-рајнски германски нискофраначки Холандски језик
Писмо	латиница (холандска варијанта)
Званични статус
Службени језик у	Холандија Белгија Суринам Аруба Курасао Свети Мартин (Холандија) Европска унија Бенелукс Унија јужноамеричких нација
Регулише	Холандска језичка унија (Nederlandse Taalunie)
Језички кодови
ISO 639-1	nl
ISO 639-2	dut (B) nld (T)
ISO 639-3	nld
Распрострањеност холандског језика у свету   Службени језик   Ко-службени језик
Распрострањеност холандског језика у Западној Европи   Већински језик   Мањински језик

Поријекло и развитак

Холандски језик је један од западногерманских језика. Настао је из доњофраначког (једне од грана доњоњемачког) и других дијалеката доњоњемачкога језика, те се даље развијао у „нижим земљама Франачке" – сјеверозападно од Бенратер линије. Наука о индогерманским језицима/Германистика смјешта холандски језик као западну грану доњоњемачког језика уз бок доњосаксонског језика и источнодоњоњемачке гране њемачког језика. Говорници доњоњемачких (сјеверноњемачких) нарјечја и они који их разумију, у правилу су способни (већим дијелом) разумјети и холандски. Холандски се језик стога с правом може описати као страни језик којег германофони најлакше могу научити. Због, у поређењу с холандским, сложеније њемачке граматике, ова изјава додуше не вриједи и за говорнике холандског језика који науче њемачки.

Првобитно се, а и данас претежно, холандски говори у Холандији, фламанском дијелу Белгије, у Бриселу, као и у пограничним регијама Француске и Њемачке. На језичној граници према њемачкоме нарјечја холандског односно доњофраначког непримјетно прелазе у западносредњоњемачка нарјечја, која су такође франачког поријекла.

Холандски се заснива на доњоњемачком књижевном језику 17. стољећа, који је поступно био обогаћиван изразима из нарјечја покрајина Брабант и Холандије. Старија варијанта био је прекорегионални језик Ханзе, који је био у употреби у Антверпену, Брижу, а недуго потом и у Холандији, гдје се проширио као језик трговине и учености. Посуђенице долазе из француског те у новије вријеме претежно енглеског језика. Што се рјечника тиче, холандски је у знатно већој мјери од савременог њемачког очувао староњемачке ријечи. Даљи језични развитак и нови облици данашњег њемачког језика никад нису успјели ући у холандски језик, па тако у (књижевноме) њемачком већ нестали појмови настављају живјети у холандском (нпр. Oorlog, lenen, kiezen, verbazen). За разлику од књижевног њемачког, ријечи су гласовно непромијењене = "platt" (= ravne), дакле нису судјеловале у промјени сугласника у њемачком књижевном језику.

Историјски преглед

Историја холандског језика често се дијели на сљедеће фазе:

• Старохоландски (отприлике 800-1100) – овим појмом означују се старофраначки дијалекти који су се простирали на данашњем холандском говорном подручју. Ти су дијалекти тек слабо утврђени, будући да су њихови трагови незнатни.
• Под средњохоландским (отприлике 1100-1500) подразумијевају се фламанска и брабантска нарјечја доњофраначког која су делимично била пренесена и у писани облик. Из овога су раздобља усменом предајом сачувана значајна дјела дворског и витешког пјесништва. Средњохоландски се обично звао "dietsch" или "dütsch". Од те речи потиче енглеска реч Dutch за холандски
• Новохоландски (од 16. стољећа) се напротив заснива на прекорегионалноме доњоњемачком књижевном језику (nederdytsch; nederduitsch; „средњодоњоњемачки"). Од 17. стољећа те посебно јако средином 20. стољећа доњоњемачки је у сјеверној Њемачкој поступно потискиван од књижевног њемачког (навластито у градовима) те данас још постоји само у облику регионалних дијалеката. У Фландрији, Брабанту и Холандији се међутим доњоњемачки развио у савремени холандски књижевни језик.

Средишњи догађај у историји холандског језика било је довршење "Statenbijbel" (=Државне Библије) између 1618. и 1637. Она има слично значење као и њемачки превод Библије Мартина Лутера. Пријевод је настао по налогу црквеног сабора у Дордрехту те се усмјеравао према аутентичним грчким изворницима. Пријевод Библије битно је допринио поједностављењу језика.

Даља значајна издања, која су утицала на настанак јединственог језика, била су први холандски граматички приручник Twe-sprack vande Nederduitsche letterkunst, Шпигел, дјело настало радом Хендрика Лауренсцона и других чланова угледне амстердамске „Редеријкерскамер“ око 1584, и темељно дјело Aanleidinghe ter Nederduitsche Dichtkunste, које је 1650. написао Јуст ван ден Вондел.

Читање и фонетика

Читање и фонетика се у овом примеру базирају на стандардном књижевном холандском.

Самогласници

Монофтонзи

• a: [аː] ако је после њега један сугласник
• a: [ɑ] ако је после њега двоструки сугласник
• e, ee, ë, é: [eː] ако је после њега један сугласник. Звучи као у енглеској речи may
• e: ​[⁠ɛ⁠]​ ако је после њега двоструки сугласник
• e, еn: ​[⁠ə⁠]​ тако се e чита када се налази у средини на крају или при крају речи или у префиксу ge-. En се тако чита на крају речи
• eu: [​øː] (или мукло е), каже се е, само се скупе усне у круг као да ће се рећи о
• i, ï: [ɪ]​
• ie: [i]​
• o: ​[⁠ɔ⁠]​ када се после њега налази један сугласник
• o, oo, ö: [oː] када се после њега налази двоструки сугласник. Звучи као у енглеској речи go
• oe: [​u⁠⁠]
• u, ü, y: [​ʏ⁠] (или фућкајуће и), каже се и, само се скупе усне у круг као да ће се рећи у. Овако се читају ако се после њих налази двоструки сугласник
• u, ü, y: [y] овако се читају ако се после њих налази један сугласник или су удвостручени. Треба рећи да је овај глас затворенији од гласа [​ʏ⁠].

У примерима је већ примећено да се самогласници разликују по дужини у зависности од тога где се налазе.

Дифтонзи

• au, auw, ou, ouw: [au̯]​
• eeuw: [eːu̯]
• ieuw: [iu̯]
• ij, ei: [ɛi̯]​
• ui, uij, uy: [œy̯]
• uw: [yu̯]

Дијарезе у холандском претежно служе да би могао да се дифтонг посматра као два одвојена гласа, а не као један глас, нпр.: België [bəlχɪə], да нема у тој ријечи дијареза, читало би се [bəlχi]. Такође, дијарезе се у дифтонгу или чак у трифтонгу додају на последњи самогласник тог дифтонга или трифтонга, нпр.: tweeënnegentig.

Сугласници

• c: [s] када се налази испред e и i
• c: [k] у осталим случајевима. Када је c само како год се чита (да није у диграфима ch и ck) налази се углавном се налази у страним речима и властитим именима
• ch: [x]
• ck: [k]
• dj: [d͡ʒ] или [d͡ʑ]
• er: [ɹ]
• f, ph: [f]
• g: [χ] или [ɣ]
• ng: [ŋ]
• qu: [kw]
• r: [ɹ] када је на крају слога или када после њега постоје још неки сугласници у једносложној речи, нпр.: eerst (први))
• r, rh: [r] у осталим случајевима
• s, sch: [s̠] глас који помало звучи на ш
• sj: [ʃ] или [ɕ]
• t, dt, th: [t]
• tj, tsj: [t͡ʃ] или [t͡ɕ]
• tie: [t͡siː] на крају ријечи
• tiën: [s̠iəːn] на крају или при крају ријечи
• w: [ʋ] глас где се само усне додирују и праве глас в

Двострука слова се читају као и да је само једно написано.

Специјална комбинација

• gj: [çj]
• ig: [əx]​ на крају ријечи
• ijk: [ək]​ на крају ријечи код придева, нпр.: persoonlijk

Гласови код позајмљеница

• g: [g]​

Гласови на крају речи или пре безвучног сугласника

Гласови на крају речи или пре безвучног сугласника се читају као:

• b: [p]
• g: [k]
• d: [t]
• dj: [t͡ʃ] или [t͡ɕ]

Остала слова и гласови, сем ових у правилу читања, читају се као и у српском.

Географска распрострањеност

Осим у Краљевини Холандији и Белгији, холандски језик се у прошлости увелико користио и на сјеверу Француске, подручју знаном као Француска Холандија. Данас га је на том подручју практично потпуно замијенио француски језик.

Укупно на свијету постоји око 23 милиона изворних говорника овог језика, без бројања говорника африканског, језика произашлог из холандског који се говори у Јужноафричкој Републици.

Службени статус

Холандски је службени језик Краљевине Холандије (која обухвата европску Холандију, Арубу и Холандске Антиле). Такође је једини службени језик независне државе Суринам, која је до 1975. била дио Краљевине Холандије. У Белгији има статус једног од трију службених језика државе, те службеног језика покрајине Фландрије. Један је од службених језика ЕУ.

Од 1980. тијело које регулише овај језик је Nederlandse Taalunie. Задатак ове организације је усклађивање и поједностављивање разних књижевних и граматичких аспеката овог језика. Организација је такође задужена и за промоцију холандског језика. Организација редовно издаје „зелену књижицу“ (groen boekje), списак службених ријечи холандског језика. Од 2005. и Суринам је члан ове организације, тако да се сада уз белгијско-холандске, ту налазе и бројни суринамски изрази.

Језици произашли из холандског

Блиски рођак холандског језика је африкански који се говори у Јужноафричкој Републици и Намибији. Овај језик је настао већином од разних дијалеката холандског из 17. стољећа. Говорници холандског језика обично могу разумјети и читати африканерски језик.

Такође постоји одређени број креолских језика холандског поријекла, већином у Индонезији и САД.

Дијалекти

Постоје разни дијалекти холандског, како у Холандији, тако и у Белгији. Обично се дијеле у сљедеће дијалектне групе:

Дијалекти холандског језика

А. Југозападна група (Zeeuws/West-Vlaams)

1. западнофламански, укључује Франс-Вламс у Зеувс-Вламс

B. Северозападна група

C. Североисточна група

D. Средишњосеверна група

E. Средишњојужна група

F. Југоисточна група

G. Суринам

Примјер текста

Alle mensen zijn vrij en gelijk in waardigheid
en rechten geboren. Ze zijn met reden en
gewetens en moeten elkaar ontmoeten in een geest van broederschap.

Граматика

Главни чланак: Граматика холандског језика

Холандски је инфлекијски језик - што значи да се односи мјеђу рјеченичким елементима исказују променом ријечи, односно додавањем наставака (наставци за падеж, наставци за број, наставци за вријеме за глаголе ...). Холандски је до прије 80 и више година имао четири падежа: номинатив, генитив, датив и акузатив, као и сада њемачки. Данас, стандардни холандски више нема падеже, сем у неким фразама, нпр.: Koninkrijk der Nederlanden (Краљевина Холандија), гдје је у овом случају генитив.

Чланови и родови

Холандски поседује два одређена, један неодређени члан и одређени члан за множину, као и два рода (заједнички и неутрални, осим код заменица, гдје су ту три рода).

De - означава заједнички род ;

Het - означава средњи род ;

De - означава множину.

Ово је неодређени члан:

Een - означава сва три рода у једнини.

Ово су одрични чланови (који имају идентичне облике и употребу као и неодређени члан, само што се користи и за множину):

Geen - означава сва три рода у једнини и множину.

Именице

У холандском је специфично да ријечи могу бити јако дуге (сложенице) или да се пишу заједно, гдје се у српском углавном пишу одвојено (стога и немамо утисак да су сложенице), нпр. hondehuisje (срп. кућица за псе).

Промена глагола

Холандски глаголи се мјењају према:

• једној од две конјугације, слабој и јакој. Постоји око неколико стотина глагола који се неправилно мијењају.
• три лица: првом, другом и трећем
• два броја: једнини и множини
• три начина: индикатив, кондиционал и императив
• два рода: актив и пасив; пасив се дели на статички и динамички.
• два проста времена (презент, претерит) и 4 сложена времена (перфекaт, плусквамперфект, футур, футур II)

Такође постоје бројни начини да се прошири значење основног глагола коришћењем више префикса, нпр. op (један од префикса који мјења значење глагола) + staan (стајати) = opstaan (устати).

Примјер мјењања правилних глагола spelen (играти, свирати):

Лице	једнина	множина
1. лице	ik speel	wij/we spelen
2. лице (неформално)	jij/je speelt	jullie spelen
2. лице (формално)	U speelt
3. лице	hij, zij/ze, het speelt	zij/ze spelen

Једна ствар специфична не само за глаголе, већ и за остале промјенљиве речи јесте када се основни облик ријечи или корен глагола завршава на један самогласник, а додају се одређене граматике или флексије које би промјениле значење ријечи, самогласник се често удвостручује да би се сачувала дужина гласа (једино се не ради за самогласник i). Треба рећи да се за 2. и 3. лице једнине уклања t са глагола, ако се налази пре заменице.

Писање

Холандски језик је писан латиничним писмом, поред стандардних 26 латиничних знакова, холандски поседује четири самогласника са прегласима (дијарезама): Ëë, Ïï, Öö и Üü, (дијарезе претежно служе да други самогласник у дифтонгу одвоје да направе одвојени самогласник, да се не би прочитао као један дифтонг) као и посебан самогласник са акутним знаком (Éé), који служи да се разликује нагласак и акценат. Такође, дијаграф IJij се издваја као засебно слово. Притом, када се реч почиње словом са тим дијаграфом на почетку речи или је у питању властита именица, оба се слова се пишу великим почетним словом, нпр.: IJburg (насеље код Амстердама).

Алфабет

Главни чланак: Холандски алфабет

A a	B b	C c	D d	E e	F f
G g	H h	I i	J j	K k	L l
M m	N n	O o	P p	Q q	R r
S s	T t	U u	V v	W w	X x
Y y	Z z	IJ ij	Ë ë	Ï ï	Ö ö
Ü ü	É é

Примјери холандских фраза

Превод	Фраза	IPA
холандски	Nederlands	/ˈneːdərlɑnts̠/
здраво	hallo	/ˈɦɑ.lo/
довиђења	tot ziens	/tɔt ˈzins̠/
молим	alsjeblieft	/ˌɑlʃəˈblift/
хвала	dank je	/daŋk jə/
тај/онај	die	/di/
колико?	Hoeveel?	/huːˈveːl/
да	ja	/ˈjaː/
не	nee	/neː/
колико је сати?	Hoe laat is het?	/huː lɑt ɪs̠ ɦɛt/
где је тоалет?	Waar is het toilet?	/ʋaːr ɪs̠ ɦɛt tʋaˈlɛt/
здравица	proost	/proːs̠t/
Да ли говорите енглески/српски?	Spreek Engels/Servisch?	/s̠preːk ˈɛŋəls̠/ /ˈs̠ɛrvɪs̠/
Не разумијем	Ik begrijp het niet	/ɪk bəˈɣrɛip ɦɛt niːt/
Извините	Pardon	/pɑʁˈdɔn/
Не знам	Ik weet het niet	/ɪk ʋeːt ɦɛt niːt/

Примјери

српски	холандски
земља	aarde
небо	hemel
вода	water
ватра	vuur
мушкарац	man
жена	vrouw
јести	eten
пити	drinken
велики	groot
мали	klein
ноћ	nacht
дан	dag
играти (се)	spelen
ријеч	woord

Сличности са њемачким

српски	холандски	њемачки
земља	aarde	Erde
небо	hemel	Himmel
вода	water	Wasser
ватра	vuur	Feuer
мушкарац	man	Mann
жена	vrouw	Frau
дечак	jongen	Junge
девојка	meisje	Mädchen
јести	eten	essen
пити	drinken	trinken
велики	groot	groß
мали	klein	klein
ноћ	nacht	Nacht
дан	dag	Tag
играти (се)	spelen	spielen
ријеч	woord	Wort

Њемачки и холандски дијеле од око 60 до око 70% лексичке сличности. Иако имају доста сличности у граматици и вокабулару, битна разлика измјеђу њемачког и холандског јесте то што холандски припада везерско-рајнској групи западногерманских језика, а њемачки лабској групи западногерманских језика. Такође, њемачки је доживео доста промена сугласника.

Основни појмови

• Hallo — Здраво
• Goedemorgen — Добро јутро
• Goedendag — Добар дан
• Goedenavond — Добро вече
• Welterusten — Лаку ноћ
• Tot ziens — Довиђења
• Hoe gaat het — Како си/сте, Како иде
• Bedankt, Dank je — Хвала
• Alsjeblieft — Молим
• Ik heet — Ја се зовем
• Ik ben ... (jaar oud) — Ја имам ... година
• Ja — да
• Nee — не
• Бројеви од 0 до 10: 0. nul, 1. één, 2. twee, 3. drie, 4. vier, 5. vijf, 6. zes, 7. zeven, 8. acht, 9. negen, 10. tien

Литература

• Abraham, Werner (2006), Kulikov, L.I.; Malchukov, A.L.; De Swart, Peter, ур., „Case, valency and transitivity: Bare and prepositional differential case marking”, Studies in Language, John Benjamins Publishing Company, 77, Приступљено 6. 11. 2010 
• Adegbija, Efurosibina E. (1994), Language Attitudes in Sub-Saharan Africa: A Sociolinguistic Overview, Multilingual Matters, Приступљено 10. 11. 2008 
• Alant, Jaco (2004), Parlons Afrikaans (на језику: French), Éditions L'Harmattan, Приступљено 3. 6. 2010 CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Ammon, Ulrich; Dittmar, Norbert; Mattheier, Klaus J.; Trudgill, Peter, ур. (2006). Sociolinguistics: an international handbook of the science of language and society. 3 (2nd, revised and extended изд.). Walter de Gruyter. Приступљено 29. 6. 2010. 
• Baker, Colin; Prys Jones, Sylvia (1998), Encyclopedia of bilingualism and bilingual education, Multilingual Matters Ltd., Приступљено 19. 5. 2010 
• Berdichevsky, Norman (2004), Nations, language, and citizenship, Norman Berdichevsky, Приступљено 31. 5. 2010 
• Batibo, Herman (2005), Language decline and death in Africa: causes, consequences, and challenges, Multilingual Matters Ltd, Приступљено 24. 5. 2010 
• Booij, Geert (1999), „The Phonology of Dutch.”, Oxford Linguistics, Oxford University Press, ISBN 0-19-823869-X, Приступљено 24. 5. 2010 
• Booij, Geert (2003), „Constructional idioms and periphrasis: the progressive construction in Dutch.” (PDF), Paradigms and Periphrasis, University of Kentucky, Архивирано из оригинала (PDF) 3. 5. 2011. г., Приступљено 19. 5. 2010 
• Pierre, Brachin (1985), The Dutch Language: A Survey, Превод: Vincent, Paul, Leiden: E.J. Brill, Приступљено 3. 11. 2008 
• Bromber, Katrin; Smieja, Birgit (2004), „Globalisation and African languages: risks and benefits”, Trends in Linguistics, Walter de Gruyter, Приступљено 28. 5. 2010 
• Brook Napier, Diane (2007), Schuster, Katherine; Witkosky, David, ур., „Language of the land: policy, politics, identity: Languages, language learning, and nationalism in South Africa”, Studies in the history of education, Information Age Publishing, Приступљено 19. 5. 2010 
• Bussmann, Hadumod (2002), Gender across languages, John Benjamins Publishing Company, Приступљено 7. 4. 2011 
• Classe, Olive (2000), „Encyclopedia of Literary Translation into English”, Second Edition, Fitzroy Dearborn, Приступљено 19. 5. 2010 
• Clyne, Michael G. (2003), Dynamics of language contact: English and immigrant languages, Cambridge University Press, Приступљено 7. 4. 2011 
• Crisma, Paola; Longobarde, Giuseppe (2009), „Historical syntax and linguistic theory”, Oxford linguistics, Oxford University Press US, Приступљено 6. 11. 2010 
• Czepluch, Hartmut; Abraham, Werner (2004), Focus on Germanic typology, Akademie Verlag, Приступљено 19. 5. 2010 
• Conradie, C. Jac (2005), „The final stages of deflection – The case of Afrikaans "het"”, Historical Linguistics 2005, John Benjamins Publishing Company, Приступљено 29. 5. 2010 
• De Bot, Kees; Lowie, Wander; Verspoor, Marjolyn (2005), Second language acquisition, Routledge, Приступљено 6. 11. 2010 
• Denning, Keith; Kessler, Brett; Leben, William R. (2007), English vocabulary elements, Oxford University Press US, Приступљено 19. 5. 2010 
• Deprez, Kas (1997), Clyne, Michael G., ур., „Diets, Nederlands, Nederduits, Hollands, Vlaams, Belgisch Nederlands”, Undoing and redoing corpus planning, Walter de Gruyter, стр. 249—312, Приступљено 10. 5. 2011 
• Deumert, Ana (2002), „Standardization and social networks – The emergence and diffusion of standard Afrikaans”, Standardization – Studies from the Germanic languages, John Benjamins Publishing Company, Приступљено 29. 5. 2010 
• Deumert, Ana; Vandenbussche, Wim (2003), „Germanic standardizations: past to present”, Trends in Linguistics, John Benjamins Publishing Company, Приступљено 28. 5. 2010 
• Deumert, Ana (2004), Language Standardization and Language Change: The Dynamics of Cape Dutch, John Benjamins Publishing Company, Приступљено 10. 11. 2008 
• de Swaan, Abram (2001), Words of the world: the global language system, A. de Swaan, Приступљено 3. 6. 2010 
• De Vogelaer, Gunther (2009), Tsiplakou, Stavroula; Karyolemou, Marilena; Pavlou, Pavlos Y., ур., „Language variation—European perspectives II: Changing pronominal gender in Dutch: transmission or diffusion?”, International Conference on Language Variation in Europe, John Benjamins Publishing Company, Приступљено 9. 5. 2011 
• Domínguez, Francesc; López, Núria (1995), Sociolinguistic and language planning organizations, John Benjamins Publishing Company, Приступљено 28. 5. 2010 
• Donaldson, Bruce C. (1993), A grammar of Afrikaans, Walter de Gruyter, Приступљено 28. 5. 2010 
• Egil Breivik, Leiv; Håkon Jahr, Ernst (1987), Language change: contributions to the study of its causes, Walter de Gruyter, Приступљено 19. 5. 2010 
• Erdentuğ, Aygen; Colombijn, Freek (2002), Urban ethnic encounters: the spatial consequences, Routledge, Приступљено 29. 6. 2010 
• European Commission (2010), „Flemish in France”, Research Centre of Multilingualism, Euromosaic, Приступљено 29. 6. 2010 
• Fitzpatrick, Eileen (2007), „Corpus linguistics beyond the word: corpus research from phrase to discourse, Volume 2004”, Language and Computers: Studies in Practical Linguistics, Rodopi, 60, Приступљено 9. 11. 2010 
• Geerts, G.; Clyne, Michael G. (1992), Pluricentric languages: differing norms in different nations, Walter de Gruyter, Приступљено 19. 5. 2010 
• Gooskens, Charlotte (2007), „The Contribution of Linguistic Factors to the Intelligibility of Closely Related Languages” (PDF), Journal of Multilingual and Multicultural Development, Volume 28, Issue November 6, 2007, University of Groningen, стр. 445—467, Приступљено 19. 5. 2010 
• Heeringa, Wilbert; de Wet, Febe (2007), The origin of Afrikaans pronunciation: a comparison to west Germanic languages and Dutch dialects (PDF), University of Groningen, стр. 445—467, Архивирано из оригинала (PDF) 29. 4. 2011. г., Приступљено 19. 5. 2010 
• Herriman, Michael L.; Burnaby, Barbara (1996), Language policies in English-dominant countries: six case studies, Multilingual Matters Ltd., Приступљено 19. 5. 2010 
• Hiskens, Frans; Auer, Peter; Kerswill, Paul (2005), The study of dialect convergence and divergence: conceptual and methodological considerations (PDF), Lancaster University, Приступљено 19. 5. 2010 
• Hogg, Richard M. (2002), An introduction to Old English, Oxford University Press US, Приступљено 6. 11. 2010 
• Holm, John A. (1989), Pidgins and Creoles: References survey, Cambridge University Press, Приступљено 19. 5. 2010 
• Ingram, David (1989), First language acquisition: method, description, and explanation, Cambridge University Press, Приступљено 6. 11. 2010 
• Jansen, Carel; Schreuder, Robert; Neijt, Anneke (2007), „The influence of spelling conventions on perceived plurality in compounds. A comparison of Afrikaans and Dutch.” (PDF), Written Language & Literacy 10:2, Radboud University Nijmegen, Архивирано из оригинала (PDF) 29. 4. 2011. г., Приступљено 19. 5. 2010 
• Jones, Russell (2008), „Loan-words in Indonesian and Malay”, Indonesian Etymological Project, KITLV Office Jakarta, Yayasan Obor Indonesia, Приступљено 29. 6. 2010 
• Jordens, Peter; Lalleman, Josine A. (1988), „Language development”, Algemene Vereniging voor Taalwetenschap, Walter de Gruyter, 5, Приступљено 6. 11. 2010 
• Kager, René (1989), „A metrical theory of stress and destressing in English and Dutch”, Linguistic models, Walter de Gruyter, 14, Приступљено 29. 6. 2010 
• Kamwangamalu, Nkonko M. (2004), Baldauf, Richard B.; Kaplan, Robert B., ур., Language planning and policy in Africa: The language planning situation in South Africa, Multilingual Matters Ltd., Приступљено 31. 5. 2010 
• Kennedy Wyld, Henry Cecil (2009), The Growth of English: An Elementary Account of the Present Form of Our Language, and Its Development, BiblioBazaar, LLC, Приступљено 6. 11. 2010 
• Langer, Nils; Davies, Winifred V. (2005), Linguistic purism in the Germanic languages, Walter de Gruyter, Приступљено 28. 5. 2010 
• Lass, Roger (1994), Old English: a historical linguistic companion, Cambridge University Press, Приступљено 6. 11. 2010 
• Lightfoot, David (1999), „The development of language: acquisition, change, and evolution”, Blackwell/Maryland lectures in language and cognition, Wiley-Blackwell, 1, Приступљено 6. 11. 2010 
• Machan, Tim William (2009), Language anxiety: conflict and change in the history of English, Oxford University Press, Приступљено 3. 6. 2010 
• Maier, H.M.J. (2005), A Hidden Language – Dutch in Indonesia, Institute of European Studies, UC Berkeley, Приступљено 3. 6. 2010 
• Mallory, J.P.; Adams, Douglas Q. (2006), The Oxford introduction to Proto-Indo-European and the Proto-Indo-European world, Oxford University Press, Приступљено 31. 5. 2010 
• Maurer, Friedrich (1942), Nordgermanen und Alemannen: Studien zur germanischen und frühdeutschen Sprachgeschichte, Stammes- und Volkskunde, Strasbourg: Hünenburg.
• McGoldrick, Monica; Giordano, Joseph; Garcia-Preto, Nydia (2005), Ethnicity and family therapy, Guilford Press, Приступљено 7. 4. 2011 
• McLean, Daryl; McCormick, Kay (1996), Fishman, Joshua A.; Conrad, Andrew W.; Rubal-Lopez, Alma, ур., Post-imperial English: status change in former British and American colonies, 1940–1990: English in South Africa 1940–1996, Walter de Gruyter, Приступљено 31. 5. 2010 
• Mennen, Ineke; Levelt, Clara; Gerrits, Ellen (2006), „Acquisition of Dutch phonology: an overview.” (PDF), Speech Science Research Centre Working Paper WP10, Queen Margaret University College, Приступљено 19. 5. 2010 
• Mesthrie, Rajend, ур. (1995), Language and Social History: Studies in South African Sociolinguistics, New Africa Books, Приступљено 23. 8. 2008 
• Mesthrie, Rajend (2002), Language in South Africa, Cambridge University Press, Приступљено 18. 5. 2010 
• Müller, Gereon (1995), A-bar syntax: a study in movement types, Walter de Gruyter, Приступљено 7. 4. 2011 
• Myers-Scotton, Carol (2006), Multiple voices: an introduction to bilingualism, Blackwell Publishing, Приступљено 31. 5. 2010 
• Niesler, Thomas; Louw, Philippa; Roux, Justus (2005), „Phonetic analysis of Afrikaans, English, Xhosa and Zulu using South African speech databases” (PDF), Southern African Linguistics and Applied Language Studies, 23 (4): 459—474, Архивирано из оригинала (PDF) 21. 12. 2012. г. 
• Onysko, Alexander; Michel, Sascha (2010), Cognitive Perspectives on Word Formation, Walter de Gruyter, Приступљено 7. 4. 2011 
• Palmer, Vernon Valentine (2001), Mixed jurisdictions worldwide: the third legal family, Vernon V. Palmer, Приступљено 3. 6. 2010 
• Page, Melvin Eugene; Sonnenburg, Penny M. (2003), Colonialism: an international, social, cultural, and political encyclopedia, Melvin E. Page, Приступљено 19. 5. 2010 
• Proost, Kristel (2006), Proost, Kristel; Winkler, Edeltraud, ур., „Von Intentionalität zur Bedeutung konventionalisierter Zeichen: Spuren der Kreolisierung im Lexikon des Afrikaans”, Studien zur Deutschen Sprache (на језику: German), Gunter Narr Verlag, Приступљено 3. 6. 2010 CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Putnam, Michael T. (2011), [tp://books.google.com/books?id=UkZTLU0ftjQC Studies on German-language Islands], John Benjamins Publishing Company, Приступљено 7. 4. 2011 
• Réguer, Laurent Philippe (2004), Si loin, si proche...: Une langue européenne à découvrir : le néerlandais (на језику: French), Sorbonne Nouvelle, Приступљено 3. 6. 2010 CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Sebba, Mark (1997), Contact languages: pidgins and creoles, Palgrave Macmillan, Приступљено 19. 5. 2010 
• Sebba, Mark (2007), Spelling and society: the culture and politics of orthography around the world, Cambridge University Press, Приступљено 19. 5. 2010 
• Shetter, William Z.; Ham, Esther (2007), Dutch: an essential grammar, Taylor & Francis, Приступљено 29. 6. 2010 
• Simpson, Andrew (2008), Language and national identity in Africa, Oxford University Press, Приступљено 31. 5. 2010 
• Simpson, J.M.Y. (2009), Brown, Keith; Ogilvie, Sarah, ур., Concise encyclopedia of languages of the world: Dutch, Elsevier, Приступљено 29. 6. 2010 
• Sneddon, James N. (2003), The Indonesian language: its history and role in modern society, UNSW Press, Приступљено 29. 6. 2010 
• Sonnenschein, E.A. (2008), A New English Grammar Based on the Recommendations of the Joint Committee on Grammatical Terminology, Read Books, Приступљено 6. 11. 2010 
• Stell, Gerard (2008), Mapping linguistic communication across colour divides: Black Afrikaans in Central South Africa, Vrije Universiteit Brussel, Приступљено 2. 6. 2010 
• Swan, Michael; Smith, Bernard (2001), Learner English: a teacher's guide to interference and other problems, Volume 1, Cambridge University Press, Приступљено 7. 4. 2011 
• Tan, Mely G. (2008), „Etnis Tionghoa di Indonesia: kumpulan tulisan”, Ethnic Chinese in Indonesia; collected articles., Yayasan Obor Indonesia, Приступљено 29. 6. 2010 
• Thomson, William R. (2003), Page, Kogan, ур., Asia & Pacific Review 2003/04: The Economic and Business Report: Indonesia, Kogan Page Publishers, стр. 76—85, Приступљено 3. 6. 2010 
• Todd, Loreto (2004), Pidgins and Creoles, Routledge, Приступљено 6. 11. 2010 
• Vos, Mei Li (2001), International cooperation between politics and practice: how Dutch Indonesian cooperation changed remarkably little after a diplomatic rupture, Het Spinhuis, Приступљено 29. 6. 2010 
• Webb, Victor N. (2002), „Language in South Africa: the role of language in national transformation, reconstruction and development”, Impact Studies in Language and Society, John Benjamins Publishing Company 
• Webb, Victor N. (2003), „Language policy development in South Africa” (PDF), Centre for Research in the Politics of Language, University of Pretoria, Архивирано из оригинала (PDF) 9. 12. 2003. г. 
• Weissenborn, Jürgen; Höhle, Barbara (2001), „Approaches to bootstrapping”, Phonological, lexical, syntactic and neurophysiological aspects of early language acquisition, John Benjamins Publishing Company, 1, Приступљено 6. 11. 2010 
• Willemyns, Roland (2013), Dutch: Biography of a Language, Oxford University Press, ISBN 9780199858712 
• Namibian Population Census (2001), Languages Spoken in Namibia, Government of Namibia, Архивирано из оригинала 16. 5. 2010. г., Приступљено 28. 5. 2010 
• CIA (2010), The World Factbook (CIA) — Namibia, Central Intelligence Agency, Архивирано из оригинала 23. 04. 2020. г., Приступљено 28. 5. 2010 

Спољашње везе

• Nederlandse Taalunie & Taalunieversum (Холандска језичка унија)
• Граматика холандског језика на Интернету
• Холандски језик на сајту Curlie (језик: енглески)